Kako registrovati poljoprivredno gazdinstvo?

Naša platforma postoji preko tri godine i često se susrećemo sa pitanjima vezanim za registraciju poljoprivrednog gazdinstva, pa smo odlučili da napišemo jedan jednostavan vodič kroz ovu proceduru, koja i nije mnogo komplikovana i brzo se završava.

Ukoliko ste registrovano gazdinstvo i želite da se oglašavate na platformi Mali proizvođači hrane u Srbiji, posetite ovaj link: Članarine

 

Registar poljoprivrednih gazdinstava – uslovi i način upisa

Porodično poljoprivredno gazdinstvo (u daljem tekstu PG), predstavlja osnovni oblik organizovanja poljoprivredne proizvodnje.  U zavisnosti od svoje ekonomske snage, porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti komercijalno i nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo. Kao što i sam naziv kaže, komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono PG koje je tržišno usmereno, dok je nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo ono PG koje nije tržišno usmereno, a čiji je nosilac korisnik penzije ostvarene po osnovu poljoprivredne proizvodnje.

O tome da li će vaše PG biti komercijalno ili nekomercijalno, izjašnjavate se pri upisu u registar, mada u praksi nema neke velike razlike, gazdinstva se generalno tretiraju kao komercijalna, pa je savet da se tako i izjasnite ukoliko želite da obavljate određenu proizvodnju i prodaju na vašem gazdinstvu. Ako vam je ono neophodno samo za plaćanje poljoprivrednih doprinosa, poljoprivredne penzije, onda može biti i nekomercijalno.

Upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava mogu izvršiti pravna i fizička lica sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije. Gazdinstvo se registruje u Upravi za Trezor u mestu prebivališta koje je navedeno u ličnoj karti onoga ko gazdinstvo registruje.

U Registar se upisuje vlasnik PG i gazdinstvo će automatski dobiti naziv prema imenu i prezimenu osobe koja ga registruje (npr. PG Petar Petrović), kao i broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG). Nije moguće davanje komercijalnih naziva (kao imena firme). Iako možda želite da ono što proizvodite na gazdinstvu brendirate, to kroz ime samog gazdinstva neće moći, ako ste fizičko lice.

Da bi poljoprivredni proizvođač bio upisan u Registar, neophodno je da poseduje minimum 0.5 ha poljoprivrednog zemljišta, na kome obavlja poljoprivrednu proizvodnju, osim ukoliko se gazdinstvo osniva za plasteničku proizvodnju, pčelarstvo, stare zanate, seoski turizam, preradu voća i povrća, mleka i mesa, gajenje gljiva, jagodičastog voća, vinograda, uzgoj riba i sl. Zemljište može biti u vlasništvu ili u zakupu.

Dokumenta neophodna za upis u registar

Ukoliko se upisuje PG kao fizičko lice, zahtev se podnosi na obrascu 1 a, dok se za upis PG kao pravnog lica popunjava obrazac 1 b. Mi ćemo obrazložiti korake za upis u Registar za fizička lica (nalaze se na 3. i 4. strani Pravilnika o upisu u registar PG), gde se osim obrasca 1 a, prilažu i sledeći prilozi:

1) Prilog 1 – podaci o članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (obrazac se dobija u Trezoru);

2) Prilog 2 – izjava članova domaćinstva da su članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. U slučaju da je član maloletno lice, izjavu potpisuje roditelj, odnosno zakonski staratelj (Overena kod notara);

3) Prilog 3 – podaci o zemljišnom fondu i biljnim kulturama (obrazac se dobija u Trezoru);

4) Prilog 4 – podaci o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se drže ili uzgajaju (obrazac se dobija u Trezoru);

5) Prilog 5 – izjava vlasnika i zakupca kojom određuje člana domaćinstva koji će biti upisan u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, dok će davalac izjave biti član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (ovo nije neophodno ukoliko ste Vi vlasnik ili zakupac zemljišta, a osnivate gazdinstvo na svoje ime);

6) Prilog 6 – izjava člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva da prihvata da bude upisan u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (ovo nije neophodno ukoliko ste Vi vlasnik ili zakupac zemljišta, a osnivate gazdinstvo na svoje ime);

7) Prilog 7 – ovlašćenje za zastupanje, ako se ovlašćuje drugo lice za zastupanje poljoprivrednog gazdinstva;

8) Prilog 8 – izjava nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i podaci o dokumentaciji koja je priložena uz zahtev.

Za upis porodičnog poljoprivrednog gazdinstva – fizičko lice koje se bavi seoskim turizmom ne dostavlja priloge iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana, osim u slučaju kada se to lice istovremeno bavi i poljoprivrednom proizvodnjom.

Pored priloga iz stava 1. ovog člana prilaže se i sledeća dokumentacija:

1) lična karta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (fotokopija i original na uvid);

2) izvod iz katastra nepokretnosti (prepis lista nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje se prijavljuju (original ili overena fotokopija), bez obzira na osnov korišćenja (na osnovu prava svojine, na osnovu korišćenja društvene svojine po izvršenom popisu i evidenciji imovine privrednog subjekta, na osnovu prava zakupa zemljišta i na osnovu davanja zemljišta na korišćenje), osim u slučaju korišćenja poljoprivrednog zemljišta po pravu iz postupka komasacije, u kom slučaju se ne podnosi izvod iz katastra, odnosno izvod iz zemljišnih knjiga, već rešenje – izvod o raspodeli komasacione mase.

U slučaju da nije uspostavljen katastar nepokretnosti, a podaci iz prepisa posedovnog lista i izvoda iz zemljišnih knjiga nisu istovetni, prednost imaju podaci iz zemljišnih knjiga;

3) rešenje – izvod o raspodeli komasacione mase (original ili overena fotokopija);

4) overen ugovor o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljišta na korišćenje (original ili overena fotokopija).

Ugovor o zakupu zemljišta u društvenoj svojini može se prihvatiti samo ako je zakupodavac upisan kao korisnik tog zemljišta u katastar nepokretnosti;

5) lične karte članova domaćinstva koji su prijavljeni na istom prebivalištu i koji su dali izjave da su članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (fotokopije i original na uvid). U slučaju da je član maloletno lice, prilaže se izvod iz matične knjige rođenih (fotokopije i original na uvid);

6) dokaz o otvorenom namenskom računu kod banke, na koji se usmeravaju sredstva ostvarena po osnovu kredita, premija, regresa i subvencija (ugovor o otvaranju računa, potvrda banke ili fotokopija čekovne kartice).

Obnova registracije i promena podataka

Ako nakon upisa u Registar dođe do promena upisanih podataka koje se tiču zemljišta ili stočnog fonda, nosilac PG je dužan da izvrši obnovu registracije ovih podataka. Ako nakon upisa u Registar dođe do promene statusnih podataka (nosioca ili broja članova gazdinstva, prebivališta, bankovnog računa), takođe je potrebno promeniti podatke, u roku od 30 dana od nastale promene.

Pasivan i aktivan status poljoprivrednog gazdinstva

PG koje je upisano u Registar može biti u aktivnom ili pasivnom statusu. PG u Registru se vodi u aktivnom statusu, osim ako se ne steknu uslovi za pasivni status, koji se uglavnom odnosi na nepoštovanje i nepridržavanje propisa koji se odnose na registraciju i održavanje PG. PG koje je u pasivnom statusu ne ostvaruje pravo na podsticaje koje sprovodi država i drugi privredni subjekti i organizacije, pa u slučaju konkurisanja na nekom konkursu, baš iz ovih razloga praksa je da se na uvid traži Potvrda o aktivnom statusu PG. 

Premije, podsticaji i regresi

PG koja su u aktivnom statusu imaju pravo na različite podsticaje (za biljnu proizvodnju i stočarstvo), premije (za mleko) i regrese (uglavnom pokrivanje troškova za gorivo, seme, đubrivo i drugi reproduktivni materijal, usluge osiguranja i troškove skladištenja u javnim skladištima).

Da sumiramo najbitnije:

KO?

• Sva pravna i fizička lica sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije. Poljoprivredno gazdinstvo mogu registrovati i ljudi koji su u radnom odnosu i oni koji su u penziji.

GDE?

• Upis u registar se vrši u lokalnoj Upravi za trezor, prema mestu prebivališta lica koje zasniva gazdinstvo. Znači registrujete gazdinstvo u Beogradu, ako vam je ta adresa u ličnoj karti, iako se imanje nalazi u Surdulici, na primer.

KAKO?

• U lokalnoj Upravi za Trezor, dobićete obrasce koje treba popuniti. Sa popunjenim obrascima i neophodnim prilozima vršite upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Važne napomene:

• Registracija poljoprivrednog gazdinstva je dobrovoljna i BESPLATNA.
• Bilo bi dobro da zemljište koje prijavljujete bude na opštini na kojoj ste prijavljeni, zarad korišćenja određenih podsticaja koje raspisuju lokalne samouprave. Naime, ako vam je gazdinstvo registrovano u Beogradu, a zemljište koje se upisuje se nalazi u Surdulici, nećete moći da koristite podsticaje koje dodeljuje Grad Beograd, jer nemate zemljište na toj teritoriji, a isto tako nećete moći da koristite podsticaje koje raspisuje Opština Surdulica, jer nemate registrovano gazdinstvo na toj opštini.
• Za podsticaje koje dodeljuje Republika Srbija, moći ćete da konkurišete bez obzira gde je registrovano gazdinstvo, a gde je zemljište, osim ako samim konkursom nije drugačije predviđeno.
• Proizvodnja, prerada i prodaja na gazdinstvima regulisani su posebnim pravinicima.
• Ukoliko niste zaposleni, a vlasnik ste gazdinstva imate obavezu plaćanja poreza i doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje, o čijim iznosima se treba raspitati u poreskoj upravi prema mestu prebivališta/mestu osnivanja gazdinstva. ovo praktično znači da, ukoliko ste nezaposleni, prijavljeni u Zavod za zapošljavanje i zdravstvenu knjižicu overavate po tom osnovu, to više nećete moći da radite, moraćete da plaćate zdravstveno osiguranje kao poljoprivrednik.

*Prema podacima iz 2018. godine (na dan 31. 12.), u Srbiji je bilo registrovano 442.553 poljoprivredna gazdinstva, od kojih je 383.116 bilo u aktivnom statusu.

Srećno sa registracijom! 

Ukoliko želite da se oglašavate na platformi Mali proizvođači hrane u Srbiji, posetite ovaj link: Članarine

Korisni linkovi:

https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-upis-registar-poljoprivrednih-gazdinstava-obnova-registracije.html

http://uap.gov.rs/pitanja-i-odgovori/registracija-poljoprivrednog-gazdinstva/

http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2016/05/rpg-pravilnik.pdf

U poseti Organeli, farmi koja daje nadu

Kada smo početkom 2020. godine tek pustili sajt www.maliproizvodjaci.rs, u jeku korone i u našem neočekivanom rastu, dobila sam poruku na Fejsbuku. Dobijala sam ih u to vreme mnogo, jer svi su bili ili očarani ili imali kritiku za što mi radimo, ali nije se mnogo njih javilo sa željom da uplati neki iznos novca da nas podrži, bez da smo mi to igde tražili. Pavle Đorđević, dečko iza brenda Organela, između ostalog i mali proizvođač, od početka je bio tu da nam se nađe i da nas podrži, ali ne samo rečima nego i delima. Dobila sam sledeću poruku:

“Здраво Ана,
Желим да новчано, безусловно подржим рад сајта. Само ми пусти неки рачун. 🙂
Свака ти част!
Павле, Органела”

Tada nismo primili novac jer nismo imali šta sa njim, a ni kako da nam ga uplati, ali čim smo registrovali zvanično udruženje, Organela je bila prva na listi sa uplatom članarine.

Kada smo prošle godine sa drugom Pejom želeli da probamo da organizujemo dostavu za male proizvođače, ali nismo bili spremni da kupujemo svoje vozilo u tom trenutku, Paja je uskočio i ponudio svoju hladnjaču za džabe, da probamo i vidimo kako će da ide.

Ej, za džabe ti neko da svoje osnovno sredstvo rada. Tu hladnjaču koristi on i njegov tim da razvoze svoje proizvode kupcima po Beogradu. Ali nije ni trepnuo, dao je ključeve, pa smo se kombinovali kojim danima dostavlja Organela, kojim mi.

Na tragu smo toga kolika je legenda ovaj čovek i koliko veliko srce ima, ali stvarno ove dve stvari ne prikazuju ni blizu sve na šta je spreman.

Sa Vračara na selo

Blizu Valjeva, u selu Valjevska Kamenica, Pavle je 2017. godine kupio imanje od preko 4 hektara, sa idejom da pokrene organsku proizvodnju. Kaže da se na prvi pogled zaljubio u ovo parče zemlje, a iz njegovih komentara stičemo utisak da je jako dobro povezan sa prirodom na ovoj zemlji, i da je oseća svim srcem. U nekim drugim intervjuima sam čitala da mu je ovo oduvek bila želja, završio je Poljoprivredni fakultet, pa iako je gradsko dete, toliko se stopio sa svojim imanjem da sada kad ga vidite kako o njemu priča i kako nam ga pokazuje, ne možete da zamislite da mu je mesto bilo gde drugde nego na toj zemlji.

Ali opet, Paja kaže da ga mesto ne drži i da je stalno na vezi Beograd – Valjevo. Ovo ima mnogo smisla, i ja se slažem sa njim da moderni poljoprivrednici, makar u Srbiji, moraju da budu na vezi između grada i sela, i da jedno bez drugog ne može. Kaže nam on da biti poljoprivrednik znači da moraš da budeš dobar menadžer: da se baviš i finansijama, i marketingom, i proizvodnjom, to je kao da vodiš ozbiljnu firmu. Gajenje biljaka ti dođe kao najlakši deo cele priče.

Pajino lično jezero

Pavle je rođen za ovaj posao, a to pre svega čujete iz načina na koji on priča o svojoj zemlji. Poveo nas je do jezerceta ispod kuće, mog omiljenog dela imanja, jer ko još ima jezero na svom imanju? Ovo je malo drugačije jer je jezero on sam sam tu “doveo.”

Kada je kupio imanje, pretpostavio je da na njemu ima vode, jer je u podnožnju imanja video biljne vrste koje vole vodu. Raspitivao se po selu ali niko nije mogao da potvrdi njegovu pretpostavku, dok nije sreo komšiju od 95 godina koji mu je rekao da se seća vode na tom mestu kada je on bio mlad.

Bagerom je naneo zemlju, napravio branu i čekao da krene kišno vreme.  Pitala sam ga otkud je znao da baš tu treba da stavi branu, kaže, samo je znao. I tako je za svašta na njegovom imanju. Nije ni čudo da se na imanju skupljaju srne, zečevi, kornjače, razne ptice, čak i neke selice iz dalekih krajeva sveta.

Iz jezera se danas crpi voda, koja sistemom kap po kap ide do useva, i omogućava dobre prinose na njegovoj sertifikovanoj organskoj farmi. Prinosi su još bolji zbog činjenice da u jezeru žive ribe, koje prirodno đubre jezero, pa ova voda daje dodatni pogon za biljke.

Regenerativna poljoprivreda

Na Organelinom imanju sve tako funkcioniše i radi jedno za drugo. Usevi se rotiraju kako bi se zemlja odmarala. Između zasada maline ne kosi se korov i trava, jer štite zemljište od erozija u slučaju velike kiše.

Tendenciozno rasađuju bilje koje prirodno rastu na tom imanju i tom kraju, poput smilja, majčine dušice, bokvice, divlje nane, kako bi se sačuvale te biljke i održalo bogatstvo biodiverziteta.

Nema pesticida i herbicida nego se jagode ručno pleve od korova. Poželela sam i ja da dođem jedan put da pomognem da se opleve jagode, jer je to posao težak ali vrlo zadovoljavajući i opuštajući, pogotovo za nas koji po ceo dan sedimo za kompom i mozak ne gasimo ama baš nikad. Dobra je stvar da se kod Paje možete doći da volontirate i pomažete na gazdinstvu, a uz to se povežete sa prirodom, i rasteretite se svakodnevnih briga.

Bašta može svašta

To je dobar uvod za priču o delu imanja koji se zove “Bašta može svašta.” Iz ovog plastenika svi plodovi idu deci oboleloj od raka i organizaciji Nurdor. Kaže Paja da mu nije bilo prijatno da dolaze volonteri i da on onda ima zaradu od tog njihovog rada, pa je volontersku snagu preusmerio na deo imanja za Nurdor. Tako su sve sve kockice poklopile, a njegovo dobro srce je na mestu.

Trenutno su u toku radovi na letnjikovcu na brdu iznad imanja, sa najlepšim pogledom na okolinu. Tu će đaci i studenti dolaziti u školu na otvorenom i moći na licu mesta da vide nešto od onoga što uče u školi iz biologije.

Sokara za celo selo

Van imanja, u centru sela, iznajmili su prostor u kom je prethodno bila pekara, a koji im savršeno odgovara za potrebe pravljenja soka. Ovde će se cediti i pasterizovati sokove od jabuke sa imanja, a ujedno će ponuditi i ovu uslugu meštanima sela. Kada se ovaj deo posla postavi na noge, zaposliće par radnica iz sela. To je za mene ultimativni uspeh, kad tvoj posao radi i za druge, hrani druge porodice, i kad počneš da imaš pozitivan uticaj na svoje okruženje.

To Organela radi na toliko nivoa: od proizvodnje kvalitetnih organskih namirnica, dostavljenih na kućnu adresu u Beogradu; donacija namirnica za za decu oboleli od raka i Nurdor; održavanja biodiverziteta i očuvanja prirode; deljenja ovih pravih vrednosti na decu; upošljavanja ljudi iz jednog malog sela i nade za bolje sutra; do okupljanja drugih proizvođača pod njegov brend, kao zajednicu koju neguje.

Ponosni smo što znamo Pavla i Organelu, i nadamo se da ćemo uvek biti dve uvezane priče koje se podržavaju, kao od prvog dana!

Ana i Veljko Nešić

Šta je pasterizacija i kako utiče na hranu?

Da li ste se ikada zapitali da li je nepasterizovano mleko bezbedno za piće? Šta je sa nepasterizovanim sirom ili medom? Možda ste čuli da su ovi proizvodi zdravstveno bezbedni, ali šta su činjenice? Čitajte dalje kako biste saznali više o pasterizaciji i stvaranju uslova da ova hrana bude zdravstveno bezbedna.

Šta je pasterizacija?

Pasterizacija je proces kojim se namirnice brzo zagrevaju u kratkom, tačno odredjenom vremenskom periodu, kako bi se u tom procesu inaktivirale prisutne bakterije koje mogu biti uzroci različitih bolesti.

Hrana se u odgovarajućoj ambalaži zagreva na temperaturi koja je određena za tu namirnicu, a potom se polako hladi, i time se vrši konzerviranje. Ovaj proces dovodi i do hermetičkog zatvaranja amabalaže. Pasterizacija čuva hranu bezbednom i neznatno utiče na hranljive materije koje se nalaze u hrani.

Pasterizator soka

Zašto je pasterizacija važna? 

Pasterizacija je važna jer je to proces koji omogućava da se eliminišu bakterija koje se prirodno nalaze u nekim namirnicama. Konzumiranje nepasterizovane hrane može dovesti do različitih bolesti kao što su groznica, povraćanje, dijareja i drugo. U nekim slučajevima može dovesti do stanja kao što su zastoj rada bubrega, pobačaj, pa čak i smrti.

Najosetljivije kategorije su deca, trudnice, starije odrasle osobe i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom i najviše su izložene riziku od obolevanja od bakterijskih infekcija izazvanih upotrebom nepasterizovane hrane. Za osobe iz ovih grupa najbolje je da izbegavaju nepasterizovanu hranu.

Koje su činjenice o pasterizovanoj i nepasterizovanoj hrani? 

1.Mleko

Pasterizacija mleka uključuje zagrejavanje mleka na temperaturu između 63°C i 72°C, u trajanju od nekoliko sekundi, pre nego što se ponovo ohladi. Cilj ovog procesa je uništavanje svih bakterija koje mogu biti prisutne u prostirci, posuđu ili u mleku u koje su dospele tokom muže ili su zbog bolesti vimena krave već bile prisutne u njemu. Najćešće identifikovane bakterije u sirovom mleku su: ešerihija koli, listerija stafilokoke.., a nekada i salmonela.

U Kanadi, na primer, mleko mora biti pasterizovano da bi ušlo u prodaju. To uključuje mleko koje se koristi za jogurt i sir. Konzumiranje nepasterizovanog (sirovog) mleka nije bezbedno.

Sve moguće koristi od pijenja nepasterizovanog mleka ne nadmašuju mogući rizik od bolesti.

Iako nepasterizovano mleko nije dozvoljeno za prodaju, ono može biti dostupno na farmi ili na pijaci. Obavezno pitajte da li je mleko pasterizovano. Ako ne možete biti sigurni, izbegnite kupovinu takvog mleka ili ga sami prokuvajte.

2. Sir

Neki nepasterizovani sirevi se mogu naći u prometu, najčešće na pijacama. Proizvode se od nepasterizovanog (sirovog) mleka i umesto pasterizaciji podvrgavaju se dužem stajanju da bi u tom vremenu prevreli. Ovakva tehnologija proizvodnje sireva od sirovog mleka sprečava razmnožavanje bakterija koje su uzročnici bolesti. Poznato je da bakterije ne mogu niti da žive niti da se razmnožavaju u kiseloj sredini.

Trudnice, deca, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom moraju izbegavati konzumiranje nepasterizovanih sireva. Ovo je posebno važno za meke i polumeke sireve kao što su Brie, Camembert i sirevi s plavim plesnima. Ako niste sigurni da li je sir pasterizovan, proverite deklaraciju ili pitajte u trgovini ili restoranu.

3. Med

Med se pasterizuje kako bi duže trajao. Pasterizacija ne čini med sigurnijim za jelo ukoliko ste na med alergični. Preporučuje se da deca mlađa od godinu dana izbegavaju med bez obzira da li je pasterizovan ili ne, zbog mogućeg rizika od botulizma dojenčadi.

4. Voćni sokovi

Zakonska regulative ne obavezuje proizvođače da sokovi budu pasterizovani. Međutim, ova pića mogu postati kontaminirana tokom proizvodnje, rukovanja, obrade i transporta. Pasterizacija pomaže da se rešite bakterija, virusa ili parazita koji mogu biti u voćnim sokovima ako se njima ne rukuje pravilno.

Za konzumente sokova je najbolje da kupuju pasterizovane sokove. Međutim, ako kupujete nepasterizovani voćni sok, držite ga u frižideru i pre nego što ga popijete, ali i pridržavajte se preporučenog roka trajanja (prikazan je na pakovanju).

5. Jaja

Ako želite da koristite sirova ili “rovito” kuvana jaja (za majonez, preliv za salatu ili domaći sladoled), umesto sirovih jaja koristite proizvod od pasterizovanih jaja. Pasterizacija uništava štetne bakterije, a kod jaja je to svakako salmonela.

Zaključak

Zahvaljujući pasterizaciji, zaštićeni smo od neželjenih mikroorganizama. Pasterizacija ne menja aromu ili ukus hrane. Jedinjenja koja su već prisutna u hrani takođe se ne uništavaju. Nema ni promene boje ili mirisa.

Proces pasterizacije ima mnogo korisnih efekata koje smo već razmotrili, ali ima i neke nedostatke koji su neuporedivo manji od štete koju bi po zdravlje konzumenata imali mikroorganizmi.

Tokom pasterizacije dolazi do gubitaka termo labilnih vitamina koji su rastvorljivi u vodi. Takođe, dolazi do blage denaturacije prisutnih proteina.

Pasterizacija pomaže da hrana bude zdravstveno bezbedna za nas. Upoznajte se sa činjenicama pre nego što konzumirate bilo koju hranu ili piće koje nije pasterizovano.

A gde je pečat? Vodič kroz pečatirane brojeve na jajima

Kada kupujete jaja u supermarketima, važno je da znate šta kupujete – bilo da se radi o tome koliko će jaje biti nutritivno bogato i zdravo, bilo da razmišljate i o tome kakav život žive koke koje nam to jaje i daju.

Pečati na jajima vam mogu otkriti iz kakve proizvodnje dolaze jaja, a u ovom tekstu smo se potrudili da vam približimo kako izgleda svaki tip proizvodnje jaja, kada se ona u proizvodnji pečatiraju.

Oznaka: 0 – Organska jaja

Platežni faktori na stranu, ovo je idealna potrošačka opcija na tržištu jaja. Svi vi koji se starate o nekom mladom životu, vi koji vodite računa o dugovečnosti, ili vi koji imate uslova da svojom kupovinom usmerite prehrambenu industriju ka boljem tretmanu životinja – ovo je opcija koja miri sve od navedenog. 

Jaja su lišena bilo kakvih štetnih hemijskih supstanci. Još bitnija stavka je ta da u uzgoju koka nikakvi hormoni nisu korišćeni. Na sve to, koke nosilje nisu podvrgnute neprirodnim uslovima života.

Koke tokom dana napuštaju kokošinjac i stupaju na prirodni pašnjak. Izložene sunčevoj svetlosti, slobodne su da se kreću i na taj način žive u skladu sa prirodnim zakonima koji zauzvrat garantuju premium proizvod.

Hrana koju koke nosilje jedu su crvići i trava koje nalaze u tom prirodnom okruženju. Po potrebi se njihova prehrana suplementira organskim tritikalom i kukuruzom.

Na našoj platformi možete kupiti organska jaja proizvođača Organela.

Oznaka 1 – Jaja iz slobodnog uzgoja 

Za razliku od prethodne opcije koju možemo nazvati idealnom, ova bi zasigurno bila superiorna.

Ovim brojem su označena jaja koja su dale koke iz čistih i tradicionalno uvaženih rasa kokošaka. 

One su puštene da se hrane po sopstvenom nahođenju na osnovu hrane koju nalaze na pašnjaku. Glavna razlika između ove metode i organskog uzgoja je to što je kontrola prehrane ovih kokošaka daleko manja. Ionako se koke nosilje hrane prirodnom hranom, može se desiti da je sama ta prirodna hrana u svom uzgoju podrazumevala određene hemijske supstance.

Takođe, bitno je napomenuti da su same kokoške čuvane u nešto neprirodnijim uslovima spram onih sa organskih farmi.

Uzevši u obzir sve varijable, ova opcija dođe kao aritmetička sredina svih uključenih faktora. Koke nisu direktno izložene prehrambenim hemikalijama, uslovi života koka su u određenoj meri obzirni prema njihovim potrebama i sama cena je priuštivija.

Oznaka 2 – Jaja podnog uzgoja: 

Jaja sneta ovom metodom, ionako inferiorna spram gore-pomenutih, i dalje nose brojne prednosti spram kategorije koju ćemo obraditi kao poslednju. Stoga, ovu potrošačku opciju možemo nazvati optimalnom.

Jaja označena brojem 2 su jaja koje su snele koke koje svoj plodni život provode u uzgajivačnicama. Prisustvo dnevne svetlosti, koje je itekako poželjno, je ograničeno samim uslovima uzgajivačnice.

Podni uzgoj podrazumeva određen kapacitet za kretanje koka nosilja. U zavisnosti od veličine datog kokošinjca i samog broja koka, omogućena je određena sloboda kretanja. U slučaju dobrog odnosa prostornosti i broja kokošaka, ovo može biti sasvim pristojno rešenje za život koka nosilja.

Prednosti ove metode predstavljaju zaštićenost koka od predatora i vremenskih nepogoda.

Prehrana ovih koka se sastoji od gotovih smeša, kao i insekata koje same uspevaju da iščeprkaju iz podloge po kojoj obitavaju. Podloge ovih uzgajivačnica se sastoje od peska i slame.

Razlog iz koga ova metoda nije u potpunosti zamenila kavezno uzgajanje je činjenica da je produktivnost manja, kao i to da je samo skupljanje jaja otežano.

Oznaka 3 – Kavezna jaja

Nastavljajući trend započet prvom metodom, ovu potrošačku opciju bismo nazvali inferiornom – ako isključimo platežne faktore, naravno. Svesno smo da je ova metoda, u trenutnim platežnim I tržišnim prilikama, jedina opcija za mnoge.

Svakako, činjenica je da ove koke žive u naglašeno neprirodnim uslovima. Zatvorene u baterijama, one nemaju uslova za pomeranje krila. Životni vek u ovakvim uslovima iziskuje određena oboljenja kod kokošaka, koje u velikoj meri utiču na sneta jaja. Stoga, nije za čuđenje činjenica da je ova metoda zabranjena u Evropskoj uniji još od 2012. godine.

Prehrana ovih koka se svodi na hemijske supstance, hormone i koncentrate koji odgovaraju nemilosrdnim zahtevima tržišta za masovnom proizvodnjom dotičnog proizvoda.

Obzirom na masovno oboljevanje ovih koka nosilja, neretko su i lekovi veliki deo ingestiranog sadržaja kokošaka koje žive u kavezima.

Mali proizvođači prvi put u Nišu: Organizujemo Niški bazar Malih proizvođača hrane

Beli luk: Mit, magija ili činjenica?

Hiljadama godinama beli luk se koristi kao hrana i lek. Ljudi su tvrdili da beli luk može da otera vampire, da izleči kugu i, u novije vreme, da spreči običnu prehladu. Ali da li ove tvrdnje imaju savremenu medicinsku osnovu? Evo činjenica i mitova o zdravstvenim prednostima belog luka.

Mitovi o i sujeverja o belom luku

Neke tvrdnje o belom luku su potencijalno opasne jer nemaju nikakvu medicinsku osnovu. Osim toga, vekovima su ljudi širom sveta verovali da beli luk ima magične moći. Bio je odgovoran za odbijanje vampira, zlih duhova i smrtonosnih bolesti. Savremeni svet nije toliko zabrinut za vampire, ali veći deo populacije veruje da beli luk ima izuzetne isceliteljske moći.

Neka uobičajena sujeverja o belom luku uključuju:

Beli luk kao glavni neprijatelj vampira

Još od starog Egipta, beli luk se u mnogim kulturama smatrao biljkom čistoće i korišćen je za odbijanje zla i bolesti. Južnoslovenska narodna verovanja smatrala su beli luk moćnim zaštitnikom od demona, vukodlaka i vampira. Da bi se oterali vampiri, beli luk se mogao nositi, okačiti na prozore ili trljati po dimnjacima i ključaonicama. Mnoga područja istočne Azije su takođe imala verovanja da će trljanje belog luka po telu držati vampire na odstojanju.

Beli luk kao sredstvo za odvraćanje komaraca

Mnogi ljudi veruju da konzumiranje belog luka može pomoći da se insekti odalje. To naizgled ima smisla. Ljudi privlače komarce ugljen-dioksidom koji izdišu. Nakon što jedemo beli luk, mi emitujemo jedinjenja sumpora iz daha i kože, tako da bi bilo logično da bi to moglo biti prepreka za male krvopije. Međutim, istraživačka studija iz 2005. otkrila je da su učesnici koji su jeli veliku količinu dodataka belog luka, a zatim bili izloženi komarcima, ujedani jednako često u dane kada ga nisu konzumirali.

Nošenje belog luka sprečava prehladu

Neki ljudi veruju da će vas nošenje čena belog luka zaštiti od obične prehlade ili gripa. Istina je, zapravo, da morate da jedete beli luk da biste ojačali imunitet ili da biste se borili protiv upale.

Utvrđene zdravstvene prednosti belog luka

Ljudi su izneli mnoge tvrdnje o zdravstvenim prednostima belog luka. Neke od njih su temeljno istražene i potkrepljene naučnim dokazima, ali mnoge su zasnovane na neuverljivim studijama ili potpuno lažnim tvrdnjama.

Ovo su činjenice o belom luku koje znamo:

Beli luk može pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska

Jedno od najnovijih otkrića je efekat belog luka na visok krvni pritisak. Pregled 11 studija o belom luku i krvnom pritisku pokazao je da beli luk smanjuje sistolni (gornji) krvni pritisak u proseku za 4,6 mmHg. Rezultati kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom bili su još ohrabrujući sa prosečnim smanjenjem krvnog pritiska od 8,4mmHg sistolnog i 7,3 mmHg dijastolnog (donjeg) pritiska.

Beli luk ima antibiotska svojstva

Mnogi ljudi pokušavaju da izbegnu uzimanje antibiotika zbog njihovog štetnog dejstva na dobre crevne bakterije. Prirodne alternative antibioticima traže se i za one osobe koje pate od alergijskih reakcija na lekove. 

Beli luk se smatra jednom od naših najboljih prirodnih opcija jer njegove hemikalije imaju antibakterijska, antivirusna i antiparazitska svojstva. Do danas, studije su pokazale da je beli luk efikasan lek protiv bakterija ešerihije koli i tuberkuloze otporne na lekove. Iako beli luk ima neke antibiotske prednosti, on ne bi trebalo da bude zamena za lekove koje je prepisao lekar.

Beli luk može pomoći u prevenciji prehlade

U jednoj studiji, grupa od 146 zdravih učesnika uzimala je suplemente belog luka tri meseca. Utvrđeno je da je ta grupa imala 63% smanjenu šansu da se prehladi, a ako jeste, njihova prehlada je trajala kraće.

Beli luk može pomoći u smanjenju holesterola

Istraživači su proučavali beli luk kao potencijalni način za smanjenje holesterola. Ispitivanje sprovedeno na pacovima koji pate od hiperholesterolemije izazvane ishranom sa visokim holesterolom pokazalo je značajno smanjene nivoe serumskog holesterola, triglicerida i LDL (lošeg) holesterola. Ispitivanja na ljudima su takođe ohrabrujuća, pregled iz 2014. otkrio je da preparati od belog luka značajno smanjuju serumski holesterol i trigliceride.

Proizvođači belog luka ili proizvoda sa belim lukom na Malim proizvođačima

1. PG Mihajlov – Poljoprivredno gazdinstvo Mihajlov iz banatskog sela Idvora proizvodi domaći jesenji beli luk.
2. Ukusi Kopaonika – Poljoprivredno gazdinstvo Karanović se nalazi na 800 m nadmorske visine, u Rudnici podno Kopaonika. Proizvode kačkavalj sa belim lukom.
3. My Veggies – PG Miloje Živanović je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018., koje se bavi uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Proizvode beli luk u prahu. 

Važno obaveštenje: Novine u funkcionisanju platforme Mali proizvođači hrane u Srbiji

Slavimo jubilej: Deseti bazar Malih proizvođača hrane

U junu prošle godine, u saradnji sa restoranom Azbuka u Beogradu, pokrenuli smo Bazar malih proizvođača hrane, sa željom da malim proizvođačima osim mogućnosti oglašavanja u našoj FB grupi i na našem sajtu, pružimo još jedan vid podrške – da se kroz neki vid “pijace”, odnosno manifestacije koju smo nazvali Bazar, predstave ljudima koji prate njihov rad, ali i da se na taj način povežu i sa drugim malim proizvođačima.

Ideja nam je da na svakom Bazaru budu različiti proizvođači, kako bismo pružili šansu za promocijom na što više proizvođača i kako bi ljudi koji dolaze na Bazar imali prilike da upoznaju što više proizvođača iz naše zemlje i probaju raznovrsne proizvode koje oni prave. S tim u vezi, za naš Bazar ne postoje prijave “otvorenog tipa” da proizvođači mogu sami da se prijave, već mi kao organizatori stalno tragamo za novim proizvođačima, koji nisu učestvovali na prethodnim Bazarima, što za nas predstavlja pravi izazov. To naravno ne znači da ne želimo da se družimo i sa proizvođačima koji su već učestvovali (više proizvođača ugostili smo dva puta), ali nam je prioritet uvek da “otkrijemo” i nove proizvođače.

Osnovni uslov za učešće na našem Bazaru je da proizvođač mora imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju (registrovanu firmu). Do sada smo održali devet Bazara malih proizvođača  hrane i ugostili 89 različitih malih proizvođača iz različitih krajeva Srbije.

Sirevi, suvomesnati proizvodi, zimnica, med…

Saradnju sa restoranom Azbuka ostvarili smo jer delimo iste vrednosti i principe, pa tako i oni na svom meniju imaju proizvode malih proizvođača, a ono na šta smo posebno ponosni je da su u svoju ponudu uvrstili i proizvode nekih proizvođača koji su učestvovali na Bazaru, kao što su Destilerija Novićević iz Velike Plane i Mesara Jabuka iz Novog Pazara.

Na svakom Bazaru ugostimo maksimum 15 proizvođača i ponosni smo na to – nije nam namera da od Bazara pravimo veliku manifestaciju po broju proizvođača, već Bazar smatramo velikim na svoj način 🙂 Trudimo se da na svakom Bazaru kategorije proizvoda budu “ravnopravne” i prema tome i biramo proizvođače – možda na manifestacijama ovog tipa zarada nije na prvom mestu, ali uvek gledamo da bude raznovrsan izbor proizvoda i zdrava konkurencija.

Ipak, stekli smo utisak da ljudi najviše vole da kupuju sireve i suvomesnate proizvode 🙂

Jubilarni, deseti Bazar malih proizvođača hrane

Kao što smo s ponosom najavili Prvi bazar Malih proizvođača hrane, radujemo se da vas pozovemo i na jubilarni, Deseti bazar Malih proizvođača hrane , koji će biti održan 17. jula (nedelja), u periodu 16 – 21 h, u restoranu Azbuka (Vukova zadužbina, Kralja Milana 2, Beograd).

Na desetom Bazaru simbolično ćemo ugostiti mešovitu ekipu proizvođača sa prethodnih bazara i jednog proizvođača koji do sada nije učestvovao, a uz zvukove gitare zabavljaće nas Veljkov drug Džimi 🙂

Proizvođači koji će učestvovati na 10. Bazaru malih proizvođača hrane:

• Manufaktura delikatesa – suvomesnati proizvodi
• ZZApi pivara – zanatsko pivo
• Ajvar Radić – slatka i slana zimnica
• SZR Šejla – mantije i testenina
• Destilerija Braća Rajković – rakija i likeri
• Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić – hladno ceđena ulja i proteinska brašna
• Janovi vinogradi – vina
• Nuts platz – lešnik krem i pestonela
• Mangulica Kovilj – suvomesnati proizvodi
• Smoke and cheese – sirevi
• Poljoprivredno gazdinstvo Mićović – maline
• Mala Vlajna – med i voćni namazi

Dođite da probate i kupite kvalitetne domaće proizvode, upoznate se malim proizvođačima i timom koji stoji iza grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji! 

Vidimo se u Azbuci 17. jula! 

Srećna Nova godina od Malih proizvođača 🎄

Dragi mali proizvođači,

U ime tima koji vodi ovu platformu, želimo vam srećnu i uspešnu Novu godinu. 🎄

Bilo je zadovoljstvo gledati vaše porodične, zanatske priče i proizvode koje stvarate i želimo vam puno uspeha u daljem radu. Jedva čekamo da vidimo vaše i naše nove uspehe u 2022. godini. 🎅

Za Novu godinu imamo nove planove i nadamo se da se družimo i dalje!  🥂

🎄🎄🎄

Srećnu Novu godinu želimo i svim ljudima koji su članovi naše FB grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji – hvala vam što kupovinom proizvoda od proizvođača u grupi, podržavate male proizvođače iz cele Srbije. 🎁

Subvencije za poljoprivredna gazdinstva

Subvencije za poljoprivredna gazdinstva koje postoje na nacionalnom nivou u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usmerene su ka proizvođačima u cilju unapređenja poljoprivedne proizvodnje, povećanja konkurentnosti, pa i time povećanja prihoda samim poljoprivrednim gazdinstvima.

U okviru ovog Ministarstva, postoji specijalizovana institucija, Uprava za agrarna plaćanja, koja se isključivo bavi subvencijama u poljoprivredi. Njen zadatak je da omogući poljoprivrednim proizvođačima da se jasno i na pouzdan način obaveste o svim aktuelnim podsticajima u poljoprivredi.

Poljoprivredni proizvođači kroz različite fondove mogu da ostvare određene finansijske olakšice, odnosno bespovratna finansijska sredstva u zavisnosti od različitih kriterijumama.

Ovde ćemo predstaviti programe koji su namenjeni poljoprivrednim gazdinstvima, bilo da se oni bave primarnom poljoprivrednom proizvodjom, preradom poljoprivrednih proizvoda, zanatom, ili seoskim turizmom.

Direktna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Glavni i osnovni program jeste nacionalni program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U okviru ovog programa, postoje dve grupe subvencija. Prva grupa čine direktna plaćanja. Ovi podsticaji predstavljaju osnovne podsticaje koji se isplaćuju svake godine poljoprivrednom gazdinstvu za prijavljene površine ili grla stoke u određenom novčanom iznosu.  

Pravo na podsticaje ostvaruje se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor. Zahtev se podnosi jedanput godišnje. Više informacija o aktuelnim podsticajima i prijavi pogledajte na sajtu Uprave za trezor.

Tako na primer, direktna plaćanja u 2021. godini isplaćivala su se u odgovarajućim maksimalnim iznosima, i to*:

1. Premiju za mleko u iznosu od 10 dinara;
2. Osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 4.000 dinara po hektaru;
3. Podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;
4. Podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
5. Podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu;
6.  Podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;
7. Podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu;
8. Podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu;
9. Podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu;
10. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu;
11. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu;
12. Podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu;
13. Podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
14. Podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
15. Podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
16. Podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
17. Podsticaje za košnice pčela u iznosu od 800 dinara po košnici;
18. Podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od deset dinara po kilogramu proizvedene ribe;
19. Podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 20.000 dinara po grlu;
20. Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40% troškova skladištenja 

*Izvor

Mere ruralnog razvoja

Druga grupa subvencija čine mere ruralnog razvoja. To su bespovratna sredstva u određenom procentualnom iznosu koje, između ostalog, najviše utiču na povećanje konkurentnosti poljoprivrednim gazdinstvima i povećanje prihoda poljoprivrednim proizvođačima. Drugim rečima, u zavisnosti od investicije, poljoprivredni proizvođač može da ostvari pravo na bespovratna sredstva za svoju realizovanu, ili tek planiranu investiciju. Više informacija na sledećem linku.

U okviru ovih mere, postoje:

1. Posticaji za mlade poljoprivrednike;
2. Posticaji za podizanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja;
3. Podsticaji za podizanje novih višegodišnjih zasada vinove loze; 
4. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje;
5. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
6. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
7. Podrška za investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
8. Prerada i marketing u sektoru proizvodnje vina; 
9. Prerada i marketing u sektoru jakih alkoholnih pića; 
10. Podrška investicijama u izgradnju i opremanje;
11. Podrška investicijama u nabavku novih traktora; 
12. Podrška unapređenja kvaliteta vina i rakije i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda;
13. Kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino; nabavku opreme u sektoru mesa, mleka, voća, povrća i grožđa i piva;
14. Regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje;
15. Organska biljna i stočarska proizvodnja; 
16. Očuvanje biljnih genetičkih resursa; 
17. Očuvanje životinjskih genetičkih resursa; očuvanje životinjskih genetičkih resursa u banci gena;
18. Unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima; 
19.  Podrška mladima u ruralnim područjima;
20.  Uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla; 
21. Diversifikaciju ekonomskih aktivnosti kroz podršku investicijama u preradu i marketing na gazdinstvu.

IPARD program

U okviru nacionalnog programa, postoji i IPARD program. IPARD program je pretpristupna pomoć koju daje Evropska unija u cilju prilagođavanja njenim zahtevima i standardima. Ova sredstva su namenjena za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane, kao i razvoj drugih aktivnosti koji se obavljaju u ruralnim područjima i na poljoprivrednim gazdinstvima (kao što je seoski turizam). Prednost IPARD programa u odnosu na naconalni program jeste što IPARD daje pravnu sigurnost. Drugim rečima, ukoliko je Vaša ideja održiva i realna, i ukoliko ispoštujete sva pravila i zahteve, zasigurno ćete dobiti finansijsku podršku koja se kreće od 50% i više u zavisnosti od različitih kriterijumima.

IPARD program je dosta složeniji od nacionalnog programa, i generalno je namenjen za jača i veća poljoprivredna gazdinstva. IPARD program je definisan kroz nekoliko mera. Za nas, tri mere su značajne, a to su:

1. MERA 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (nabavka opreme, mehanizacije, izgradnja objekata i slično) – ova mera je prvenstveno namenjena primarnim poljoprivrednim proizvođačima;
2. MERA 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda;
3. MERA 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (podrška razvoju ruralnog turizma)

Projekat konkurentne poljoprivrede

Projekat konkurentne poljoprivrede (Serbia competitive agriculture project- SCAP) za cilj projekta ima osnaživanje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i preduzeća, i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti.

Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji pruža mogućnost poljoprivrednicima da i preduzećima da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 50% od ukupne vrednosti investicije (sa PDV-om), 40 % kreditno finansiraju iz kredita sa poslovnim bankama uz svega 10% sopstvenog učešća, za realizaciju projekata kojim će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju gazdinstava i učestvovati u razvoju konkurentnosti poljoprivrede u Republici Srbiji.

Ukupne vrednosti investicija u individualnim biznis planovima iznose (poljoprivredni proizvođači) 20.000 – 50.000 eura (tj. minimalni iznos bespovratnih sredstava od 10.000 – 25.000 eura). 

Koji su osnovni uslovi za subvencije?

Ono što je zajedničko kod svih ovih nabrojanih programa jesu neki od sledećih uslova:

1. Poljoprivredni proizvođač mora biti registrovan;
2. Da je izmirio sve obaveze prema državi (porezi, doprinosi i druge dažbine);
3. Da se projekat odnosi na poljoprivredni sektor;
4. Da se mesto investicije nalazi u ruralnom području;
5. Da za istu investiciju ne koristi neka druga podsticajna sredstva i slično.

Poljoprivredna gazdistva kroz ove programe mogu dobiti bespovatna finansijska sredstva u određenom procentu i za opremu, mehanizaciju, podizanje višegodišnjih zasada, organsku proizvodnju, preradu, unapređenje seoskog turizma i mnogo toga drugog.