Subvencije za poljoprivredna gazdinstva

Subvencije za poljoprivredna gazdinstva koje postoje na nacionalnom nivou u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usmerene su ka proizvođačima u cilju unapređenja poljoprivedne proizvodnje, povećanja konkurentnosti, pa i time povećanja prihoda samim poljoprivrednim gazdinstvima.

U okviru ovog Ministarstva, postoji specijalizovana institucija, Uprava za agrarna plaćanja, koja se isključivo bavi subvencijama u poljoprivredi. Njen zadatak je da omogući poljoprivrednim proizvođačima da se jasno i na pouzdan način obaveste o svim aktuelnim podsticajima u poljoprivredi.

Poljoprivredni proizvođači kroz različite fondove mogu da ostvare određene finansijske olakšice, odnosno bespovratna finansijska sredstva u zavisnosti od različitih kriterijumama.

Ovde ćemo predstaviti programe koji su namenjeni poljoprivrednim gazdinstvima, bilo da se oni bave primarnom poljoprivrednom proizvodjom, preradom poljoprivrednih proizvoda, zanatom, ili seoskim turizmom.

Direktna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Glavni i osnovni program jeste nacionalni program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U okviru ovog programa, postoje dve grupe subvencija. Prva grupa čine direktna plaćanja. Ovi podsticaji predstavljaju osnovne podsticaje koji se isplaćuju svake godine poljoprivrednom gazdinstvu za prijavljene površine ili grla stoke u određenom novčanom iznosu.  

Pravo na podsticaje ostvaruje se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor. Zahtev se podnosi jedanput godišnje. Više informacija o aktuelnim podsticajima i prijavi pogledajte na sajtu Uprave za trezor.

Tako na primer, direktna plaćanja u 2021. godini isplaćivala su se u odgovarajućim maksimalnim iznosima, i to*:

1. Premiju za mleko u iznosu od 10 dinara;
2. Osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 4.000 dinara po hektaru;
3. Podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;
4. Podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
5. Podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu;
6.  Podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;
7. Podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu;
8. Podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu;
9. Podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu;
10. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu;
11. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu;
12. Podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu;
13. Podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
14. Podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
15. Podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
16. Podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
17. Podsticaje za košnice pčela u iznosu od 800 dinara po košnici;
18. Podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od deset dinara po kilogramu proizvedene ribe;
19. Podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 20.000 dinara po grlu;
20. Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40% troškova skladištenja 

*Izvor

Mere ruralnog razvoja

Druga grupa subvencija čine mere ruralnog razvoja. To su bespovratna sredstva u određenom procentualnom iznosu koje, između ostalog, najviše utiču na povećanje konkurentnosti poljoprivrednim gazdinstvima i povećanje prihoda poljoprivrednim proizvođačima. Drugim rečima, u zavisnosti od investicije, poljoprivredni proizvođač može da ostvari pravo na bespovratna sredstva za svoju realizovanu, ili tek planiranu investiciju. Više informacija na sledećem linku.

U okviru ovih mere, postoje:

1. Posticaji za mlade poljoprivrednike;
2. Posticaji za podizanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja;
3. Podsticaji za podizanje novih višegodišnjih zasada vinove loze; 
4. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje;
5. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
6. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
7. Podrška za investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
8. Prerada i marketing u sektoru proizvodnje vina; 
9. Prerada i marketing u sektoru jakih alkoholnih pića; 
10. Podrška investicijama u izgradnju i opremanje;
11. Podrška investicijama u nabavku novih traktora; 
12. Podrška unapređenja kvaliteta vina i rakije i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda;
13. Kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino; nabavku opreme u sektoru mesa, mleka, voća, povrća i grožđa i piva;
14. Regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje;
15. Organska biljna i stočarska proizvodnja; 
16. Očuvanje biljnih genetičkih resursa; 
17. Očuvanje životinjskih genetičkih resursa; očuvanje životinjskih genetičkih resursa u banci gena;
18. Unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima; 
19.  Podrška mladima u ruralnim područjima;
20.  Uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla; 
21. Diversifikaciju ekonomskih aktivnosti kroz podršku investicijama u preradu i marketing na gazdinstvu.

IPARD program

U okviru nacionalnog programa, postoji i IPARD program. IPARD program je pretpristupna pomoć koju daje Evropska unija u cilju prilagođavanja njenim zahtevima i standardima. Ova sredstva su namenjena za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane, kao i razvoj drugih aktivnosti koji se obavljaju u ruralnim područjima i na poljoprivrednim gazdinstvima (kao što je seoski turizam). Prednost IPARD programa u odnosu na naconalni program jeste što IPARD daje pravnu sigurnost. Drugim rečima, ukoliko je Vaša ideja održiva i realna, i ukoliko ispoštujete sva pravila i zahteve, zasigurno ćete dobiti finansijsku podršku koja se kreće od 50% i više u zavisnosti od različitih kriterijumima.

IPARD program je dosta složeniji od nacionalnog programa, i generalno je namenjen za jača i veća poljoprivredna gazdinstva. IPARD program je definisan kroz nekoliko mera. Za nas, tri mere su značajne, a to su:

1. MERA 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (nabavka opreme, mehanizacije, izgradnja objekata i slično) – ova mera je prvenstveno namenjena primarnim poljoprivrednim proizvođačima;
2. MERA 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda;
3. MERA 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (podrška razvoju ruralnog turizma)

Projekat konkurentne poljoprivrede

Projekat konkurentne poljoprivrede (Serbia competitive agriculture project- SCAP) za cilj projekta ima osnaživanje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i preduzeća, i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti.

Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji pruža mogućnost poljoprivrednicima da i preduzećima da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 50% od ukupne vrednosti investicije (sa PDV-om), 40 % kreditno finansiraju iz kredita sa poslovnim bankama uz svega 10% sopstvenog učešća, za realizaciju projekata kojim će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju gazdinstava i učestvovati u razvoju konkurentnosti poljoprivrede u Republici Srbiji.

Ukupne vrednosti investicija u individualnim biznis planovima iznose (poljoprivredni proizvođači) 20.000 – 50.000 eura (tj. minimalni iznos bespovratnih sredstava od 10.000 – 25.000 eura). 

Koji su osnovni uslovi za subvencije?

Ono što je zajedničko kod svih ovih nabrojanih programa jesu neki od sledećih uslova:

1. Poljoprivredni proizvođač mora biti registrovan;
2. Da je izmirio sve obaveze prema državi (porezi, doprinosi i druge dažbine);
3. Da se projekat odnosi na poljoprivredni sektor;
4. Da se mesto investicije nalazi u ruralnom području;
5. Da za istu investiciju ne koristi neka druga podsticajna sredstva i slično.

Poljoprivredna gazdistva kroz ove programe mogu dobiti bespovatna finansijska sredstva u određenom procentu i za opremu, mehanizaciju, podizanje višegodišnjih zasada, organsku proizvodnju, preradu, unapređenje seoskog turizma i mnogo toga drugog.

Kako registrovati poljoprivredno gazdinstvo?

Naša platforma postoji skoro dve godine i sve više se susrećemo sa pitanjima vezanim za registraciju poljoprivrednog gazdinstva, pa smo odlučili da napišemo jedan (nadamo se jednostavan) vodič kroz ovu proceduru, koja i nije mnogo komplikovana i brzo se završava.

Ukoliko ste registrovano gazdinstvo i želite da se oglašavate na platformi Mali proizvođači hrane u Srbiji, posetite ovaj link: Članarine

 

Registar poljoprivrednih gazdinstava – uslovi i način upisa

Porodično poljoprivredno gazdinstvo (u daljem tekstu PG), predstavlja osnovni oblik organizovanja poljoprivredne proizvodnje.  U zavisnosti od svoje ekonomske snage, porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti komercijalno i nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo. Kao što i sam naziv kaže, komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono PG koje je tržišno usmereno, dok je nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo ono PG koje nije tržišno usmereno, a čiji je nosilac korisnik penzije ostvarene po osnovu poljoprivredne proizvodnje.

O tome da li će vaše PG biti komercijalno ili nekomercijalno, izjašnjavate se pri upisu u registar, mada u praksi nema neke velike razlike, gazdinstva se generalno tretiraju kao komercijalna, pa je savet da se tako i izjasnite ukoliko želite da obavljate određenu proizvodnju i prodaju na vašem gazdinstvu. Ako vam je ono neophodno samo za plaćanje poljoprivrednih doprinosa, poljoprivredne penzije, onda može biti i nekomercijalno.

Upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava mogu izvršiti pravna i fizička lica sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije. Gazdinstvo se registruje u Upravi za Trezor u mestu prebivališta koje je navedeno u ličnoj karti onoga ko gazdinstvo registruje.

U Registar se upisuje vlasnik PG i gazdinstvo će automatski dobiti naziv prema imenu i prezimenu osobe koja ga registruje (npr. PG Petar Petrović), kao i broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG). Nije moguće davanje komercijalnih naziva (kao imena firme). Iako možda želite da ono što proizvodite na gazdinstvu brendirate, to kroz ime samog gazdinstva neće moći, ako ste fizičko lice.

Da bi poljoprivredni proizvođač bio upisan u Registar, neophodno je da poseduje minimum 0.5 ha poljoprivrednog zemljišta, na kome obavlja poljoprivrednu proizvodnju, osim ukoliko se gazdinstvo osniva za plasteničku proizvodnju, pčelarstvo, stare zanate, seoski turizam, preradu voća i povrća, mleka i mesa, gajenje gljiva, jagodičastog voća, vinograda, uzgoj riba i sl. Zemljište može biti u vlasništvu ili u zakupu.

Dokumenta neophodna za upis u registar

Ukoliko se upisuje PG kao fizičko lice, zahtev se podnosi na obrascu 1 a, dok se za upis PG kao pravnog lica popunjava obrazac 1 b. Mi ćemo obrazložiti korake za upis u Registar za fizička lica (nalaze se na 3. i 4. strani Pravilnika o upisu u registar PG), gde se osim obrasca 1 a, prilažu i sledeći prilozi:

1) Prilog 1 – podaci o članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (obrazac se dobija u Trezoru);

2) Prilog 2 – izjava članova domaćinstva da su članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. U slučaju da je član maloletno lice, izjavu potpisuje roditelj, odnosno zakonski staratelj (Overena kod notara);

3) Prilog 3 – podaci o zemljišnom fondu i biljnim kulturama (obrazac se dobija u Trezoru);

4) Prilog 4 – podaci o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se drže ili uzgajaju (obrazac se dobija u Trezoru);

5) Prilog 5 – izjava vlasnika i zakupca kojom određuje člana domaćinstva koji će biti upisan u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, dok će davalac izjave biti član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (ovo nije neophodno ukoliko ste Vi vlasnik ili zakupac zemljišta, a osnivate gazdinstvo na svoje ime);

6) Prilog 6 – izjava člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva da prihvata da bude upisan u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (ovo nije neophodno ukoliko ste Vi vlasnik ili zakupac zemljišta, a osnivate gazdinstvo na svoje ime);

7) Prilog 7 – ovlašćenje za zastupanje, ako se ovlašćuje drugo lice za zastupanje poljoprivrednog gazdinstva;

8) Prilog 8 – izjava nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i podaci o dokumentaciji koja je priložena uz zahtev.

Za upis porodičnog poljoprivrednog gazdinstva – fizičko lice koje se bavi seoskim turizmom ne dostavlja priloge iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana, osim u slučaju kada se to lice istovremeno bavi i poljoprivrednom proizvodnjom.

Pored priloga iz stava 1. ovog člana prilaže se i sledeća dokumentacija:

1) lična karta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (fotokopija i original na uvid);

2) izvod iz katastra nepokretnosti (prepis lista nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje se prijavljuju (original ili overena fotokopija), bez obzira na osnov korišćenja (na osnovu prava svojine, na osnovu korišćenja društvene svojine po izvršenom popisu i evidenciji imovine privrednog subjekta, na osnovu prava zakupa zemljišta i na osnovu davanja zemljišta na korišćenje), osim u slučaju korišćenja poljoprivrednog zemljišta po pravu iz postupka komasacije, u kom slučaju se ne podnosi izvod iz katastra, odnosno izvod iz zemljišnih knjiga, već rešenje – izvod o raspodeli komasacione mase.

U slučaju da nije uspostavljen katastar nepokretnosti, a podaci iz prepisa posedovnog lista i izvoda iz zemljišnih knjiga nisu istovetni, prednost imaju podaci iz zemljišnih knjiga;

3) rešenje – izvod o raspodeli komasacione mase (original ili overena fotokopija);

4) overen ugovor o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljišta na korišćenje (original ili overena fotokopija).

Ugovor o zakupu zemljišta u društvenoj svojini može se prihvatiti samo ako je zakupodavac upisan kao korisnik tog zemljišta u katastar nepokretnosti;

5) lične karte članova domaćinstva koji su prijavljeni na istom prebivalištu i koji su dali izjave da su članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (fotokopije i original na uvid). U slučaju da je član maloletno lice, prilaže se izvod iz matične knjige rođenih (fotokopije i original na uvid);

6) dokaz o otvorenom namenskom računu kod banke, na koji se usmeravaju sredstva ostvarena po osnovu kredita, premija, regresa i subvencija (ugovor o otvaranju računa, potvrda banke ili fotokopija čekovne kartice).

Obnova registracije i promena podataka

Ako nakon upisa u Registar dođe do promena upisanih podataka koje se tiču zemljišta ili stočnog fonda, nosilac PG je dužan da izvrši obnovu registracije ovih podataka. Ako nakon upisa u Registar dođe do promene statusnih podataka (nosioca ili broja članova gazdinstva, prebivališta, bankovnog računa), takođe je potrebno promeniti podatke, u roku od 30 dana od nastale promene.

Pasivan i aktivan status poljoprivrednog gazdinstva

PG koje je upisano u Registar može biti u aktivnom ili pasivnom statusu. PG u Registru se vodi u aktivnom statusu, osim ako se ne steknu uslovi za pasivni status, koji se uglavnom odnosi na nepoštovanje i nepridržavanje propisa koji se odnose na registraciju i održavanje PG. PG koje je u pasivnom statusu ne ostvaruje pravo na podsticaje koje sprovodi država i drugi privredni subjekti i organizacije, pa u slučaju konkurisanja na nekom konkursu, baš iz ovih razloga praksa je da se na uvid traži Potvrda o aktivnom statusu PG. 

Premije, podsticaji i regresi

PG koja su u aktivnom statusu imaju pravo na različite podsticaje (za biljnu proizvodnju i stočarstvo), premije (za mleko) i regrese (uglavnom pokrivanje troškova za gorivo, seme, đubrivo i drugi reproduktivni materijal, usluge osiguranja i troškove skladištenja u javnim skladištima).

Da sumiramo najbitnije:

KO?

• Sva pravna i fizička lica sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije. Poljoprivredno gazdinstvo mogu registrovati i ljudi koji su u radnom odnosu i oni koji su u penziji.

GDE?

• Upis u registar se vrši u lokalnoj Upravi za trezor, prema mestu prebivališta lica koje zasniva gazdinstvo. Znači registrujete gazdinstvo u Beogradu, ako vam je ta adresa u ličnoj karti, iako se imanje nalazi u Surdulici, na primer.

KAKO?

• U lokalnoj Upravi za Trezor, dobićete obrasce koje treba popuniti. Sa popunjenim obrascima i neophodnim prilozima vršite upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Važne napomene:

• Registracija poljoprivrednog gazdinstva je dobrovoljna i BESPLATNA.
• Bilo bi dobro da zemljište koje prijavljujete bude na opštini na kojoj ste prijavljeni, zarad korišćenja određenih podsticaja koje raspisuju lokalne samouprave. Naime, ako vam je gazdinstvo registrovano u Beogradu, a zemljište koje se upisuje se nalazi u Surdulici, nećete moći da koristite podsticaje koje dodeljuje Grad Beograd, jer nemate zemljište na toj teritoriji, a isto tako nećete moći da koristite podsticaje koje raspisuje Opština Surdulica, jer nemate registrovano gazdinstvo na toj opštini.
• Za podsticaje koje dodeljuje Republika Srbija, moći ćete da konkurišete bez obzira gde je registrovano gazdinstvo, a gde je zemljište, osim ako samim konkursom nije drugačije predviđeno.
• Proizvodnja, prerada i prodaja na gazdinstvima regulisani su posebnim pravinicima.
• Ukoliko niste zaposleni, a vlasnik ste gazdinstva imate obavezu plaćanja poreza i doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje, o čijim iznosima se treba raspitati u poreskoj upravi prema mestu prebivališta/mestu osnivanja gazdinstva. ovo praktično znači da, ukoliko ste nezaposleni, prijavljeni u Zavod za zapošljavanje i zdravstvenu knjižicu overavate po tom osnovu, to više nećete moći da radite, moraćete da plaćate zdravstveno osiguranje kao poljoprivrednik.

*Prema podacima iz 2018. godine (na dan 31. 12.), u Srbiji je bilo registrovano 442.553 poljoprivredna gazdinstva, od kojih je 383.116 bilo u aktivnom statusu.

Srećno sa registracijom! 

Ukoliko želite da se oglašavate na platformi Mali proizvođači hrane u Srbiji, posetite ovaj link: Članarine

Korisni linkovi:

https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-upis-registar-poljoprivrednih-gazdinstava-obnova-registracije.html

http://uap.gov.rs/pitanja-i-odgovori/registracija-poljoprivrednog-gazdinstva/

http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2016/05/rpg-pravilnik.pdf

Besplatan priručnik: Naš mali doprinos malim proizvođačima

Platforma Mali proizvođači pokrenuta je 2019. godine, sa željom da okupi što više malih proizvođača hrane na jednom mestu i poveže male proizvođače sa potencijalnim kupcima koji su željni domaće, zdrave hrane. Prvo je nastala naša facebook grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji (koja trenutno broji preko 90.000 članova), a ubrzo zatim i sajt, gde objavljujemo ponudu i priče malih proizvođača, kao i druge edukativne tekstove.

Nakon godinu i po dana komunikacije sa malim proizvođačima, praćenja njihovih objava u grupi i kreiranja ponude na sajtu, poželeli smo da kreiramo Priručnik, u kome ćemo objasniti sva pravila vezana za grupu i sajt, ali i podeliti savete i svoje znanje i iskustvo i za neke druge stvari, koje se tiču poslovanja uopšte.  Na izradi Priručnika radili smo poslednja dva meseca i verujemo da će svim malim proizvođačima zaista biti od koristi.

Sa ponosom vam predstavljamo Priručnik za male proizvođače koji možete preuzeti klikom na sledeći link.

Javite utiske!

Sve što treba da znate o HACCP standardu

HACCP je akronim pojma “Hazard Analysis and Critical Control Points”. Predstavlja sistematski preventivni pristup kojim se osigurava sigurnost u proizvodnji zdravstveno bezbedne i kvalitetne hrane. Prvenstveno, HACCP je bio razvijen  da bi se hrani obezbedila mikrobioliška sigurnost ali je kasnije proširen kako bi se uključili hemijski i fizički rizici.

Da bismo vam bolje predstavili sve što treba da znate o HACCP standardu, konsultovali smo se sa Dr Marijom Vukašinović,  osnivačem i rukovodiocem hemijske laboratorije za ispitivanje kvaliteta hrane animalnog porekla kao i voda i otpadnih voda u VSI “Kraljevo”.  Dr Marija je deset godina bila zamenica direktora i rukovodilac kvaliteta na uvođenju i rukovođenju standarda SRPS ISO 9001 i 17025. Istovremeno je vršila ulogu savetodavca proizvođačima hrane za životinje u uvođenju HACCP-a standarda. 

HACCP koncept

HACCP sistem obezbeđenja kvaliteta je specifičan program za bezbednost hrane koji pruža visok nivo sigurnosti i kao takav je međunarodno priznat način upravljanja bezbednošću hrane. Njegov jedini direktni cilj jeste da obezbedi kontrolu procesa proizvodnje hrane na način da finalni proizvod ne predstavlja opasnost po potrošača.

Sve procedure su definisane i sprovode se tako da se bilo koji gubitak kontrole nad proizvodima odmah detektuje, a korektivne mere odmah sprovedu kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje istog problema. Po rečima Dr Marije, da bi dobro funkcionisao,  HACCP je najbolje uvesti u objekte u kojima postoji dobra proizvođačka praksa. Tada on omogućava poizvođačima hrane, bez obzira na njihovu veličinu i kapacitet, zdravu osnovu za sticanje poverenje kod kupaca i potrošača u bezbednost njihovih proizvoda.

Implementacija

Kao doktor veterinarskih nauka sa više od 30 godina iskustva, Dr Marija ističe da postoji posebna zakonska regulativa – Zakon o veterinarstvu,  koja obavezuje proizvođače hrane i hrane za zivotinje da imaju “Sistem za osiguranje proizvoda” – HACCP zasnovan na analizi opasnosti po odgovarajući proizvod.

Kako u lancu ishrane učestvuje veći broj činilaca, svakome se mora posvetiti potrebna pažnja. Nije moguće proizvesti kvalitetno meso, mleko, jaja i dr. ako se za ishranu životinja ne koristi kvalitetna hrana. To znači da je veoma bitno da HACCP bude implementiran u sve proizvodne objekte, naravno i u one koji proizvode hranu za životinje.

“Ako se poštuju svi principi HACCP-a onda se uvek i  na isti način proizvodi bezbedan proizvod i ne postoji opasnost po zdravlje ljudi, što i jeste krajnji cilj i proizvođača i potrošača“- ističe Dr Marija.

U proizvodnji svih prehrambenih proizvoda postoje rizici, a da bi se oni što više smanjili potrebno je:

• obuka osoblja za HACCP standard;
• poštovanje svih principa od strane osoblja;
• održavanje higijene na visokom nivou;
• vođenja zapisa za sve korektivne mere;
• stalan pristup i uvid u pomenute zapise;

Zapisi su jedini dokaz da se ta proizvodnja odvija na način koji omogućava da se uvek na isti način proizvede proizvod koji je bezbedan i kvalitetan za potrošača.

Dobijanje sertifikata

Postupak za dobijanje sertifikata je poprilično jednostavan.

Potrebno je da se proizvodni subjekat prijavi sertifikacionom telu sa zahtevom za sertifikaciju.

Sertifikaciono telo mora biti akreditovano od strane Akreditacionog tela Srbije ili neke druge Evropske institucije tog tipa. Tada se od strane Sertifikacionog tela formira komisija za sertifikaciju koja posećuje proizvodni objekat. Na osnovu svedočenja da HACCP zaista funkcioniše i da daje rezultate, da je osoblje obučeno, da se zapisi uredno vode, izdaje se sertifikat o usaglašenosti, i upisuje nosilac sertifikata u registar seritfikovanih organizacija.

Sertifikat je vazeći tri godine, ali se svake naredne godine po dobijanju sertifikata vrši provera od strane Sertifikacinog tela. Po izvedenom nadzoru, komisija proveravanoj organizaciji dostavlja Izveštaj kojim se važenje setifikata produžava na godinu dana. Po isteku tri godine, postupak se ponavlja tj. vrši se resertifikacija.

Dr Marija ističe: “Ono što je bitno – sertifikacija je poželjna, ali nije obavezna.“

Vođenje zapisa

Svi objekti u kojima je implementiran HACCP ne moraju izgledati ništa drugačije od onih u kome nije implementiran HACCP.

Ono što ih razlikuje od drugih je sigurnost koju pruža ustaljen način proizvodnje. Zatim kontrola koja pokazuje da nema odstupanja na kritičnim kontrolnim tačkama. Na posletku i osoblje koje je obučeno i svoje zapise uredno vodi.

Zapisi tj. dokumentacija je veoma bitna. Ona u svakom momentu može dati odgovore na sva pitanja u proizvodnji. Pitanja poput “Da li su sve procedure ispoštovane?“.  Ili “Da li su u označenom vremenu sprovedene kontrole na svi kritičnim tačkama?”.

Druge stvari poput odstupanja, sprovođenja mera i njihovih rezultata, osoblja koje ih sprovodi i dr. su takođe date u zapisima i zbog toga su oni od izuzetne važnosti.

“Sve to rezultira kvalitetnim i zdravstveno bezbednim proizvodom  što i jeste krajnji cilj proizvođača, kupaca i krajnjih potrošača. Sve navedeno je uvek dostupno kupcu na uvid i na taj način ga uverava da je odabrao pravog proizvođača i pravi proizvod“- iznosi kao zaključak Dr Marija Vukašinović.

Naberi pa plati: Kako to izgleda iz prve ruke?

Već mesecima smo kolektivno izloženi stresu, a dobar deo vremena nam je kretanje bilo ograničeno. Srećom, mali proizvođači širom Srbije radili su punom parom, te smo mogli da se oslonimo na njih i da računamo makar na to da će na naše trpeze stići kvalitetne, domaće namirnice. Mada su vremena i dalje neizvesna, leto je uveliko tu, a boravak u prirodi je ne prestaje da bude blagotvoran i nadasve preporučljiv.  S tim u vidu nastao je princip kupovine Naberi, pa plati, višestruko korisna koja povezuje male proizvođače direktno sa njihovim mušterijama. 

Šta podrazumeva princip Naberi, pa plati?

Mnoga poljoprivredna gazdinstva odlučila su da ugoste zainteresovane kupce i pruže im priliku da sami naberu plodove koje bi inače naručili, i po berbi ih plate. Umesto iz fotelje, kupovina na licu mesta, a plod doslovce iz prve ruke. Dovoljno je da odete na stranicu sa informacijama i saznate koja su gazdinstva trenutno dostupna za ovu praksu.

Dobrobiti samostalne berbe plodova

Višestruke su prednosti ubiranja voća i povrća na licu mesta, među kojima se izdvajaju:

• Kontakt sa hranom. – Naručivanje namirnica iz udobnosti doma ima svojih pogodnosti; ipak, neprocenjiv je osećaj kada svojim rukama uberete plod, kada nema posrednika između vas i hrane koju konzumirate. 
• Kontakt sa domaćinom. – Ne možemo da garantujemo da će svi domaćini biti jednako pričljivi, ali sva je prilika da ćete moći nešto i da naučite o gazdinstvu u kojem se nađete. Put koji plod prevali od polja do stola ume da bude nepotrebno dug, a vi dobijate mogućnost ne samo da iskoristite prečicu, već i da sa proizvođačem porazgovarate, možda ponešto i naučite.
• Boravak u prirodi. – Možda i najprimamljiviji aspekat principa Naberi, pa plati jeste beg od vreve svakodnevice. Boravak u prirodi delotvoran je za sve, a posebno je od koristi za decu. Njihova urođena ljubopitljivost i istraživački duh poneće ih da steknu nova znanja, a kako se ispostavlja, sasvim je izvesno da će zavoliti nekada odbojno voće ili povrće.

Utisci sa Naberi, pa plati avanture

Ideja za Naberi, pa plati je nastala na spontano na grupi Mali proizvođači hrane u Srbiji na Fejsbuku. Veliki broj ljudi je pokazao interesovanje za ovakav način spajanja kupovine namirnica, boravka u prirodi i obilaska svog okruženja.

Pratili smo utiske u grupi, i kontaktirali prve kupce i prozivođače koji su se oprobali, kako bismo čuli utiske: jednu Anu i njenu porodicu, i Miljanu i njeno gazdinstvo, u kom su u tom trenutku bile aktuelne kajsije i kruške.

Kako je proteklo prvo iskustvo iz ugla proizvođača i kupca-berača?

Po svemu sudeći, na obostrano zadovoljstvo! Miljana Tešović prvi put je ugostila na svom gazdinstvu samostalne berače. Kaže da joj se dopada opcija da potrošači sami uberu voće za sebe. Iako su kupci stigli pred kraj berbe, uspeli su da se oprobaju u branju nakon obilaska voćnjaka.

Osunčani voćnjak Miljane Tešović

Pitali smo Miljanu da li misli da li ovakva praksa ima potencijal za dalji razvoj. Kako je Naberi, pa plati u povoju, ovakve povratne informacije mogu da budu dragocene ostalim proizvođačima koji su rešili da otvore svoja vrata kupcima-beračima:

Ukoliko bi bilo zainteresovanih za ovakav vid prodaje i sledeće godine, onda bismo se organizovali drugačije, pronašli čoveka od poverenja, koji bi to odradio kao da smo mi tu. Kontaktiralo nas je par ljudi koje smo morali da odbijemo zbog obaveza i loših vremenskih prilika, i planiramo da se za sledeću godinu bolje pripremimo!

Možda to znači da će sledeće godine Miljana i njena porodica imati i jednog zaposlenog koji će se baviti turama oko njihovog voćnjaka – svakako se nadamo da će i oni, i ostali proizvođači uvideti priliku koju ovaj vid prodaje pruža!

Iz ugla posetioca

Ana i njena porodica imaju samo reči hvale. Nakon što su sa Miljanom utvrdili detalje, jednog subotnjeg popodneva krenuli su put severa. Pored informacija u vezi sa voćem i berbom, Miljana im je dala i zanimljive preporuke za obilazak okolnih lokaliteta. Pozitivni utisci stali su u jednu rečenicu: 

Prijatno provedeno vreme na imanju, u voćnjaku, devojčica koju inače teram da jede je sama brala i kruške i kajsije, dok je beba sve posmatrala.

I beba se obrela u berbi kajsija

Koncept joj se dopada, ali smatra da bilo korisno imati što više informacija u vezi sa ponudom i samom organizacijom ovakvih akcija. Proizvođačima se stoga preporučuje da prilikom detaljno osmisle kako će ove ture izgledati: koje proizvode nude, da li će kupci moći kod njih da kupe ručak ili kafu, kako stići do njih, kao i šta se može obići u okolini. Pogodno je da i sami obaveste svoju zajednicu na društvenim mrežama o ovim turama.

Zahvaljujući ljubaznosti domaćice, Ana je sa porodicom upotpunila doživljaj dodatnim izletima u blizini Banatskog Karlovca, gde se nalazi imanje. Evo kako je izgledao izlet:

Dan smo proveli prvo na foto-safariju kroz Deliblatsku peščaru, a zatim na obližnjem Devojačkom bunaru, na bazenu Plava dama gde smo i ručali, a potom šetali po izletistu Devojački bunar gde se osim bunara nalazi i crkva brvnara. Priroda je prelepa, sve u zelenilu, ima par kafića maltene u šumi, a deca su uživala u čuvenom bazenu sa peskom.

Ukoliko ste i vi zainteresovani da naberete, pa platite, saznajte koja su to domaćinstva otvorena za ovakav tip saradnje i obavezno nam prosledite utiske!

Tamara Nikolić

Kako kupcima ukazati poštovanje i zaslužiti njihovo poverenje

Internet i društvene mreže nam pomažu da lakše dođemo do kupaca, ali to podrazumeva i određene izazove. Naročito u kriznim situacijama kao što je pandemija. Nove prilike nam otvaraju neograničene mogućnosti da rastemo i razvijamo svoje poslove, jer sada kupci traže nas. Praktično, preskačemo sve one korake u prodaji koji važe za prodaju na malo.

Brojne grupe na društvenim mrežama i portalima su preko noći podigle vidljivost malih proizvođača, i kod potrošača se upalila lampica. Međutim, javljaju se prepreke kojih inače nema između kupaca i prodavaca.

U svakodnevnim prilikama kao prodavac iznesete proizvod na pijacu i kad rasprodate zalihe, zatvarate tezgu i zadovoljni odlazite kući. Onaj sledeći kupac i ne zna šta ste imali u ponudi jer je naišao na ključ, a vi ne znate da je postojao onaj +1 kupac. Kada se prodaja većim delom prebaci na internet, veliki broj potrošača u istom trenutku postaje svesno vaše ponude i možda baš želi ono što nudite. Tu se krije velika zamka za male proizvođače. Ako niste dovoljno dobro isplanirali proizvodnju ili ste na početku i ne poznajete svoje kapacitete i procese koji moraju da se poštuju da bi se vaš proizvod našao na nečijoj trpezi, možete da upadnete u začarani krug grešaka.

A na društvenim mrežama, dobar glas daleko se čuje, a zao još dalje. Brzina kojom se loši komentari šire online često prevazilazi kapacitet da im se stane na put. Ako ste mali proizvođač, teško da imate u timu osobu koja je posvećena samo tom poslu. Vrlo je verovatno da sve radite sami, uz pomoć članova porodice. Takođe, sve su prilike da ste skoro počeli da koristite društvene mreže. Jednom kada vas ljudi ocene kao nepouzdanog prodavca – budući da to stiže do ostalih velikom brzinom – kanal prodaje može da se zatvori i pre nego što ste iskoristili sav njegov potencijal.

S druge strane, telefonski poziv ili poruka u inboksu mogu da preduprede problem. Javite se i izvinite. Ljudi vole da planiraju, i preorijentisaće se na drugog prodavca, ali ih treba blagovremeno obavestiti. Ne smemo ih potcenjivati, niti se igrati njihovim vremenom.

Bolje je da se prihvatite manjeg obima posla nego da pravite promašaje kao što su: neadekvatna količina porudžbine, pogrešni artikli u paketu, loš kvalitet robe ili neispunjeni rokovi isporuke. Ako vaša proizvodnja zavisi od sirovina drugih dobavljača, vodite računa o tome da uvek imate obezbeđene sirovine koje su vam neophodne da biste na vreme isporučili ono što ste obećali.

Jedna stvar je presudna: otvorena i direktna komunikacija s vašim kupcima je ključ rešenja svih nesporazuma ako do njih i dođe. Vašeg kupca, na prvom mestu, i ne treba da interesuju problemi s kojima se suočavate u proizvodnji i distribuciji. To, opet, ne znači da neće imati razumevanja za nepredviđene situacije koje mogu da se dese. Zato pozovite, pustite poruku, komunicirajte s njim kada ne možete da utičete na uslove koji vam otežavaju poštovanje dogovora.

Druga važna stvar u interakciji s kupcima jeste pružanje informacija o vašem radu. Imate priliku da se kao proizvođač predstavite na internetu. Na vama je da ponudite što detaljnije podatke o načinu proizvodnje, asortimanu, cenama i dostavi. To shvatite kao sastavni deo prodaje.

Ukoliko ste mali proizvođač, vaše je da poštujete dogovor s kupcem i da iznova budete spremni da isporučite svoje proizvode pod istim uslovima. Ako su, ipak, promene neminovne, obavestite o tome mušterije i dajte im priliku da se snađu za zamenske artikle.

Sanja Milosavljević