Drugi Niški bazar Malih proizvođača hrane | 8. oktobar, restoran Pandora

U nedelju 8. oktobra, u restoranu Pandora (Lole Ribara 2, Niš) održaće se drugi po redu Niški bazar Malih proizvođača hrane u Srbiji.

Posle pauze od godinu dana, domaći proizvodi članova našeg udruženja ponovo dolaze i u Niš. Zapišite 8. oktobar, kao dan za druženje sa malim proizvođačima u restoranu “Pandora”. Prošlogodišnji bazar pamtimo po sjajnoj atmosferi i odličnoj posećenosti. Nadamo se da će tako biti i ove godine.

Na drugom Niškom bazaru, imaćete priliku da probate i kupite proizvode sledećih malih proizvođača, a na naše veliko zadovoljstvo, svoje proizvode predstaviće nam i manastir Sukovo.

• Domaći humus Zema
• Zzapi pivara
• Gala product
• Marina domaći proizvodi
• Pčelarstvo Milošević
• Mlekara Gulmlek
• PG Nikolov – Šitake Nikolov
• Taniero sos
• Zdravo kod Rusa
• Manastir Sukovo

Posetioci bazara ovog drugog oktobarskog vikenda imaće priliku da uživaju u domaćem humusu, medu sa Stare planine, Marininim domaćim proizvodima, hladno ceđenim sokovima, domaćim kremovima, siru iz kačice koji stiže u Niš čak iz Stapara, šitake pečurkama iz Dimitrovgrada i mnogim drugim domaćim proizvodima. I ove godine, po drugi put na našem bazaru, ljubiteljima domaće hrane predstaviće se i Taniero sosevi.

Namazi i zimnica

• Domaći humus Zema 

Domaći humus Zema na bazar neće dugo putovati. Dolazi nam iz komšiluka, jer je nastao i proizvodi se u Nišu.

“Namaz od leblebija proizveden je u kućnim uslovima, bez mrvice konzervansa, pojačivača ukusa i slično. U procesu proizvodnje koristimo isključivo ekstra devičansko maslinovo ulje, svež ceđeni limun, beli luk, te stoga postoji mogućnost minimalne varijacije ukusa za “Zema klasik” koji je osnovni ukus u okviru celokupnog asortimana. Sami pravimo tahini koji je sastavni deo humusa. Pored klasika, imamo i pikant, zatim humus sa začinskim suvim biljem, humus sa vrganjima i čoko humus. Naš proizvod je bez glutena, postan i veganski.”

Dostava Zema humusa je besplatna na teritoriji grada Niša, bez minimuma. Trenutno na teritoriji Srbije proizvođači ovog namaza praktikuju da pošalju jednu teglicu gratis, kupac samo snosi troškove poštarine. “Pa ako se kupcu dopadne onda gledamo da napravimo neki paket od 2 kg – 5 kg (to je 5+ velikih teglica), jer je poštarina neznatno veća.”

Kakve sve vrste Zema humusa postoje, i raznovrsnost njihovih ukusa možete pogledati na njihovom listingu na našem sajtu, a za više informacija o poručivanju i dostavi možete im pisati na instagramu.

• Marinini domaći proizvodi

Na jednom od štandova u Nišu naći ćete i našu Marinu i njene domaće proizvode. Sokove, ajvar, pinđur, ljutenicu, ali i džemove i slatko, sve to proizvode vredne ruke jedne Marine iz sela Stubal kod Blaca.

Domaći sirevi

• Mlekara Gulmlek

Mlekara Gulmlek donosi nam na bazar svoje proizvode iz Stapara kod Sombora. Njihov popularan sir u kačici osvaja srca ljubitelja sira gde god se pojavi.

“Mlekara Gulmlek je porodična mlekara koju je pokrenula porodica Volić u Staparu pored Sombora. Više od 20 godina proizvodimo mlečne proizvode koji nalaze put do vaših domova. Naši dobavljači su naši prijatelji i deo šire porodice. Trudimo se da obezbedimo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama kao i da negujemo tradiciju prerade mleka u Vojvodini.

Danas smo jedini proizvođač čuvenog sira u kačici koji se služio na dvoru u Beču, a postoje i priče da ga je jeo i Vinston Čerčil. Tradicionalni recept sa salaša prilagodili smo današnjem vremenu i po ovom nagrađivanom proizvodu postali smo poznati.”

Dostava se realizuje na kućnu adresu na teritoriji Beograda i Novog Sada. Dostava je besplatna, a minimum za poručivanje je iznos od 1800 dinara.

Osim sira u kačici, njihovu raznovrsnu ponudu, u koju je odnedavno stigla i domaća slatka pavlaka, možete pogledati na njihovom listingu na našem sajtu, kao i na Facebooku i Instagramu.

Pivo

• Zadruga Zzapi Beograd

Posle male zakuske domaćih sireva i namaza, možda će vam prijati da sve začinite pivom. I to ne bilo kakvim. Domaće craft pivo u Nišu će imati priliku da izloži Zzapi pivara, smeštena u Borči. Velika u snovima, mala u gabaritima.

“Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.
Presedan (Extra Special Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva Strana Dunava (Pilsner) i Komšinica (Irish Red Ale). Nova piva su u nastanku pa su još obavijena velom tajne.”

Kakva sve to piva zanimljivog ukusa u naziva Zzapi pivara ima u ponudi, pogledajte na nekom od sledećih linkova: sajt Zzapi pivare, listing na našem sajtu, Facebook i Instagram.

Pečurke

• PG Nikolov – Šitake Nikolov

“Mi smo porodično poljoprivredno gazdinstvo Nikolov, koje je počelo sa proizvodnjom šitake pečuraka 2007 godine. Tada smo prve supstrate šitake pečurke ubacili u jednu malu podrumsku prostoriju od desetak metara kvadratnih. Sama ideja da se bavimo proizvodnjom pečuraka datira iz 1995. godine, ali tada nismo planirali da to budu šitake.

Na samom početku, po nagovoru prijatelja počeli smo sa 100 supstrata, koje smo kupili gotove. Tada se javila i ljubav prema šitake pečurkama. Već sledeće godine smo proširili proizvodnju sa još jednom prostorijom i naučili smo da spremamo svoje supstrate, ili smo bar mislili da smo naučili.

Posle bezbroj grešaka u pripremi i ispravljanja istih, stigli smo do nivoa kada možemo reći da imamo kvalitetne supstrate sa odličnim prinosima i izuzetne pečurke bez upotrebe hemijskih sredstava. Supstrate izrađujemo od piljevine hrasta, koju sami pravimo.”

PG Nikolov iz Dimitrovgrada nudi ljubiteljima pečurki sveže, sušene, mlevene i marinirane šitake u kombinaciji sa različitim ukusima.
Njihovu ponudu možete pogledati na našem sajtu, kao i na mrežama Facebook i Instagram.

Za one koji ne mogu na bazar, a zanima ih ova rapsodija ukusa, dobra vest je da Nikolovi svoje proizvode šalju kurirskim službama na adrese zainteresovanih kupaca.

Sosevi

• Taniero sos

Taniero sos na bazar dolazi takođe iz komšiluka. Iz Niške banje. Njihovi ljuti, slatko ljuti i sos u kombinaciji šljive, čokolade i šljivovice, nastaju od ljutih papričica iz domaćinstva Aleksandra Tanića.

Više pojedinosti o ovim domaćim sosevima, možete pronaći na njihovom Instagram i Facebook profilu.

Manastirski proizvodi

• Manastir Sukovo

Na naše veliko zadovoljstvo svoje proizvode na bazaru u Nišu, izlagaće i manastir Sukovo.

Manastir Sukovo nalazi se 18 kilometara istočno od Pirota, na desnoj obali reke Jerme, u blizini sela Sukovo. U podnožju brda Carev kamen, smešten je manastir posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, u narodu poznatiji pod imenom Sukovski manastir.

Više o samoj istoriji manastira, kao i informacije o kontaktu i ponudi, možete pronaći na njihovom sajtu.

Bazar, vreme i mesto

Spremite svoje cegere, korpe za pijacu i dobro raspoloženje. Neka ovaj početak jeseni bude sadržajan i šarolik, kao i boje koje nam ona donosi. Za ukuse i užitak za svoja nepca ne morate da brinete.

Čekamo vas 8. oktobra u “Pandori” od 12 – 17 časova.

P.S. Ko zaboravi ceger, na bazaru može nabaviti jedan sa logom našeg udruženja. Time pomažete da Mali proizvođači budu samoodrživi, širite svest o značaju malih proizvodnji hrane i pomažete drugim ljudima da dođu do proverenih i zdravih namirnica. Čekamo vas.

U susret 15. beogradskom bazaru Malih proizvođača | Vidimo se 17. septembra u KC Grad

Bazar malih proizvođača je mala, kontinuirana, lepa tradicija po kojoj smo prepoznatljivi.

Prvi bazar organizovan je 18. juna 2021. godine u restoranu „Azbuka“. Na njemu je učestvovalo 15 malih proizvođača. Od tada do danas organizovali smo ih ukupno 15. Od toga četrnaest u Beogradu i jedan u Nišu.

Ideja da organizujemo bazare rodila se te 2021. godine. Želja nam je bila da omogućimo proizvođačima šansu da se predstave i promovišu svoje proizvode i uživo, a ne samo putem naše virtuelne pijace. Pored toga, bazari su sjajna prilika i za druženje, kao i upoznavanje svih onih koji vole ovaj koncept i kupuju preko naše platforme.

Posebno zadovoljstvo nam pričinjava činjenica da se na bazarima proizvođači međusobno povezuju, razmenjuju proizvode i kupuju jedni od drugih.  I kako kaže naša Sandra „To je poenta bazara. Tu se vidi sloga, zajedništvo i saradnja. Generalno je lepo gledati, prvo da se oni svi znaju međusobno zahvaljući platformi, a drugo da se proizvođač iz Čačka upozna recimo sa proizvođačem iz Kragujevca, a možda se to nikad ne bi ni desilo da nije naše platforme.“

Posle pauze od nekoliko meseci, ovog proleća ponovo smo se družili, prvo na Avali u maju, a zatim u Beogradu u junu. Posle ponovne, ali kratke letnje pauze, ponovo nastavljamo druženja i čekamo vas u nedelju u periodu od 12 – 17 h.  Od ove godine možete nas pronaći u bašti KC Grad.

Učesnici bazara od kojih možete kupiti zimnicu

Gazdinstvo Jarkovački

Jarkovački nam dolaze iz Dolova, nadomak Pančeva. O sebi su rekli: “Naše gazdinstvo Jarkovački čini dedina kuća i nešto zemlje koja se nalazi u Dolovu. Iz velike varoši smo se preselili 2010. godine i počeli smo da se zanimamo poljoprivredom. Deo voća smo zatekli na placu i odatle smo počeli pre svega za svoje potrebe, da pravimo proizvode. Vremenom smo došli dotle da smemo da se javimo u Male proizvođače. Pravimo voćne sirupe, deo slatke i slane zimnice i likere.”

Kompletnu ponudu gazdinstva Jarkovački možete pogledati na njihovom profilu na našem sajtu: Gazdinstvo Jarkovački. Rad porodice Jarkovački možete pratiti i na njihovoj Facebook stranici.

Gazdinstvo Petrović

Petrovići nam na Bazar dolaze iz Brusa. Bave se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Kako kažu, sve što proizvedu je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje i bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Sve se pravi po tradicionalnoj recepturi i pakuje u staklenu ambalažu kako bi sačuvalo prirodan ukus i miris. Petrovići prave proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.

Njihov listing i ponudu možete pronaći na sledećem linku: Gazdinstvo Petrović. Posetite i sajt, kao i Instagram stranicu da proverite šta to sve uz pomoć ostalih članova domaćinstva prave vredne ruke naše Vesne.

Vikend farmeri

Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.

A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca, počeli su da razmišljaju šta je to što bi kao “vikend seljaci” mogli da ponude Beograđanima koji su željni visoko kvalitetnih proizvoda sa sela. Odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.

Celokupnu ponudu vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama facebook i instagram.

A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi, predlažem da pristupite viber klubu Vikend farmera.

Ajvar Radić

Radići su se nama družili na jednom od prvih bazara koje smo organizovali. Slavica, Vlada, Ana i Ivana prave najukusnije namaze od povrća i voća i dolaze nam iz Velike Plane.

“Već oko 15 godina svake godine snabdevamo zimnicom domaćinstva širom Srbije i Evrope. Godišnje proizvedemo oko 10 hiljada tegli slatke i slane zimnice.

Od 2012. prisutni smo sa našim proizvodima na najvećem svetskom gastronomskom sajmu Salone del Gusto Terra Madre, koji na svake dve godine organizuje globalna mreža za ekogastronomiju, očuvanje biodiverziteta i podršku malim proizvođačima Slow Food. Na ovom sajmu više hiljada malih proizvođača iz preko 150 zemalja sveta predstavlja svoje prozivode. A naš ajvar, slatko i džem predstavili smo i mi.

Ako želite da dođete direkno kod nas da kupite svoje omiljene proizvode, najbolje je nedeljom, tada za kupce imamo gratis doručak: dva jaja, parče sira, domaća lepinja i čašica domaće šljivovice ili čaša hladnog soka od naših sirupa!”

Listing i ponudu Radića pogledajte na sledećem linku: Ajvar Radić, a za poručivanje možete im pisati i na njihovoj facebook stranici.

Gazdinstvo Jovanović

“Gazdinstvo Jovanović se nalazi u selu Mrmoš, kod Aleksandrovca. Poljoprivredom se bavimo na našem imanju generacijama unazad. Kao veterani u ovom poslu odlučili smo da sve naše poljoprivredne proizvode pretvorimo u gotov proizvod. Džemovi, sirupi, ajvar i mnogi drugi proizvodi, isključivo se sastoje od voća i povrća proizvedenih na našem imanju. Takođe, kozji mlečni proizvodi sačinjeni su od kvalitetnog mleka. Naše koze svakodnevno su na ispaši, a u zimskom periodu hrane se senom sa naših livada.”

Ponudu Jovanovića pogledajte na sledećem linku: Gazdinstvo Jovanović.

Učesnici bazara od kojih možete kupiti neobične namaze

Zdravo kod Rusa

Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bave se uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Pronaći ćete ih u Obrežu kod Varvarina, u podnožju Juhora, leva obala Velike Morave u centralnoj Srbiji. Na bazar nam donose zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.

Njihov listing možete pogledati ovde, a takođe preporuka da ih podržite i putem društvenih mreža: Facebook i Instagram.

Zets Orchard

“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.

Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.

Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”

Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Osim toga ovo gazdinstvo može se od ove godine pohvaliti i posedovanjem organskog sertifikata. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode na čijim se finalnim ukusima radilo i godinama, kako bi se došlo do “pobedničke formule”, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.

Zets Orchard sajt , Facebook i  Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.

My veggies

Gazdinstvo Miloja Živanovića je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018. godine. Bavi se uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Osušeni paradajz ova porodica prerađuje u sušeni paradajz u ulju i pesto od sušenog paradajza, a od osušenog povrća proizvode dodatak jelima sa povrćem i sušeni beli luk u prahu. Brend su nazvali  My Veggies. 

My Veggies proizvodi dobitnici su zlatnih medalja za kvalitet Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 2018. godine za sušeni paradajz u ulju i pesto od osušenog paradajza i 2019. godine za dodatak jelima sa povrćem (mešavina začina).

Otkrijte ukuse Mediterana, klikom na neki od sledećih linkova: My veggies, Facebook i Instagram.

Domaći beli luk na Bazaru

Osim zimnice i različitih namaza, na ovom bazaru imaćete priliku da kupite i pravi domaći beli luk. Za sve one koji se pripremaju za hladnu zimu, prema rečima naših baka najbolji prirodni antibiotik ovog vikenda donose nam čak dva gazdinstva: PG Mihajlov i Banatski Black Garlic.

PG Mihajlov

“Poljoprivredno gazdinstvo Mihajlov iz banatskog sela Idvora proizvodi domaći jesenji beli luk. Uz pomoć motike i vrednih ruku naših rođaka i prijatelja, beli luk izuzetnog kvaliteta je spreman za vas! U pitanju je mešavina bosuta i stare autohtone sorte još od moje prabake. Luk je aromatičan, punog mirisa i arome, ljutkast taman koliko treba. Nisu korišćena hemijska sredstva prilikom proizvodnje, osim prihrane mineralnim đubrivom pre sadnje. Beli luk je ručno kopan i špartan između redova. U određenim razmacima od aprila prskan je preparatom sa efektivnim mikroorganizmima (EM5- koristi se u organskoj proizvodnji) koji je sjajan u odbijanju lukove muve i đubrivom od koprive koje sam lično pravila.”

Njihov profil na našem sajtu, možete pogledati ovde.

Banatski black garlic

“Poljoprivredno gazdinstvo Bogatinčević iz Banatskog Novog Sela proizvodi crni beli luk.

Naš proizvod je Banatski black garlic i njime želimo da svima nama približimo prirodan domaći proizvod, zdrav, neočekivanog i jedinstvenog ukusa. On je izrazito crne boje, bez neprijatnog i oštrog mirisa nakon komzumacije. Vrlo snažan prirodni antibiotik koji poboljšava i varenje. Sadrži nekoliko puta više antioksidanasa i minerala od sirovog belog luka. Bogat je i aminokiselinama. Njegova jedinstvena boja, ukus i tekstura stvaraju se bez ikakvih aditiva. Proizvodi se fermentacijom, tehnikom koja potiče sa Dalekog Istoka – Japana i Koreje.

Način pripreme svoju tajnu krije u kvalitetnom belom luku uzgajanom u banatskoj crnici i primeni odgovarajuće kombinacije temperature, vlažnosti i strpljenja.

Može se koristiti u slanim jelima, u poslasticama, ali se može i grickati kao žele bombona.”

Više o ovom neobičnom povrću koje proizvodi porodica Bogatinčević, pogledajte na sledećim linkovima: Banatski black garlic, Facebook i Instagram.

Med i proizvodi od meda

U nedelju nam svoje medne proizvode donose čak dva gazdinstva, Nešovići iz Ivanjice i Miloševići sa Stare planine.

Sunčev roj

“Poljoprivredno gazdinstvo Nešović sa sedištem u Ivanjici osnivač je mednog brenda Sunčev roj.

Pčelarstvom i poljoprivrednom se porodično bavimo već dugi niz godina, sa idejom da u narednom periodu unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične, domaće proizvode našeg gazdinstva – med i ostale pčelinje proizvode, maline, šljive i jabuke – i na taj način ovu čaroliju prirodnih ukusa ponudimo i široj zajednici.

Za sada u ponudi imamo bagremov, cvetni i suncokretov med, propolis kapi i polen.

Veliki smo zagovornici širenja svesti o značaju očuvanja pčela, te kroz sve aktivnosti podržavamo svetske i domaće organizacije koje se bave temom spašavanja pčela a samim tim i sveta oko nas. Članovi smo udruženja SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije).”

Listing: Sunčev Roj, društvene mreže: Facebook i Instagram.

Pčelarstvo Milošević – med sa Stare planine

“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo DOBRE PČELARSKE PRAKSE. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”

Miloševiće upoznajte klikom na neki od sledećih linkova: Pčelarstvo Milošević, Instagram, Facebook.

Meso i proizvodi od mesa

Farma na kraj sela 

Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, pročitajte u sledećim redovima.

“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.

Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”

Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.

Vino

Kada obiđete sve i kupite i degustirate nešto iz raznovrsne ponude naših izlagača, priču možete zaokružiti kupovinom dobrog domaćeg vina, kojim možete začiniti lepo provedeno nedeljno popodne.

Na ovom bazaru, priliku da Vam se predstavi ima prva srpska vinarija koja poseduje organski sertifikat.

Vinarija Plavinci

“Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:

Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.

Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji?

Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur. Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.”

Posetite sajt Vinarije Plavinci, njihov profil na našem sajtu,  kao i njihovu Facebook stranicu.

Bazar u Nišu

Posle pauze od godinu dana, domaći proizvodi članova našeg udruženja ponovo dolaze i u Niš. Zapišite 8. oktobar, kao dan za druženje sa malim proizvođačima u restoranu “Pandora”. Prošlogodišnji bazar pamtimo po sjajnoj atmosferi i odličnoj posećenosti. Nadamo se da će tako biti i ove godine.

Čekamo Vas u nedelju u KC Grad, a taj 8. oktobar rezervišite da se sa malim proizvođačima sretnete i u niškoj Pandori. Vidimo se.

Pčelarev sin – glavni pčelar svake subote na vašem pragu

Priča Stefana Stevanovića, na našoj platformi poznatog kao Pčelarev sin, počinje još pre skoro 30 godina. Pčelarstvom je počeo da se bavi u detinjstvu, kada je da bi pomogao svom ocu spajao okvire i zakucavao drvene ramove u kojima pčele grade saće.

„Pčelarstvo je uvek bilo prisutno kod mene u porodici. Trudili smo se da učestvujem na bilo koji način kako bi svi bili uključeni i tati olakšali posao. Prvo je tu bilo kao igra, a onda kao posao. Interesovanje se budilo s vremena na vreme tokom mladosti, ali isto tako i nestajalo pod pritiskom teškog rada, jer sam želeo da pobegnem od tog načina posla. Bilo je interesovanja i za pčelarstvo i za druge nauke, ali je pčelarstvo uvek tu bilo kao posao koji moram da uradim kako bih pomogao porodici.“

Od “tatinog šegrta” do glavnog pčelara

„Mogu reći da sam u poslednjih 20 godina bio tatin šegrt. Postati glavni pčelar nije baš tako lako u našem društvu. Tata je čovek starog kova i ne prepušta tako lako kontrolu. Dugo sam se borio da proširimo pčelinjak i uvedemo kvalitetnije vrcaljke, kao i da kupimo SMS vage. To su inovacije koje stariji pčelari nisu imali. Ali, kako to biva s godinama, tata polako ide i u pčelarsku penziju. Ove sezone smo podelili pčelinjak. Sada pomažemo jedan drugom, ali glavne odluke tata donosi na svom delu pčelinjaka, a ja na svom. Izgleda da je tako jedino bilo moguće. Pokušao sam da isti odgovor dam jednom istoričaru, a on mi je odgovorio – U Srbiji se vlast nikad nije dobila, u Srbiji se vlast osvaja.“

Stefan je nakon završenog fakulteta i rada u finansijskim institucijama odlučio da se profesionalno bavi pčelarstvom.

“Uvideo sam da u sobi od 10 ljudi na poslu, ja nisam najpametniji, a da kod tate na pčelinjaku kada dođu drugi pčelari da se uče, ja mnogo više znam. Tada sam shvatio da je pčelarstvo oblast gde, mogu slobodno reći, sam naučio puno toga za 20 godina praktičnog rada. Kada sam sagledao sve aspekte, odlučio sam da znanje o pčelarstvu ne bacim, već da ga aktivno koristim i da od pčelarstva počnem da živim.

Postoji i drugi aspekt moje odluke da se bavim pčelarstvom. To je činjenica da u kancelariji nisam bio zadovoljan. U prirodi mnogo lakše i prijatnije obavljam poslovne zadatke. Shvatio sam da je priroda to okruženje gde mogu raditi i po 15 sati i biti u potpunosti posvećen i ispunjen.“

Selidba pčela

“Selidba košnica koje su „na zemlji“ je najteži vid selidbe. Svaka košnica je teška od 40 do 70 kilograma i jedna osoba je ne može poneti sama. Veći deo pčela smo selili ručno, pa su nam pomagale tatine kolege, rođaci i drugi pčelari koji žele da nauče. Kada sam odrastao, stigli su i moji prijatelji da pomognu. Raznoraznih situacija je bilo, a ja ću vam nabrojati samo neke. Sve se dešavaju noću, jer se pčele sele samo noću.

Jednom smo selili košnice nekih 10 km, što nije mnogo daleko i unajmili smo traktor sa 2 prikolice. Na njih smo tovarili košnice,  međutim auto nam se pokvario. Tako je traktor vukao 2 prikolice pune košnica pčela na kojima smo sedeli kako ne bi spale, a za njima auto sa upaljena 4 migavca. Znam da sam tada ležao na košnicama i gledao zvezdano nebo dok smo polako jezdili kroz valove banatskih oranica.

Jednom smo toliko dugo istovarali košnice na Fruškoj gori, a pčele bile ljute. Košnice se otvorile, ubolo me minimum 30 komada. Za zglobove nogu, u ruku, jer tu najviše vole da se zavuku. Dočekalo nas je i jutro i ja nisam imao više snage. Samo sam legao na jedan piknik sto i gledao rađanje novog svetlog neba nad panonskom ravnicom. Toliko sam bio umoran i izubadan od pčela po rukama i nogama, da mi ubodi komaraca tog jutra nisu predstavljali nikakav problem. Nisam se od njih uopšte branio.

Jednom smo, takođe na Fruškoj gori, selili po kiši i znam da sam tada pokisao kao nikada u životu. Apsolutno sam ceo bio mokar, da su mi i bokserice bile u potpunosti mokre.

Vrlo često se dešava da zaglavimo u blatu sa kamionom, pa iz tog razloga imamo broj telefona od traktoriste u svakom mestu gde idemo da selimo pčele.

Rizici prilikom selidbe pčela

“Imali smo prilikom selidbe i jednu lošu situaciju. Natovarili smo košnice uveče na kamion, a želeli ujutro rano da krenemo da selimo i kada smo istovarili sve, bilo je već 7 sati. Nažalost prekasno smo shvatili da su se pod ceradom 3, 4 košnice ugušile od vrućine. To je bio jedan zaista tužan trenutak. Tata kleči ispred tih košnica i kuka kako je to moglo da mu se desi.

Pčele u košnici prave veliku temperaturu i ako nemaju dobru ventilaciju mogu sebe da uguše. Baš zbog toga mi naše pčele selimo isključivo na mesta gde je potrebno do 1 sat transporta, kako ne bi trpele mnogo. Ta dužina transporta je sasvim prihvatljiva i nije bilo nikakvih loših iskustava od tada.”

Transport pčela tokom sezone paše

“Ova godina transporta je bila vrlo interesantna. Kiša nas je pratila često, pa sam tako na bagremovoj paši uterao kamion na livadu. Ali čim sam istovario kontejner, nisam dalje mogao kamionom da krenem. Tada sam u šali poslao poruku na viber grupu svojim prijateljima pitajući ih da li neko izlazi u grad, jer je već bilo 12 sati uveče. Drugari su se zainteresovali i jedan od njih je došao po mene 50 km daleko i odvezao me kući. Kamion je ostao na livadi.

Slična situacija mi se desila i u poljima suncokreta u Banatu gde sam istovario kontejner,  a prvi bolji put je 5 km daleko od mesta na kom sam se nalazio. Počela je da pada kiša i do tada prašnavi putevi su se pretvorili u duboko blato. Pokušao sam da krenem kamionom, ali su gume proklizale. Stavio sam lance i pokušao da krenem. Uspeo sam i kako sam krenuo znao sam da moram da držim gas i da sve buduće blato moram da preletim pod inercijom kamiona kako bih prešao svih tih 5 kilometara blata. To je bio drift kamionom od 6 metara dužine celom putanjom. To je nešto što ne može da se doživi ni na igrici. Svaka greška bi imala ishod da ostanem zaglavljen i da čekam jutro da vidim da li neko može da dođe po mene da me izvuče.

Pri povratku istih tih pčela sam se takođe zaglavio mojom greškom i umesto preko bare na putu sam otišao na strnjište pokošenog žita. Tu su točkovi upali u mekanu zemlju i nisu hteli da se pomaknu. Srećom isto veče su pčele selile i kolege pa su svojim većim kamionom stale na put, zavezale španerima svoj  i moj kamion i polako me isčupale iz strnjišta. Sav srećan nastavio sam put, ali tu mojoj avanturi nije bilo kraja. Kako sam se približavao „Pupinovom mostu“ kamion je počeo da gubi snagu i ugasio se. Shvatio sam da je nestalo goriva. I tada sam se obratio svom društvu na viber grupi i ponovo mi je jedan od njih pritekao u pomoć i dovezao gorivo da sipam u kamion. Da mi nije pomoći od prijatelja ishod selibe bi bio vrlo neizvestan. Srećan sam što imam takve prijatelje.”

Kako pronaći lokacije pogodne za pčele?

“Mi smo kao nomadi, selimo se konstantno tokom sezone. Na koju lokaciju ćemo ići govori nam tatino 40-godišnje iskustvo. Tata je puno lutao u mlađim danima, dok nije pronašao lokacije koje daju koliko toliko dovoljnu pašu za pčele. Sada selimo pčele čak  8 puta na lokacije  na kojima biljke mede sukcecivno. Ove godine naš put je izgledao ovako: Zimovnik-Dolovo(uljana repica)-Zimovnik(vrcanje)-Kosmaj(bagrem)-Zimovnik(vrcanje, bagremac, rana lipa)-Fruška gora(kasna lipa)- Banat(suncokret)- Banat(livada, šumski med)-Zimovnik(zvezdica, prinos za njih za zimske dane).

Pčele obilazimo svaki dan ili svaki 2,3 dan kada su na paši daleko. Naravno nas nekoliko pčelara bude pa jedan obiđe danas pa neko sutra, pa neko prekosutra pa tako pokrijemo obilaske pčela tokom sezone na paši.

Zahvaljujući tatinom iskustvu i znaju  mi imamo kakav takav prinos za pčele tokom cele sezone i ne moramo da ih hranimo sirupom. To je ključ meda stvorenog iz nektara cveta, dovoljno iskustva da se pronađu dobre lokacije i dovoljno ludosti da se čak 8 puta sele pčele tokom sezone. Malo je pčelara koji se usuđuju na taj način pčelarenja. Mnogi idu lakšim putem, prihranjivanjem sirupom tokom sezone.”

Pčelarstvo i drugi poslovi

“Radio sam u finansijkoj instituciji i odlučio sam da taj posao ostavim da bih otišao na duplo manje plaćen posao. To mi je omogućilo da imam više vremena da se bavim pčelarstvom. Mnogi pčelari imaju dva posla, jer je pčelarstvo nestabilno sa prinosima meda i nije baš jednostavno osloniti se na prihode od pčelarstva u ovom obliku kojim se mi bavimo. Ako želite da se bavite pčelarstvom kao stalnim poslom neophodno je da imate više od 300 košnica i onda to izgleda na industriju. Tada i kvalitet meda opada baš zbog situacija sa manjkom prinosa tokom godine.”

Zbrinjavanje rojeva u glavnom gradu

“Ove godine su se pčele prirodno rojile kao i svake godine, ali ova kišna godina ih je podstakla da se roje još više jer nisu imale šta drugo da rade sem da se roje. Zbrinuo sam oko 30 rojeva sa raznih javnih lokacija širom Beograda. Želja mi je bila da adekvatno zbrinem te rojeve i da učinim bezbrižnim ljude koji prolaze ili borave pored roja.

To su dobri rojevi, ali mnogi od njih su umorni, ko zna koliko su dug put prevalili.  Od tih 30 rojeva, 10 je nastavilo samostalan život i matica je zalegala lepo nove generacije. 20 rojeva nije uspelo da nastavi samostalan put, pa sa sam ih spojio međusobno sa rojevima koji imaju maticu. To radim tako što stavim košnicu na košnicu, a između stavim mrežu. Nakon 2 dana kada se miris matice izjednači u obe košnice, tada sklonim mrežicu i 2 roja počnu da žive kao jedan.”

Zašto se stvara veliki broj divljih rojeva?

“Razlog je definitivno kišna godina i veliki broj pčela u zajednici. Da je sunčano i da cvetovi mede pola pčela ne bi bilo u košnici tokom celog dana, radile bi, a uveče bi sve pčele ventilirale doneti nektar, izvlačile iz njega vlagu i od njega stvarale med. 4 kapi nektara daju jednu kap meda. Jednostavno manjak uposlenosti pčela za rad i stvaranje meda je dovelo do njihovog rojenja u ovom većem obimu nego inače.

Prirodni roj je roj koji je sam izašao iz košnice sa jednom ili sa više matica. Na našem pčelinjaku smo oko 40 takvih rojeva stresli sa drveća koje okružuje pčelinjak.”

Pčelarev sin i omiljeni pčelinji proizvodi

“Omiljeni med ove godine mi je med uljane repice, jer je kao beli krem, kristalisan u sitne kristale i lako se maže. Prošlogodšnji med je med od bagrema pomešan sa nektarom kiselog drveta, kelereuterije i crne lipe, jer ima pravu voćnu aromu.

Od pčelinjih proizvoda, omiljena mi je perga jer ima sve vitamine i minerale koji se mogu kupiti u apoteci i mnogo više od toga.”

Podela posla i proširenje proizvodnje

“Trenutno tata i ja imamo oko 200 košnica. Nažalost ne planiramo da povećamo to je maksimum koji možemo da pstignemo u vremenu gde nema radne snage i gde je vozni park našeg pčelinjaka vrlo star. Imamo kamion star 34 godine, 2 automobila stara po 14 godina i prikolicu staru 20 godina.

Sve radimo tata i ja, a mama i devojka pomažu oko vrcanja meda. Devojka pravi i meleme i pomažu mi da med spakujemo. Pored toga se potrudim da dostavim svim kupcima med na kućnu adresu, svake subote u dogovoreno vreme u Beogradu.

Pakovanje meda je jedan jednostavan proces, koji malo duže traje pa često pustim audio knjige i slušam ih uporedo. Tako sam odslušao sve knjige Ive Andrića, Meše Selimovića i tako dalje.”

Pčelarev sin i nagrade

“Do sada smo osvojili 5 nagrada. Najdraža mi je poslednja „Mladi lider u agrobiznisu“ na Novosadskom sajmu 2023. godine, a ujedno i najveća jer sam se našao rame uz rame sa svim najvećim prehrambenim brendovima koje naše tržište poznaje.

Rad sa pčelama iziskuje rada onoliko koliko pčele dozvole. Nekad nema prinosa, pčele budu ljute, pa se rad mora prekinuti . Evo poslednjih 7 dana sam u proseku radio 15 sati dnevno da bih sve poslove završio. Jednostavno mogu reći da smo mi na usluzi pčelama, a ne one nama.”

Poruka budućim pčelarima

“Da krenu da izučavaju pčelarstvo, da gledaju snimke na internetu, da prate pčelarske grupe, da čitaju časopise i da obavezno imaju pčelara kojem bi pomogli i uporedo radili posao i na svom pčelinjaku

Pčelarstvo je skup hobi. Potrebno je da i pčelar početnik ima dosta opreme, kao i veliki pčelar. Potrebno je da ima dobru pčelarsku bluzu sa dobrom kapom, kožne rukavice sa rukavima do lakata, pčelarski nož, četku, dimilicu, kolica, dovoljno rezervnih nastavaka i ramova. Važna  je i aparatura za užičavanje satnih osnova, prostorija za vrcanje meda, vrcaljka, viljuška i kada za otklapanje saća, kvalitetne kante za skladištenje meda. A kada postanu ozbiljniji pčelari onda je tu i SMS vaga, prese za ručno pravljenje satnih osnova, topionik za vosak, pčelarski kontejner i tako dalje.

Tehnologija je dosta napredovala i mi za sada koristimo samo SMS vage koje svako veče jave prinos jedne košnice na toj vagi. Tako znamo kada da selimo pčele, da li ima prinosa ili nema. Ono što ja vidim jeste da je i pčela jedno tradicionalno biće staro milionima godina i da je do sada čovek nije pripitomio. I nadam se da nikada neće. Dalje od invacija, poput kvalitetne opreme za topljenje voska, vrcanje meda u kvalitetnim vrcaljkama, kontejnera za pčele i SMS vage nismo išli. Za sada ćemo se na tom principu i zadržati, jer je sasvim dovoljan uz lično iskustvo sa terena.”

Pčelarev sin i zanimljiva gostovanja

Ukoliko malo pogledate Stefanov profil na instagramu, videćete koliko zapravo zanimljivih gostovanja i aktivnosti ima kao pčelar tokom cele godine. Tako je došlo i do posete jednom beogradskom vrtiću.

„Nosio sam košnicu sa saćem u jedan vrtić da tamo deca vide direktno kako izgleda saće i da mogu da ga pipnu. Nekoliko tradicionalnih kupaca je obišlo i pčelinjak gde sam im pokazao osnove. Pokazao sam kako i šta radim u tom trenutku na pčelinjaku. Naravno najlepše iskustvo jeste kada sam lično deci objašnjavao kakav med postoj i odakle on tu. Kao i kako uopšte cvet i pčela sarađuju i stvore nešto što ljudi mogu da jedu i uživaju. Jedan moj prijatelj je to okarakterisao kao „Ovo ti je najveći uspeh do sada“ što stvarno mislim da jeste. Znanje treba pričati i deliti.”

Pčelarev sin svake subote na vašem pragu

“Da, ja lično dostavljam med, mogu to da uporedim sa time kao kada bi vam pisac dostavio lično njegovu knjigu. Iskustvo je fantastično. Moram da kažem da sva ta nasmejana lica naših ljubitelja meda čine grad jedim prelepim mestom, a život lepšim. Vrlo mi je drago da vidim ko to konzumira naš med i šta u stvari donosi moje bavljenje pčelarstvom. Nije to samo proizvodnja i prodaja već sami ishodi konzumiranja meda.

Drago mi je da se kako godine prolaze ove porodice šire. I da na neki način prisustvujem odrastanj dece porodica gde dostavljam med. To mi iskreno daje snage da neprestano radim po 16 sati dnevno. Ponekad i na ivici onesvešćenja jer znam da radim dobro za sve nas. Da prodajem med na malo ili da dam nekome da dostavlja med umesto mene izgubio bih tu suštinu. Ne bih imao celu sliku u glavi, kakvu ja to suštinsku promenu donosim u okruženje u kojem boravim.

Reakcije ljudi su savršeno pozitivne, svi se oduševe i kavlitetom i mojom ljubaznošću i mojom tačnošću. Trudim se da u svakom aspektu ispoštujem tuđe vreme i finansije. Postoji naravno i nezadovoljnih ljudi, ali mogu da ih nabrojim svega možda 5,  za 4 godine. Tako da je statistički ta brojka mnogo manja nego što bi mogla da bude. I izuzetno sam zadovoljan.”

Šta je to što ga nikad nisu pitali, a što bi voleo da kaže?

“U poslednjem mom intervjuu za televiziju, u uključenju u studio gde je gostovao i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, voditeljka je pitala kakve to izdatke pčelari imaju, gde je Rodoljub zatečen pitanjem samo pomenuo gorivo kao stavku. Ja moram reći da je pčelarstvo radno intenzivna delatnost i da ima apsolutno puno posla oko pčela i prirpreme opreme. Kao što sam već pomenuo, prošle nedelje sam radio u proseku 15 sati dnevno 7 dana. I takođe tako svako lepo vreme provedem na pčelinjaku. Nema vremena za piknik sa porodicom jer vreme za piknik je idealno vreme za rad oko košnica.”

Pripremajući se da sastavim pitanja za tekst o Pčelarevom sinu, listala sam i čitala opise objava na njegovom profilu. Između sveg tog zanimljivog sadržaja, pronađem i jednu fotografiju ispod koje je Stefan pisao o knjizi koju je njegov otac kupio davne 1982. u Medeksu. Knjiga je naravno o pčelarstvu. Moje poslednje pitanje, odnosilo se baš na tu knjigu.

„Tu knjigu sam listao kao dete. Bila mi je kao slikovnica, a od tada je nisam čitao. Imao sam mnogo boljeg mentora na terenu, da objasni svaku situaciju. Promene na pčelinjaku i u košnici su česte, pa ni jedan priručnik ne može toliko da pomogne koliko znanje pčelara na terenu u datom trenutku. Možda ću i ja kada još malo odrastem u pčelarskom smislu, konačno da je uzmem u ruke i da jedne zime, uz kamin pročitam.“

Svi znamo kako su pčelari posvećeni i u našem udruženju ih ima zaista mnogo. Ono što Stefana izdvaja, jeste to što svaki svoj vikend “žrtvuje” da bi svojim kupcima lično na adresu dostavio poručene količine meda, u vreme koje njima odgovara.

Celokupnu ponudu proizvoda i priču Pčelarevog sina, možete pogledati na listingu na sajtu Malih proizvođača, kao i na stranici Pčelarev sin. Predlažem da ga zapratite i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. Osim što je svetao primer kako je to biti stopostotno posvećen poslu koji voliš, od ljudi kao što je Stefan, može mnogo toga lepog, korisnog i zanimljivog da se nauči.

ZZAPI zadruga Beograd – dobro pivo za dobre ljude

Letu se bliži kraj, ali manifestacijama, festivalima, sajmovima i događajima koji okupljaju ljude željne dobrog provoda, dobre hrane i pića, moći ćemo da se radujemo i da ih posećujemo sve do oktobra.

A šta je to što svako voli da proba kad negde izađe, naročito u društvu i posle dobre zakuske? Pivo.
Bilo da je industrijsko ili kraft koje danas predstavljamo, pivo je jedno od omiljenih pića na planeti. Ako je verovati statističkim podacima objavljenim na instagram stranici Geokutak, svaki drugi stanovnik Srbije svakog dana popije jednu flašicu piva zapremine 0.33 l.

Ukoliko ste umereni u konzumaciji, prema nekim istraživanjima, različiti su benefiti piva na ljudski organizam, ali samo uz raznovrsnu i dobro izbalansiranu ishranu. A kako bi ugođaj bio kompletan, možda bi nekad umesto industrijskih, mogli da probamo i neko kraft pivo domaće proizvodnje. Dakle, pivo na dan i loše vibracije van.

Kako je nastala Zzapi pivara?

“Zadruga ZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju. Neša i Ljuba su iz ljubavi postali kućni pivari, Aleksandra, Emina i Ana vole pivo i sve što je novo, posebno i neuobičajeno. Sve nadalje je vrenje.”

Zzapi pivara dobila je ime zahvaljući kumi Milici. Dan pre nego što je ekipa trebalo da podnese prijavi za APR, imena nikako nisu mogli da se sete. Tog dana pivo su nosili na takmičenje i druženje kućnih pivara na Fruškoj gori i gutljaj po gutljaj od “Zanataska zadruga za proizvodnju piva”, nastalo je ZZAPI.

Ponuda piva Zzapi pivare

Presedan (Extra Special Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva Strana Dunava (Pilsner) i Komšinica (Irish Red Ale) su piva koja trenutno imaju u ponudi, a u planu je i nekoliko novih ukusa. Preciznije, biće tri nova. U toku je proizvodnja eksperimentalnih serija, a zadrugari kažu da je pitanje koje će se od ta tri izboriti za prvo mesto u velikom sistemu, jer “postoje jaki lobiji unutar same pivare”.

Koja je razlika između Extra Special Bitter i India Pale Ale?

„Extra Special Bitter bismo mogli opisati kao često pivo engleskih pubova i u njemu je nosilac ukusa i arome specijalni slad, Maris Otter. Koliko je nama poznato, ZZAPI jedini ima ovu vrstu piva u Srbiji. U India Pale Ale glavni i odgovorni za bogatstvo ukusa i arome je hmelj, pa su ova piva mirisnija, gorča i možda malo zavodljivija.“

A između između Trimixa i Presedana?

„Presedan vuče na „Mućke“ („Only fools and horses“), a Trimix, kao West Coast IPA na sunčane plaže Kalifornije.“

Dosije „Presedan“

Osim originalnih naziva, Zzapi piva pakuju se u originalna pakovanja. Tako se Presedan, prvo pivo koje su napravili simbolično pakuje u registrator, jer je namenjeno advokatima. „Naša ideja je bila registrator zbog advokata, kao dosije ili arhivirani predmet, ali često svi koji rade u kancelarijama taj registrator doživljavaju kao vrlo praktičan… Da se u njemu drži predmet, ili predmeti.“

Zadrugarka Aleksandra, inače pravnica, zaslužna je što je „Presedan“ pivo advokata i sama je osmislila slogan. „Koliko nam je trebalo da u vreme korone završimo renoviranje i rešimo neke komunalne probleme prostora u kome je proizvodni pogon, ime mu savršeno pristaje. To je zaista za nas bio presedan.“

Podela posla u Zzapi pivari

Kako smo već naglasili pravilo pivare da „žene ne prilaze šporetu“, samo pivo su osmislili i napravili Neša i Ljuba.

Ženski deo ekipe bavi se papirologijom i prodajom, dok muškarci kuvaju. Za sada, osim jednog zaposlenog, ostali zadrugari rade i ostale poslove, prema potrebi. „Vremenom se nadamo, imaćemo za početak 5 zaposlenih pa još i još. Zadrugarka Emina nam je u Sarajevu, tako da oštrimo se i na izvoz.“

Kraft ili industrijska piva?

„Kraft piva se proizvode u malim serijama, proizvodni proces traje dugo i koriste se isključivo voda, slad, hmelj i kvasac. Ako pivo ima interesantan dodatak, kao sto je mango, malina, bilje uvek se dodaje voće i bilje, nikad arome. Nagrada za trud je bogatstvo ukusa i mirisa koji su odavno u borbi za što većim profitom napustili industrijska piva.“

„Ljubitelje i poznavaoce krafta najteže osvojite, ali onda znate da ste na dobrom putu. Kod nas je dosta popularna IPA koja ima svoje redovne potrošače i poklonike. Sve je manje onih koji kategorično kažu „Ja ne pijem kraft, samo industriju“. Radoznalost ih ipak navede da učine prvi korak, a svaka velika promena započinje prvim korakom. Učestvujemo na festivalima u celoj Srbiji i zaista da nemamo uši osmeh bi nam obišao oko glave kad naši zadovoljni kupci dođu do našeg štanda i kažu „Dobro je, tu ste, zabrinuo/la sam se da nećete doći“. Kraft pivo je i priča o radoznalosti – svi koji piju kraft žele da probaju sve, ali nam se i vraćaju. Isti su kao i mi.“

Zzapi pivara i Mali proizvođači

„Sticajem srećnih okolnosti Mali proizvođači su pronašli nas, a mi od onda ne damo da budemo zaboravljeni. Mali proizvođači su nama jedno veliko lepo iskustvo i preporučujemo ih svima – i potencijalnim potrošačima i drugim malim proizvođačima.“

Na našem sajtu, domaća kraft piva možete poručiti klikom na sledeći link: Zadruga Zzapi Beograd. Sve novosti i gde je sve stiglo Zzapi pivo možete pogledati na njihovom instagram profilu: @zzapipivara.

Za teritoriju grada Beograda dostava se vrši kurirskom službom. Za akciju 4+1 dostava je besplatna. Najbolje je da se poruči dan ranije, a termini isporuka su ili između 13-17 h, ili između 17-20 h. Za porudžbine za isti dan, zadrugari jave da li je i kako moguće realizovati ih. Dostava za ostala mesta u Srbiji, moguća je ukoliko kupac prihvata troškove dostave kurirskom službom i rizik od lomljenja.

Gde se u mogu kupiti i popiti Zzapi piva?

U Beogradu se pivo može popiti u „Rock and Beer“ u Dobračinoj, „Beernici“ u Borči, „Beatrice-i“ u Kosovskoj, „Sekirani“ u Maršala Birjuzova i Grčića Milenka, „The Paratha“, indijskom restoranu u Kneginje Zorke, „Mehanika pubu“ u Belvillu i “Dva medveda” u Carice Milice.

Flašice se mogu kupiti u diskontu „Dado“ u Zemunu, u Starca Vujadina i „Cer prometu“ u Gavrila Principa, Maksima Gorkog, Jedrenskoj i Kapetan Mišinoj.

U Novom Sadu tu je „Irish Pub Red Cow“ u Zmaj Jovinoj.

Proizvodnja kraft piva, anegdote i nagrade

Od početka proizvodnje do momenta kada je pivo spremno za konzumaciju potrebno je između 30 i 40 dana. Zadrugari su sa nama podelili, kako nastaje Trimix.

„Skoro svaki put kad kuvamo Trimix, zaboravimo da nabavimo jedan mali (tajni) sastojak. Onda krene kuvanje, onda kad shvatimo da smo ga zaboravili srce preskače, pa ide epizoda „Ptice trkačice“. Malo se istresiramo, ali od toga možda pivo bude još živahnijeg ukusa.“

Za svoj trud Zadruga Zzapi Beograd za sada je dobila dve nagrade. Treću nagradu na takmičenju kućnih pivara za “Bitter” i Specijalno priznanje za “Trimix” na Etno sajmu.

Ostvaranje sna i planovi za budućnost

Na pitanje šta im je donela proizvodnja piva i da li je to nečiji ostvareni san, zadrugari odgovaraju: „Da, da. Naš ostvaren san. I donela nam je dobro pivo, a doneće nadamo se i zaradu. Početak je jako težak, ali naši živci su značajno ojačani vitaminima B grupe iz piva, pa hrabro idemo dalje.“

A kad smo kod budućnosti, „Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke.Ukratko, da rastemo.“

Sa kojom hranom da kombinujemo Zzapi piva?

„Kobasice, krilca i rebarca se vole sa pivcima uvek. Uz “Presedan” idu dobro i sirevi, i hleb i puter, a od plodova tora jagnjetina, svinjetina i junetina. Uz “Levu Stranu Dunava” dobro pristaju i plodovi mora, i pikantne kobasice i pržena slaninica. Uz “Trimix” dobro zaranjaju jaki sirevi i roštilj, i pomalo paradoksalno, ali uspešno – sladoled od vanile. “Komšinica” voli i delikates i maslinice.“

I za kraj, mala Zzapi flašica ili „debeljka“?

“To zavisi od planiranog vremena „uništenja“ piva. Ako planirate da se to dogodi brzo i pozvali ste društvo u pojačanje, debeljke sveže punjene na pegazu, finansijski su povoljnija varijanta. Ali, treba da se unište brzo, za 4-5 dana. Ako ne znate tačno kad će pivo „poginuti“, staklena ambalaža i proces njenog punjenja obezbeđuju mnogu duži vek, koji je uvek označen na flašici. A to je najčešće godinu dana od dana punjenja.”

Tako da, drage pivopije, požurite da probate domaće kraft pivo iz Borče. I malu flašicu, a i “debeljku”, jer kao i što im i sam slogan kaže, zadruga Zzapi proizvodi dobro pivo za dobre ljude. I da još jednom ponovimo: “Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke. Ukratko, da rastemo.“

Šinkina teglica – od nule do najbolje ocenjenog proizvođača na našem sajtu

Kada na našem sajtu kliknete na sekciju “Svi proizvođači” i izaberete kategoriju “Najbolje ocenjeni” na ekranu će Vam se pojaviti listinzi tj. profili četiri naša, prema oceni posetilaca sajta, najbolje ocenjena proizvođača. Prvo mesto među njima već dugo zasluženo drži Šinkina teglica. Male, pažljivo spakovane i mnogima već prepoznatljive teglice sa tufnastim poklopcem stižu nam iz Knjaževca.

Šinkina teglica primer je pravog porodičnog biznisa. U procesu proizvodnje, učestvuje cela porodica. Mama Vineta glavna je karika zadužena za kuvanje najlepšeg slatkog i različitih namaza. Tata Negovan zadužen je za nabavku i branje plodova, kao i pakovanje pre slanja, a sin Nemanja je PR Šinkine teglice. Bavi se marketingom i odnosom sa kupcima.

– Naša najveća snaga i naš glavni pokretač je naša porodica. Svako od nas ima svoja zaduženja, ali jedno bez drugog ne možemo. Ovo je posao koji ne možete da obavljate sami, zato je timski rad najbitniji. O svim važnim pitanjima odlučujemo zajedno.

Ideja da se bave ovim poslom nastala je kao želja da sačuvaju stare recepte ovog kraja, tradiciju, običaje i nasleđe predaka. I da ujedno, sladokuscima, ponude najbolje voćne ukuse.

Iz njihove kuhinje dolazi čuveno slatko od ljubičice. A ukoliko ste ljubitelj neobičnih ukusa i volite da probate nove stvari, Šinkina teglica može vam ponuditi i slatko od šargarepe, majskih ruža, cveta bagrema i jorgovana. Za one koji su ipak za klasiku, tu su slatko od šumskih jagoda, trešanja, dunja, kao i različiti namazi. Mogu biti od jedne vrste voća, ali i kombinacije poput jagode i maline, kruške i breskve ili recimo smokve i šljive. Sa ili bez dodatog šećera.

Kako je nastala Šinkina teglica?

– Pravljenje slatke zimnice je dugogodišnja tradicija u našoj porodici, ali je uglavnom bila spremana za potrebe naše porodice. Sve dok nam jedne godine nije ostalo nekoliko teglica, koje smo ponudili svojim prijateljima. Oni su bili oduševljeni ukusom. Zatim smo počeli sve češće da svoje prijatelje i goste častimo našim teglicama. Kada smo od njih dobijali sve veći broj pohvala i pitanje ,, zašto ovo ne prodajete“, odlučili smo da se oprobamo u prodaji. Tako smo se i pridružili grupi Malih proizvođača hrane u Srbiji.”

Vreme koje je potrebno da bi smo došli do gotovih proizvoda zavisi od vrste voća koje se koristi za pripremu i lokacije berbe. Ukoliko je u pitanju voće iz njihovog voćnjaka, porodici za branje ne treba previše vremena.

Voće i cveće koje beremo u prirodi, pretežno na planini, oduzima nešto više vremena. Zatim, bitna je i vrsta voća. Jagode se teže beru ali se brže čiste, kajsije se lakše bere i brzo čiste. Dok se višnja i teže bere i teže čisti. Najviše vremena nam je potrebno za šumske plodove. Njih beremo na Staroj planini. Šumsko voće ne raste pored puta, već na nepristupačnim mestima na velikoj nadmorskoj visini. Pređemo kilometre i kilometre, dođemo kući umorni i izgrebani, ali srećni i zadovoljni jer smo nabrali plodove koji daju poseban ukus slatkim teglicama.

Proces pripreme Šinkine slatke zimnice

– Na primer jedan od namaza koji nam oduzima dosta vremena je namaz od mušmule. Proces odvajanja sitnih koštica mušmule je delikatan, a tu je i filtriranje od najmanje tri puta. Ubedljivo najteže nam je sa ljubičicom i borovnicom. Ljubičice i borovnice su sitne, pa i kada se kući vratimo sa punim korpicama, tek smo na početku, čeka nas ceo dan čišćenja. Mi od ljubičica koristimo samo latice. Ceo dan čistimo da bismo na kraju dobili 3-4 teglice. Upravo ovakav proces prerade latica ljubicica zaslužan je za formiranje nešto veće cene. Od maja do sredine jula nam je najzahtevnije jer se veliki broj voćki ,,preklapa“ i sazreva u isto vreme. Po ceo dan smo ,,na nogama“ i spremamo od svega po malo, od svežeg voća koje taj dan uberemo.

Prepoznatljiv dizajn Šinkine teglice

– Kao i sve što radimo, tako je i dizajn teglica rezultat porodičnog i timskog rada. Želeli smo da naše teglice budu upravo to, prepoznatljive i ,,primamljive za oko“. U startu smo odlučili da to radimo onako kako treba, pa smo odmah imali etiketu, deklaraciju i ostalo. Za etikete se zahvaljujemo našem prijatelju Milanu Zdravkoviću, koji je bio voljan da nam pomogne na našem početku i izradio je prve etikete. Njegovom izradom smo svi bili i više nego zadovoljni, te nam on i danas radi etikete.

Iz Šinkine teglice rado u prvi plan ističu da sve rade ručno i na tradicionalan način, upravo onako kako su radili i njihovi preci. Način pripreme prenosi se sa kolena na koleno. Vineta, glavni kuvar Šinkine teglice, je to nasledila od svoje majke Dragice, ona od svoje majke i tako unazad decenijama.

Ručna proizvodnja i tradicija

Zašto je bitno proizvoditi ručno i na tradicionalan način? Naši mali proizvođači kažu da je to zbog toga što na prvom mestu mi time čuvamo običaje, tradiciju i nasleđe predaka. Drugo, zato što su tako spremljeni proizvodi ukusniji nego kada proizvodite uz pomoć mašina.

– Ključna je ljubav prema ovom poslu. Ovaj posao nije lak, zahteva puno vremena, truda i rada i ukoliko ne volite to što radite brzo ćete odustati, jer će vam dosaditi. Ukoliko vam se posao brzo razvija i počne da premašuje kapacitete, nećete moći sve da radite ručno i onda ćete krenuti da koristite mašine, a tada će i sama priča koju vaši proizvodi nose da se promeni. To više nije mali porodični posao već je još jedan u nizu “biznis” koji se nadmeće sa konkurencijom u trci za što većom zaradom. U tom trenutku kvalitet više nije prioritet.”

Šinkina teglica želi da nastavi da proizvodi sve ručno i tradiicionalno, jer žele da njihovi proizvodi zadrže prvobitnu čar i kvalitet. To je cilj koji se ne menja.

Interesovanje ljudi za tradicionalnu proizvodnju

– Sve više ljudi je zainteresovano za tradicionalan način pripremanja hrane. Ljudi se polako vraćaju selu, prirodi i svojim korenima. Počinju da prave razliku između nečega što je proizvedeno ručno i na tradicionalan način i nečega što se proizvodi industrijski. I ono još važnije daju prednost domaćim proizvodima, biraju kvalitet umesto kvantiteta. Kada radite ručno, vi u proizvod utkate i svoju ljubav, zato su ti proizvodi ukusniji.”

Kako mladi vide tradiciju?

– Živimo u vremenu u kome mladi imaju različita interesovanja. Postoje oni koje zanima da nauče nešto o tradiciji i običajima nekog kraja. Taj broj mladih nije veliki ali polako raste, tako da nade uvek ima. Da bi se mladi zainteresovali za tradiciju potrebno je prvo vaspitati ih u tom duhu, a zatim i edukovati kroz obrazovni sistem, internet, medije , društvene mreže i dr. Nadamo se da će u budućnosti sve više mladih biti zainteresovano da se vrati starim zanatima i tradiciji i da ćemo se udruženim snagama boriti da sačuvamo naše viševekovno nasleđe.

Omiljeni proizvod iz Šinkine kuhinje

– Mi imamo veliki broj proizvoda u ponudi i svako od nas ima svoj omiljeni. Vineti je omiljena divlja malina, ali podjednako voli i slatko od ljubičice preko sladoleda. Negovan obožava namaze od mušmule i kajsije. Najmlađi član Nemanja, voli sve šumske plodove, a omiljena mu je šumska jagoda. Baka Dragica, naš najstariji član, voli slatko od višanja i smokvi, kao i tradicinalni pekmez od šljiva.

–  Sladokusci najviše traže proizvode od šumskih plodova. Ko može odoleti šumskoj jagodi, divljoj malini, kupini i borovnici? Divlju malinu je teško naći jer raste na preko 1000 mnv. Kako smo uveli proizvode od cvetova biljaka i oni su postali dosta traženi. Ove godine je slatko od ljubičica bilo ,,hit”, da tako kažemo i  veoma se brzo rasprodalo. Vole ljudi da probaju nešto novo. Uz proizvode od šumskih plodova i cvetova često kombinuju i proizvode od domaćeg voća, a ima onih koji samo to i naručuju. Proizvode bez šećera uglavnom kupuju dijabetičari, sportisti i roditelji za decu i bebe, kao zamenu za kašice.

Brend Šinkine teglice

– Mi smo sada prepoznatljivi po slatku od ljubičica, jorgovana, cveta bagrema, zove i majskih ruža. Ideja je nastala nakon što smo pronašli stare recepte u kući na selu. Među tim receptima bili su i ovi recepti za neobična slatka. Priča kako su nastali ovi recepti je veoma zanimljiva. Selo iz koga Vineta potiče, Dejanovac, nalazi se u siromašnom kraju. Vremena su tada bila drugačija, bilo je puno dece, a prodavnica sa slatkišima nije bilo kao danas.

Slatka zimnica koju žene pripreme za zimu, brzo se pojede, pa su žene bile dovitljive. Uzimale su iz prirode sve što se moglo iskoristiti. Tako su jedva čekale da dođe proleće da uberu ljubičicu i naprave slatko da izmame deci osmehe. Nije bilo velikog broja poslastica. Svi ovi cvetovi su lekoviti, što ovim proizvodima daje dodatnu vrednsot. Možemo reći da su ovi proizvodi nastali u siromašnim krajevima kao rezultat snalažljivosti žena, a danas su delikates.

Nagrada za slatko od ljubičica

–  Slatko od ljubičica je osvojilo prvu nagradu na Međunarodnoj manifestaciji ovog kraja, ,,Molitva pod Midžorom”. Mi smo i prošle godine sa voćnim namazom od mušmule osvojili drugu nagradu. Osvajali smo još nekoliko nagrada na lokalnim manifestacijama. Na većim smotrama nismo imali prilike da se takmičimo jer nam se proizvodi brzo rasprodaju, ali planiramo da se takmičimo i tamo. Najdraže priznanje dolazi nam od naših sladokusaca. Kada su oni zadovoljni i kada nam pošalju sliku kako uživaju u našim proizvodima, nama je srce puno. Znači da radimo pravu stvar i da smo na dobrom putu.

Šinkina teglica na konkursu “100 uspešnih poslovnih žena”

– To je za nas posebna čast. Biti izabrana među 100 žena u Srbiji za nas je veliki uspeh. To je potvrda našeg dobrog rada i truda. Iskustvo je veoma pozitivno. Upoznali smo se sa drugim ženama, koleginIcama, razmenili iskustva, priče, anegdote, probleme. Lepo je biti u društvu 100 uspešnih žena, takoreći u društvu odabranih. Sigurni smo da će ovo priznanje poboljšati naše poslovanje. Pobednice dobijaju reklamni prostor u svakoj Pošti u Srbiji, koji ćemo iskoristiti za još bolju promociju naših proizvoda. Za Male proizvođače najbitniji je marketing. Bez njega imate dobar kvalitet, za koji niko ne zna. To vam je kao da namigujete devojci u mraku, samo vi znate šta radite.

Preduzetnici ili Mali proizvođači?

– Mi sebe ne smatramo preduzetnicima. Mi smo Mali proizvođači i to želimo i da ostanemo. Preduzetnici su oni koji proizvode puno, velike količine. To ne možete ručno, a onda ponavljamo, gubite na kvalitetu. Onda na pitanje da li je teško biti Mali proizvođač, odgovor je jeste. Preduzetnici imaju veće kapacitete i veće mogućnosti. Mogu lakše da obezbede dobru reklamu, sponzorstva, fotografa. Lakše dolaze do poslovnih ponuda, ambalaža, etiketa i drugog. Mali proizvođač je oslonjen sam na sebe, a njegov proizvod je najbolja reklama.

Šinkina teglica zamalo u Africi

– Imamo dosta anegdota, ali možda je najzanimljivija ona, kada su naše teglice umalo otišle za Keniju i Tanzaniju. Naime bilo je to jedne nedelje, prošlog sepemtbra. Zove nas čovek i pita za poklon pakovanja šta sve možemo tamo da stavimo. Objasnimo mu sve lepo i on kaže odlično. Meni trebaju dva, ja to nosim poslovnim parterima u Keniju i Tanzaniju. Hoću da mi stavite proizvode koji imaju cele voćke, nešto specifično, nešto što kod njih nema i hoću da mi to bolje upakujete jer će ići avionom. Nema problema, kažemo mi. Tata Negovan već vrši pripreme kako da osigura poklon pakovanja poklopcem, majka Vineta odvaja teglice i polako se pripremamo da pakujemo.

Prošlo je nekih sat – dva,  ponovo zove čovek i kaže, imamo problem, danas je nedelja, vi danas ne možete da pošaljete, a ja sutra ujutru idem. Kaže da mu je žao i da će kad se vrati da naruči nešto za sebe. Tako je i bilo čovek se posle par nedelja javio, a naše teglice su eto, zamalo otišle i na safari. Baš nas zanima da li bi se njima svideli naši proizvodi. Nadamo se da ćemo imati novu priliku da pošaljemo naše teglice na tlo Afrike.

Šinkina teglica i novi ukusi

Porodica ima u planu da svake godine izbaci po neki novi ukus, a u zavisnosti od potražnje i mogućnosti nešto će se proizvoditi manje, nešto više. Nemaju u planu proširenje proizvodnje, bar ne za sada.

–  Trenutno se nećemo širiti na sokove. Tu bi nam trebalo još više vremena i sirovine, a nama je ovo za sada dovoljno.

Šinkina teglica – najbolje ocenjen proizvođač na našem sajtu

-Ne možemo reći da nam nije drago zbog toga, ali mi ostale proizvođače ne smatramo za konkurenciju, već za kolege. Sve su to dobri i kvalitetni proizvođači. Znače nam dobre ocene. Ovo je dokaz da su ljudi prepoznali naš kvalitet i koliko smo posvećeni svakom detalju od teglice, gramaže, boje papira, etikete, nalepnice, pakovanja za slanje, pa sve do ukusa i mirisa. Ovaj posao nije samo kuvanje slatka i namaza. On je mnogo više od toga. Prvo kako mi doživljavamo posao i kako nas taj posao dodatno povezuje, zatim trud i vreme koje ulažemo u branje, čišćenje i pripremu. Zatim kuvanje sa posebnom pažnjom, pakovanje svake teglice sa ljubavlju jer znamo da će krasiti stolove mnogih trpeza i na kraju komunikacija sa našim dragim sladokuscima. Tu smatramo da smo nepravaziđeni. Ljudi to prepoznaju i znaju da cene. Nama je ovo nagrada za uloženi trud i  rad.

Članstvo u udruženju Mali proizvođači hrane u Srbiji

– Preko interneta smo saznali za grupu Mali proizvođači hrane u Srbiji. Videli smo da tamo ima dosta toga interesantnog. To se poklopilo sa periodom kada su nas prijatelji nagovarali da svoje proizvode počnemo da prodajemo. Tako da nam je članstvo u grupu bila sjajna prilika da upoznamo ljude sa našim proizvodima. U početku je FB grupa bila popularnija, dok je sajt bio manje posećen, sada sve više ljudi gleda i sajt. Sajt je po nama i bolji, jer neko može konkretno naći šta ga zanima, dok na FB grupi mora da lista jer svi proizvođači izbaciju na jednom mestu.

Članstvo u grupi Mali proizvođači je donelo to, da Šinkina teglica danas postoji. Mi smo od našeg početka članovi grupe i grupa je bila ta koja je nas plasirala na tržište. Grupa koja nas i dalje drži na tržištu i grupa sa kojom mi rastemo zajedno. Bez Malih proizvođača ne bi bilo ni nas, a sigurni smo ni mnogih naših kolega. Zato dugujemo jedno veliko hvala celom timu Malih proizvođača. Hvala Ani, Veljku, Sandri, Ivani, Neveni, Mariji i dr. Hvala što ste nama i ostalim kolegama da li šansu da budemo viđeni. Na svakome od nas je da svoju šansu iskoristi na najbolji mogući način.

Da li se nekad desilo da neko nije zadovoljan proizvodom?

– Ljudima nije uvek lako ugoditi, a i ukusi su različiti. Desilo se par puta da neko nije bio zadovoljan ukusom ali Bože moj, ne može svakome sve da se dopadne. Neko voli ovako, neko onako, neko voli sa više šećera, neko sa manje. Mi pravimo onako kako su pravili nekada, pa kome se svidi on će i kupovati od nas. U našim teglicama preovladava ukus voća, a ne šećera. Za sada je procenat zadovoljnih sladokusaca skoro sto posto. Ono što je bitno reći, ne postoji univerzalan recept kojima možete napraviti proizvod koji će se svima svideti. Nama je važno da uvek bude onih kojima se ukus naših proizvoda dopada i koji ce iznova poručivati od nas i preporučivati nas porodici i prijateljima.

Šinkina teglica na putu oko sveta

– Naši proizvodi su putovali po celoj Srbiji i regiomu,  a obišli su i Evropu. Šinkine teglice su stigle do Austrije, Nemačke, Švajcarske, Norveške, Danske, Francuske, Malte… Najdalje su putovale do Amerike. Tražili su nas i u Australiji, ali je slanje teglica na tako daleki put veoma rizično i skupo, pa predlažemo ljudima da sačekaju dok ne dođu u Srbiju.

Šta je to što Vas niko nije pitao, a voleli biste da kažete?

Ono što nas niko do sada nije pitao, jesu dve stvari. Prva: Šta je glavna razlika u odnosu na druge proizvođače? i druga: Kako vam je bilo na početku?

Krenimo redom. Ono što je glavna razlika što mi zaista sve radimo ručno. Od branja, čišćenja, kuvanja, pakovanja, lepnjenja etiketa, sve. Svaka teglica prođe kroz naše ruke i svakoj teglici se maksimalno posvetimo. Kod industrijske ili poluindustrijske proizvodnje toga nema. Tamo je na prvom mestu što veća količina za što kraće vreme.

Naše šumske jagode ne rastu ,,iza kuće”, već ih beremo na Staroj planini i ne mogu da sazru u maju, jer tada nije njihovo vreme, niti možemo da obećamo 1000 teglica šumskih jagoda, jer za tu količinu bi nam trebalo skoro 300 kg jagoda, ko će to nabrati, a i gde.

Borovnice i divlja malina se takođe beru u divljini. Ne može divlja malina ili borovnica da bude zrela početkom jula. Može, ona pripitomljena. Mi ne kažemo da ukus nije isti, ali nije isti trud koji mi uložimo da uberemo u divljini i nekog ko bere kod kuće. Mi sve kuvamo u malim šerpama u malim količinama, mešamo drvenim kašikama, ručno. Tako je najslađe. Težina teglica mora da bude tačna u gram, svaki dogovor mora da se ispoštuje, o dostavi, o broju, ceni sve. Zato je to prednost, jer mi volimo ono što radimo i naše teglice su pune ljubavi. Ukoliko ovo ne volite brzo ćete odustati jer ima jako puno posla

Počeci Šinkine teglice

Kako nam je bilo na početku? Teško. Mi smo na početku imali samo stare požutele recepte pisane rukom na papiru, dobru volju i znanje da kuvamo. Ništa više. Nismo imali veliki kapital. To je dosta bitno. Kada na početku nekog biznisa imate veliki kapital, vi ćete lakše nabaviti ambalažu, platićete da vam neko napravi etikete, platićete da vam neko vodi stranicu, platićete sajt, obuku, kurs, reklamu, fotografa, platićete sve što treba, jer imate. Mi nismo imali i sve smo stekli sami.

Zato smo mi ponosni na to gde smo sada, jer smo sve stekli sopstveni radom, bez velikog kapitala. To vam je kao kada osvojite pol poziciju pred trku. Jer je lakše pobediti kad startujete kao prvi ili kao 15? Naravno kao prvi. Veliki kapital koji mi nismo imali jeste pol pozicija sa koje mnogi startuju pred trku. Mi smo krenuli od nule i stigli dovde. Sigurni smo da su mnoge kolege proizvođači imali isti problem, to ljudi treba da znaju da cene.

Ponosni na ono što radimo, volimo ono što radimo i spremni da se širimo do granica ručne proizvodnje, jer samo tako možemo očuvati kvalitet, po kome smo već poznati.

Kako poručiti proizvode Šinkine teglice?

Ukoliko se i vama dopala priča o domaćoj proizvodnji slatkog sa Stare planine, informacije kako poručiti možete pronaći na sledećem linku: Šinkina teglica. Možda nećete odmah naći ukus koji tako željno želite da isprobate, jer se iz Šinkine kuhinje sve brzo rasproda, ali na odgovor sigurno nećete dugo čekati.

Šinkina teglica zaista jeste jedan od naših najažurnijih i najposvećenijih proizvođača. Na kraju krajeva sa kakvim žarom i posvećenošću rade i prave za nas najlepše namaze i slatko, možete videti po odgovorima koje su nam dali. Sve to opravdava prvu poziciju najbolje ocenjenih na sajtu, koju već dugo i više nego zasluženo drže.

Vodenica Stanković – stari mlin u novom ruhu

Popisom vodenica i obradivog zemljišta u Srbiji iz 1867. godine zabeleženo je čak 7125 vodenica.Obično su se nalazile u uvalama. Do potoka ili reke, okružene šumom i netaknutom prirodom, uglavnom blizu puta. Ko je u ta davna vremena imao vodenicu, važio je za domaćina, jer je imao hleb. Ono što je istina bilo jako retko, jeste da vodenica ima jednog vlasnika. Često ih je bilo više, pa su se smenjivali u vodenici na nedeljnom nivou i to po nepogrešivom, unapred određenom redosledu.

Koliko je danas vodenica u Srbiji, nije poznato. Vodenice su nekad bile mesto gde se mlelo žito i dobijalo brašno za hleb. Mesto sastanka i razgovora meštana. A česta su tema i u srpskoj književnosti, narodnoj muzici i slikarstvu.

“Vodenica je mlin koji se pokreće snagom vode. Vodenice su se gradile od drveta na rekama ili potocima. Vodenica radi tako što voda udara u drveni točak sa perima, i on se tada pokreće. Taj drveni točak okreće vodenički kamen. Žito (ili kukuruz) se stavlja u koš. Na kamenu je čeketalo koje skakuće po kamenu i potresa kutlaču na košu, iz koje izlazi žito koje kamen, okrećući se, melje. Brašno pada u sanduk ili mučnjak.”

U ovonedeljnoj priči o malim proizvođačima, upoznajemo se baš sa jednom takvom starom, nedavno obnovljenom vodenicom.

Vodenica Stanković i Rasina

Porodica Stanković, generacijama je otkupljivala seosku vodenicu u Tršanovcima kod Brusa, da bi danas potpuno bila u njihovom vlasništvu. Vodenica stara više od 200 godina, koja prema rečima našeg sagovornika Marka i idejnog tvorca njene obnove, potiče još iz vremena Turaka, nalazi se na reci Rasini.

Rasina, poznata i kao „Čarapansko more“ izvire na padinama planina Goč i Željina, na nadmorskoj visini od 1340 m. 92 kilometra dugim tokom protiče okrugom koji je po njoj dobio ime, sve do ušća u Zapadnu Moravu, 5 km nizvodno od Kruševca.

Na njoj se prema nezvaničnim podacima nekada nalazilo preko 50 vodenica. Danas ih ima možda 5,6. Jedna od njih je i vodenica porodice Stanković.

Obnova vodenice Stanković

Prestala je sa radom početkom 2000-ih kada Markov deda Živko zbog nedostatka snage više nije bio u mogućnosti da je održava, ali i zbog nadolaska velike količine vode koja je dosta oštetila jaz.

Godine koje su usledile, doprinele su njenom ubrzanom propadanju, iako se nalazi blizu glavnog puta Kruševac – Brus, sa lepim prilazom, a sada i dvorištem.

Strpljivo je čekala Markov povratak u rodni kraj, a početak pandemije doprineo je da se konačno sve kockice slože da zajedno sa dedom, ocem i stricem počne obnovu. Kako i sam kaže, stanje je bilo alarmantno i pre 4 godine započeli su svakodnevne radove kako bi vodenicu ponovo doveli u radno stanje.

Bilo je potrebno mnogo vremena i resursa, kako bi posle 6 meseci intezivnih radova vodenica ponovo bila radno osposobljena. „Za početak je bilo potrebno renovirati noseće stubove i zidove, srediti krov, drvene zidove vodenice, kao i kamene zidove vodeničke sobe. Zatim smo morali da pročistimo vadu (kanal kojim voda dolazi do vodenice) koji je dosta bio zapušten i da sagradimo novi jaz na Rasini. U završnoj fazi sredili smo mehanizam za mlevenje, kamen i sito za brašno.“

Inovacije

„Kroz proces obnove trudili smo se da zadržimo autentičan izgled vodenice i što je više moguće starih elemenata. Pored sentimentalne vrednosti, stari mehanizmi su i dosta kvalitetniji od novih, jer su ljudi imali mnogo više vremena da pronađu i obrade najkvalitetnije materijale. Naravno, ubacili smo i neke nove pomoćne mašine, pre svega selektor za prečišćavanje žitarica i sito za prosejavanje žita, koji rade na struju i ne zahtevaju dodatnu radnu snagu, za razliku od starih mašina koje su bile ručne.“

Marko bi želeo da napravi ekonomski održiv model koji će vodenicu održavati u životu. Upravo to je celoj porodici i glavni motiv za pokretanje proizvodnje i prodaje brašna.

Uslužno mlevenje i ujam

Stankovića vodenica ima tri kamena i za sada uspešno uspeva da zadovolji potražnju za brašnom. Proizvodni kapacitet je prilično veliki. Na jednom kamenu, za vreme jedne smene moguće je samleti od  600 do 800 kg brašna. Tako da i pored kontinuiranog porasta potražnje, njihovi kupci i dalje ne ostaju bez svog omiljenog brašna. To što je vodenica baš na Rasini, omogućava joj da nesmetano radi cele godine. Tokom letnjih meseci, ne rade sva tri kamena, ali za jedan uvek ima dovoljno vode.

Ispod tog više od dva veka starog vodeničkog kamena na Rasini, svakodnevno izlaze kukuruzno žuto, kukuruzno belo, pšenično integralno, heljdino, ražano, speltino i ječmeno brašno.

„Brašna od celog zrna žitarica mlevenih na vodenici, privilegija su za sva čula. Proizvodnja pokrenuta iz želje da se brašnu, koje je osnovna životna namernica priđe na malo drugačiji način, ponudi proizvod vrhunskog kvaliteta i potpuno drugačije iskustvo u odnosu na industrijske proizvode. Prošle godine smo počeli sa radom, dobili dosta zadovoljnih kupaca i povratnu informaciju da kvalitetan proizvod uvek nađe put do kupca.“

Porodica ne rade uslužno mlevenje, iako se trude da komšijama i prijateljima nekad izađu u susret. Razlog je nedostatak radne snage i to što imaju raspored prema kom određenim danima melju određene žitarice. Prelazak na drugu vrstu brašna iziskuje čišćenje kamena, za šta je opet potrebno vreme.

Ujam, za slučaj da se ipak uhvati termin da se nekom nešto umelje na starom vodeničkom kamenu, iznosi između 10–15 %.

Vodenica Stanković i Mali proizvođači

Plan je da se u budućnosti fizički zahtevni poslovi automatizuju i olakšaju, kao što su na primer pakovanje i manipulacija žitaricama. Tada će se steći uslovi za proširenje kapaciteta, optimizaciju troškova i mogućnost da se prodaja podigne na još viši nivo.

A kako se vodenica Stanković povezala sa Malim proizvođačima? „Pošto smo i sami ljubitelji domaćih proizvoda, za grupu smo saznali početkom pandemije. I sami smo bili kupci. Kada smo počeli da proizvodimo brašno, priključivanje grupi bio je logičan korak. U samom početku zajednica je dosta pomogla da se čuje za naša brašna i da dođemo do prvih kupaca.“

Brašno proizvedeno u vodenici Stanković možete poručiti preko našeg sajta, direktnom porukom na Instagramu, Facebook-u, kao i na broj telefona 0658323567 (Viber, Whatsapp, SMS, poziv).

Dostava je moguća poštom za sve krajeve Srbije. Od dana poručivanja, porudžbinu možete očekivati na adresi u roku od 5-7 dana, a nekada i pre.

Za porudžbine veće od 2000 dinara, dostava je besplatna, a za one manje od tog iznosa je 300 dinara.

Vodenice Rasine

U opštini Brus na reci Rasini i Graševici, postojalo je više desetina vodenica. Trenutno ih ima 5-6, a jedna od njih je vodenica Stanković. Na magistralnom putu Kruševac – Brus, na izlazu iz sela Tršanovci čeka vas ova više od dva veka stara građevina. Porodica vredno radi na njenom uređenju i nadaju se da će postati prava turistička atrakcija za sve koje put, kao nekad, nanese ovim drumovima. Za malo mira kraj plahovite Rasine, za užitak uz zvuk moćnog huka vodeničkog kamena, na čašicu razgovora i koji kilogram najzdravijeg brašna od domaćih žitarica.

Bezvremena, ne samo kroz priču, legende i narodne izreke, vodenica je prema rečima slikara Milutina Dedića skoro savršen izum. „Pravljena od drveta i kamena, koristi vodu kao energiju i mogla bi da egzistira još dve hiljade godina, ako bi čovek imao pravilan odnos prema njoj.“

Večna, ali i dalje u izumiranju, okružena korovom, nadošlom vodom i mrakom. Sve dok se ne vrati neki unuk poput našeg sagovornika da je obnovi, unapredi, modernizuje. I konačno pokrene taj teški vodenički kamen, koji godinama uprkos svemu opstaje, uvek spreman da ponovo pod prvim mlazom vode krene da melje i pravi brašno. Da selu vrati život, reci snagu, a vlasniku osećaj da je ono što u stvari i jeste svaki srpski seljak, sa vodenicom ili bez nje. Domaćin.

Gazdinstvo Đorđević – povratak korenima, rad, fleksibilnost i zajedništvo

Da li znate da kada u Google pretragu upišete pojam “porumbčići”, pretraživač izbacuje samo jedan rezultat? Link koji vas klikom vodi pravo na profil gazdinstva Đorđević na našem sajtu.

A šta su to porumbčići? Porumbčići su mali kiseli kukuruzi spakovani u tegle. Proizvod porodice Đorđević iz Donje Prilite kod Zaječara sa kojom vas danas upoznajemo.

Preseljenje u Srbiju

Priča počinje, sada već davne 2000. godine, kada se Klaudija i Zoran, kao mladi bračni par, stacioniran u Beču, odlučuju za povratak u Srbiju na imanje Zoranovog oca.

Kao glavni motiv za preseljenje i odgajanje porodice u Srbiji navode: “Miran, spokojan i zdrav život u svakom smislu. Počevši od ishrane, fizičkog, pa sve do mentalnog stanja.”

Domaćinstvo oživljava i biva obnovljeno njihovim dolaskom. Polako niču jedna po jedna građevina, da bi 2010. godine nakon krčenja i pripremanja jedne njive započeli sa proizvodnjom aronije. Zašto aronija? Raspitivali su se o različitim biljnim vrstama, koje su višegodišnje, nisu zahtevne za održavanje i koje nije neophodno tretirati nikakvim hemikalijama. Hteli su kulturu koja bi bila samoodrživa i tako je izbor pao na aroniju. Zasadili su je na parceli od 50 ari i taj zasad i danas imaju.

Kako je počela proizvodnja?

Pre par godina ova devetočlana porodica krenula je sa proizvodnjom zdravih, neprskanih proizvoda za sopstvene potrebe. Vrlo brzo nakon toga proširili su proizvodnju i time pružili ljudima u okolini zdravu, raznovrsnu i kvalitetnu hranu. Odluka da gradski život zamene seoskim, pomogla im je da potvrde da život na selu može biti kvalitetan kao i onaj u gradu, ali u mnogim segmentima daleko opušteniji i lepši.

Danas se prodaja i kod njih odvija putem interneta, što im daje mogućnost da svoje proizvode šalju na adrese zadovoljnih korisnika širom Srbije. Beograd, Mladenovac, Novi Pazar, Novi Sad, Paraćin, Bor i Kladovo su samo neki od gradova u kojima su proizvodi Đorđevića pronašli svoje degustatore, kupce i obožavaoce.

Mama Klaudija bila je incijator početka razvijanja malog porodičnog biznisa. “Uvek nam je dobar kvalitet bio na prvom mestu. Kroz naše konstantno razvijanje i usavršavanje proizvoda, budite uvereni da svaki proizvod koji kupite je dobrog kvaliteta i ukusa! Plodovi su sa naših plantaža, iz naših bašta i voćnjaka.”

Šta proizvodi gazdinstvo Đorđević?

Bilo da ste zainteresovani za prlitske porumbčiće, sok od aronije, beli luk u prahu ili džem od višnje, kod Đorđevića možete naći sve od kisele ruske salate, salčića i pihtija, do pesto sosa od sremuša ili bosiljka, u zavisnosti od sezone naravno..

Ova porodica ima zasad oraha, šipurka i aronije. Svi proizvodi su neprskani. Krenuli su sa proizvodnjom matičnog soka aronije, da bi danas posle niza godina eksperimentisanja i unapređenja ukusa i proizvodnje u ponudi imali i sirće, kao i vino od aronije koje ne sadrži dodatni šećer i udeo alkohola je svega 7,25 %.

Svi proizvodi se pre plasiranja na tržište šalju na analizu. Kako se njihovi zasadi ne tretiraju hemijom, obrađivanje svih kultura zahteva mnogo rada u kom svi članovi porodice ravnomerno učestvuju. „Naš koncept međusobne saradnje je takav da je svako u sve upućen, jer jedino je tako održivo ovo što radimo. To je suština malog gazdinstva, fleksibilnost i zajedništvo.“

Prlitski porumbčići kao brend

Kada bi morali da izdvoje jedan svoj proizvod, to bi bili „Prlitski porumbčići“. Zašto Prlitski i zašto porumbčići? Prlitski, kako bi od zaborava otrgli ime svog sela Donje Prlite i sačuvali sećanje na starosedeoce ovog mesta na obroncima Stare Planine. Porumbčići izvor imaju u vlaškoj reči „porumb“, što u prevodu znači kukuruz.

A zašto baš kukuruz kao glavni proizvod i kao brend? Pa zbog toga što je kačamak već vekovima omiljeno jelo kako meštana Donje Prlite, tako i mnogih ljudi širom Srbije.

Posebno unapređenje proizvodnje planirano je upravo za porumbčiće. Porodica ima viziju da u budućnosti njihove teglice sa kiselim kukuruzom iz Donje Prlite krase rafove prodavnica zdrave hrane u Beogradu.

Gazdinstvo Đorđević i Mali proizvođači

Za našu platformu Đorđevići su saznali preko svojih kupaca koji su se upravo preko facebook grupe „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ povezali sa drugim malim proizvođačima i tako za sebe pronašli mnoge autentične, kvalitetne, domaće i zdrave proizvode. Članstvo u našem udruženju doprinelo je prepoznatljivosti njihovog gazdinstva i proširenju prodaje proizvoda širom Srbije. Do tada su ih plasirali uglavnom na lokalno tržište.

Ukoliko i vas zanima šta to gazdinstvo Đorđević ima da ponudi, listu njihovih proizvoda možete pogledati klikom na listing gazdinstva na našem sajtu.

Svoje proizvode porodica šalje brzom poštom, svakog dana od ponedeljka do petka. Lična dostava za Beograd moguća je uz fiksnu cenu dostave od 300 dinara, nezavisno od količine kupljenih proizvoda i težine paketa.

Čovek i zemlja

U maju 2021. godine, Đorđevići su na svom imanju ugostili ekipu televizije Hram. U emisiji naziva „Povratak“, autor i voditelj Dejan Stojadinović u uvodu kaže: “Ako današnji čovek, savremeni čovek, želi da upozna sebe, ako želi da spase sebe i da se vrati sebi, prirodi i Bogu, mora prvo da se vrati zemlji. I da počne ponovo da se odnosi sa zemljom, da je obrađuje, a i ona njega da obrađuje, da ga ponovo vrati sebi. Odnos čoveka i zemlje u današnjem vremenu je poremećen, komunikacija je narušena, a ljubavi između čoveka i zemlje gotovo i da nema. Čovek od zemlje traži previše. U njoj vidi interes, kapital, zaradu, uspeh i bogatstvo. A zemlja od njega očekuje ljubavni odnos i komunikaciju.”

“Da bi se taj odnos između čoveka i zemlje, čoveka i prirode popravio, da bi se ljubavni odnos ponovo uspostavio, čovek mora da se vrati zemlji, da je ponovo oseti u svojim rukama kao svoju i da je voli kao samoga sebe, jer on to i jeste – zemlja. I da bi postao večnost, potrebna mu je upravo zemlja. Samo u ljubavnom odnosu i harmoniji sa zemljom čovek može biti čovek i čovek može pobediti smrt i postati nešto više od zemlje. Može postati sin, naslednik.”

Poruka porodice Đorđević Malim proizvođačima

Balans između prirode i čoveka, čoveka i zemlje i čoveka i Boga, uspela je da uspostavi porodica Đorđević. Na pitanje šta bi poručili drugim malim proizvođačima, kažu da je jedino bitno ne odustati od svojih snova, želja i naše zemlje u zamenu za život u inostranstvu. Kao primer da je život u Srbiji lepši i bolji nego preko navode i činjenicu da njihov zet, poreklom Nemac, od 2017. godine živi i radi na gazdinstvu zajedno sa njima. Uz to, primio je i pravoslavnu veru, pa danas ponosno nosi ime Serafim.

Ukoliko vam se priča o porodici Đorđević dopala i želite da poručite nešto od mnoštva njihovih proizvoda, osim preko našeg sajta, možete ih kontaktirati, porukom, mejlom, kao i putem profila na društvenoj mreži Instagram.

Bundi – zdraviji izbor nikad nije bilo lakše napraviti

Da li još neko od vas ovih dana muku muči sa slatkišima? Bliži se leto i svi bismo želeli lepo da izgledamo, a sladoledi, kolačići, čokolade, razni šejkovi i ostale slatke kombinacije mašu nam sa svakog ćoška. Ukoliko je odgovor potvrdan, nudimo vam rešenje.
U pomoć za očuvanje pre svega zdravlja, a onda i vitke linije stiže jedan inovativan proizvod naših malih proizvođača. Bundi.

Od čega se sastoji Bundi?

Sa dodatih samo 4% šećera, nadev napravljen od bele bundeve, pomorandže, limuna, đumbira, cimeta i vanile, Bundi je prema rečima svojih proizvođača, zdrava aleternativa za sve sladokusce koji žele da uživaju bez trunke griže savesti.

„Bela bundeva spada u niskokalorične namirnice, a ujedno je i puna hranljivih materija. Na 100 grama ploda bundeve ima samo 26 kalorija. Pored toga ona nam pruža veliku dozu betakarotena koji se pretvara u vitamin A. Vitamin A jača kožu i sluzokožu i tako pomaže u sprečavanju brojnih infekcija. Pored toga, utiče i na zdravlje očiju. Pomenućemo i prisustvo vitamina C, koji organizmu pomaže u prirodnoj odbrani od virusa i bakterija, jer Bundi sadrži 100% ceđenu pomorandžu i limun.  Na 100 grama proizvoda, Bundi sadrži i 340 mg kalijuma. Poređenja radi, banana koja važi za jednu od namirnica koja sadrži najviše kalijuma ima 358 mg. Pored kalijuma, bundi sadrži i kalcijum, magnezijum i fosfor.“

Ko pravi Bundi?

Bundi nastaje u Zemunu. Na gazdinstvu porodice Perović. Prave ga tata Goran i njegovo dvoje dece, Aleksandra i Nikola. Perovići rade zajedno u privatnoj, porodičnoj firmi i njihov primarni posao nije bila poljoprivreda. Međutim, oduvek su imali želju da na svojoj zemlji i svojim rukama naprave nešto svoje. Nakon dugog razmišljanja šta da započnu, javila se ideja. Shvatili su da su bundeve i pored toga što su zdrave, zapravo jedan jako slabo iskorišćen potencijal. Kako su i sami primetili, bundevu najveći broj ljudi konzumira pečenu, u nezaobilaznoj piti kada počne jesen ili kao potaž u nekom fensi restoranu.

Posle pronalaženja osnovnog sastojka, bilo je potrebno smisliti sa čim bundevu ukombinovati. I tako su nakon dugog razmišljanja došli do pomorandže. „Kada smo beloj bundevi dodali pomorandžu, limun, đumbir, cimet i vanilu, pomislili smo – to je to!“

Cela porodica podjednako učestvuje u stvaranju proizvoda i kako ističu, vrlo im je zabavno dok to rade. Tok proizvodnje uvek prate smeh i dobra energija. Ovo im je prva godina proizvodnje i Bundi je trenutno jedini proizvod koji imaju u ponudi. Međutim, u planu je još novih ukusa, kao i sok od bundeve.

Kako je Bundi dobio ime?

„Namaz od bundeve je takoreći ‘krstio’ unuk našeg porodičnog prijatelja. Prilikom degustacije, svi su se oduševljavali ukusom, a on je samo uzviknuo ‘Bundi, Bundi’. Nama se to dopalo i tako je Bundi postao Bundi.

Za njega vezujemo još jednu anegdotu, koja se desila prošlog oktobra, baš dok smo bili u procesu proizvodnje. Dečak je došao sa svojim dedom da nam pomogne u poslu. I dok smo svi zajedno radili, primetili smo da ga nema. Mnogo je voleo da igra žmurke, pa smo pretpostavili da se negde dobro sakrio. Počeli smo da ga dozivamo i tražimo po dvorištu, da bismo ga posle par minuta našli u bundevama. Čučnuo je iza bundeve  teške 25 kg, najveće koju smo tada imali. Kada smo ga pitali šta radi baš tu, odgovorio je – ‘Pravim Bundi’.“

Kako se Bundi konzumira?

„Bundi je vrlo zdrav i bogat vitaminima. Može da se jede tako što ćete se zasladiti posle ručka i uzeti kašiku ili dve (mi nikad ne stanemo na tome), može da se namaže na hleb za doručak ili večeru, a može se koristiti i kao namaz za palačinke. Ili kao dodatak ovsenim pahuljicama.“

Kako poručiti?

Sve informacije o tome kako da poručite svoju Bundi teglicu naći ćete klikom na Bundi listing na našem sajtu. Dostava se realizuje Post Express-om na teritoriji cele Srbije. Za porudžbine veće od 24 teglice, od Perovića dobijate besplatnu poštarinu. Možete ih kontaktirati i putem Facebook ili Instagram profila, kao i na Viber i Whatsapp (+381677010207) ili pozivom na broj 011-311-0296.

Bundi i Mali proizvođači

„Za grupu ‘Mali proizvođači’ saznali smo od prijatelja i poslovnog saradnika koji stalno kupuje proizvode od proizvođača koji su članovi udruženja. Kada smo se malo raspitali,  shvatili smo da veliki broj ljudi iz našeg okruženja zna za vašu grupu ili je njen član. Ono što nam je grupa pre svega donela, jeste svest da postoji toliko malih proizvođača koji se trude i rade, koji imaju jako kvalitetne proizvode i koji iste na vrlo duhovit i zanimljiv način predstavljaju. Javljali su nam se ljudi koju su nas zahvaljujući grupi i primetili. Tako da slobodno možemo reći da su nama Mali proizvođači stvorili brojne prilike, iako smo novi na tržištu. Svima bismo preporučili da se pridruže, kako proizvođačima, jer to može biti sjajna prilika da prodaju svoje proizvode, tako i svima koji žele da kupuju kvalitetno.“

Ukoliko i Vas zanima, kakva sve to blaga od domaćih proizvoda nudi naša platforma, poručite za početak svoju prvu teglicu Bundija, udobno se smestite i prelistajte naš sajt. Pronađite svog proverenog čoveka sa sela, a sa njim i svoj omiljeni proizvod.

Podržite lokalne proizvođače mleka – Otkrijte Mlekomap u Srbiji

Pre nego što sam Aleksandra Džavrića, jednog od osnivača platforme Mlekomap, konktaktirala za priču, posetila sam sajt i redom po sekcijama čitala šta su autori stavili kao posetiocima dostupne informacije.

U delu “Često postavljana pitanja”, kao odgovor na “Koji su vaši lični motivi da se bavite ovim pro bono stvarima?”, stajalo je: “Od malena gledamo kako mnoge stvari oko nas propadaju, i večito ostajemo nemi posmatrači. Znate onaj osećaj sreće i ponosa kad znate da ste nekome pomogli u nevolji? To je najbolji motiv. LinkedIn i ostale socijalne mreže su pružile moć nama, „običnim ljudima“ da delimično ili u potpunosti rešimo probleme svojih sugrađana, i to pre svega zahvaljujući empatiji koju gaje drugi naši sugrađani. Mi tu dođemo samo kao most između njih. Za nas ne može puno lepše.”

I to je suštinski sve što bi trebalo da znamo o Mlekomapu. To je ono zbog čega tu ideju treba da podržimo. To je ono zbog čega Mlekomap mora da uspe.

Šta je to Mlekomap?

Kao što i samo ime kaže, Mlekomap predstavlja mapu Srbije na kojoj svoje lokacije ostavljaju mali proizvođači mleka koji su voljni da isto prodaju “na flašu”, da ugoste kupce u svom domaćinstvu ili da mleko dostave u bližoj okolini. Prednost je data mleku, ali uz to, korisnici Mlekomapa, mogu ponuditi i druge mlečne proizvode.

Registracija i prusustvo na sajtu, takođe je potpuno besplatno. Osnivači od njega nemaju nikakvu zaradu.

Kako se registrovati?

Prisustvo proizvođača na platformi uslovljeno je jedino potvrdom o registraciji poljoprivrednog gazdinstva.

Postavljanje oglasa na sajt takođe je jako jednostavno.Potrebno je upisati naziv gazdinstva, kratku objavu gde predstavljate svoje proizvode, broj telefona na koji kupci mogu da vas kontaktiraju, mail adresu i lokaciju na kojoj se vaše gazdinstvo nalazi.

Ukoliko u tome ne uspete, klikom na kontakt formular, šaljete poruku autorima sajta, koji će vam u najkraćem roku odgovoriti i pomoći oko registracije.

Mlekomap u brojkama

Za nepunih 6 dana od kako je platforma pokrenuta, broj registrovanih proizvođača je premašio 100, trenutno ih je 145. Najviše ih je iz Kragujevca i okoline i to zahvaljući Aleksandru. Mnogi od njih poklonili su mu svoje poverenje, zbog ličnog poznanstva.

Za razliku od Šumadijskog okruga, što možete videti i samim pogledom na mapu, istok naše zemlje prilično je neaktivan. U regiji od Negotina do Pirota, na sajtu još uvek nije registrovano niti jedno domaćinstvo. Na pitanje, šta misli zašto je to tako, Aleksandar kaže: “Rekao bih da još uvek nismo došli do lokalnih portala, viber i facebook grupa u pomenutim krajevima, pa se samim tim proizvođači uopšte nisu upoznali sa platformom.”

A šta kažu proizvođači i oni koju su preko platforme pronašli svog ličnog mlekara? Ima li njihovih reakcija?

“Ima jako puno. Više proizvođača nam se javilo kako je krenula prodaja, neki su čak gostovali po medijima, poput RTS-a, Nove S i Sputnjika, dok su kupci sa oduševljenjem slali prve slike mleka, kajmaka i sireva koje su pronašli preko Mlekomapa.”

Kako je nastao Mlekomap?

Mlečno govedarstvo u Srbiji, u krizi je već 20 godina. Cena mleka se godinama nije menjala. Mlekari proizvođačima mleko plaćaju od 50-60 dinara po litru, zavisno od kvaliteta. Dok je cena proizvodnje bar 15 dinara veća. Država premijom, koja sada iznosi 19, umesto do dosadašnjih 10 dinara, samo ublažava ionako tešku situaciju i eventulano pomaže da proizvođači ne budu u minusu.

Nakon višemesečnih protesta proizvođača, kap koja je prelila čašu, bio je skorašnji prestanak otkupa mleka od strane pojedinih mlekara, što je ozbiljno pretilo opstanku gazdinstava, kojima je primarna delatnost upravo proizvodnja mleka. U znak protesta mnogi od njih prosuli su velike količine istog.

Značaj te alarmante situacije, shvatili su i autori Mlekomapa, pa su svakog dana posle svojih redovnih poslova ostajali do kasno u noć, kako bi u rad pustili prvu verziju platforme, za šta im je bilo potrebno oko 5,6 dana. Trka sa vremenom bila je značajna, kako bi sprečili da još jedno gazdinstvo bude ugašeno.

Zanimljivo je da se Aleksandar i Miloš, koji su osnova Mlekomap projekta, zapravo uživo nikada nisu videli. “Mi smo se u par rečenica preko LinkedIn-a dogovorili da probamo da uradimo nešto korisno za mlekarstvo u Srbiji i za sad se čini da je to bila dobra odluka.”

Ko su mali proizvođači mleka?

U Srbiji su većina mali i srednji proizvođači mleka. Mali su oni sa 5 do 10 krava, a srednji oni čija gazdinstva broje od 30 do 40 grla. Nažalost zbog loših otkupnih cena mleka i generalo nepovoljne situacije u stočarstvu, naša zemlja gubi oko 20000 grla godišnje.

U emisiji Sasvim prirodno, u serijalu u kom se bavi mlečnim govedarstvom, u epizodi naziva “Mleko da imamo domaće” Jovan Memedović kaže: “Kada se naš seljak jednom odrekne krava, svog matičnog stada, više se nikad tome i ne vrati. Jer proizvodnja mleka traži vreme, traži znanje i rad.”
A kad smo kod znanja, vremena i rada, mali proizvođači nemaju slobodno vreme, nemaju godišnji odmor ili je on kraći i u potpunosti svoje potrebe podređuju životinjama o kojima brinu.

To su ljudi koji imaju višečlane porodice, decu u školi ili na fakultetu, radni dan od jutra, pa dok mogu da stoje na nogama, bezbroj obaveza i mnoštvo predviđenih i nepredviđenih problema.

Značaj malih proizvođača hrane za Srbiju

Mali proizvođači i poljoprivrednici su ljudi koji ovu zemlju hrane. Zbog kojih ona živi. To su ljudi koji pored svega sa čim se nose svakog dana, nisu odustali od poljoprivrede. Zato nemojte pitati koliko košta litar njihovog mleka. Svakako je vredniji i zdraviji od onog koje možete kupiti u prodavnici. I ukoliko ih ne podržimo na sve načine, pitanje je da li ćemo u skorijoj budućnosti domaće mleko moći da pronađemo na rafovima.

Nadu da se to ipak neće dogoditi ulivaju poruke koje preko kontakt forme dobijaju autori Mlekomapa. Tu su i reči zahvalnosti od strane proizvođača. Ali i reči hvale od strane kupaca, kao i ponude za pomoć u razvoju same platforme.

Ukoliko do sada niste, posetite sajt Mlekomapa. Možda se neki mali proizvođač mleka i lepih domaćih sireva krije baš u vašoj blizini. A za slučaj da ste i sami proizvođač, eto prilike da budete deo jedinstvene mlečne mape Srbije.

Farma bivola – prirodni raj na ušću Begeja i Tise

Ovonedeljnom pričom o malim proizvođačima vodimo vas u Vojvodinu. U mesto Knićanin kod Zrenjanina. Na poljoprivredno gazdinstvo “Čarda”, na salaš porodice Matić. Ova farma nije jedna od mnogih tipičnih, kako za ovaj kraj, tako i za celu Srbiju.

Na njoj trenutno živi na površini od 20 hektara oko 150 grla bivola, što je čini najvećom farmom po broju bivola u Srbiji.

Naši domaćini sa uzgojem ovih životinja počeli su 2007. godine. Tada u Novom Pazaru kupuju tri ženke u jednog mladog bika. U pitanju su bivoli balkanskog tipa i predstavljaju autohtonu sortu, koja na ovom prostoru živi već vekovima. Kako Matići ističu, bivoli su tokom čitave godine na ispaši i svežem vazduhu. Ishrana je bazirana na svežim i suvim kabastim hranivima, a odlike takve ishrane su duži tov i kvalitetniji ukus mesa. Porodično učestvuju u odgoju životinja, brizi o njima i proizvodnji proizvoda od bivoljeg mesa.

Meso bivola

Trenutno u ponudi imaju sveže bivolje meso i suhomesnate proizvode: bivolji kulen u kati, bivolji sudžuk i svinjski vrat u mrežici. Što se tiče mlečnih proizvoda, sada ne postoje planovi za proširenje takve vrste proizvodnje, jer buše daju male količine mleka, pa porodica sa tim podmiruje lične potrebe ili eventualnu neredovnu prodaju onda kada se desi da imaju višak proizvoda. Pored bivola, bave se i odgojem svinja, koje takođe odlikuje duži tov i ishrana zasnovana na kukuruznoj prekrupi, sojinoj sačmi i svežoj lucerki.

Ono što izdvaja bivolje meso od nekih drugih vrsta mesa je to što ono u sebi sadrži pozitivni holesterol. Na prvi zalogaj osetićete da je nešto drugačije od ostalih vrsta mesa, ali to ne znači da ima neprijatan šmek. Bivolji sudžuk sastoji se isključivo od bivoljeg mesa i goveđih creva. U njega se stavlja meso sa malo više loja, a oni najbolji delovi glavni su sastojak bivoljeg kulena. Dostavu ovih proizvoda vrše putem kurirske službe, a svakako ste dobrodošli i na njihovo gazdinstvo da svoje porudžbine lično preuzmete.

Ranč slobode u srcu Vojvodine

Salaš se nalazi u blizini ušća Begeja u Tisu, tako da  se pored užitka za nepca, može uživati i u prelepoj prirodi. Bivoli se u ovom prostoru slobodno kreću, rastu i hrane.

Za našu platformu Matići su saznali na Facebook-u i nadaju se da će im ona doneti nove posetioce i kupce. U planu je proširenje proizvodnje do kraja godine, ali i za sada porodica uspešno uspeva da zadovolji potražnju.
Suhomesnati proizvodi su uglavnom odmah dostupni, a ukoliko želite da probate sveže bivolje meso, potrebno je da ga malo ranije rezervišete.

Ponudu, cenovnik, pojedinosti o dostavi i kratko predstavljanje PG Čarda možete pogledati na sledećem linku: Farma Bivola.

Autor fotografija Nikola Žigrai