Besplatan priručnik: Naš mali doprinos malim proizvođačima

Platforma Mali proizvođači pokrenuta je 2019. godine, sa željom da okupi što više malih proizvođača hrane na jednom mestu i poveže male proizvođače sa potencijalnim kupcima koji su željni domaće, zdrave hrane. Prvo je nastala naša facebook grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji (koja trenutno broji preko 90.000 članova), a ubrzo zatim i sajt, gde objavljujemo ponudu i priče malih proizvođača, kao i druge edukativne tekstove.

Nakon godinu i po dana komunikacije sa malim proizvođačima, praćenja njihovih objava u grupi i kreiranja ponude na sajtu, poželeli smo da kreiramo Priručnik, u kome ćemo objasniti sva pravila vezana za grupu i sajt, ali i podeliti savete i svoje znanje i iskustvo i za neke druge stvari, koje se tiču poslovanja uopšte.  Na izradi Priručnika radili smo poslednja dva meseca i verujemo da će svim malim proizvođačima zaista biti od koristi.

Sa ponosom vam predstavljamo Priručnik za male proizvođače koji možete preuzeti klikom na sledeći link.

Javite utiske!

Sve što treba da znate o HACCP standardu

HACCP je akronim pojma “Hazard Analysis and Critical Control Points”. Predstavlja sistematski preventivni pristup kojim se osigurava sigurnost u proizvodnji zdravstveno bezbedne i kvalitetne hrane. Prvenstveno, HACCP je bio razvijen  da bi se hrani obezbedila mikrobioliška sigurnost ali je kasnije proširen kako bi se uključili hemijski i fizički rizici.

Da bismo vam bolje predstavili sve što treba da znate o HACCP standardu, konsultovali smo se sa Dr Marijom Vukašinović,  osnivačem i rukovodiocem hemijske laboratorije za ispitivanje kvaliteta hrane animalnog porekla kao i voda i otpadnih voda u VSI “Kraljevo”.  Dr Marija je deset godina bila zamenica direktora i rukovodilac kvaliteta na uvođenju i rukovođenju standarda SRPS ISO 9001 i 17025. Istovremeno je vršila ulogu savetodavca proizvođačima hrane za životinje u uvođenju HACCP-a standarda. 

HACCP koncept

HACCP sistem obezbeđenja kvaliteta je specifičan program za bezbednost hrane koji pruža visok nivo sigurnosti i kao takav je međunarodno priznat način upravljanja bezbednošću hrane. Njegov jedini direktni cilj jeste da obezbedi kontrolu procesa proizvodnje hrane na način da finalni proizvod ne predstavlja opasnost po potrošača.

Sve procedure su definisane i sprovode se tako da se bilo koji gubitak kontrole nad proizvodima odmah detektuje, a korektivne mere odmah sprovedu kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje istog problema. Po rečima Dr Marije, da bi dobro funkcionisao,  HACCP je najbolje uvesti u objekte u kojima postoji dobra proizvođačka praksa. Tada on omogućava poizvođačima hrane, bez obzira na njihovu veličinu i kapacitet, zdravu osnovu za sticanje poverenje kod kupaca i potrošača u bezbednost njihovih proizvoda.

Implementacija

Kao doktor veterinarskih nauka sa više od 30 godina iskustva, Dr Marija ističe da postoji posebna zakonska regulativa – Zakon o veterinarstvu,  koja obavezuje proizvođače hrane i hrane za zivotinje da imaju “Sistem za osiguranje proizvoda” – HACCP zasnovan na analizi opasnosti po odgovarajući proizvod.

Kako u lancu ishrane učestvuje veći broj činilaca, svakome se mora posvetiti potrebna pažnja. Nije moguće proizvesti kvalitetno meso, mleko, jaja i dr. ako se za ishranu životinja ne koristi kvalitetna hrana. To znači da je veoma bitno da HACCP bude implementiran u sve proizvodne objekte, naravno i u one koji proizvode hranu za životinje.

“Ako se poštuju svi principi HACCP-a onda se uvek i  na isti način proizvodi bezbedan proizvod i ne postoji opasnost po zdravlje ljudi, što i jeste krajnji cilj i proizvođača i potrošača“- ističe Dr Marija.

U proizvodnji svih prehrambenih proizvoda postoje rizici, a da bi se oni što više smanjili potrebno je:

• obuka osoblja za HACCP standard;
• poštovanje svih principa od strane osoblja;
• održavanje higijene na visokom nivou;
• vođenja zapisa za sve korektivne mere;
• stalan pristup i uvid u pomenute zapise;

Zapisi su jedini dokaz da se ta proizvodnja odvija na način koji omogućava da se uvek na isti način proizvede proizvod koji je bezbedan i kvalitetan za potrošača.

Dobijanje sertifikata

Postupak za dobijanje sertifikata je poprilično jednostavan.

Potrebno je da se proizvodni subjekat prijavi sertifikacionom telu sa zahtevom za sertifikaciju.

Sertifikaciono telo mora biti akreditovano od strane Akreditacionog tela Srbije ili neke druge Evropske institucije tog tipa. Tada se od strane Sertifikacionog tela formira komisija za sertifikaciju koja posećuje proizvodni objekat. Na osnovu svedočenja da HACCP zaista funkcioniše i da daje rezultate, da je osoblje obučeno, da se zapisi uredno vode, izdaje se sertifikat o usaglašenosti, i upisuje nosilac sertifikata u registar seritfikovanih organizacija.

Sertifikat je vazeći tri godine, ali se svake naredne godine po dobijanju sertifikata vrši provera od strane Sertifikacinog tela. Po izvedenom nadzoru, komisija proveravanoj organizaciji dostavlja Izveštaj kojim se važenje setifikata produžava na godinu dana. Po isteku tri godine, postupak se ponavlja tj. vrši se resertifikacija.

Dr Marija ističe: “Ono što je bitno – sertifikacija je poželjna, ali nije obavezna.“

Vođenje zapisa

Svi objekti u kojima je implementiran HACCP ne moraju izgledati ništa drugačije od onih u kome nije implementiran HACCP.

Ono što ih razlikuje od drugih je sigurnost koju pruža ustaljen način proizvodnje. Zatim kontrola koja pokazuje da nema odstupanja na kritičnim kontrolnim tačkama. Na posletku i osoblje koje je obučeno i svoje zapise uredno vodi.

Zapisi tj. dokumentacija je veoma bitna. Ona u svakom momentu može dati odgovore na sva pitanja u proizvodnji. Pitanja poput “Da li su sve procedure ispoštovane?“.  Ili “Da li su u označenom vremenu sprovedene kontrole na svi kritičnim tačkama?”.

Druge stvari poput odstupanja, sprovođenja mera i njihovih rezultata, osoblja koje ih sprovodi i dr. su takođe date u zapisima i zbog toga su oni od izuzetne važnosti.

“Sve to rezultira kvalitetnim i zdravstveno bezbednim proizvodom  što i jeste krajnji cilj proizvođača, kupaca i krajnjih potrošača. Sve navedeno je uvek dostupno kupcu na uvid i na taj način ga uverava da je odabrao pravog proizvođača i pravi proizvod“- iznosi kao zaključak Dr Marija Vukašinović.

Naberi pa plati: Kako to izgleda iz prve ruke?

Već mesecima smo kolektivno izloženi stresu, a dobar deo vremena nam je kretanje bilo ograničeno. Srećom, mali proizvođači širom Srbije radili su punom parom, te smo mogli da se oslonimo na njih i da računamo makar na to da će na naše trpeze stići kvalitetne, domaće namirnice. Mada su vremena i dalje neizvesna, leto je uveliko tu, a boravak u prirodi je ne prestaje da bude blagotvoran i nadasve preporučljiv.  S tim u vidu nastao je princip kupovine Naberi, pa plati, višestruko korisna koja povezuje male proizvođače direktno sa njihovim mušterijama. 

Šta podrazumeva princip Naberi, pa plati?

Mnoga poljoprivredna gazdinstva odlučila su da ugoste zainteresovane kupce i pruže im priliku da sami naberu plodove koje bi inače naručili, i po berbi ih plate. Umesto iz fotelje, kupovina na licu mesta, a plod doslovce iz prve ruke. Dovoljno je da odete na stranicu sa informacijama i saznate koja su gazdinstva trenutno dostupna za ovu praksu.

Dobrobiti samostalne berbe plodova

Višestruke su prednosti ubiranja voća i povrća na licu mesta, među kojima se izdvajaju:

• Kontakt sa hranom. – Naručivanje namirnica iz udobnosti doma ima svojih pogodnosti; ipak, neprocenjiv je osećaj kada svojim rukama uberete plod, kada nema posrednika između vas i hrane koju konzumirate. 
• Kontakt sa domaćinom. – Ne možemo da garantujemo da će svi domaćini biti jednako pričljivi, ali sva je prilika da ćete moći nešto i da naučite o gazdinstvu u kojem se nađete. Put koji plod prevali od polja do stola ume da bude nepotrebno dug, a vi dobijate mogućnost ne samo da iskoristite prečicu, već i da sa proizvođačem porazgovarate, možda ponešto i naučite.
• Boravak u prirodi. – Možda i najprimamljiviji aspekat principa Naberi, pa plati jeste beg od vreve svakodnevice. Boravak u prirodi delotvoran je za sve, a posebno je od koristi za decu. Njihova urođena ljubopitljivost i istraživački duh poneće ih da steknu nova znanja, a kako se ispostavlja, sasvim je izvesno da će zavoliti nekada odbojno voće ili povrće.

Utisci sa Naberi, pa plati avanture

Ideja za Naberi, pa plati je nastala na spontano na grupi Mali proizvođači hrane u Srbiji na Fejsbuku. Veliki broj ljudi je pokazao interesovanje za ovakav način spajanja kupovine namirnica, boravka u prirodi i obilaska svog okruženja.

Pratili smo utiske u grupi, i kontaktirali prve kupce i prozivođače koji su se oprobali, kako bismo čuli utiske: jednu Anu i njenu porodicu, i Miljanu i njeno gazdinstvo, u kom su u tom trenutku bile aktuelne kajsije i kruške.

Kako je proteklo prvo iskustvo iz ugla proizvođača i kupca-berača?

Po svemu sudeći, na obostrano zadovoljstvo! Miljana Tešović prvi put je ugostila na svom gazdinstvu samostalne berače. Kaže da joj se dopada opcija da potrošači sami uberu voće za sebe. Iako su kupci stigli pred kraj berbe, uspeli su da se oprobaju u branju nakon obilaska voćnjaka.

Osunčani voćnjak Miljane Tešović

Pitali smo Miljanu da li misli da li ovakva praksa ima potencijal za dalji razvoj. Kako je Naberi, pa plati u povoju, ovakve povratne informacije mogu da budu dragocene ostalim proizvođačima koji su rešili da otvore svoja vrata kupcima-beračima:

Ukoliko bi bilo zainteresovanih za ovakav vid prodaje i sledeće godine, onda bismo se organizovali drugačije, pronašli čoveka od poverenja, koji bi to odradio kao da smo mi tu. Kontaktiralo nas je par ljudi koje smo morali da odbijemo zbog obaveza i loših vremenskih prilika, i planiramo da se za sledeću godinu bolje pripremimo!

Možda to znači da će sledeće godine Miljana i njena porodica imati i jednog zaposlenog koji će se baviti turama oko njihovog voćnjaka – svakako se nadamo da će i oni, i ostali proizvođači uvideti priliku koju ovaj vid prodaje pruža!

Iz ugla posetioca

Ana i njena porodica imaju samo reči hvale. Nakon što su sa Miljanom utvrdili detalje, jednog subotnjeg popodneva krenuli su put severa. Pored informacija u vezi sa voćem i berbom, Miljana im je dala i zanimljive preporuke za obilazak okolnih lokaliteta. Pozitivni utisci stali su u jednu rečenicu: 

Prijatno provedeno vreme na imanju, u voćnjaku, devojčica koju inače teram da jede je sama brala i kruške i kajsije, dok je beba sve posmatrala.

I beba se obrela u berbi kajsija

Koncept joj se dopada, ali smatra da bilo korisno imati što više informacija u vezi sa ponudom i samom organizacijom ovakvih akcija. Proizvođačima se stoga preporučuje da prilikom detaljno osmisle kako će ove ture izgledati: koje proizvode nude, da li će kupci moći kod njih da kupe ručak ili kafu, kako stići do njih, kao i šta se može obići u okolini. Pogodno je da i sami obaveste svoju zajednicu na društvenim mrežama o ovim turama.

Zahvaljujući ljubaznosti domaćice, Ana je sa porodicom upotpunila doživljaj dodatnim izletima u blizini Banatskog Karlovca, gde se nalazi imanje. Evo kako je izgledao izlet:

Dan smo proveli prvo na foto-safariju kroz Deliblatsku peščaru, a zatim na obližnjem Devojačkom bunaru, na bazenu Plava dama gde smo i ručali, a potom šetali po izletistu Devojački bunar gde se osim bunara nalazi i crkva brvnara. Priroda je prelepa, sve u zelenilu, ima par kafića maltene u šumi, a deca su uživala u čuvenom bazenu sa peskom.

Ukoliko ste i vi zainteresovani da naberete, pa platite, saznajte koja su to domaćinstva otvorena za ovakav tip saradnje i obavezno nam prosledite utiske!

Tamara Nikolić

Kako kupcima ukazati poštovanje i zaslužiti njihovo poverenje

Internet i društvene mreže nam pomažu da lakše dođemo do kupaca, ali to podrazumeva i određene izazove. Naročito u kriznim situacijama kao što je pandemija. Nove prilike nam otvaraju neograničene mogućnosti da rastemo i razvijamo svoje poslove, jer sada kupci traže nas. Praktično, preskačemo sve one korake u prodaji koji važe za prodaju na malo.

Brojne grupe na društvenim mrežama i portalima su preko noći podigle vidljivost malih proizvođača, i kod potrošača se upalila lampica. Međutim, javljaju se prepreke kojih inače nema između kupaca i prodavaca.

U svakodnevnim prilikama kao prodavac iznesete proizvod na pijacu i kad rasprodate zalihe, zatvarate tezgu i zadovoljni odlazite kući. Onaj sledeći kupac i ne zna šta ste imali u ponudi jer je naišao na ključ, a vi ne znate da je postojao onaj +1 kupac. Kada se prodaja većim delom prebaci na internet, veliki broj potrošača u istom trenutku postaje svesno vaše ponude i možda baš želi ono što nudite. Tu se krije velika zamka za male proizvođače. Ako niste dovoljno dobro isplanirali proizvodnju ili ste na početku i ne poznajete svoje kapacitete i procese koji moraju da se poštuju da bi se vaš proizvod našao na nečijoj trpezi, možete da upadnete u začarani krug grešaka.

A na društvenim mrežama, dobar glas daleko se čuje, a zao još dalje. Brzina kojom se loši komentari šire online često prevazilazi kapacitet da im se stane na put. Ako ste mali proizvođač, teško da imate u timu osobu koja je posvećena samo tom poslu. Vrlo je verovatno da sve radite sami, uz pomoć članova porodice. Takođe, sve su prilike da ste skoro počeli da koristite društvene mreže. Jednom kada vas ljudi ocene kao nepouzdanog prodavca – budući da to stiže do ostalih velikom brzinom – kanal prodaje može da se zatvori i pre nego što ste iskoristili sav njegov potencijal.

S druge strane, telefonski poziv ili poruka u inboksu mogu da preduprede problem. Javite se i izvinite. Ljudi vole da planiraju, i preorijentisaće se na drugog prodavca, ali ih treba blagovremeno obavestiti. Ne smemo ih potcenjivati, niti se igrati njihovim vremenom.

Bolje je da se prihvatite manjeg obima posla nego da pravite promašaje kao što su: neadekvatna količina porudžbine, pogrešni artikli u paketu, loš kvalitet robe ili neispunjeni rokovi isporuke. Ako vaša proizvodnja zavisi od sirovina drugih dobavljača, vodite računa o tome da uvek imate obezbeđene sirovine koje su vam neophodne da biste na vreme isporučili ono što ste obećali.

Jedna stvar je presudna: otvorena i direktna komunikacija s vašim kupcima je ključ rešenja svih nesporazuma ako do njih i dođe. Vašeg kupca, na prvom mestu, i ne treba da interesuju problemi s kojima se suočavate u proizvodnji i distribuciji. To, opet, ne znači da neće imati razumevanja za nepredviđene situacije koje mogu da se dese. Zato pozovite, pustite poruku, komunicirajte s njim kada ne možete da utičete na uslove koji vam otežavaju poštovanje dogovora.

Druga važna stvar u interakciji s kupcima jeste pružanje informacija o vašem radu. Imate priliku da se kao proizvođač predstavite na internetu. Na vama je da ponudite što detaljnije podatke o načinu proizvodnje, asortimanu, cenama i dostavi. To shvatite kao sastavni deo prodaje.

Ukoliko ste mali proizvođač, vaše je da poštujete dogovor s kupcem i da iznova budete spremni da isporučite svoje proizvode pod istim uslovima. Ako su, ipak, promene neminovne, obavestite o tome mušterije i dajte im priliku da se snađu za zamenske artikle.

Sanja Milosavljević