U susret 15. beogradskom bazaru Malih proizvođača | Vidimo se 17. septembra u KC Grad

Bazar malih proizvođača je mala, kontinuirana, lepa tradicija po kojoj smo prepoznatljivi.

Prvi bazar organizovan je 18. juna 2021. godine u restoranu „Azbuka“. Na njemu je učestvovalo 15 malih proizvođača. Od tada do danas organizovali smo ih ukupno 15. Od toga četrnaest u Beogradu i jedan u Nišu.

Ideja da organizujemo bazare rodila se te 2021. godine. Želja nam je bila da omogućimo proizvođačima šansu da se predstave i promovišu svoje proizvode i uživo, a ne samo putem naše virtuelne pijace. Pored toga, bazari su sjajna prilika i za druženje, kao i upoznavanje svih onih koji vole ovaj koncept i kupuju preko naše platforme.

Posebno zadovoljstvo nam pričinjava činjenica da se na bazarima proizvođači međusobno povezuju, razmenjuju proizvode i kupuju jedni od drugih.  I kako kaže naša Sandra „To je poenta bazara. Tu se vidi sloga, zajedništvo i saradnja. Generalno je lepo gledati, prvo da se oni svi znaju međusobno zahvaljući platformi, a drugo da se proizvođač iz Čačka upozna recimo sa proizvođačem iz Kragujevca, a možda se to nikad ne bi ni desilo da nije naše platforme.“

Posle pauze od nekoliko meseci, ovog proleća ponovo smo se družili, prvo na Avali u maju, a zatim u Beogradu u junu. Posle ponovne, ali kratke letnje pauze, ponovo nastavljamo druženja i čekamo vas u nedelju u periodu od 12 – 17 h.  Od ove godine možete nas pronaći u bašti KC Grad.

Učesnici bazara od kojih možete kupiti zimnicu

Gazdinstvo Jarkovački

Jarkovački nam dolaze iz Dolova, nadomak Pančeva. O sebi su rekli: “Naše gazdinstvo Jarkovački čini dedina kuća i nešto zemlje koja se nalazi u Dolovu. Iz velike varoši smo se preselili 2010. godine i počeli smo da se zanimamo poljoprivredom. Deo voća smo zatekli na placu i odatle smo počeli pre svega za svoje potrebe, da pravimo proizvode. Vremenom smo došli dotle da smemo da se javimo u Male proizvođače. Pravimo voćne sirupe, deo slatke i slane zimnice i likere.”

Kompletnu ponudu gazdinstva Jarkovački možete pogledati na njihovom profilu na našem sajtu: Gazdinstvo Jarkovački. Rad porodice Jarkovački možete pratiti i na njihovoj Facebook stranici.

Gazdinstvo Petrović

Petrovići nam na Bazar dolaze iz Brusa. Bave se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Kako kažu, sve što proizvedu je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje i bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Sve se pravi po tradicionalnoj recepturi i pakuje u staklenu ambalažu kako bi sačuvalo prirodan ukus i miris. Petrovići prave proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.

Njihov listing i ponudu možete pronaći na sledećem linku: Gazdinstvo Petrović. Posetite i sajt, kao i Instagram stranicu da proverite šta to sve uz pomoć ostalih članova domaćinstva prave vredne ruke naše Vesne.

Vikend farmeri

Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.

A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca, počeli su da razmišljaju šta je to što bi kao “vikend seljaci” mogli da ponude Beograđanima koji su željni visoko kvalitetnih proizvoda sa sela. Odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.

Celokupnu ponudu vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama facebook i instagram.

A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi, predlažem da pristupite viber klubu Vikend farmera.

Ajvar Radić

Radići su se nama družili na jednom od prvih bazara koje smo organizovali. Slavica, Vlada, Ana i Ivana prave najukusnije namaze od povrća i voća i dolaze nam iz Velike Plane.

“Već oko 15 godina svake godine snabdevamo zimnicom domaćinstva širom Srbije i Evrope. Godišnje proizvedemo oko 10 hiljada tegli slatke i slane zimnice.

Od 2012. prisutni smo sa našim proizvodima na najvećem svetskom gastronomskom sajmu Salone del Gusto Terra Madre, koji na svake dve godine organizuje globalna mreža za ekogastronomiju, očuvanje biodiverziteta i podršku malim proizvođačima Slow Food. Na ovom sajmu više hiljada malih proizvođača iz preko 150 zemalja sveta predstavlja svoje prozivode. A naš ajvar, slatko i džem predstavili smo i mi.

Ako želite da dođete direkno kod nas da kupite svoje omiljene proizvode, najbolje je nedeljom, tada za kupce imamo gratis doručak: dva jaja, parče sira, domaća lepinja i čašica domaće šljivovice ili čaša hladnog soka od naših sirupa!”

Listing i ponudu Radića pogledajte na sledećem linku: Ajvar Radić, a za poručivanje možete im pisati i na njihovoj facebook stranici.

Gazdinstvo Jovanović

“Gazdinstvo Jovanović se nalazi u selu Mrmoš, kod Aleksandrovca. Poljoprivredom se bavimo na našem imanju generacijama unazad. Kao veterani u ovom poslu odlučili smo da sve naše poljoprivredne proizvode pretvorimo u gotov proizvod. Džemovi, sirupi, ajvar i mnogi drugi proizvodi, isključivo se sastoje od voća i povrća proizvedenih na našem imanju. Takođe, kozji mlečni proizvodi sačinjeni su od kvalitetnog mleka. Naše koze svakodnevno su na ispaši, a u zimskom periodu hrane se senom sa naših livada.”

Ponudu Jovanovića pogledajte na sledećem linku: Gazdinstvo Jovanović.

Učesnici bazara od kojih možete kupiti neobične namaze

Zdravo kod Rusa

Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bave se uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Pronaći ćete ih u Obrežu kod Varvarina, u podnožju Juhora, leva obala Velike Morave u centralnoj Srbiji. Na bazar nam donose zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.

Njihov listing možete pogledati ovde, a takođe preporuka da ih podržite i putem društvenih mreža: Facebook i Instagram.

Zets Orchard

“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.

Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.

Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”

Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Osim toga ovo gazdinstvo može se od ove godine pohvaliti i posedovanjem organskog sertifikata. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode na čijim se finalnim ukusima radilo i godinama, kako bi se došlo do “pobedničke formule”, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.

Zets Orchard sajt , Facebook i  Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.

My veggies

Gazdinstvo Miloja Živanovića je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018. godine. Bavi se uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Osušeni paradajz ova porodica prerađuje u sušeni paradajz u ulju i pesto od sušenog paradajza, a od osušenog povrća proizvode dodatak jelima sa povrćem i sušeni beli luk u prahu. Brend su nazvali  My Veggies. 

My Veggies proizvodi dobitnici su zlatnih medalja za kvalitet Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 2018. godine za sušeni paradajz u ulju i pesto od osušenog paradajza i 2019. godine za dodatak jelima sa povrćem (mešavina začina).

Otkrijte ukuse Mediterana, klikom na neki od sledećih linkova: My veggies, Facebook i Instagram.

Domaći beli luk na Bazaru

Osim zimnice i različitih namaza, na ovom bazaru imaćete priliku da kupite i pravi domaći beli luk. Za sve one koji se pripremaju za hladnu zimu, prema rečima naših baka najbolji prirodni antibiotik ovog vikenda donose nam čak dva gazdinstva: PG Mihajlov i Banatski Black Garlic.

PG Mihajlov

“Poljoprivredno gazdinstvo Mihajlov iz banatskog sela Idvora proizvodi domaći jesenji beli luk. Uz pomoć motike i vrednih ruku naših rođaka i prijatelja, beli luk izuzetnog kvaliteta je spreman za vas! U pitanju je mešavina bosuta i stare autohtone sorte još od moje prabake. Luk je aromatičan, punog mirisa i arome, ljutkast taman koliko treba. Nisu korišćena hemijska sredstva prilikom proizvodnje, osim prihrane mineralnim đubrivom pre sadnje. Beli luk je ručno kopan i špartan između redova. U određenim razmacima od aprila prskan je preparatom sa efektivnim mikroorganizmima (EM5- koristi se u organskoj proizvodnji) koji je sjajan u odbijanju lukove muve i đubrivom od koprive koje sam lično pravila.”

Njihov profil na našem sajtu, možete pogledati ovde.

Banatski black garlic

“Poljoprivredno gazdinstvo Bogatinčević iz Banatskog Novog Sela proizvodi crni beli luk.

Naš proizvod je Banatski black garlic i njime želimo da svima nama približimo prirodan domaći proizvod, zdrav, neočekivanog i jedinstvenog ukusa. On je izrazito crne boje, bez neprijatnog i oštrog mirisa nakon komzumacije. Vrlo snažan prirodni antibiotik koji poboljšava i varenje. Sadrži nekoliko puta više antioksidanasa i minerala od sirovog belog luka. Bogat je i aminokiselinama. Njegova jedinstvena boja, ukus i tekstura stvaraju se bez ikakvih aditiva. Proizvodi se fermentacijom, tehnikom koja potiče sa Dalekog Istoka – Japana i Koreje.

Način pripreme svoju tajnu krije u kvalitetnom belom luku uzgajanom u banatskoj crnici i primeni odgovarajuće kombinacije temperature, vlažnosti i strpljenja.

Može se koristiti u slanim jelima, u poslasticama, ali se može i grickati kao žele bombona.”

Više o ovom neobičnom povrću koje proizvodi porodica Bogatinčević, pogledajte na sledećim linkovima: Banatski black garlic, Facebook i Instagram.

Med i proizvodi od meda

U nedelju nam svoje medne proizvode donose čak dva gazdinstva, Nešovići iz Ivanjice i Miloševići sa Stare planine.

Sunčev roj

“Poljoprivredno gazdinstvo Nešović sa sedištem u Ivanjici osnivač je mednog brenda Sunčev roj.

Pčelarstvom i poljoprivrednom se porodično bavimo već dugi niz godina, sa idejom da u narednom periodu unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične, domaće proizvode našeg gazdinstva – med i ostale pčelinje proizvode, maline, šljive i jabuke – i na taj način ovu čaroliju prirodnih ukusa ponudimo i široj zajednici.

Za sada u ponudi imamo bagremov, cvetni i suncokretov med, propolis kapi i polen.

Veliki smo zagovornici širenja svesti o značaju očuvanja pčela, te kroz sve aktivnosti podržavamo svetske i domaće organizacije koje se bave temom spašavanja pčela a samim tim i sveta oko nas. Članovi smo udruženja SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije).”

Listing: Sunčev Roj, društvene mreže: Facebook i Instagram.

Pčelarstvo Milošević – med sa Stare planine

“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo DOBRE PČELARSKE PRAKSE. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”

Miloševiće upoznajte klikom na neki od sledećih linkova: Pčelarstvo Milošević, Instagram, Facebook.

Meso i proizvodi od mesa

Farma na kraj sela 

Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, pročitajte u sledećim redovima.

“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.

Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”

Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.

Vino

Kada obiđete sve i kupite i degustirate nešto iz raznovrsne ponude naših izlagača, priču možete zaokružiti kupovinom dobrog domaćeg vina, kojim možete začiniti lepo provedeno nedeljno popodne.

Na ovom bazaru, priliku da Vam se predstavi ima prva srpska vinarija koja poseduje organski sertifikat.

Vinarija Plavinci

“Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:

Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.

Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji?

Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur. Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.”

Posetite sajt Vinarije Plavinci, njihov profil na našem sajtu,  kao i njihovu Facebook stranicu.

Bazar u Nišu

Posle pauze od godinu dana, domaći proizvodi članova našeg udruženja ponovo dolaze i u Niš. Zapišite 8. oktobar, kao dan za druženje sa malim proizvođačima u restoranu “Pandora”. Prošlogodišnji bazar pamtimo po sjajnoj atmosferi i odličnoj posećenosti. Nadamo se da će tako biti i ove godine.

Čekamo Vas u nedelju u KC Grad, a taj 8. oktobar rezervišite da se sa malim proizvođačima sretnete i u niškoj Pandori. Vidimo se.

Pčelarev sin – glavni pčelar svake subote na vašem pragu

Priča Stefana Stevanovića, na našoj platformi poznatog kao Pčelarev sin, počinje još pre skoro 30 godina. Pčelarstvom je počeo da se bavi u detinjstvu, kada je da bi pomogao svom ocu spajao okvire i zakucavao drvene ramove u kojima pčele grade saće.

„Pčelarstvo je uvek bilo prisutno kod mene u porodici. Trudili smo se da učestvujem na bilo koji način kako bi svi bili uključeni i tati olakšali posao. Prvo je tu bilo kao igra, a onda kao posao. Interesovanje se budilo s vremena na vreme tokom mladosti, ali isto tako i nestajalo pod pritiskom teškog rada, jer sam želeo da pobegnem od tog načina posla. Bilo je interesovanja i za pčelarstvo i za druge nauke, ali je pčelarstvo uvek tu bilo kao posao koji moram da uradim kako bih pomogao porodici.“

Od “tatinog šegrta” do glavnog pčelara

„Mogu reći da sam u poslednjih 20 godina bio tatin šegrt. Postati glavni pčelar nije baš tako lako u našem društvu. Tata je čovek starog kova i ne prepušta tako lako kontrolu. Dugo sam se borio da proširimo pčelinjak i uvedemo kvalitetnije vrcaljke, kao i da kupimo SMS vage. To su inovacije koje stariji pčelari nisu imali. Ali, kako to biva s godinama, tata polako ide i u pčelarsku penziju. Ove sezone smo podelili pčelinjak. Sada pomažemo jedan drugom, ali glavne odluke tata donosi na svom delu pčelinjaka, a ja na svom. Izgleda da je tako jedino bilo moguće. Pokušao sam da isti odgovor dam jednom istoričaru, a on mi je odgovorio – U Srbiji se vlast nikad nije dobila, u Srbiji se vlast osvaja.“

Stefan je nakon završenog fakulteta i rada u finansijskim institucijama odlučio da se profesionalno bavi pčelarstvom.

“Uvideo sam da u sobi od 10 ljudi na poslu, ja nisam najpametniji, a da kod tate na pčelinjaku kada dođu drugi pčelari da se uče, ja mnogo više znam. Tada sam shvatio da je pčelarstvo oblast gde, mogu slobodno reći, sam naučio puno toga za 20 godina praktičnog rada. Kada sam sagledao sve aspekte, odlučio sam da znanje o pčelarstvu ne bacim, već da ga aktivno koristim i da od pčelarstva počnem da živim.

Postoji i drugi aspekt moje odluke da se bavim pčelarstvom. To je činjenica da u kancelariji nisam bio zadovoljan. U prirodi mnogo lakše i prijatnije obavljam poslovne zadatke. Shvatio sam da je priroda to okruženje gde mogu raditi i po 15 sati i biti u potpunosti posvećen i ispunjen.“

Selidba pčela

“Selidba košnica koje su „na zemlji“ je najteži vid selidbe. Svaka košnica je teška od 40 do 70 kilograma i jedna osoba je ne može poneti sama. Veći deo pčela smo selili ručno, pa su nam pomagale tatine kolege, rođaci i drugi pčelari koji žele da nauče. Kada sam odrastao, stigli su i moji prijatelji da pomognu. Raznoraznih situacija je bilo, a ja ću vam nabrojati samo neke. Sve se dešavaju noću, jer se pčele sele samo noću.

Jednom smo selili košnice nekih 10 km, što nije mnogo daleko i unajmili smo traktor sa 2 prikolice. Na njih smo tovarili košnice,  međutim auto nam se pokvario. Tako je traktor vukao 2 prikolice pune košnica pčela na kojima smo sedeli kako ne bi spale, a za njima auto sa upaljena 4 migavca. Znam da sam tada ležao na košnicama i gledao zvezdano nebo dok smo polako jezdili kroz valove banatskih oranica.

Jednom smo toliko dugo istovarali košnice na Fruškoj gori, a pčele bile ljute. Košnice se otvorile, ubolo me minimum 30 komada. Za zglobove nogu, u ruku, jer tu najviše vole da se zavuku. Dočekalo nas je i jutro i ja nisam imao više snage. Samo sam legao na jedan piknik sto i gledao rađanje novog svetlog neba nad panonskom ravnicom. Toliko sam bio umoran i izubadan od pčela po rukama i nogama, da mi ubodi komaraca tog jutra nisu predstavljali nikakav problem. Nisam se od njih uopšte branio.

Jednom smo, takođe na Fruškoj gori, selili po kiši i znam da sam tada pokisao kao nikada u životu. Apsolutno sam ceo bio mokar, da su mi i bokserice bile u potpunosti mokre.

Vrlo često se dešava da zaglavimo u blatu sa kamionom, pa iz tog razloga imamo broj telefona od traktoriste u svakom mestu gde idemo da selimo pčele.

Rizici prilikom selidbe pčela

“Imali smo prilikom selidbe i jednu lošu situaciju. Natovarili smo košnice uveče na kamion, a želeli ujutro rano da krenemo da selimo i kada smo istovarili sve, bilo je već 7 sati. Nažalost prekasno smo shvatili da su se pod ceradom 3, 4 košnice ugušile od vrućine. To je bio jedan zaista tužan trenutak. Tata kleči ispred tih košnica i kuka kako je to moglo da mu se desi.

Pčele u košnici prave veliku temperaturu i ako nemaju dobru ventilaciju mogu sebe da uguše. Baš zbog toga mi naše pčele selimo isključivo na mesta gde je potrebno do 1 sat transporta, kako ne bi trpele mnogo. Ta dužina transporta je sasvim prihvatljiva i nije bilo nikakvih loših iskustava od tada.”

Transport pčela tokom sezone paše

“Ova godina transporta je bila vrlo interesantna. Kiša nas je pratila često, pa sam tako na bagremovoj paši uterao kamion na livadu. Ali čim sam istovario kontejner, nisam dalje mogao kamionom da krenem. Tada sam u šali poslao poruku na viber grupu svojim prijateljima pitajući ih da li neko izlazi u grad, jer je već bilo 12 sati uveče. Drugari su se zainteresovali i jedan od njih je došao po mene 50 km daleko i odvezao me kući. Kamion je ostao na livadi.

Slična situacija mi se desila i u poljima suncokreta u Banatu gde sam istovario kontejner,  a prvi bolji put je 5 km daleko od mesta na kom sam se nalazio. Počela je da pada kiša i do tada prašnavi putevi su se pretvorili u duboko blato. Pokušao sam da krenem kamionom, ali su gume proklizale. Stavio sam lance i pokušao da krenem. Uspeo sam i kako sam krenuo znao sam da moram da držim gas i da sve buduće blato moram da preletim pod inercijom kamiona kako bih prešao svih tih 5 kilometara blata. To je bio drift kamionom od 6 metara dužine celom putanjom. To je nešto što ne može da se doživi ni na igrici. Svaka greška bi imala ishod da ostanem zaglavljen i da čekam jutro da vidim da li neko može da dođe po mene da me izvuče.

Pri povratku istih tih pčela sam se takođe zaglavio mojom greškom i umesto preko bare na putu sam otišao na strnjište pokošenog žita. Tu su točkovi upali u mekanu zemlju i nisu hteli da se pomaknu. Srećom isto veče su pčele selile i kolege pa su svojim većim kamionom stale na put, zavezale španerima svoj  i moj kamion i polako me isčupale iz strnjišta. Sav srećan nastavio sam put, ali tu mojoj avanturi nije bilo kraja. Kako sam se približavao „Pupinovom mostu“ kamion je počeo da gubi snagu i ugasio se. Shvatio sam da je nestalo goriva. I tada sam se obratio svom društvu na viber grupi i ponovo mi je jedan od njih pritekao u pomoć i dovezao gorivo da sipam u kamion. Da mi nije pomoći od prijatelja ishod selibe bi bio vrlo neizvestan. Srećan sam što imam takve prijatelje.”

Kako pronaći lokacije pogodne za pčele?

“Mi smo kao nomadi, selimo se konstantno tokom sezone. Na koju lokaciju ćemo ići govori nam tatino 40-godišnje iskustvo. Tata je puno lutao u mlađim danima, dok nije pronašao lokacije koje daju koliko toliko dovoljnu pašu za pčele. Sada selimo pčele čak  8 puta na lokacije  na kojima biljke mede sukcecivno. Ove godine naš put je izgledao ovako: Zimovnik-Dolovo(uljana repica)-Zimovnik(vrcanje)-Kosmaj(bagrem)-Zimovnik(vrcanje, bagremac, rana lipa)-Fruška gora(kasna lipa)- Banat(suncokret)- Banat(livada, šumski med)-Zimovnik(zvezdica, prinos za njih za zimske dane).

Pčele obilazimo svaki dan ili svaki 2,3 dan kada su na paši daleko. Naravno nas nekoliko pčelara bude pa jedan obiđe danas pa neko sutra, pa neko prekosutra pa tako pokrijemo obilaske pčela tokom sezone na paši.

Zahvaljujući tatinom iskustvu i znaju  mi imamo kakav takav prinos za pčele tokom cele sezone i ne moramo da ih hranimo sirupom. To je ključ meda stvorenog iz nektara cveta, dovoljno iskustva da se pronađu dobre lokacije i dovoljno ludosti da se čak 8 puta sele pčele tokom sezone. Malo je pčelara koji se usuđuju na taj način pčelarenja. Mnogi idu lakšim putem, prihranjivanjem sirupom tokom sezone.”

Pčelarstvo i drugi poslovi

“Radio sam u finansijkoj instituciji i odlučio sam da taj posao ostavim da bih otišao na duplo manje plaćen posao. To mi je omogućilo da imam više vremena da se bavim pčelarstvom. Mnogi pčelari imaju dva posla, jer je pčelarstvo nestabilno sa prinosima meda i nije baš jednostavno osloniti se na prihode od pčelarstva u ovom obliku kojim se mi bavimo. Ako želite da se bavite pčelarstvom kao stalnim poslom neophodno je da imate više od 300 košnica i onda to izgleda na industriju. Tada i kvalitet meda opada baš zbog situacija sa manjkom prinosa tokom godine.”

Zbrinjavanje rojeva u glavnom gradu

“Ove godine su se pčele prirodno rojile kao i svake godine, ali ova kišna godina ih je podstakla da se roje još više jer nisu imale šta drugo da rade sem da se roje. Zbrinuo sam oko 30 rojeva sa raznih javnih lokacija širom Beograda. Želja mi je bila da adekvatno zbrinem te rojeve i da učinim bezbrižnim ljude koji prolaze ili borave pored roja.

To su dobri rojevi, ali mnogi od njih su umorni, ko zna koliko su dug put prevalili.  Od tih 30 rojeva, 10 je nastavilo samostalan život i matica je zalegala lepo nove generacije. 20 rojeva nije uspelo da nastavi samostalan put, pa sa sam ih spojio međusobno sa rojevima koji imaju maticu. To radim tako što stavim košnicu na košnicu, a između stavim mrežu. Nakon 2 dana kada se miris matice izjednači u obe košnice, tada sklonim mrežicu i 2 roja počnu da žive kao jedan.”

Zašto se stvara veliki broj divljih rojeva?

“Razlog je definitivno kišna godina i veliki broj pčela u zajednici. Da je sunčano i da cvetovi mede pola pčela ne bi bilo u košnici tokom celog dana, radile bi, a uveče bi sve pčele ventilirale doneti nektar, izvlačile iz njega vlagu i od njega stvarale med. 4 kapi nektara daju jednu kap meda. Jednostavno manjak uposlenosti pčela za rad i stvaranje meda je dovelo do njihovog rojenja u ovom većem obimu nego inače.

Prirodni roj je roj koji je sam izašao iz košnice sa jednom ili sa više matica. Na našem pčelinjaku smo oko 40 takvih rojeva stresli sa drveća koje okružuje pčelinjak.”

Pčelarev sin i omiljeni pčelinji proizvodi

“Omiljeni med ove godine mi je med uljane repice, jer je kao beli krem, kristalisan u sitne kristale i lako se maže. Prošlogodšnji med je med od bagrema pomešan sa nektarom kiselog drveta, kelereuterije i crne lipe, jer ima pravu voćnu aromu.

Od pčelinjih proizvoda, omiljena mi je perga jer ima sve vitamine i minerale koji se mogu kupiti u apoteci i mnogo više od toga.”

Podela posla i proširenje proizvodnje

“Trenutno tata i ja imamo oko 200 košnica. Nažalost ne planiramo da povećamo to je maksimum koji možemo da pstignemo u vremenu gde nema radne snage i gde je vozni park našeg pčelinjaka vrlo star. Imamo kamion star 34 godine, 2 automobila stara po 14 godina i prikolicu staru 20 godina.

Sve radimo tata i ja, a mama i devojka pomažu oko vrcanja meda. Devojka pravi i meleme i pomažu mi da med spakujemo. Pored toga se potrudim da dostavim svim kupcima med na kućnu adresu, svake subote u dogovoreno vreme u Beogradu.

Pakovanje meda je jedan jednostavan proces, koji malo duže traje pa često pustim audio knjige i slušam ih uporedo. Tako sam odslušao sve knjige Ive Andrića, Meše Selimovića i tako dalje.”

Pčelarev sin i nagrade

“Do sada smo osvojili 5 nagrada. Najdraža mi je poslednja „Mladi lider u agrobiznisu“ na Novosadskom sajmu 2023. godine, a ujedno i najveća jer sam se našao rame uz rame sa svim najvećim prehrambenim brendovima koje naše tržište poznaje.

Rad sa pčelama iziskuje rada onoliko koliko pčele dozvole. Nekad nema prinosa, pčele budu ljute, pa se rad mora prekinuti . Evo poslednjih 7 dana sam u proseku radio 15 sati dnevno da bih sve poslove završio. Jednostavno mogu reći da smo mi na usluzi pčelama, a ne one nama.”

Poruka budućim pčelarima

“Da krenu da izučavaju pčelarstvo, da gledaju snimke na internetu, da prate pčelarske grupe, da čitaju časopise i da obavezno imaju pčelara kojem bi pomogli i uporedo radili posao i na svom pčelinjaku

Pčelarstvo je skup hobi. Potrebno je da i pčelar početnik ima dosta opreme, kao i veliki pčelar. Potrebno je da ima dobru pčelarsku bluzu sa dobrom kapom, kožne rukavice sa rukavima do lakata, pčelarski nož, četku, dimilicu, kolica, dovoljno rezervnih nastavaka i ramova. Važna  je i aparatura za užičavanje satnih osnova, prostorija za vrcanje meda, vrcaljka, viljuška i kada za otklapanje saća, kvalitetne kante za skladištenje meda. A kada postanu ozbiljniji pčelari onda je tu i SMS vaga, prese za ručno pravljenje satnih osnova, topionik za vosak, pčelarski kontejner i tako dalje.

Tehnologija je dosta napredovala i mi za sada koristimo samo SMS vage koje svako veče jave prinos jedne košnice na toj vagi. Tako znamo kada da selimo pčele, da li ima prinosa ili nema. Ono što ja vidim jeste da je i pčela jedno tradicionalno biće staro milionima godina i da je do sada čovek nije pripitomio. I nadam se da nikada neće. Dalje od invacija, poput kvalitetne opreme za topljenje voska, vrcanje meda u kvalitetnim vrcaljkama, kontejnera za pčele i SMS vage nismo išli. Za sada ćemo se na tom principu i zadržati, jer je sasvim dovoljan uz lično iskustvo sa terena.”

Pčelarev sin i zanimljiva gostovanja

Ukoliko malo pogledate Stefanov profil na instagramu, videćete koliko zapravo zanimljivih gostovanja i aktivnosti ima kao pčelar tokom cele godine. Tako je došlo i do posete jednom beogradskom vrtiću.

„Nosio sam košnicu sa saćem u jedan vrtić da tamo deca vide direktno kako izgleda saće i da mogu da ga pipnu. Nekoliko tradicionalnih kupaca je obišlo i pčelinjak gde sam im pokazao osnove. Pokazao sam kako i šta radim u tom trenutku na pčelinjaku. Naravno najlepše iskustvo jeste kada sam lično deci objašnjavao kakav med postoj i odakle on tu. Kao i kako uopšte cvet i pčela sarađuju i stvore nešto što ljudi mogu da jedu i uživaju. Jedan moj prijatelj je to okarakterisao kao „Ovo ti je najveći uspeh do sada“ što stvarno mislim da jeste. Znanje treba pričati i deliti.”

Pčelarev sin svake subote na vašem pragu

“Da, ja lično dostavljam med, mogu to da uporedim sa time kao kada bi vam pisac dostavio lično njegovu knjigu. Iskustvo je fantastično. Moram da kažem da sva ta nasmejana lica naših ljubitelja meda čine grad jedim prelepim mestom, a život lepšim. Vrlo mi je drago da vidim ko to konzumira naš med i šta u stvari donosi moje bavljenje pčelarstvom. Nije to samo proizvodnja i prodaja već sami ishodi konzumiranja meda.

Drago mi je da se kako godine prolaze ove porodice šire. I da na neki način prisustvujem odrastanj dece porodica gde dostavljam med. To mi iskreno daje snage da neprestano radim po 16 sati dnevno. Ponekad i na ivici onesvešćenja jer znam da radim dobro za sve nas. Da prodajem med na malo ili da dam nekome da dostavlja med umesto mene izgubio bih tu suštinu. Ne bih imao celu sliku u glavi, kakvu ja to suštinsku promenu donosim u okruženje u kojem boravim.

Reakcije ljudi su savršeno pozitivne, svi se oduševe i kavlitetom i mojom ljubaznošću i mojom tačnošću. Trudim se da u svakom aspektu ispoštujem tuđe vreme i finansije. Postoji naravno i nezadovoljnih ljudi, ali mogu da ih nabrojim svega možda 5,  za 4 godine. Tako da je statistički ta brojka mnogo manja nego što bi mogla da bude. I izuzetno sam zadovoljan.”

Šta je to što ga nikad nisu pitali, a što bi voleo da kaže?

“U poslednjem mom intervjuu za televiziju, u uključenju u studio gde je gostovao i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, voditeljka je pitala kakve to izdatke pčelari imaju, gde je Rodoljub zatečen pitanjem samo pomenuo gorivo kao stavku. Ja moram reći da je pčelarstvo radno intenzivna delatnost i da ima apsolutno puno posla oko pčela i prirpreme opreme. Kao što sam već pomenuo, prošle nedelje sam radio u proseku 15 sati dnevno 7 dana. I takođe tako svako lepo vreme provedem na pčelinjaku. Nema vremena za piknik sa porodicom jer vreme za piknik je idealno vreme za rad oko košnica.”

Pripremajući se da sastavim pitanja za tekst o Pčelarevom sinu, listala sam i čitala opise objava na njegovom profilu. Između sveg tog zanimljivog sadržaja, pronađem i jednu fotografiju ispod koje je Stefan pisao o knjizi koju je njegov otac kupio davne 1982. u Medeksu. Knjiga je naravno o pčelarstvu. Moje poslednje pitanje, odnosilo se baš na tu knjigu.

„Tu knjigu sam listao kao dete. Bila mi je kao slikovnica, a od tada je nisam čitao. Imao sam mnogo boljeg mentora na terenu, da objasni svaku situaciju. Promene na pčelinjaku i u košnici su česte, pa ni jedan priručnik ne može toliko da pomogne koliko znanje pčelara na terenu u datom trenutku. Možda ću i ja kada još malo odrastem u pčelarskom smislu, konačno da je uzmem u ruke i da jedne zime, uz kamin pročitam.“

Svi znamo kako su pčelari posvećeni i u našem udruženju ih ima zaista mnogo. Ono što Stefana izdvaja, jeste to što svaki svoj vikend “žrtvuje” da bi svojim kupcima lično na adresu dostavio poručene količine meda, u vreme koje njima odgovara.

Celokupnu ponudu proizvoda i priču Pčelarevog sina, možete pogledati na listingu na sajtu Malih proizvođača, kao i na stranici Pčelarev sin. Predlažem da ga zapratite i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. Osim što je svetao primer kako je to biti stopostotno posvećen poslu koji voliš, od ljudi kao što je Stefan, može mnogo toga lepog, korisnog i zanimljivog da se nauči.

ZZAPI zadruga Beograd – dobro pivo za dobre ljude

Letu se bliži kraj, ali manifestacijama, festivalima, sajmovima i događajima koji okupljaju ljude željne dobrog provoda, dobre hrane i pića, moći ćemo da se radujemo i da ih posećujemo sve do oktobra.

A šta je to što svako voli da proba kad negde izađe, naročito u društvu i posle dobre zakuske? Pivo.
Bilo da je industrijsko ili kraft koje danas predstavljamo, pivo je jedno od omiljenih pića na planeti. Ako je verovati statističkim podacima objavljenim na instagram stranici Geokutak, svaki drugi stanovnik Srbije svakog dana popije jednu flašicu piva zapremine 0.33 l.

Ukoliko ste umereni u konzumaciji, prema nekim istraživanjima, različiti su benefiti piva na ljudski organizam, ali samo uz raznovrsnu i dobro izbalansiranu ishranu. A kako bi ugođaj bio kompletan, možda bi nekad umesto industrijskih, mogli da probamo i neko kraft pivo domaće proizvodnje. Dakle, pivo na dan i loše vibracije van.

Kako je nastala Zzapi pivara?

“Zadruga ZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju. Neša i Ljuba su iz ljubavi postali kućni pivari, Aleksandra, Emina i Ana vole pivo i sve što je novo, posebno i neuobičajeno. Sve nadalje je vrenje.”

Zzapi pivara dobila je ime zahvaljući kumi Milici. Dan pre nego što je ekipa trebalo da podnese prijavi za APR, imena nikako nisu mogli da se sete. Tog dana pivo su nosili na takmičenje i druženje kućnih pivara na Fruškoj gori i gutljaj po gutljaj od “Zanataska zadruga za proizvodnju piva”, nastalo je ZZAPI.

Ponuda piva Zzapi pivare

Presedan (Extra Special Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva Strana Dunava (Pilsner) i Komšinica (Irish Red Ale) su piva koja trenutno imaju u ponudi, a u planu je i nekoliko novih ukusa. Preciznije, biće tri nova. U toku je proizvodnja eksperimentalnih serija, a zadrugari kažu da je pitanje koje će se od ta tri izboriti za prvo mesto u velikom sistemu, jer “postoje jaki lobiji unutar same pivare”.

Koja je razlika između Extra Special Bitter i India Pale Ale?

„Extra Special Bitter bismo mogli opisati kao često pivo engleskih pubova i u njemu je nosilac ukusa i arome specijalni slad, Maris Otter. Koliko je nama poznato, ZZAPI jedini ima ovu vrstu piva u Srbiji. U India Pale Ale glavni i odgovorni za bogatstvo ukusa i arome je hmelj, pa su ova piva mirisnija, gorča i možda malo zavodljivija.“

A između između Trimixa i Presedana?

„Presedan vuče na „Mućke“ („Only fools and horses“), a Trimix, kao West Coast IPA na sunčane plaže Kalifornije.“

Dosije „Presedan“

Osim originalnih naziva, Zzapi piva pakuju se u originalna pakovanja. Tako se Presedan, prvo pivo koje su napravili simbolično pakuje u registrator, jer je namenjeno advokatima. „Naša ideja je bila registrator zbog advokata, kao dosije ili arhivirani predmet, ali često svi koji rade u kancelarijama taj registrator doživljavaju kao vrlo praktičan… Da se u njemu drži predmet, ili predmeti.“

Zadrugarka Aleksandra, inače pravnica, zaslužna je što je „Presedan“ pivo advokata i sama je osmislila slogan. „Koliko nam je trebalo da u vreme korone završimo renoviranje i rešimo neke komunalne probleme prostora u kome je proizvodni pogon, ime mu savršeno pristaje. To je zaista za nas bio presedan.“

Podela posla u Zzapi pivari

Kako smo već naglasili pravilo pivare da „žene ne prilaze šporetu“, samo pivo su osmislili i napravili Neša i Ljuba.

Ženski deo ekipe bavi se papirologijom i prodajom, dok muškarci kuvaju. Za sada, osim jednog zaposlenog, ostali zadrugari rade i ostale poslove, prema potrebi. „Vremenom se nadamo, imaćemo za početak 5 zaposlenih pa još i još. Zadrugarka Emina nam je u Sarajevu, tako da oštrimo se i na izvoz.“

Kraft ili industrijska piva?

„Kraft piva se proizvode u malim serijama, proizvodni proces traje dugo i koriste se isključivo voda, slad, hmelj i kvasac. Ako pivo ima interesantan dodatak, kao sto je mango, malina, bilje uvek se dodaje voće i bilje, nikad arome. Nagrada za trud je bogatstvo ukusa i mirisa koji su odavno u borbi za što većim profitom napustili industrijska piva.“

„Ljubitelje i poznavaoce krafta najteže osvojite, ali onda znate da ste na dobrom putu. Kod nas je dosta popularna IPA koja ima svoje redovne potrošače i poklonike. Sve je manje onih koji kategorično kažu „Ja ne pijem kraft, samo industriju“. Radoznalost ih ipak navede da učine prvi korak, a svaka velika promena započinje prvim korakom. Učestvujemo na festivalima u celoj Srbiji i zaista da nemamo uši osmeh bi nam obišao oko glave kad naši zadovoljni kupci dođu do našeg štanda i kažu „Dobro je, tu ste, zabrinuo/la sam se da nećete doći“. Kraft pivo je i priča o radoznalosti – svi koji piju kraft žele da probaju sve, ali nam se i vraćaju. Isti su kao i mi.“

Zzapi pivara i Mali proizvođači

„Sticajem srećnih okolnosti Mali proizvođači su pronašli nas, a mi od onda ne damo da budemo zaboravljeni. Mali proizvođači su nama jedno veliko lepo iskustvo i preporučujemo ih svima – i potencijalnim potrošačima i drugim malim proizvođačima.“

Na našem sajtu, domaća kraft piva možete poručiti klikom na sledeći link: Zadruga Zzapi Beograd. Sve novosti i gde je sve stiglo Zzapi pivo možete pogledati na njihovom instagram profilu: @zzapipivara.

Za teritoriju grada Beograda dostava se vrši kurirskom službom. Za akciju 4+1 dostava je besplatna. Najbolje je da se poruči dan ranije, a termini isporuka su ili između 13-17 h, ili između 17-20 h. Za porudžbine za isti dan, zadrugari jave da li je i kako moguće realizovati ih. Dostava za ostala mesta u Srbiji, moguća je ukoliko kupac prihvata troškove dostave kurirskom službom i rizik od lomljenja.

Gde se u mogu kupiti i popiti Zzapi piva?

U Beogradu se pivo može popiti u „Rock and Beer“ u Dobračinoj, „Beernici“ u Borči, „Beatrice-i“ u Kosovskoj, „Sekirani“ u Maršala Birjuzova i Grčića Milenka, „The Paratha“, indijskom restoranu u Kneginje Zorke, „Mehanika pubu“ u Belvillu i “Dva medveda” u Carice Milice.

Flašice se mogu kupiti u diskontu „Dado“ u Zemunu, u Starca Vujadina i „Cer prometu“ u Gavrila Principa, Maksima Gorkog, Jedrenskoj i Kapetan Mišinoj.

U Novom Sadu tu je „Irish Pub Red Cow“ u Zmaj Jovinoj.

Proizvodnja kraft piva, anegdote i nagrade

Od početka proizvodnje do momenta kada je pivo spremno za konzumaciju potrebno je između 30 i 40 dana. Zadrugari su sa nama podelili, kako nastaje Trimix.

„Skoro svaki put kad kuvamo Trimix, zaboravimo da nabavimo jedan mali (tajni) sastojak. Onda krene kuvanje, onda kad shvatimo da smo ga zaboravili srce preskače, pa ide epizoda „Ptice trkačice“. Malo se istresiramo, ali od toga možda pivo bude još živahnijeg ukusa.“

Za svoj trud Zadruga Zzapi Beograd za sada je dobila dve nagrade. Treću nagradu na takmičenju kućnih pivara za “Bitter” i Specijalno priznanje za “Trimix” na Etno sajmu.

Ostvaranje sna i planovi za budućnost

Na pitanje šta im je donela proizvodnja piva i da li je to nečiji ostvareni san, zadrugari odgovaraju: „Da, da. Naš ostvaren san. I donela nam je dobro pivo, a doneće nadamo se i zaradu. Početak je jako težak, ali naši živci su značajno ojačani vitaminima B grupe iz piva, pa hrabro idemo dalje.“

A kad smo kod budućnosti, „Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke.Ukratko, da rastemo.“

Sa kojom hranom da kombinujemo Zzapi piva?

„Kobasice, krilca i rebarca se vole sa pivcima uvek. Uz “Presedan” idu dobro i sirevi, i hleb i puter, a od plodova tora jagnjetina, svinjetina i junetina. Uz “Levu Stranu Dunava” dobro pristaju i plodovi mora, i pikantne kobasice i pržena slaninica. Uz “Trimix” dobro zaranjaju jaki sirevi i roštilj, i pomalo paradoksalno, ali uspešno – sladoled od vanile. “Komšinica” voli i delikates i maslinice.“

I za kraj, mala Zzapi flašica ili „debeljka“?

“To zavisi od planiranog vremena „uništenja“ piva. Ako planirate da se to dogodi brzo i pozvali ste društvo u pojačanje, debeljke sveže punjene na pegazu, finansijski su povoljnija varijanta. Ali, treba da se unište brzo, za 4-5 dana. Ako ne znate tačno kad će pivo „poginuti“, staklena ambalaža i proces njenog punjenja obezbeđuju mnogu duži vek, koji je uvek označen na flašici. A to je najčešće godinu dana od dana punjenja.”

Tako da, drage pivopije, požurite da probate domaće kraft pivo iz Borče. I malu flašicu, a i “debeljku”, jer kao i što im i sam slogan kaže, zadruga Zzapi proizvodi dobro pivo za dobre ljude. I da još jednom ponovimo: “Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke. Ukratko, da rastemo.“

Kako prepoznati domaću piletinu?

Ne samo kod nas već i u svetu, piletina je meso koje se najčešće nalazi na trpezama pripremljeno na najrazličitije načine.

Prvi korak u pripremi pilećeg mesa je kupovina tj. odabir. Retki su srećnici koji imaju uslove da sami odgaje piliće i pouzdano znaju čime su oni hranjeni. Za one druge, koji pileće meso moraju kupovati, bitni su kriterijumi koje primenjuju kako bi kupljeno meso bilo kvalitetno.

Naravno, najpouzdaniji pokazatelj kvaliteta pilećeg mesa je sertifikat ukoliko ga proizvođač poseduje. Mnogo više se priča o sertifikaciji i organskoj proizvodnji svih proizvoda nego što se pribegava proveri i potvrdi zahteva za iste. Takav je slučaj i sa pilećim mesom.

Srećna je okolnost da neki kupci imaju pouzdane dobavljače, a drugima ostaje umešnost da prepoznaju kvalitetno meso i da ga kupe na pijaci ili marketu.

Izbor pilećeg mesa

Pri izboru pilećeg mesa, prvo treba obratiti pažnju na izgled i boju kože na mesu. Ona treba da je neprozirna i bez povreda (uboja i masnica – podliva). Ako su pilići hranjeni kukuruzom, koža će imati finu žućkastu boju.

Važan pokazatelj načina uzgoja pilića je njihova težina i dužina trajanja tova.

Pilići koji su hranjeni bez dodataka hormona, provodili dan na otvorenom i u pokretu, mogu dostići maksimalnu težinu 2 – 2,5 kg za vreme od 3 – 4 meseca. Intenzivan tov pilića traje znatno kraće (do 50 dana) i za to vreme pilići dostižu duplo veću težinu.

Kvalitet pilećeg mesa u zavisnosti od ishrane pilića

Ishrana pilića kao i drugih životinja čije produkte ljudi koriste za ishranu je faktor koji presudno utiče na kvalitet mesa i drugih produkata.

Konvencionalan uzgoj pilića i njihova ishrana podrazumeva upotrebu potpunih krmnih smeša (PKS) koje u svom sastavu imaju izbalansiran odnos svih hranljivih materija (proteina, masti, celuloze, minerala, vitamina…), ali im se u početnom stadijumu dodaju antibiotici, hormoni i drugi dodaci koji treba da preduprede pojavu bolesti pilića u prvoj fazi tova.

U ne tako davnom vremenu, PKS za piliće su proizvođene uz dodatak ribljeg i mesnog brašna kao nosioca proteina i masti. Meso pilića hranjenih tako proizvedenim PKS i bez probe kuvanja, imalo je miris na riblje i mesno brašno. Zbog toga se u konvencionalnom (intenzivnom) tovu u PKS za piliće ne dodaju riblje i mesno brašno. Oni su zamenjeni sojom koja ima visok sadržaj proteina, a nema miris koji se zadržava u pilećem mesu.

Organska proizvodnja (kojoj teže i na koju prelaze Mali proizvođači hrane u Srbiji) mora poštovati principe i propise predviđene Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama u organskoj proizvodnji.

Nerealno je očekivati da će proizvođači živinskog mesa na konvencionalni način prelaziti na organsku proizvodnju istih. Razlozi za to su ozbiljni i opravdavaju njihove odluke. Prvi i najbitniji razlog je nedostatak uslova za uzgoj pilića na organski način. On prevashodno zahteva značajno veći prostor od postojećeg u konvencionalnoj proizvodnji za značajno manji broj piliča. Isto tako, organski uzgoj pilića podrazumeva postojanje ispusta i velike površine ograđenog zemljišta obraslog travom koje će omogućiti pilićima celodnevni boravak na otvorenom. Kretanje i pored konzumiranja trave moći će da kljucaju i gliste, crve, mini životinje, čime unose dodatno proteinsko hranivo.  Njihova osnovna hrana koja se sastoji od prekrupljenih žitarica, ovakvim načinom življenja biva obogaćena proteinima.

Održavanje zdravih uslova uzgoja

Poželjno je da pilići 2/3 dana provode na otvorenom (ispustu), a to znači da im u tom vremenu hrana i voda moraju biti dostupne da se ne bi morali vraćati u objekat u kome noćevaju. Poželjno je da je objekat bude sagrađen od čvrstog materijala.

Ovakav način uzgoja je sezonskog karaktera i ograničava uzgoj pilića na proleće, leto i jesen. Zimi njihov boravak na otvorenom ne bi bio izvodljiv.

Kako se pilići puno kreću na ispustu, troše dosta energije na tu aktivnost, pa je i njihovo napredovanje sporije. Zahvaljujući tom kretanju, njihovo mišićno tkivo (meso) će  biti finije strukture, čvršće i ukusnije od onog proizvedenog u konvencionalnom uzgoju.

Važan preduslov za organski uzgoj pilića je odabir vrsta pilića autohtonih sorta čija je otpornost na bolesti viša, jer u ovom uzgoju nema upotrebe antibiotika i drugih stimulativnih sredstava. U autohtone rase spadaju: somborska kaporka, svrljiška kokoš, dečanska kokoš, gološijanka i dr. Brojlerski piliči (brzorastući pilići) nisu pogodni za organsku proizvodnju.

Da bi pileće meso bilo proizvedeno po principima organske, oni se moraju hraniti žitaricama takođe organski proizvedenim. Da bi ovaj uslov bio zadovoljen, zemljište na kome se žitarice uzgajaju mora biti slobodno od pesticida, herbicida i teških metala. Samo na takav način proizvedene žitarice će moći biti organska hrana za piliće.

Tako proizvedeno pileće meso ima prijatan, svojstven miris, boju i ukus. Potvrda da je hrana za piliće, a time i meso pilića organski proizvedeno se dobija po završenoj analizi u akreditovanoj laboratoriji za tu vrstu posla. Analiza obuhvata organoleptički, mikrobiološki I hemijski pregked koji su predviđeni Pravilnikom  za hranu za piliće kao i pileće meso.

Zdrava ishrana pilića

Pravilna ishrana i uslovi držanja pilića su preduslovi za dobijanje kvalitetnog mesa. Prvi korak ka tome je veoma važan, a to je nabavka kvalitetnih jednodnevnih pilića odgovarajuće rase. U prvim danima života (5-6 nedelja) pilići nemaju pravo perje, pa ni mogućnost termoregulacije. Zato je u tom period potrebno da se prostor u kome su smešteni adekvatno greje da bi se u prvoj nedelji njihovog života održavala na oko 35 C. Svake naredne nedelje temperatura se može snižavati za po 5 C, dok se ne izjednači sa temperaturom okoline.

Prema ponašanju pilića u odnosu na izvor toplote, zaključuje se da li je temperatura odgovarajuča, niska ili visoka. Ako se svi piliči grupišu oko izvora toplote, znači da im je hladno i grejanje treba pojačati. Ako su pravilno raspoređeni po celom prostotu koji im je na raspolaganju, znači da im temperatura odgovara.

U periodu operjavanja piliće ne treba pustati van zagrejanog objekta I treba voditi računa da hrana bude kvalitetna i zdravstveno bezbedna (mikrobiološki i hemijski ispravna).

Nakon 5-6 nedelja ako su spoljni uslovi povoljni, operjali pilići mogu tople delove dana provoditi u ispustima, travnjacima gde će hrani “dodavati” i proteinske dodatke u vidu glista, crvića, buba i svega što na livadi nađu. Konzumnu veličinu  od 2-2,5 kg ovi pilići dostižu za 4-5 meseci.

Kada se jedan turnus pilića završi, pre useljavanja novih pilića, objekat u kome pilići provode prve nedelje života, obavezno treba dezinfikovati i odmoriti.

Posebna pažnja se mora obratiti u tom početnom periodu na higijenu prostirke i njenu vlažnost. Kako se hrani za piliće ne dodaju nikakvi dodaci  (poput kokcidiostatika) mora se higijena održavati na visokom nivou kao i redovno provetravanje prostora da se ne bi zbog vlage pojavila kokcidioza.

Standardi i sertifikati u proizvodnji piletine

Uvođenje standarda u proizvodnju svih proizvoda je preduslov za njihovo plasiranje na tržište (lokalno, Evropsko i svetsko).

CE znak je potvrda bezbednosti upotrebe svakog proizvoda koji ga nosi. Bez njega se bilo koji proizvod ne može naći na Evropskom tržištu.

ISO standarda ima više, u Srbiji se primenjuju: Sistem menadžmenta kvalitetom – ISO 9001; Sistem ekološkog menadžmenta – ISO 14001; Sistem mendžmenta bezbednosti hrane – ISO 22000; Sistem menadžmenta zaštite zaposlenih – OHSAS 18001…

Najbitniji standard koji je zaživeo kod nas i primenjuje se u proizvodnji hrane pa i pilećeg mesa je HACCP – sistem bezbednosti hrane koji se zasniva na kontroli potencijalnih opasnosti (mikrobioloških, hemijskih I fizičkih) kojima su izloženi svi procesi tokom proizvodnje, prerade, pakovanja, čuvanja i distribucije pilećeg mesa. HACCP je prilagođen svim vrstama proizvodnje hrane i njihovom rukovanju.

Pored primene standarda koji treba da rezultiraju dobijanjem kvalitetnog proizvoda (pilećeg mesa) potrebna je i potvrda da je ceo proces tekao kako treba. To se postiže sertifikacijom. Za pileće meso je bitna organska sertifikacija.

Sertifikaciona tela i standardi

Sertifikaciona tela vrše proveru svakog procesa u toku proizvodnje pilećeg mesa do krajnjeg proizvoda. Ako su svi ispitivani parametri zadovoljili zahteve propisane Pravilnikom, izdaje se sertifikat koji svedoči da je pileće meso zdravstveno bezbedno i organski proizvedeno. Za kupca to znači da je pileće meso hemijski i mikrobioločki ispravno (ne sadrži pesticide, fungicide, antibiotike, hormone i bilo koje sintetičke hemijske supstance).

BRC je standard namenjen proizvođačima hrane-pilećeg mesa kojima je cilj uvođenje dobre proizvođačke i dobre higijenske prakse. Ovaj standard se primenjuje na svaku operaciju u proizvodnji hrane (od početka proizvodnje, procesa klanja I prerade).

Košer je naziv za sertifikat u idustriji hrane I pića kojim se garantuje kupcu da je određeni prehrambeni proizvod proizveden po zahtevima propisanim Torahom I da ga mogu konzumirati pripadnici jevrejske verske zajednice. Košer živinom se snatraju samo kokoške, ćurke, guske i patke, a živinsko meso se ne sme mešati sa mlekom i mlečnim proizvodima. Klanje živine može obaviti samo osoba koju zovu “šočet”.

Halal je standard koji se odnosi na hranu pripremljenu po šerijatskim zakonima i koju koriste muslimani širom sveta. Da bi se dobio ovaj sertifikat, u proizvodnji se ne sme koristiti svinjsko meso, krv, životinje mesojedi, ptice grabljivice, životinje koje su zaklane u nečije drugo ime, a ne u ime Alaha, aditivi, emulgator E120, zabranjena je upotreba alkohola (likeri koji se koriste u konditorskim proizvodima) kao i svinjskog želatina.

Ako se ispoštuju svi zahtevi pomenutih standarda (bar dobra higijenska i proizvodjačka praksa, HACCP), izvrši provera kvaliteta i mikrobiološke ispravnosti pilećeg mesa, što rezultira dobijanjem sertifikata da je meso organski proizvedeno, onda smo sigurni da je naš izbor pilećeg mesa bio pravi.

Osvrt članova našeg udruženja

Za ovaj tekst svoj komentar dala nam je Ana Popović, jedna od članica našeg udruženja koja se bavi proizvodnjom domaće piletine. Aninu domaću piletinu i ostale proizvode iz njene kuhinje možete poručiti i pogledati klikom na sledeći link Domaće od Popovića. Ali pre toga pročitajte šta to sve i kako rade mali proizvođači kako bi proizveli zdravo meso.

“Zdrava ishrana je veoma važna i bitna za ljudski organizam. Piletina je često zastupljena u ljudskoj ishrani. Zbog toga je važno  koristiti domaću piletinu i znati prepoznati je. Kod domaće piletine bitnu ulogu ima kvalitet i način na koji se hrani živina.

Domaće pile zahteva potpuno prirodnu ishranu. Pod prirodnom ishranom podrazumeva se korišćenje raznovrsnih žitarica i velika zelena površina gde pored trave pilići jedu gliste i bubice što utiče na ukus i miris mesa. Domaće pile ima izraženu žutu boju kože.  Meso se razlikuje od mesa tovnog pileta po tome sto je malo žilavije i tamnije boje. Razlika je u tome što domaće pile šeta , jača mišiće, jede prirodnu hranu i tako sporije stiče masu. Zbog toga je domaće pile uvek manje težine u odnosu na tovno pile.

Potreban je duži vremenski period do trenutka korišćenja mesa, u odnosu na tovno pile. Potrebna je i veća količina žitarica za ishranu u odnosu na tovno pile. Iz tog razloga proizvodnja domaće piletine je skuplja . Na zdravo i kvalitetno meso takođe utiče održavanje zdravih uslova izgoja. Prostorija mora da bude osvetljena, dezinfikovana prirodnim krečnim rastvorom i provetrena.

Domaća piletina sa seoskog gazdinstva

Poreklo domaće piletine uvek je seosko gazdinstvo što dokazuje potvrda o aktivnom statusu domaćinstva koja se obnavlja svake godine. Aktivno gazdinstvo podrazumeva aktivno zasejane površine. Upotreba antibiotika i drugi dodaci nisu zastupljeni iz razloga što nisu potrebni.

Boravak Živine u prirodnom okruženju obezbeđuje sve vitamine i neophodne dodatke. Važno je izabrati domaću piletinu zbog održivosti seoskih gazdinstava, smanjenja ekološkog otiska, bezbednosti hrane, manje izloženosti pesticidama i hemikalijama. Zdravstvena korist je u tome što u domaćem piletu nema hormona i antibiotika. Svi navedeni razlozi imaju prednost i preporuku da u ishrani bude zastupljena domaća piletina. Želim da sve čitaoce informišem kako bi doneli prave i ispravne odluke i podigli svest o važnosti podrške lokalnim malim proizvođačima domaće piletine.”

Autor fotografije: Veljko Simić (Sveža piletina kod Veljka)

Vodenica Stanković – stari mlin u novom ruhu

Popisom vodenica i obradivog zemljišta u Srbiji iz 1867. godine zabeleženo je čak 7125 vodenica.Obično su se nalazile u uvalama. Do potoka ili reke, okružene šumom i netaknutom prirodom, uglavnom blizu puta. Ko je u ta davna vremena imao vodenicu, važio je za domaćina, jer je imao hleb. Ono što je istina bilo jako retko, jeste da vodenica ima jednog vlasnika. Često ih je bilo više, pa su se smenjivali u vodenici na nedeljnom nivou i to po nepogrešivom, unapred određenom redosledu.

Koliko je danas vodenica u Srbiji, nije poznato. Vodenice su nekad bile mesto gde se mlelo žito i dobijalo brašno za hleb. Mesto sastanka i razgovora meštana. A česta su tema i u srpskoj književnosti, narodnoj muzici i slikarstvu.

“Vodenica je mlin koji se pokreće snagom vode. Vodenice su se gradile od drveta na rekama ili potocima. Vodenica radi tako što voda udara u drveni točak sa perima, i on se tada pokreće. Taj drveni točak okreće vodenički kamen. Žito (ili kukuruz) se stavlja u koš. Na kamenu je čeketalo koje skakuće po kamenu i potresa kutlaču na košu, iz koje izlazi žito koje kamen, okrećući se, melje. Brašno pada u sanduk ili mučnjak.”

U ovonedeljnoj priči o malim proizvođačima, upoznajemo se baš sa jednom takvom starom, nedavno obnovljenom vodenicom.

Vodenica Stanković i Rasina

Porodica Stanković, generacijama je otkupljivala seosku vodenicu u Tršanovcima kod Brusa, da bi danas potpuno bila u njihovom vlasništvu. Vodenica stara više od 200 godina, koja prema rečima našeg sagovornika Marka i idejnog tvorca njene obnove, potiče još iz vremena Turaka, nalazi se na reci Rasini.

Rasina, poznata i kao „Čarapansko more“ izvire na padinama planina Goč i Željina, na nadmorskoj visini od 1340 m. 92 kilometra dugim tokom protiče okrugom koji je po njoj dobio ime, sve do ušća u Zapadnu Moravu, 5 km nizvodno od Kruševca.

Na njoj se prema nezvaničnim podacima nekada nalazilo preko 50 vodenica. Danas ih ima možda 5,6. Jedna od njih je i vodenica porodice Stanković.

Obnova vodenice Stanković

Prestala je sa radom početkom 2000-ih kada Markov deda Živko zbog nedostatka snage više nije bio u mogućnosti da je održava, ali i zbog nadolaska velike količine vode koja je dosta oštetila jaz.

Godine koje su usledile, doprinele su njenom ubrzanom propadanju, iako se nalazi blizu glavnog puta Kruševac – Brus, sa lepim prilazom, a sada i dvorištem.

Strpljivo je čekala Markov povratak u rodni kraj, a početak pandemije doprineo je da se konačno sve kockice slože da zajedno sa dedom, ocem i stricem počne obnovu. Kako i sam kaže, stanje je bilo alarmantno i pre 4 godine započeli su svakodnevne radove kako bi vodenicu ponovo doveli u radno stanje.

Bilo je potrebno mnogo vremena i resursa, kako bi posle 6 meseci intezivnih radova vodenica ponovo bila radno osposobljena. „Za početak je bilo potrebno renovirati noseće stubove i zidove, srediti krov, drvene zidove vodenice, kao i kamene zidove vodeničke sobe. Zatim smo morali da pročistimo vadu (kanal kojim voda dolazi do vodenice) koji je dosta bio zapušten i da sagradimo novi jaz na Rasini. U završnoj fazi sredili smo mehanizam za mlevenje, kamen i sito za brašno.“

Inovacije

„Kroz proces obnove trudili smo se da zadržimo autentičan izgled vodenice i što je više moguće starih elemenata. Pored sentimentalne vrednosti, stari mehanizmi su i dosta kvalitetniji od novih, jer su ljudi imali mnogo više vremena da pronađu i obrade najkvalitetnije materijale. Naravno, ubacili smo i neke nove pomoćne mašine, pre svega selektor za prečišćavanje žitarica i sito za prosejavanje žita, koji rade na struju i ne zahtevaju dodatnu radnu snagu, za razliku od starih mašina koje su bile ručne.“

Marko bi želeo da napravi ekonomski održiv model koji će vodenicu održavati u životu. Upravo to je celoj porodici i glavni motiv za pokretanje proizvodnje i prodaje brašna.

Uslužno mlevenje i ujam

Stankovića vodenica ima tri kamena i za sada uspešno uspeva da zadovolji potražnju za brašnom. Proizvodni kapacitet je prilično veliki. Na jednom kamenu, za vreme jedne smene moguće je samleti od  600 do 800 kg brašna. Tako da i pored kontinuiranog porasta potražnje, njihovi kupci i dalje ne ostaju bez svog omiljenog brašna. To što je vodenica baš na Rasini, omogućava joj da nesmetano radi cele godine. Tokom letnjih meseci, ne rade sva tri kamena, ali za jedan uvek ima dovoljno vode.

Ispod tog više od dva veka starog vodeničkog kamena na Rasini, svakodnevno izlaze kukuruzno žuto, kukuruzno belo, pšenično integralno, heljdino, ražano, speltino i ječmeno brašno.

„Brašna od celog zrna žitarica mlevenih na vodenici, privilegija su za sva čula. Proizvodnja pokrenuta iz želje da se brašnu, koje je osnovna životna namernica priđe na malo drugačiji način, ponudi proizvod vrhunskog kvaliteta i potpuno drugačije iskustvo u odnosu na industrijske proizvode. Prošle godine smo počeli sa radom, dobili dosta zadovoljnih kupaca i povratnu informaciju da kvalitetan proizvod uvek nađe put do kupca.“

Porodica ne rade uslužno mlevenje, iako se trude da komšijama i prijateljima nekad izađu u susret. Razlog je nedostatak radne snage i to što imaju raspored prema kom određenim danima melju određene žitarice. Prelazak na drugu vrstu brašna iziskuje čišćenje kamena, za šta je opet potrebno vreme.

Ujam, za slučaj da se ipak uhvati termin da se nekom nešto umelje na starom vodeničkom kamenu, iznosi između 10–15 %.

Vodenica Stanković i Mali proizvođači

Plan je da se u budućnosti fizički zahtevni poslovi automatizuju i olakšaju, kao što su na primer pakovanje i manipulacija žitaricama. Tada će se steći uslovi za proširenje kapaciteta, optimizaciju troškova i mogućnost da se prodaja podigne na još viši nivo.

A kako se vodenica Stanković povezala sa Malim proizvođačima? „Pošto smo i sami ljubitelji domaćih proizvoda, za grupu smo saznali početkom pandemije. I sami smo bili kupci. Kada smo počeli da proizvodimo brašno, priključivanje grupi bio je logičan korak. U samom početku zajednica je dosta pomogla da se čuje za naša brašna i da dođemo do prvih kupaca.“

Brašno proizvedeno u vodenici Stanković možete poručiti preko našeg sajta, direktnom porukom na Instagramu, Facebook-u, kao i na broj telefona 0658323567 (Viber, Whatsapp, SMS, poziv).

Dostava je moguća poštom za sve krajeve Srbije. Od dana poručivanja, porudžbinu možete očekivati na adresi u roku od 5-7 dana, a nekada i pre.

Za porudžbine veće od 2000 dinara, dostava je besplatna, a za one manje od tog iznosa je 300 dinara.

Vodenice Rasine

U opštini Brus na reci Rasini i Graševici, postojalo je više desetina vodenica. Trenutno ih ima 5-6, a jedna od njih je vodenica Stanković. Na magistralnom putu Kruševac – Brus, na izlazu iz sela Tršanovci čeka vas ova više od dva veka stara građevina. Porodica vredno radi na njenom uređenju i nadaju se da će postati prava turistička atrakcija za sve koje put, kao nekad, nanese ovim drumovima. Za malo mira kraj plahovite Rasine, za užitak uz zvuk moćnog huka vodeničkog kamena, na čašicu razgovora i koji kilogram najzdravijeg brašna od domaćih žitarica.

Bezvremena, ne samo kroz priču, legende i narodne izreke, vodenica je prema rečima slikara Milutina Dedića skoro savršen izum. „Pravljena od drveta i kamena, koristi vodu kao energiju i mogla bi da egzistira još dve hiljade godina, ako bi čovek imao pravilan odnos prema njoj.“

Večna, ali i dalje u izumiranju, okružena korovom, nadošlom vodom i mrakom. Sve dok se ne vrati neki unuk poput našeg sagovornika da je obnovi, unapredi, modernizuje. I konačno pokrene taj teški vodenički kamen, koji godinama uprkos svemu opstaje, uvek spreman da ponovo pod prvim mlazom vode krene da melje i pravi brašno. Da selu vrati život, reci snagu, a vlasniku osećaj da je ono što u stvari i jeste svaki srpski seljak, sa vodenicom ili bez nje. Domaćin.

Gazdinstvo Đorđević – povratak korenima, rad, fleksibilnost i zajedništvo

Da li znate da kada u Google pretragu upišete pojam “porumbčići”, pretraživač izbacuje samo jedan rezultat? Link koji vas klikom vodi pravo na profil gazdinstva Đorđević na našem sajtu.

A šta su to porumbčići? Porumbčići su mali kiseli kukuruzi spakovani u tegle. Proizvod porodice Đorđević iz Donje Prilite kod Zaječara sa kojom vas danas upoznajemo.

Preseljenje u Srbiju

Priča počinje, sada već davne 2000. godine, kada se Klaudija i Zoran, kao mladi bračni par, stacioniran u Beču, odlučuju za povratak u Srbiju na imanje Zoranovog oca.

Kao glavni motiv za preseljenje i odgajanje porodice u Srbiji navode: “Miran, spokojan i zdrav život u svakom smislu. Počevši od ishrane, fizičkog, pa sve do mentalnog stanja.”

Domaćinstvo oživljava i biva obnovljeno njihovim dolaskom. Polako niču jedna po jedna građevina, da bi 2010. godine nakon krčenja i pripremanja jedne njive započeli sa proizvodnjom aronije. Zašto aronija? Raspitivali su se o različitim biljnim vrstama, koje su višegodišnje, nisu zahtevne za održavanje i koje nije neophodno tretirati nikakvim hemikalijama. Hteli su kulturu koja bi bila samoodrživa i tako je izbor pao na aroniju. Zasadili su je na parceli od 50 ari i taj zasad i danas imaju.

Kako je počela proizvodnja?

Pre par godina ova devetočlana porodica krenula je sa proizvodnjom zdravih, neprskanih proizvoda za sopstvene potrebe. Vrlo brzo nakon toga proširili su proizvodnju i time pružili ljudima u okolini zdravu, raznovrsnu i kvalitetnu hranu. Odluka da gradski život zamene seoskim, pomogla im je da potvrde da život na selu može biti kvalitetan kao i onaj u gradu, ali u mnogim segmentima daleko opušteniji i lepši.

Danas se prodaja i kod njih odvija putem interneta, što im daje mogućnost da svoje proizvode šalju na adrese zadovoljnih korisnika širom Srbije. Beograd, Mladenovac, Novi Pazar, Novi Sad, Paraćin, Bor i Kladovo su samo neki od gradova u kojima su proizvodi Đorđevića pronašli svoje degustatore, kupce i obožavaoce.

Mama Klaudija bila je incijator početka razvijanja malog porodičnog biznisa. “Uvek nam je dobar kvalitet bio na prvom mestu. Kroz naše konstantno razvijanje i usavršavanje proizvoda, budite uvereni da svaki proizvod koji kupite je dobrog kvaliteta i ukusa! Plodovi su sa naših plantaža, iz naših bašta i voćnjaka.”

Šta proizvodi gazdinstvo Đorđević?

Bilo da ste zainteresovani za prlitske porumbčiće, sok od aronije, beli luk u prahu ili džem od višnje, kod Đorđevića možete naći sve od kisele ruske salate, salčića i pihtija, do pesto sosa od sremuša ili bosiljka, u zavisnosti od sezone naravno..

Ova porodica ima zasad oraha, šipurka i aronije. Svi proizvodi su neprskani. Krenuli su sa proizvodnjom matičnog soka aronije, da bi danas posle niza godina eksperimentisanja i unapređenja ukusa i proizvodnje u ponudi imali i sirće, kao i vino od aronije koje ne sadrži dodatni šećer i udeo alkohola je svega 7,25 %.

Svi proizvodi se pre plasiranja na tržište šalju na analizu. Kako se njihovi zasadi ne tretiraju hemijom, obrađivanje svih kultura zahteva mnogo rada u kom svi članovi porodice ravnomerno učestvuju. „Naš koncept međusobne saradnje je takav da je svako u sve upućen, jer jedino je tako održivo ovo što radimo. To je suština malog gazdinstva, fleksibilnost i zajedništvo.“

Prlitski porumbčići kao brend

Kada bi morali da izdvoje jedan svoj proizvod, to bi bili „Prlitski porumbčići“. Zašto Prlitski i zašto porumbčići? Prlitski, kako bi od zaborava otrgli ime svog sela Donje Prlite i sačuvali sećanje na starosedeoce ovog mesta na obroncima Stare Planine. Porumbčići izvor imaju u vlaškoj reči „porumb“, što u prevodu znači kukuruz.

A zašto baš kukuruz kao glavni proizvod i kao brend? Pa zbog toga što je kačamak već vekovima omiljeno jelo kako meštana Donje Prlite, tako i mnogih ljudi širom Srbije.

Posebno unapređenje proizvodnje planirano je upravo za porumbčiće. Porodica ima viziju da u budućnosti njihove teglice sa kiselim kukuruzom iz Donje Prlite krase rafove prodavnica zdrave hrane u Beogradu.

Gazdinstvo Đorđević i Mali proizvođači

Za našu platformu Đorđevići su saznali preko svojih kupaca koji su se upravo preko facebook grupe „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ povezali sa drugim malim proizvođačima i tako za sebe pronašli mnoge autentične, kvalitetne, domaće i zdrave proizvode. Članstvo u našem udruženju doprinelo je prepoznatljivosti njihovog gazdinstva i proširenju prodaje proizvoda širom Srbije. Do tada su ih plasirali uglavnom na lokalno tržište.

Ukoliko i vas zanima šta to gazdinstvo Đorđević ima da ponudi, listu njihovih proizvoda možete pogledati klikom na listing gazdinstva na našem sajtu.

Svoje proizvode porodica šalje brzom poštom, svakog dana od ponedeljka do petka. Lična dostava za Beograd moguća je uz fiksnu cenu dostave od 300 dinara, nezavisno od količine kupljenih proizvoda i težine paketa.

Čovek i zemlja

U maju 2021. godine, Đorđevići su na svom imanju ugostili ekipu televizije Hram. U emisiji naziva „Povratak“, autor i voditelj Dejan Stojadinović u uvodu kaže: “Ako današnji čovek, savremeni čovek, želi da upozna sebe, ako želi da spase sebe i da se vrati sebi, prirodi i Bogu, mora prvo da se vrati zemlji. I da počne ponovo da se odnosi sa zemljom, da je obrađuje, a i ona njega da obrađuje, da ga ponovo vrati sebi. Odnos čoveka i zemlje u današnjem vremenu je poremećen, komunikacija je narušena, a ljubavi između čoveka i zemlje gotovo i da nema. Čovek od zemlje traži previše. U njoj vidi interes, kapital, zaradu, uspeh i bogatstvo. A zemlja od njega očekuje ljubavni odnos i komunikaciju.”

“Da bi se taj odnos između čoveka i zemlje, čoveka i prirode popravio, da bi se ljubavni odnos ponovo uspostavio, čovek mora da se vrati zemlji, da je ponovo oseti u svojim rukama kao svoju i da je voli kao samoga sebe, jer on to i jeste – zemlja. I da bi postao večnost, potrebna mu je upravo zemlja. Samo u ljubavnom odnosu i harmoniji sa zemljom čovek može biti čovek i čovek može pobediti smrt i postati nešto više od zemlje. Može postati sin, naslednik.”

Poruka porodice Đorđević Malim proizvođačima

Balans između prirode i čoveka, čoveka i zemlje i čoveka i Boga, uspela je da uspostavi porodica Đorđević. Na pitanje šta bi poručili drugim malim proizvođačima, kažu da je jedino bitno ne odustati od svojih snova, želja i naše zemlje u zamenu za život u inostranstvu. Kao primer da je život u Srbiji lepši i bolji nego preko navode i činjenicu da njihov zet, poreklom Nemac, od 2017. godine živi i radi na gazdinstvu zajedno sa njima. Uz to, primio je i pravoslavnu veru, pa danas ponosno nosi ime Serafim.

Ukoliko vam se priča o porodici Đorđević dopala i želite da poručite nešto od mnoštva njihovih proizvoda, osim preko našeg sajta, možete ih kontaktirati, porukom, mejlom, kao i putem profila na društvenoj mreži Instagram.

Bundi – zdraviji izbor nikad nije bilo lakše napraviti

Da li još neko od vas ovih dana muku muči sa slatkišima? Bliži se leto i svi bismo želeli lepo da izgledamo, a sladoledi, kolačići, čokolade, razni šejkovi i ostale slatke kombinacije mašu nam sa svakog ćoška. Ukoliko je odgovor potvrdan, nudimo vam rešenje.
U pomoć za očuvanje pre svega zdravlja, a onda i vitke linije stiže jedan inovativan proizvod naših malih proizvođača. Bundi.

Od čega se sastoji Bundi?

Sa dodatih samo 4% šećera, nadev napravljen od bele bundeve, pomorandže, limuna, đumbira, cimeta i vanile, Bundi je prema rečima svojih proizvođača, zdrava aleternativa za sve sladokusce koji žele da uživaju bez trunke griže savesti.

„Bela bundeva spada u niskokalorične namirnice, a ujedno je i puna hranljivih materija. Na 100 grama ploda bundeve ima samo 26 kalorija. Pored toga ona nam pruža veliku dozu betakarotena koji se pretvara u vitamin A. Vitamin A jača kožu i sluzokožu i tako pomaže u sprečavanju brojnih infekcija. Pored toga, utiče i na zdravlje očiju. Pomenućemo i prisustvo vitamina C, koji organizmu pomaže u prirodnoj odbrani od virusa i bakterija, jer Bundi sadrži 100% ceđenu pomorandžu i limun.  Na 100 grama proizvoda, Bundi sadrži i 340 mg kalijuma. Poređenja radi, banana koja važi za jednu od namirnica koja sadrži najviše kalijuma ima 358 mg. Pored kalijuma, bundi sadrži i kalcijum, magnezijum i fosfor.“

Ko pravi Bundi?

Bundi nastaje u Zemunu. Na gazdinstvu porodice Perović. Prave ga tata Goran i njegovo dvoje dece, Aleksandra i Nikola. Perovići rade zajedno u privatnoj, porodičnoj firmi i njihov primarni posao nije bila poljoprivreda. Međutim, oduvek su imali želju da na svojoj zemlji i svojim rukama naprave nešto svoje. Nakon dugog razmišljanja šta da započnu, javila se ideja. Shvatili su da su bundeve i pored toga što su zdrave, zapravo jedan jako slabo iskorišćen potencijal. Kako su i sami primetili, bundevu najveći broj ljudi konzumira pečenu, u nezaobilaznoj piti kada počne jesen ili kao potaž u nekom fensi restoranu.

Posle pronalaženja osnovnog sastojka, bilo je potrebno smisliti sa čim bundevu ukombinovati. I tako su nakon dugog razmišljanja došli do pomorandže. „Kada smo beloj bundevi dodali pomorandžu, limun, đumbir, cimet i vanilu, pomislili smo – to je to!“

Cela porodica podjednako učestvuje u stvaranju proizvoda i kako ističu, vrlo im je zabavno dok to rade. Tok proizvodnje uvek prate smeh i dobra energija. Ovo im je prva godina proizvodnje i Bundi je trenutno jedini proizvod koji imaju u ponudi. Međutim, u planu je još novih ukusa, kao i sok od bundeve.

Kako je Bundi dobio ime?

„Namaz od bundeve je takoreći ‘krstio’ unuk našeg porodičnog prijatelja. Prilikom degustacije, svi su se oduševljavali ukusom, a on je samo uzviknuo ‘Bundi, Bundi’. Nama se to dopalo i tako je Bundi postao Bundi.

Za njega vezujemo još jednu anegdotu, koja se desila prošlog oktobra, baš dok smo bili u procesu proizvodnje. Dečak je došao sa svojim dedom da nam pomogne u poslu. I dok smo svi zajedno radili, primetili smo da ga nema. Mnogo je voleo da igra žmurke, pa smo pretpostavili da se negde dobro sakrio. Počeli smo da ga dozivamo i tražimo po dvorištu, da bismo ga posle par minuta našli u bundevama. Čučnuo je iza bundeve  teške 25 kg, najveće koju smo tada imali. Kada smo ga pitali šta radi baš tu, odgovorio je – ‘Pravim Bundi’.“

Kako se Bundi konzumira?

„Bundi je vrlo zdrav i bogat vitaminima. Može da se jede tako što ćete se zasladiti posle ručka i uzeti kašiku ili dve (mi nikad ne stanemo na tome), može da se namaže na hleb za doručak ili večeru, a može se koristiti i kao namaz za palačinke. Ili kao dodatak ovsenim pahuljicama.“

Kako poručiti?

Sve informacije o tome kako da poručite svoju Bundi teglicu naći ćete klikom na Bundi listing na našem sajtu. Dostava se realizuje Post Express-om na teritoriji cele Srbije. Za porudžbine veće od 24 teglice, od Perovića dobijate besplatnu poštarinu. Možete ih kontaktirati i putem Facebook ili Instagram profila, kao i na Viber i Whatsapp (+381677010207) ili pozivom na broj 011-311-0296.

Bundi i Mali proizvođači

„Za grupu ‘Mali proizvođači’ saznali smo od prijatelja i poslovnog saradnika koji stalno kupuje proizvode od proizvođača koji su članovi udruženja. Kada smo se malo raspitali,  shvatili smo da veliki broj ljudi iz našeg okruženja zna za vašu grupu ili je njen član. Ono što nam je grupa pre svega donela, jeste svest da postoji toliko malih proizvođača koji se trude i rade, koji imaju jako kvalitetne proizvode i koji iste na vrlo duhovit i zanimljiv način predstavljaju. Javljali su nam se ljudi koju su nas zahvaljujući grupi i primetili. Tako da slobodno možemo reći da su nama Mali proizvođači stvorili brojne prilike, iako smo novi na tržištu. Svima bismo preporučili da se pridruže, kako proizvođačima, jer to može biti sjajna prilika da prodaju svoje proizvode, tako i svima koji žele da kupuju kvalitetno.“

Ukoliko i Vas zanima, kakva sve to blaga od domaćih proizvoda nudi naša platforma, poručite za početak svoju prvu teglicu Bundija, udobno se smestite i prelistajte naš sajt. Pronađite svog proverenog čoveka sa sela, a sa njim i svoj omiljeni proizvod.

Podržite lokalne proizvođače mleka – Otkrijte Mlekomap u Srbiji

Pre nego što sam Aleksandra Džavrića, jednog od osnivača platforme Mlekomap, konktaktirala za priču, posetila sam sajt i redom po sekcijama čitala šta su autori stavili kao posetiocima dostupne informacije.

U delu “Često postavljana pitanja”, kao odgovor na “Koji su vaši lični motivi da se bavite ovim pro bono stvarima?”, stajalo je: “Od malena gledamo kako mnoge stvari oko nas propadaju, i večito ostajemo nemi posmatrači. Znate onaj osećaj sreće i ponosa kad znate da ste nekome pomogli u nevolji? To je najbolji motiv. LinkedIn i ostale socijalne mreže su pružile moć nama, „običnim ljudima“ da delimično ili u potpunosti rešimo probleme svojih sugrađana, i to pre svega zahvaljujući empatiji koju gaje drugi naši sugrađani. Mi tu dođemo samo kao most između njih. Za nas ne može puno lepše.”

I to je suštinski sve što bi trebalo da znamo o Mlekomapu. To je ono zbog čega tu ideju treba da podržimo. To je ono zbog čega Mlekomap mora da uspe.

Šta je to Mlekomap?

Kao što i samo ime kaže, Mlekomap predstavlja mapu Srbije na kojoj svoje lokacije ostavljaju mali proizvođači mleka koji su voljni da isto prodaju “na flašu”, da ugoste kupce u svom domaćinstvu ili da mleko dostave u bližoj okolini. Prednost je data mleku, ali uz to, korisnici Mlekomapa, mogu ponuditi i druge mlečne proizvode.

Registracija i prusustvo na sajtu, takođe je potpuno besplatno. Osnivači od njega nemaju nikakvu zaradu.

Kako se registrovati?

Prisustvo proizvođača na platformi uslovljeno je jedino potvrdom o registraciji poljoprivrednog gazdinstva.

Postavljanje oglasa na sajt takođe je jako jednostavno.Potrebno je upisati naziv gazdinstva, kratku objavu gde predstavljate svoje proizvode, broj telefona na koji kupci mogu da vas kontaktiraju, mail adresu i lokaciju na kojoj se vaše gazdinstvo nalazi.

Ukoliko u tome ne uspete, klikom na kontakt formular, šaljete poruku autorima sajta, koji će vam u najkraćem roku odgovoriti i pomoći oko registracije.

Mlekomap u brojkama

Za nepunih 6 dana od kako je platforma pokrenuta, broj registrovanih proizvođača je premašio 100, trenutno ih je 145. Najviše ih je iz Kragujevca i okoline i to zahvaljući Aleksandru. Mnogi od njih poklonili su mu svoje poverenje, zbog ličnog poznanstva.

Za razliku od Šumadijskog okruga, što možete videti i samim pogledom na mapu, istok naše zemlje prilično je neaktivan. U regiji od Negotina do Pirota, na sajtu još uvek nije registrovano niti jedno domaćinstvo. Na pitanje, šta misli zašto je to tako, Aleksandar kaže: “Rekao bih da još uvek nismo došli do lokalnih portala, viber i facebook grupa u pomenutim krajevima, pa se samim tim proizvođači uopšte nisu upoznali sa platformom.”

A šta kažu proizvođači i oni koju su preko platforme pronašli svog ličnog mlekara? Ima li njihovih reakcija?

“Ima jako puno. Više proizvođača nam se javilo kako je krenula prodaja, neki su čak gostovali po medijima, poput RTS-a, Nove S i Sputnjika, dok su kupci sa oduševljenjem slali prve slike mleka, kajmaka i sireva koje su pronašli preko Mlekomapa.”

Kako je nastao Mlekomap?

Mlečno govedarstvo u Srbiji, u krizi je već 20 godina. Cena mleka se godinama nije menjala. Mlekari proizvođačima mleko plaćaju od 50-60 dinara po litru, zavisno od kvaliteta. Dok je cena proizvodnje bar 15 dinara veća. Država premijom, koja sada iznosi 19, umesto do dosadašnjih 10 dinara, samo ublažava ionako tešku situaciju i eventulano pomaže da proizvođači ne budu u minusu.

Nakon višemesečnih protesta proizvođača, kap koja je prelila čašu, bio je skorašnji prestanak otkupa mleka od strane pojedinih mlekara, što je ozbiljno pretilo opstanku gazdinstava, kojima je primarna delatnost upravo proizvodnja mleka. U znak protesta mnogi od njih prosuli su velike količine istog.

Značaj te alarmante situacije, shvatili su i autori Mlekomapa, pa su svakog dana posle svojih redovnih poslova ostajali do kasno u noć, kako bi u rad pustili prvu verziju platforme, za šta im je bilo potrebno oko 5,6 dana. Trka sa vremenom bila je značajna, kako bi sprečili da još jedno gazdinstvo bude ugašeno.

Zanimljivo je da se Aleksandar i Miloš, koji su osnova Mlekomap projekta, zapravo uživo nikada nisu videli. “Mi smo se u par rečenica preko LinkedIn-a dogovorili da probamo da uradimo nešto korisno za mlekarstvo u Srbiji i za sad se čini da je to bila dobra odluka.”

Ko su mali proizvođači mleka?

U Srbiji su većina mali i srednji proizvođači mleka. Mali su oni sa 5 do 10 krava, a srednji oni čija gazdinstva broje od 30 do 40 grla. Nažalost zbog loših otkupnih cena mleka i generalo nepovoljne situacije u stočarstvu, naša zemlja gubi oko 20000 grla godišnje.

U emisiji Sasvim prirodno, u serijalu u kom se bavi mlečnim govedarstvom, u epizodi naziva “Mleko da imamo domaće” Jovan Memedović kaže: “Kada se naš seljak jednom odrekne krava, svog matičnog stada, više se nikad tome i ne vrati. Jer proizvodnja mleka traži vreme, traži znanje i rad.”
A kad smo kod znanja, vremena i rada, mali proizvođači nemaju slobodno vreme, nemaju godišnji odmor ili je on kraći i u potpunosti svoje potrebe podređuju životinjama o kojima brinu.

To su ljudi koji imaju višečlane porodice, decu u školi ili na fakultetu, radni dan od jutra, pa dok mogu da stoje na nogama, bezbroj obaveza i mnoštvo predviđenih i nepredviđenih problema.

Značaj malih proizvođača hrane za Srbiju

Mali proizvođači i poljoprivrednici su ljudi koji ovu zemlju hrane. Zbog kojih ona živi. To su ljudi koji pored svega sa čim se nose svakog dana, nisu odustali od poljoprivrede. Zato nemojte pitati koliko košta litar njihovog mleka. Svakako je vredniji i zdraviji od onog koje možete kupiti u prodavnici. I ukoliko ih ne podržimo na sve načine, pitanje je da li ćemo u skorijoj budućnosti domaće mleko moći da pronađemo na rafovima.

Nadu da se to ipak neće dogoditi ulivaju poruke koje preko kontakt forme dobijaju autori Mlekomapa. Tu su i reči zahvalnosti od strane proizvođača. Ali i reči hvale od strane kupaca, kao i ponude za pomoć u razvoju same platforme.

Ukoliko do sada niste, posetite sajt Mlekomapa. Možda se neki mali proizvođač mleka i lepih domaćih sireva krije baš u vašoj blizini. A za slučaj da ste i sami proizvođač, eto prilike da budete deo jedinstvene mlečne mape Srbije.

Kako dobiti organski sertifikat?

Pre nego što otvorimo temu kako dobiti organski sertifikat, reći ćemo par reči o organskoj proizvodnji. Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede. Bazira se na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine.

Organska proizvodnja zasniva se na biološkoj ravnoteži sistema zemljište-biljka-životinja-čovek. Samim tim, čuva se zdravlje ljudi i ostalog živog sveta, agro-ekološki sistem i prirodni ciklusi u prirodi.

Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetičkih sredstava.

U organskoj proizvodnji dobrobit životinja ima visok prioritet. Pre svega životinjama treba obezbediti uslove za njihov rast i razvoj u skladu sa prirodnim genetskim potencijalom. To podrazumeva poštovanje fizioloških i etoloških potreba životinja i stvaranje uslova za ispoljavanje prirodnih funkcija i ponašanja.

Osnovni principi postavljeni od strane IFOAM ( Međunarodne federacije organskih pokreta) su:

• Princip zdravlja
• Princip ekologije
• Princip pravednosti
• Princip negovanja i staranja

Značaj organske sertifikacije

Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje – sertifikat. Njime se potvrđuje da je organski proizvod ili proces proizvodnje u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je organski proizvod proizveden u skladu sa standardima i principima organske proizvodnje. Garantuje da je nosilac sertifikata i njegova proizvodnja  pod kontrolom, u skladu sa propisima o organskoj proizvodnji.

Takođe, sertifikacija ukazuje na sledljivost svakog dela organske proizvodnje odnosno rukovanja svih procesa koji su pod kontrolom. Sertifikat ima rok važenja.

Dobijanjem sertifikata od ovlašćene organizacije stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa setifikacionog tela na ambalaži proizvoda.

Funkcija pravilnog obeležavanja je da na tržištu, praktično odvoji organske proizvode od ostalih ,,lažnih” organskih, kako potrošači ne bi bili dovodjeni u zabludu. Zbog toga deklaracija  mora sadržati sve informacije u skladu sa propisima na osnovu kojih će kupac proceniti da kupuje sertifikovan organski proizvod.

Ukoliko se proizvodi iz organske proizvodnje uvoze, pored posedovanja sertifikata nadležnog organa zemlje porekla organskih proizvoda, uvoznik je dužan da obezbedi i potvrdu koji mu izdaje ovlašćena organizacija na njegov zahtev u skladu sa propisanom procedurom i postupkom.

Kako dobiti organski sertifikat

Sertifikat je pismeno uverenje kojim  ovlašćena kontrolna organizacija potvrđuje da je organski proizvod ili proces proizvodnje u skladu sa standardima i principima organske proizvodnje. Odnosno da je u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Svaki učesnik organske proizvodnje mora biti kontrolisan bilo da je proizvođač, prerađivač, izvoznik, uvoznik. Mora posedovati validni sertifikat kojim se potvrđuje da je njegova delatnost bila pod kontrolom kontrolne organizacije.

Svaki kontrolisani subjekat ima svoj sertifikat za određenu delatnost u o kviru lanca organske proizvodnje npr. za primarnu  proizvodnju, za preradu,  itd.

Kontrolne organizacije

Kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje sprovode ovlašćene kontrolne organizacije. Od datuma potpisivanja ugovora sa odabranom kontrolnom organizacijom ulazi se u proces odnosno sistem sertifikovane oraganske proizvodnje.

Ovlašćena kontrolna organizacija je nezavisno pravno lice ovlasćeno od strane nadležnog Ministarstva za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje. Takođe je i akreditovano od strane Akreditacionog tela Srbije – ATS-a. Spisak se objavljuje  svake godine u Službenom glasniku.

Za 2023. godinu je ovlašćeno šest kontrolnih organizacija.

Svetski standardi organske proizvodnje

Prilikom izvoza organskih proizvoda na inostrano tržište proizvođač treba da poseduje sertifkat koji je priznat u zemlji u koju planira da izveze svoj organski proizvod. Za potrebe izvoza organskih proizvoda kontrola i sertifkacija najčešće se obavlja u skladu sa propisima EU.

Pored toga, neke ovlašćene kontrolne organizacije rade i sertifkaciju u skladu sa NOP regulativom (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište), sertifkaciju prema KRAV standardu, itd.

Usklađivanje sa propisima EU

Kako bi se obezbedio sertifkat za izvoz organskih proizvoda u skladu sa propisima EU, ovlašćene kontrolne organizacije iz Srbije su na različite načine organizovale svoje poslovanje. Nekoliko njih izdaje sertifikate u skladu sa EU standardima.

Evropska komisija može da prizna kontrolna tela koja su nadležna za obavljanje poslova kontrole i sertifkacije u trećim zemljama. Listu kontrolnih tela i kontrolnih organa koji posluju u trećim zemljama objavljuje Evropska komisija.

Većina organskih proizvoda iz Srbije izvozi se na tržište EU, SAD, Kanade.

Organska proizvodnja u Evropskoj uniji je regulisana Uredbom: Regulation (EU) 2018/848. Time je stavljen van primene zakonski okvir Commission Regulation (EC) No. 889/08 i No. 834/07.

Evropski parlament je usvojio novi zakonski okvir EU iz oblasti organske  proizvodnje 2018. godine. Regulativa (EU) 2018/848 je stupila na snagu  1. januara 2022. godine.

Cilj novog okvira je da osigura da se u EU uvoze samo visokokvalitetni organski proizvodi. Važniji stavovi nove regulative su vezane za  obezbeđenje visokog kvaliteta organskih proizvoda, povećanje organske proizvodnje u EU, izbegavanje kontaminacije nedozvoljenim pesticidima ili sintetičkim đubrivima.

Koraci za dobijanje organske sertifikacije

1. Edukacija o metodama organske proizvodnje koja podrazumeva i dobro razumevanje propisa koji je regulišu i to:

Zakon o organskoj proivodnji („Sl.glasnik”, broj 30/10 i 17/2019 – dr. zakon )

Ovim zakonom uređuje se proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje (u daljem tekstu: organska proizvodnja). Ciljevi i načela organske proizvodnje, metode organske proizvodnje, kontrola i sertifikacija u organskoj proizvodnji, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, kao i druga pitanja od značaja za organsku proizvodnju.

Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske   proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br. 95/20 i 24/21 )

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi koje treba da ispuni kontrolna organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji. Metode organske biljne i stočarske proizvodnje, dužina trajanja perioda konverzije u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Način vršenja kontrole u organskoj proizvodnji i mere koje ovlašćena kontrolna organizacija određuje u slučaju utvrđenih nepravilnosti u načinu obavljanja proizvodnje organskih proizvoda. Sadržina i obrazac evidencije koju vodi ovlašćena kontrolna organizacija, kao i način vođenja te evidencije, sadržina i obrazac zbirne evidencije, tehnološki postupci prerade u organskoj proizvodnji. Sastojci, aditivi i pomoćne supstance koje se koriste u preradi organskih proizvoda. Način čišćenja i sredstva za čišćenje tehnoloških linija. Izgled oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda, kao i način skladištenja i prevoza organskih proizvoda.

1. Informisati o ovlašćenim kontrolnim organizacijama za tekuću godinu
2. Kontaktira ovlašćenu kontrolnu organizaciju u cilju dobijanja prijave za uključivanje u organsku proizvodnju
3. Sklopiti ugovor sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom

Kontrola organske proizvodnje

Kontrola započinje od trenutka uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju. Odnosno od trenutka kada proizvođač sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom zaključi ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji.

Ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji treba naročito da sadrži podatke o: ugovornim stranama, vrsti organske proizvodnje, uključujući prepakivanje, distribuciju i uvoz organskih proizvoda. Zatim broju i površini katastarske parcele na kojoj se obavlja organska proizvodnja i katastarskoj opštini, pravima i obavezama ugovornih strana. Uslovima i načinu ostvarivanja prava na izdavanje sertifikata i načinu zaštite za slučaj neizvršenja ugovornih obaveza.

Sistem kontrole

Ovlašćena kontrolna organizacija u što kraćem roku dostavlja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede fotokopiju zaključenog ugovora. Uspostavljeni sistem kontrole treba da omogući sledljivost svakog proizvoda u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.  Tako se garantuje da je organski proizvod proizveden ili uvezen u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja.

Kontrola u organskoj proizvodnji obuhvata punu fizičku kontrolu i kontrolu dokumentacije proizvođača, kao i primenu mera predostrožnosti. Ovlašćena kontrolna organizacija vrši kontrolu najmanje jednom godišnje. I to prevashodno putem najavljenih kontrolnih poseta (i po potrebi nenajavljenih), u skladu sa planom kontrole za organsku proizvodnju.

Kontrola u organskoj proizvodnji može se vršiti i više puta godišnje. Putem dodatnih kontrolnih poseta, na osnovu opšte procene rizika neusklađenosti sa pravilima organske proizvodnje za svakog proizvođača posebno i uzimajući u obzir rezultate prethodnih kontrola. Odnosno broj i težinu utvrđenih nepravilnosti i uočene poteškoće prilikom otklanjanja nepravilnosti. Zatim kvantitet i raznovrsnost proizvoda, kao i rizik od mešanja organskih proizvoda sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje.

Prilikom opšte procene rizika mogu se odrediti tri stepena rizika: niski, srednji i visoki. Od ukupnog broja kontrola u toku jedne godine najmanje 10% je nenajavljeno. Prilikom vršenja kontrole, ovlašćena kontrolna organizacija na osnovu procene rizike kao i u slučaju sumnje, uzima uzorke materijala. Cilj je utvrđivanje prisustva supstanci čija upotreba nije dozvoljena u organskoj proizvodnji, kao i sama provera tehnologije proizvodnje.

Broj uzetih uzoraka treba da bude najmanje 5% od ukupnog broja proizvođača koje kontroliše ovlašćena kontrolna organizacija.

Provera dokumentacije

Provera dokumentacije proizvođača u postupku kontrole odnosi se na proveru podataka koje vodi o delatnosti kojom se proizvođač bavi. Podrazumeva i proveru finansijske dokumentacije. Radi omogućavanja provere, proizvođač treba da dozvoli pristup podacima i finansijskoj dokumentaciji ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji, kako bi tokom kontrole ista u svakom trenutku, mogla da izvrši proveru:

1. dobavljača, odnosno prodavca ili izvoznika organskih proizvoda;
2. vrste i količine organskih proizvoda koja je isporučena proizvodnoj jedinici, sirovina i dodataka koji su kupljeni, kao i njihovu upotrebu, i ako je to potrebno, sastava hrane za životinje;
3.  vrste i količine organskih proizvoda koji se skladište;
4. vrste i količine organskih proizvoda koji su napustili proizvodnu jedinicu primaoca, odnosno kupca, izuzev krajnjih korisnika, kao i prostorija prvog primaoca ili objekata za skladištenje;
5.  vrste i količine kupljenih i prodatih organskih proizvoda, kao i dobavljača, odnosno prodavca ili izvoznika i kupca, odnosno primaoca, u slučaju da se radi o proizvođačima koji ne skladište ili fizički ne rukuju organskim proizvodima.

Kako se vrši kontrola organskih proizvođača?

Za potrebe kontrole, ovlašćena kontrolna organizacija od proizvođača može da zatraži druge potrebne podatke. Misli se na dokumentaciju, na osnovu koje se može utvrditi postojanje pravilnog odnosa između ulaznih sirovina i gotovih proizvoda.

U slučaju da proizvođač ima više proizvodnih jedinica, proveri  podležu i proizvodne jedinice na kojima se obavlja konvencionalna proizvodnja. Tu se ubrajaju i prostorije za skladištenje inputa, kao i podaci o prodaji, skladištenju i količinama konvencionalnih proizvoda.

Kontrola u organskoj proizvodnji vrši se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja. Na način kojim se obezbeđuje objektivnost, nepristrasnost, odsustvo sukoba interesa, efikasnost, profesionalnost, doslednost, i to:

1.  u svim fazama organske proizvodnje;
2.  za sve organske proizvode;
3. primenom odgovarajućeg načina kontrole;
4.  na osnovu dokumentovane procedure.

Prva kontrola

Radi vršenja prve kontrole, proizvođač ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji treba da dostavi potpisanu pismenu izjavu, sa podacima o:

1. proizvodnim jedinicama, odnosno delatnosti kojom se bavi;
2. praktičnim merama koje treba da se preduzmu na nivou proizvodne jedinice, odnosno delatnosti kojom se bavi, kako bi se obezbedilo poštovanje pravila organske proizvodnje;
3.  preventivnim merama koje treba da se preduzmu kako bi se smanjio rizik od kontaminacije konvencionalnim proizvodima ili supstancama čija upotreba u organskoj proizvodnji nije dozvoljena i mere čišćenja koje treba da se preduzmu u prostorijama za skladištenje i u okviru celog lanca proizvodnje.

Pismenom izjavom proizvođač treba da garantuje da će:

1.  procese proizvodnje i prometa obavljati u skladu sa pravilima organske proizvodnje;
2. primeniti određene mere u cilju usklađivanja proizvodnje sa propisanim pravilima, u slučaju utvrđenih nepravilnosti, odnosno u pisanoj formi obavestiti kupce, kako bi se obezbedilo da oznake koje upućuju na organsku proizvodnju budu uklonjene sa ovih proizvoda, u slučaju prekršaja.

O svakoj promeni podataka iz pismene izjave proizvođač obaveštava ovlašćenu kontrolnu organizaciju. Proizvođač treba ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji da omogući vršenje kontrole, tako što će obezbediti:

1.  pristup svim delovima proizvodne jedinice i prostorijama, kao i računima i odgovarajućim pratećim dokumentima;
2.  informacije koje su objektivno neophodne za potrebe kontrole, odnosno informacije o uvezenim pošiljkama kada su u pitanju uvoznici i prvi primaoci;
3.  rezultate sopstvenih programa obezbeđivanja kvaliteta proizvodnje.

Ako proizvođač u okviru poljoprivrednog gazdinstva ima i proizvodnu jedinicu koja se koristi za konvencionalnu proizvodnju, treba ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji da omogući vršenje kontrole i te proizvodne jedinice. Kao i svih prostorija i objekata u okviru te proizvodne jedinice.

Izazovi i prilike organskih proizvođača

Jedan od izazova je, kako u celom sektoru poljoprivrede, i to ne samo u Srbiji već i šire, nedostatak radne snage. Neznanje i neupućenost su takođe izazovi.

Kada su u pitanju troškovi za sertifikaciju, treba imati u vidu da pored direktnih podsticaja po hektaru i životinjama koje su uključene u organsku proizvodnju i koje su višestruko veće u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, postoje i druge mere podsticaja. Njima Ministarstvo poljoprivrede refundira deo troškova za sertifikaciju uključujući i troškove laboratorijskih analiza, i to u iznosu od 50%, odnosno 65 % ( za proizvođače iz predela sa otežanim uslovima u poljoprivredi ) od ukupnih troškova.

Administracija i njeno uredno vođenje je deo standarda organske proizvodnje. Zbog toga smo već naglasili da se svako ko je zainteresovan za ovaj način proozvodnje prethodno mora vrlo dobro informisati, uputiti, edukovati i poznavati zakonski okvir za organsku proizvodnju.

Budućnost organske proizvodnje

Trend je uočljiv kako u povećanju površina pod organskom proizvodnjom, tako i u porastu organskih proizvođača. Budućnost zavisi od zajedničkog rada svih uključenih u lanac. Od nadležnih institucija, razvoja tržišta i podizanja svesti građana i šire javnosti o prednostima organske poljoprivrede.

Tekst priredio tim Serbia Ogranica

Šta znači organska proizvodnja i zašto je ona važna?

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje hrane čiji glavni principi  su poboljšanje zdravlja zemljišta, odnosno, zdravlja ekosistema unutar kojeg se proizvodnja odvija. Podrazumeva se i zdravlja i vitalnosti ljudi koji konzumiraju takvu hranu. Organski poljoprivrednici svoju proizvodnju zasnivaju primarno na razumevanju prirodnih procesa ekosistema, lokalnog biodiverziteta i ciklusa kruženja materije u zemljištu. To je alternativa oslanjanju na veštačke dodatke kao što su veštačka đubriva, pesticidi, herbicidi i ostala hemijska sredstva za upotrebu u poljoprivredi.

Pored toga, GMO semena nisu dozvoljena u organskoj poljoprivredi. Dakle, možemo kazati da je upravo neunošenje hemijskih preparata i neupotreba GMO semena ono što većina ljudi poznaje kao osnovne vrednosti organske poljoprivrede. Bitno je naglasiti da GMO seme i hibridi nisu ista stvar, jer se vrlo često mešaju ta dva pojma. GMO seme je seme proizvedeno u laboratoriji. U njega se veštački ubacuju određeni DNK elementi raznih biljnih kultura kao i životinjskog DNK, kako bi se dobila neka željena svojstva kod određene kulture. Na primer, boja, tvrđa kora, duži rok trajanja i slično. Hibridna semena se mogu dobijati prirodno ukrštanjem različitih biljnih vrsta, kako bi se pospešila određena svojstva kultura. Kalemljenje različitih sorti voćki je primer prirodnog procesa stvaranja hibridnih kultura.

Razlika između organske i konvencionalne poljoprivrede

Konvencionalna ili industrijska poljoprivreda se dominantno zasniva na upotrebi hemijskih preparata u borbi protiv raznih štetočina i korova u sprezi sa raznim hibridnim semenima. Istorijski, industrijska poljoprivreda doživljava svoj procvat nakon Drugog svetskog rata. Amonijak i azot, jedni od glavnih sastojaka veštačkih đubriva su se koristili za proizvodnju eksploziva u Prvom i Drugom svetskom ratu. DDT, jedan od najpoznatijih i najubojitijih insekticida ikada, stvoren je i originalno primenjivan u Drugom Svetskom ratu. Nakon toga počela je njegova masovna primena u poljoprivredi, na globalnom nivou. Pokazao se kao izuzetno efikasan u ubijanju raznih buba koje su napadale zalihe hrane vojnika. Mnogobrojna istraživanja su potvrdila njegovo razorno dejstvo na životnu sredinu.

Ovo su samo neke istorijske činjenice koje su bitne za razumevanje temeljnih vrednosti i principa industrijske poljoprivrede i upotrebe hemijskih proizvoda na koje se ona oslanja. Te vrednosti nisu ni filantropske, ni ekološke, već su isključivo vođene profitnim interesima grupe korporacija. One su uspele da promene globalnu paradigmu proizvodnje hrane i da nametnu svoju logiku kao jedini način da se uspešno osigura dovoljna količina hrane za sve brojniju populaciju na zemlji. Uz naftnu industriju, i uz pomoć svetskih vlada i masovne propagande, zajednički su trasirali put za klimatske promene i globalnu ekološku krizu koju danas živimo u svim aspektima života.

Organska poljoprivreda – zdravija verzija proizvodnje hrane

Organski poljoprivrednici u svojoj proizvodnji, osim izbegavanja hemije, koriste metode rotacija kulture, useva, zelenog đubrenja, kompostiranja, plitkog oranja ili uopšte mehanički ne obrađuju zemlju. Tako ne uništavaju mikrobiologiju tla i sve sićušne organizme ispod tla koji imaju ključnu ulogu u održavanju zdravlja zemljišta. Razumevanje mikrobiologije tla je sada glavni trend u organskoj poljoprivredi i jako puno istraživanja je posvećeno ovoj temi. Naučnici procenjuju da smo do sada identifikovali ukupno oko samo 1% vrsta mikroorganizama koji žive u tlu.

Biodinamička poljoprivreda je jako fokusirana na razumevanje života tla, odnosno mikrobiologiju tla. Ona se bavi istraživanjem celokupnog lanca života koji se dešava ispod površine. Organski pokret je istorijski nastao početkom 20-og veka kao odgovor na masovni prelazak poljoprivrede na korišćenje veštačkih đubriva i pesticida. Sir Albert Howard, jedna od ključnih figura u razvoju i promociji organske poljoprivrede je rekao: „Zdravlje zemljišta, biljaka, životinja i čoveka je jedno i neodvojivo. Prva dužnost poljoprivrednika je da uvek razume da je on deo prirode i da ne može da pobegne od svog prirodnog okruženja. Zbog toga, on mora da poštuje pravila prirode.“

Različiti sistemi vrednosti

Ono što je takođe važno naglasiti jeste, da je organska poljoprivreda u svojoj suštini potpuno drugačiji sistem principa i vrednosti u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Danas ima puno velikih organskih farmi koji imaju isti princip proizvodnje kao i konvencionalna poljoprivreda. Razlika je što umesto sintetičkih hemijskih preparata, koriste prirodne preparate. Ali je logika takvih organskih kompanija u pozadini ista, a to je prilagođavanje tržištu, odnosno velikim prehrambenim lancima koji diktiraju tržišne uslove.

Ti uslovi su konstantno snabdevanje velikim količinama i što jeftiniji finalni proizvod. To vodi do organske proizvodnje koja se odvija na hiljadama hektara monokultura sa ogromnom mašinerijom. Principi takve vrste organske proizvodnje su u suštini isti kao i kod konvencionalne poljoprivrede. Jedan primer toga su organski proizvodi koje možete npr. da kupite u Lidlu, a koji u većini slučajeva dolaze iz Španije, Holandije i Italije.U šleperima koji prelaze hiljade kilometara do Lidlovih radnji u Srbiji. Takvi proizvodi mogu da imaju organski sertifikat, ali su oni daleko od onoga što je vizija autentične organske poljoprivrede. A to je zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi.

Organska hrana vs. hrana iz konvencionalnog uzgoja

Nakon ovog kratkog uvoda u vrednosti i filozofiju organske poljoprivrede, sada možemo da otvorimo pitanje da li je organska hrana bolja od hrane iz konvencionalnog uzgoja. Najkraći odgovor je da. U SAD-u je rađena opsežna studija o nutritivnim svojstvima 43 različite sorte voća i povrća u periodu od 1950. godine do početka 2000-ih godina. Ustanovljeno je da su nutritivna svojstva voća i povrća značajno opala. Najviše se ističe pad udela gvožđa od 15%, pad kalcijuma od 15% i pad fosfora od 9%. Takođe, značajno su opali ostali nutrijenti kao što su vitamin C, vitamin B2 i B6, cink i magnezijum. Slična tendencija pada nutritivnih svojstava je ustanovljena i kod različitih vrsta žitarica. U skladu sa tim, postavlja se pitanje zašto se to dešava? Osnovni razlog je iscrpljenost zemljišta od života u njemu i mineralnih materija.

Veštačka đubriva i ostali hemijski preparati koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi iscrpljuju zemljište od mineralnih materija. To su upravo one materije koje voću i povrću daju prethodno navedena nutritivna svojstva. Najplastičnije rečeno, hemijski preparati ubijaju život u zemljištu. Pre svega mikroorganizme u zemlji koje biljke opskrbljuju sa mineralnim materijama, kao deo prirodnog procesa kruženja materija u zemljištu. Ova studija samo pokazuje da veštačke mineralne materije ne mogu zameniti materije koje se proizvode kroz prirodne procese koji se dešavaju u tlu, a koji su potrebni da bi se proizvela nutritivno kvalitetna hrana. Na primer, kada kažemo da paradajz ima miris i ukus, to su upravo mineralne materije koje biljkama obezbeđuju mikroorganizmi. Oni razlažu te iste materije u zemljištu i dostavljaju im ih kroz korenski sastav.

Organski sertifikat

Kada pričamo o prepoznavanju organskih proizvoda, najpouzdaniji način jeste organski sertifikat kao standard koji se primenjuje prilikom deklarisanja proizvoda. Organski proizvođači moraju da imaju jasno istaknut organski sertifikat na proizvodu. Ukoliko prodaju svoje proizvode na pijaci, organski sertifikat moraju imati na tezgi. Drugi način prepoznavanja, u slučaju da proizvođač nema organski sertifikat jeste prepoznavanje po obliku i boji. Ovaj način prepoznavanja nije pouzdan kao organski sertifikat, ali ukoliko verujete proizvođaču, može da posluži.

Organsko voće i povrće često ima drugačiji oblik i boju od konvencionalnog voća i povrća. Konvencionalno voće i povrće ima pravilnu formu, svi komadi su otprilike iste veličine i boje. Veliki trgovački lanci uslovljavaju proizvođače sa takvim pravilima otkupa kako bi ušli na rafove radnji. S druge strane, organsko voće i povrće je često nepravilnog oblika. Komadi su različitih veličina i boja obično nije toliko intenzivno svetla kao kod konvencionalnih proizvoda. Možemo uzeti za primer konvencionalne jabuke ili paradajz koji oblikom i veličinom izgledaju isto i sijaju kao tepsije pod svetlima u radnji.

Problematika proizvodnje hrane

Otkad pratim problematiku poljoprivrede i proizvodnje hrane u Srbiji, s fokusom na organsku i ostale oblike održive poljoprivrede. Čini mi se da se razumevanje organske proizvodnje može vezati za dve kategorije ljudi. Jedna kategorija su oni koji organsku hranu daju bebama da bi porasle zdrave, a druga kategorija ljudi su ljudi oboleli od raznih bolesti koji konzumiraju organsku hranu kako bi im to pomoglo u procesu ozdravljenja. No i ova kategorizacija se polako menja. Razlog je sve veća dostupnost organske hrane u supermarketima, a i tematika organske poljoprivrede je sve više zastupljena u medijima u kontekstu zaštite životne sredine.

Krenućemo sa nekoliko osnovnih činjenica o zemljištu, proizvodnji hrane i prirodnim procesima kako bih vam skrenuo pažnju na širinu i dubinu problematike proizvodnje hrane.

• Da bi se prirodnim procesima stvorio 1 cm zemljišta potrebno je u proseku 200 godina.
• U jednoj čajnoj kašičici humusa ima više organizama nego ukupno ljudi na Zemlji.
• Tlo je najveći rezervoar CO2 emisija iz atmosfere. Proces oranja ispušta CO2 emisije koje su pohranjene u tlu i to značajno doprinosi zagrevanju atmosfere.
• Sva poljoprivredna proizvodnja se odvija u prvih 20-30 cm zemljišta.
• Većina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ima nešto manje od 3% organskih materija u tlu. Brojka od 3% je minimum da bi se smatralo da je zemljište zdravo i živo.
• Većina zemljišta u Srbiji je podložna eroziji. Erozija je ispiranje tla sa površine.
• U Srbiji je trenutačno samo oko 0.6 ukupnih poljoprivrednih površina pod organskom proizvodnjom.
• Proizvodnja hrane u totalu globalno doprinosi sa oko četvrtinu CO2 emisija, kada se uračuna i transport hrane. Takođe, proizvodnja industrijskog mesa i odlaganje hrane na deponijama stvaraju velike količine metana, plina koji daleko više utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene.
• U proseku, na globalnom nivou, oko 30% proizvedene hrane se baci u đubre.
• U proseku, 50% svetske proizvodnje žitarica se koristi za prehranu životinja u industrijskom lancu proizvodnje mesa.

Značaj organske proizvodnje

Postoji  još mnogo različitih problema vezanih za proizvodnju hrane, ali gore navedene činjenice su sasvim dovoljne da svestan čovek počne šire da razmatra problematiku proizvodnje hrane. Pre svega, kada se to stavi u kontekst sveopšte globalne ekološke krize i ozbiljnih posledica koje klimatske promene donose po opstanak ljudi na planeti.

Promišljanje o organskoj proizvodnji hrani treba da pređe na viši i dublji nivo. Ne samo zbog zdravlja ljudi, već i zbog zdravlja ekosistema od kog zavisimo. Organska proizvodnja je izuzetno važan deo slagalice za postizanje održivog načina života. U siromašnim zemljama poput Srbije, uvek se ističe da je cena glavni problem zašto se ne konzumira više organske hrane. To je delom istina, ali iz lične perspektive kao potrošača, mogu da kažem da i navike prosečnog potrošača utiču na procenat konzumacije organske hrane. Ljudi po tržnim centrima i radnjama kupuju svakakve proizvod i junk hranu koja ne da nema nikakve nutritivne vrednosti, već slobodno možemo da je definišemo kao otrov za organizam. Na primer, jedan veliki čips ili čokolada košta u proseku kao kilogram organskog krompira.

Ja lično konzumiram većinom organsku hranu. Jednom nedeljno naručim od svog organskog proizvođača paket u iznosu od 4-5 hiljada dinara. Kupim nekoliko različitih organskih žitarica, brašna, biljnog proteina kao što su sočivo i leblebije. Time sam podmirio sve svoje prehrambene potrebe. Za otprilike 30 hiljada dinara, ja sam rešio sve svoje prehrambene potrebe na mesečnom nivou. Naglašavam da se radi samo o bazičnim namirnicama: voće, povrće i žitarice. Ali uz malo kulinarske mašte i malo začina, sa bazičnim namirnicama se mogu kuvati jako lepa i nutritivno hranljiva jela. Sve ovo naravno podrazumeva da čovek kuva sam sebi. Kako god bilo, ja sam siguran da na hranu trošim manje od prosečnog potrošača u Srbiji, a pritom se hranim neuporedivo zdravije. Osim toga, ja znam svog organskog poljoprivrednika i kako on proizvodi hranu. Znam da moj novac ide u prave ruke i to mi pričinjava dodatno zadovoljtsvo.

Dostupnost organske hrane

Zaključak je da je moguće jesti organsku hranu za relativno pristupačne pare uz određenu redistribuciju kućnog budžeta, promenu potrošačkih navika i uz određenu dozu samoorganizacije i samoangažovanja. Konzumacija organske hrane ne mora nužno da bude dostupna isključivo bogatima i nekoj višoj srednjoj klasi. Takođe, svestan sam da postoji i veliki broj ljudi čija primanja im ne omogućavaju pristup organskoj hrani. To pitanje je strukturno pitanje kojim vlada treba da se bavi.

Kada bi država uredila sistem tako da trgovački lanci moraju da otkupe prvo sve domaće proizvode, fiksiraju otkupnu cenu kako bi proizvođači imali zagarantovanu zaradu i kada bi tržište bilo uređeno na taj način, da štiti domaću proizvodnju, umesto da se hrana dovozi šleperima iz raznih delova Evrope, onda bi i svi domaći poljoprivredni proizvodi, uključujući i organske, bili cenovno pristupačniji. Proizvođači bi mogli da planiraju svoje prihode što sada svakako nije slučaj, već su u milosti i nemilosti otkupljivača, hladnjačara i raznih drugih tržišnih faktora. Takav je zakon slobodnog tržišta, kapitalističkih vrednosti i vremena u kojem živimo. Sve je podređeno velikim igračima, a mali se bore da prežive kako znaju i umeju.

Mali proizvođač i njegov značaj za ekosistem

U celoj ovoj priči, najvažnija stvar jeste odabir da se kupuje organska hrana od malih organskih proizvođača. To pomaže očuvanju životne sredine, kao i ruralnoj ekonomiji. Pomaže i seoskim zajednicama da se razvijaju na ekonomski i ekološki održiv način. Mislim da je to svakako više nego dovoljan razlog da svako od nas izdvoji jedan delić svog budžeta da podrži organsku proizvodnju. Jer, na kraju krajeva, svi mi zavisimo od zdrave životne sredine, a selo i poljoprivrednici su ovu zemlju prehranili i održali u životu kada je bilo najteže. To rade i dan danas, njih malo koliko ih je još ostalo u Srbiji.

Nama pre svega trebaju organski poljoprivrednici da bi uopšte mogli da sačuvamo zemljište i ekosistem za buduće generacije. Zato je pitanje organske proizvodnje i organske hrane daleko dublji i kompleksniji problem od onog vezanog za nutricionizam i ljudsko zdravlje. Radi se bukvalno o našem opstanku kao vrsti, i to kažem bez imalo preterivanja. Svaka promena kreće od promene svesti. Šta pre krenemo u promene, manje će biti posledica po nas. A situacija je već debelo alarmantna. I za sam kraj, „Revolucija ne kreće samo sa ulice, već i sa naših tanjira.“

Tekst priredio Saša Petrović