ZZAPI zadruga Beograd – dobro pivo za dobre ljude

Letu se bliži kraj, ali manifestacijama, festivalima, sajmovima i događajima koji okupljaju ljude željne dobrog provoda, dobre hrane i pića, moći ćemo da se radujemo i da ih posećujemo sve do oktobra.

A šta je to što svako voli da proba kad negde izađe, naročito u društvu i posle dobre zakuske? Pivo.
Bilo da je industrijsko ili kraft koje danas predstavljamo, pivo je jedno od omiljenih pića na planeti. Ako je verovati statističkim podacima objavljenim na instagram stranici Geokutak, svaki drugi stanovnik Srbije svakog dana popije jednu flašicu piva zapremine 0.33 l.

Ukoliko ste umereni u konzumaciji, prema nekim istraživanjima, različiti su benefiti piva na ljudski organizam, ali samo uz raznovrsnu i dobro izbalansiranu ishranu. A kako bi ugođaj bio kompletan, možda bi nekad umesto industrijskih, mogli da probamo i neko kraft pivo domaće proizvodnje. Dakle, pivo na dan i loše vibracije van.

Kako je nastala Zzapi pivara?

“Zadruga ZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju. Neša i Ljuba su iz ljubavi postali kućni pivari, Aleksandra, Emina i Ana vole pivo i sve što je novo, posebno i neuobičajeno. Sve nadalje je vrenje.”

Zzapi pivara dobila je ime zahvaljući kumi Milici. Dan pre nego što je ekipa trebalo da podnese prijavi za APR, imena nikako nisu mogli da se sete. Tog dana pivo su nosili na takmičenje i druženje kućnih pivara na Fruškoj gori i gutljaj po gutljaj od “Zanataska zadruga za proizvodnju piva”, nastalo je ZZAPI.

Ponuda piva Zzapi pivare

Presedan (Extra Special Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva Strana Dunava (Pilsner) i Komšinica (Irish Red Ale) su piva koja trenutno imaju u ponudi, a u planu je i nekoliko novih ukusa. Preciznije, biće tri nova. U toku je proizvodnja eksperimentalnih serija, a zadrugari kažu da je pitanje koje će se od ta tri izboriti za prvo mesto u velikom sistemu, jer “postoje jaki lobiji unutar same pivare”.

Koja je razlika između Extra Special Bitter i India Pale Ale?

„Extra Special Bitter bismo mogli opisati kao često pivo engleskih pubova i u njemu je nosilac ukusa i arome specijalni slad, Maris Otter. Koliko je nama poznato, ZZAPI jedini ima ovu vrstu piva u Srbiji. U India Pale Ale glavni i odgovorni za bogatstvo ukusa i arome je hmelj, pa su ova piva mirisnija, gorča i možda malo zavodljivija.“

A između između Trimixa i Presedana?

„Presedan vuče na „Mućke“ („Only fools and horses“), a Trimix, kao West Coast IPA na sunčane plaže Kalifornije.“

Dosije „Presedan“

Osim originalnih naziva, Zzapi piva pakuju se u originalna pakovanja. Tako se Presedan, prvo pivo koje su napravili simbolično pakuje u registrator, jer je namenjeno advokatima. „Naša ideja je bila registrator zbog advokata, kao dosije ili arhivirani predmet, ali često svi koji rade u kancelarijama taj registrator doživljavaju kao vrlo praktičan… Da se u njemu drži predmet, ili predmeti.“

Zadrugarka Aleksandra, inače pravnica, zaslužna je što je „Presedan“ pivo advokata i sama je osmislila slogan. „Koliko nam je trebalo da u vreme korone završimo renoviranje i rešimo neke komunalne probleme prostora u kome je proizvodni pogon, ime mu savršeno pristaje. To je zaista za nas bio presedan.“

Podela posla u Zzapi pivari

Kako smo već naglasili pravilo pivare da „žene ne prilaze šporetu“, samo pivo su osmislili i napravili Neša i Ljuba.

Ženski deo ekipe bavi se papirologijom i prodajom, dok muškarci kuvaju. Za sada, osim jednog zaposlenog, ostali zadrugari rade i ostale poslove, prema potrebi. „Vremenom se nadamo, imaćemo za početak 5 zaposlenih pa još i još. Zadrugarka Emina nam je u Sarajevu, tako da oštrimo se i na izvoz.“

Kraft ili industrijska piva?

„Kraft piva se proizvode u malim serijama, proizvodni proces traje dugo i koriste se isključivo voda, slad, hmelj i kvasac. Ako pivo ima interesantan dodatak, kao sto je mango, malina, bilje uvek se dodaje voće i bilje, nikad arome. Nagrada za trud je bogatstvo ukusa i mirisa koji su odavno u borbi za što većim profitom napustili industrijska piva.“

„Ljubitelje i poznavaoce krafta najteže osvojite, ali onda znate da ste na dobrom putu. Kod nas je dosta popularna IPA koja ima svoje redovne potrošače i poklonike. Sve je manje onih koji kategorično kažu „Ja ne pijem kraft, samo industriju“. Radoznalost ih ipak navede da učine prvi korak, a svaka velika promena započinje prvim korakom. Učestvujemo na festivalima u celoj Srbiji i zaista da nemamo uši osmeh bi nam obišao oko glave kad naši zadovoljni kupci dođu do našeg štanda i kažu „Dobro je, tu ste, zabrinuo/la sam se da nećete doći“. Kraft pivo je i priča o radoznalosti – svi koji piju kraft žele da probaju sve, ali nam se i vraćaju. Isti su kao i mi.“

Zzapi pivara i Mali proizvođači

„Sticajem srećnih okolnosti Mali proizvođači su pronašli nas, a mi od onda ne damo da budemo zaboravljeni. Mali proizvođači su nama jedno veliko lepo iskustvo i preporučujemo ih svima – i potencijalnim potrošačima i drugim malim proizvođačima.“

Na našem sajtu, domaća kraft piva možete poručiti klikom na sledeći link: Zadruga Zzapi Beograd. Sve novosti i gde je sve stiglo Zzapi pivo možete pogledati na njihovom instagram profilu: @zzapipivara.

Za teritoriju grada Beograda dostava se vrši kurirskom službom. Za akciju 4+1 dostava je besplatna. Najbolje je da se poruči dan ranije, a termini isporuka su ili između 13-17 h, ili između 17-20 h. Za porudžbine za isti dan, zadrugari jave da li je i kako moguće realizovati ih. Dostava za ostala mesta u Srbiji, moguća je ukoliko kupac prihvata troškove dostave kurirskom službom i rizik od lomljenja.

Gde se u mogu kupiti i popiti Zzapi piva?

U Beogradu se pivo može popiti u „Rock and Beer“ u Dobračinoj, „Beernici“ u Borči, „Beatrice-i“ u Kosovskoj, „Sekirani“ u Maršala Birjuzova i Grčića Milenka, „The Paratha“, indijskom restoranu u Kneginje Zorke, „Mehanika pubu“ u Belvillu i “Dva medveda” u Carice Milice.

Flašice se mogu kupiti u diskontu „Dado“ u Zemunu, u Starca Vujadina i „Cer prometu“ u Gavrila Principa, Maksima Gorkog, Jedrenskoj i Kapetan Mišinoj.

U Novom Sadu tu je „Irish Pub Red Cow“ u Zmaj Jovinoj.

Proizvodnja kraft piva, anegdote i nagrade

Od početka proizvodnje do momenta kada je pivo spremno za konzumaciju potrebno je između 30 i 40 dana. Zadrugari su sa nama podelili, kako nastaje Trimix.

„Skoro svaki put kad kuvamo Trimix, zaboravimo da nabavimo jedan mali (tajni) sastojak. Onda krene kuvanje, onda kad shvatimo da smo ga zaboravili srce preskače, pa ide epizoda „Ptice trkačice“. Malo se istresiramo, ali od toga možda pivo bude još živahnijeg ukusa.“

Za svoj trud Zadruga Zzapi Beograd za sada je dobila dve nagrade. Treću nagradu na takmičenju kućnih pivara za “Bitter” i Specijalno priznanje za “Trimix” na Etno sajmu.

Ostvaranje sna i planovi za budućnost

Na pitanje šta im je donela proizvodnja piva i da li je to nečiji ostvareni san, zadrugari odgovaraju: „Da, da. Naš ostvaren san. I donela nam je dobro pivo, a doneće nadamo se i zaradu. Početak je jako težak, ali naši živci su značajno ojačani vitaminima B grupe iz piva, pa hrabro idemo dalje.“

A kad smo kod budućnosti, „Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke.Ukratko, da rastemo.“

Sa kojom hranom da kombinujemo Zzapi piva?

„Kobasice, krilca i rebarca se vole sa pivcima uvek. Uz “Presedan” idu dobro i sirevi, i hleb i puter, a od plodova tora jagnjetina, svinjetina i junetina. Uz “Levu Stranu Dunava” dobro pristaju i plodovi mora, i pikantne kobasice i pržena slaninica. Uz “Trimix” dobro zaranjaju jaki sirevi i roštilj, i pomalo paradoksalno, ali uspešno – sladoled od vanile. “Komšinica” voli i delikates i maslinice.“

I za kraj, mala Zzapi flašica ili „debeljka“?

“To zavisi od planiranog vremena „uništenja“ piva. Ako planirate da se to dogodi brzo i pozvali ste društvo u pojačanje, debeljke sveže punjene na pegazu, finansijski su povoljnija varijanta. Ali, treba da se unište brzo, za 4-5 dana. Ako ne znate tačno kad će pivo „poginuti“, staklena ambalaža i proces njenog punjenja obezbeđuju mnogu duži vek, koji je uvek označen na flašici. A to je najčešće godinu dana od dana punjenja.”

Tako da, drage pivopije, požurite da probate domaće kraft pivo iz Borče. I malu flašicu, a i “debeljku”, jer kao i što im i sam slogan kaže, zadruga Zzapi proizvodi dobro pivo za dobre ljude. I da još jednom ponovimo: “Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke. Ukratko, da rastemo.“

Kako prepoznati domaću piletinu?

Ne samo kod nas već i u svetu, piletina je meso koje se najčešće nalazi na trpezama pripremljeno na najrazličitije načine.

Prvi korak u pripremi pilećeg mesa je kupovina tj. odabir. Retki su srećnici koji imaju uslove da sami odgaje piliće i pouzdano znaju čime su oni hranjeni. Za one druge, koji pileće meso moraju kupovati, bitni su kriterijumi koje primenjuju kako bi kupljeno meso bilo kvalitetno.

Naravno, najpouzdaniji pokazatelj kvaliteta pilećeg mesa je sertifikat ukoliko ga proizvođač poseduje. Mnogo više se priča o sertifikaciji i organskoj proizvodnji svih proizvoda nego što se pribegava proveri i potvrdi zahteva za iste. Takav je slučaj i sa pilećim mesom.

Srećna je okolnost da neki kupci imaju pouzdane dobavljače, a drugima ostaje umešnost da prepoznaju kvalitetno meso i da ga kupe na pijaci ili marketu.

Izbor pilećeg mesa

Pri izboru pilećeg mesa, prvo treba obratiti pažnju na izgled i boju kože na mesu. Ona treba da je neprozirna i bez povreda (uboja i masnica – podliva). Ako su pilići hranjeni kukuruzom, koža će imati finu žućkastu boju.

Važan pokazatelj načina uzgoja pilića je njihova težina i dužina trajanja tova.

Pilići koji su hranjeni bez dodataka hormona, provodili dan na otvorenom i u pokretu, mogu dostići maksimalnu težinu 2 – 2,5 kg za vreme od 3 – 4 meseca. Intenzivan tov pilića traje znatno kraće (do 50 dana) i za to vreme pilići dostižu duplo veću težinu.

Kvalitet pilećeg mesa u zavisnosti od ishrane pilića

Ishrana pilića kao i drugih životinja čije produkte ljudi koriste za ishranu je faktor koji presudno utiče na kvalitet mesa i drugih produkata.

Konvencionalan uzgoj pilića i njihova ishrana podrazumeva upotrebu potpunih krmnih smeša (PKS) koje u svom sastavu imaju izbalansiran odnos svih hranljivih materija (proteina, masti, celuloze, minerala, vitamina…), ali im se u početnom stadijumu dodaju antibiotici, hormoni i drugi dodaci koji treba da preduprede pojavu bolesti pilića u prvoj fazi tova.

U ne tako davnom vremenu, PKS za piliće su proizvođene uz dodatak ribljeg i mesnog brašna kao nosioca proteina i masti. Meso pilića hranjenih tako proizvedenim PKS i bez probe kuvanja, imalo je miris na riblje i mesno brašno. Zbog toga se u konvencionalnom (intenzivnom) tovu u PKS za piliće ne dodaju riblje i mesno brašno. Oni su zamenjeni sojom koja ima visok sadržaj proteina, a nema miris koji se zadržava u pilećem mesu.

Organska proizvodnja (kojoj teže i na koju prelaze Mali proizvođači hrane u Srbiji) mora poštovati principe i propise predviđene Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama u organskoj proizvodnji.

Nerealno je očekivati da će proizvođači živinskog mesa na konvencionalni način prelaziti na organsku proizvodnju istih. Razlozi za to su ozbiljni i opravdavaju njihove odluke. Prvi i najbitniji razlog je nedostatak uslova za uzgoj pilića na organski način. On prevashodno zahteva značajno veći prostor od postojećeg u konvencionalnoj proizvodnji za značajno manji broj piliča. Isto tako, organski uzgoj pilića podrazumeva postojanje ispusta i velike površine ograđenog zemljišta obraslog travom koje će omogućiti pilićima celodnevni boravak na otvorenom. Kretanje i pored konzumiranja trave moći će da kljucaju i gliste, crve, mini životinje, čime unose dodatno proteinsko hranivo.  Njihova osnovna hrana koja se sastoji od prekrupljenih žitarica, ovakvim načinom življenja biva obogaćena proteinima.

Održavanje zdravih uslova uzgoja

Poželjno je da pilići 2/3 dana provode na otvorenom (ispustu), a to znači da im u tom vremenu hrana i voda moraju biti dostupne da se ne bi morali vraćati u objekat u kome noćevaju. Poželjno je da je objekat bude sagrađen od čvrstog materijala.

Ovakav način uzgoja je sezonskog karaktera i ograničava uzgoj pilića na proleće, leto i jesen. Zimi njihov boravak na otvorenom ne bi bio izvodljiv.

Kako se pilići puno kreću na ispustu, troše dosta energije na tu aktivnost, pa je i njihovo napredovanje sporije. Zahvaljujući tom kretanju, njihovo mišićno tkivo (meso) će  biti finije strukture, čvršće i ukusnije od onog proizvedenog u konvencionalnom uzgoju.

Važan preduslov za organski uzgoj pilića je odabir vrsta pilića autohtonih sorta čija je otpornost na bolesti viša, jer u ovom uzgoju nema upotrebe antibiotika i drugih stimulativnih sredstava. U autohtone rase spadaju: somborska kaporka, svrljiška kokoš, dečanska kokoš, gološijanka i dr. Brojlerski piliči (brzorastući pilići) nisu pogodni za organsku proizvodnju.

Da bi pileće meso bilo proizvedeno po principima organske, oni se moraju hraniti žitaricama takođe organski proizvedenim. Da bi ovaj uslov bio zadovoljen, zemljište na kome se žitarice uzgajaju mora biti slobodno od pesticida, herbicida i teških metala. Samo na takav način proizvedene žitarice će moći biti organska hrana za piliće.

Tako proizvedeno pileće meso ima prijatan, svojstven miris, boju i ukus. Potvrda da je hrana za piliće, a time i meso pilića organski proizvedeno se dobija po završenoj analizi u akreditovanoj laboratoriji za tu vrstu posla. Analiza obuhvata organoleptički, mikrobiološki I hemijski pregked koji su predviđeni Pravilnikom  za hranu za piliće kao i pileće meso.

Zdrava ishrana pilića

Pravilna ishrana i uslovi držanja pilića su preduslovi za dobijanje kvalitetnog mesa. Prvi korak ka tome je veoma važan, a to je nabavka kvalitetnih jednodnevnih pilića odgovarajuće rase. U prvim danima života (5-6 nedelja) pilići nemaju pravo perje, pa ni mogućnost termoregulacije. Zato je u tom period potrebno da se prostor u kome su smešteni adekvatno greje da bi se u prvoj nedelji njihovog života održavala na oko 35 C. Svake naredne nedelje temperatura se može snižavati za po 5 C, dok se ne izjednači sa temperaturom okoline.

Prema ponašanju pilića u odnosu na izvor toplote, zaključuje se da li je temperatura odgovarajuča, niska ili visoka. Ako se svi piliči grupišu oko izvora toplote, znači da im je hladno i grejanje treba pojačati. Ako su pravilno raspoređeni po celom prostotu koji im je na raspolaganju, znači da im temperatura odgovara.

U periodu operjavanja piliće ne treba pustati van zagrejanog objekta I treba voditi računa da hrana bude kvalitetna i zdravstveno bezbedna (mikrobiološki i hemijski ispravna).

Nakon 5-6 nedelja ako su spoljni uslovi povoljni, operjali pilići mogu tople delove dana provoditi u ispustima, travnjacima gde će hrani “dodavati” i proteinske dodatke u vidu glista, crvića, buba i svega što na livadi nađu. Konzumnu veličinu  od 2-2,5 kg ovi pilići dostižu za 4-5 meseci.

Kada se jedan turnus pilića završi, pre useljavanja novih pilića, objekat u kome pilići provode prve nedelje života, obavezno treba dezinfikovati i odmoriti.

Posebna pažnja se mora obratiti u tom početnom periodu na higijenu prostirke i njenu vlažnost. Kako se hrani za piliće ne dodaju nikakvi dodaci  (poput kokcidiostatika) mora se higijena održavati na visokom nivou kao i redovno provetravanje prostora da se ne bi zbog vlage pojavila kokcidioza.

Standardi i sertifikati u proizvodnji piletine

Uvođenje standarda u proizvodnju svih proizvoda je preduslov za njihovo plasiranje na tržište (lokalno, Evropsko i svetsko).

CE znak je potvrda bezbednosti upotrebe svakog proizvoda koji ga nosi. Bez njega se bilo koji proizvod ne može naći na Evropskom tržištu.

ISO standarda ima više, u Srbiji se primenjuju: Sistem menadžmenta kvalitetom – ISO 9001; Sistem ekološkog menadžmenta – ISO 14001; Sistem mendžmenta bezbednosti hrane – ISO 22000; Sistem menadžmenta zaštite zaposlenih – OHSAS 18001…

Najbitniji standard koji je zaživeo kod nas i primenjuje se u proizvodnji hrane pa i pilećeg mesa je HACCP – sistem bezbednosti hrane koji se zasniva na kontroli potencijalnih opasnosti (mikrobioloških, hemijskih I fizičkih) kojima su izloženi svi procesi tokom proizvodnje, prerade, pakovanja, čuvanja i distribucije pilećeg mesa. HACCP je prilagođen svim vrstama proizvodnje hrane i njihovom rukovanju.

Pored primene standarda koji treba da rezultiraju dobijanjem kvalitetnog proizvoda (pilećeg mesa) potrebna je i potvrda da je ceo proces tekao kako treba. To se postiže sertifikacijom. Za pileće meso je bitna organska sertifikacija.

Sertifikaciona tela i standardi

Sertifikaciona tela vrše proveru svakog procesa u toku proizvodnje pilećeg mesa do krajnjeg proizvoda. Ako su svi ispitivani parametri zadovoljili zahteve propisane Pravilnikom, izdaje se sertifikat koji svedoči da je pileće meso zdravstveno bezbedno i organski proizvedeno. Za kupca to znači da je pileće meso hemijski i mikrobioločki ispravno (ne sadrži pesticide, fungicide, antibiotike, hormone i bilo koje sintetičke hemijske supstance).

BRC je standard namenjen proizvođačima hrane-pilećeg mesa kojima je cilj uvođenje dobre proizvođačke i dobre higijenske prakse. Ovaj standard se primenjuje na svaku operaciju u proizvodnji hrane (od početka proizvodnje, procesa klanja I prerade).

Košer je naziv za sertifikat u idustriji hrane I pića kojim se garantuje kupcu da je određeni prehrambeni proizvod proizveden po zahtevima propisanim Torahom I da ga mogu konzumirati pripadnici jevrejske verske zajednice. Košer živinom se snatraju samo kokoške, ćurke, guske i patke, a živinsko meso se ne sme mešati sa mlekom i mlečnim proizvodima. Klanje živine može obaviti samo osoba koju zovu “šočet”.

Halal je standard koji se odnosi na hranu pripremljenu po šerijatskim zakonima i koju koriste muslimani širom sveta. Da bi se dobio ovaj sertifikat, u proizvodnji se ne sme koristiti svinjsko meso, krv, životinje mesojedi, ptice grabljivice, životinje koje su zaklane u nečije drugo ime, a ne u ime Alaha, aditivi, emulgator E120, zabranjena je upotreba alkohola (likeri koji se koriste u konditorskim proizvodima) kao i svinjskog želatina.

Ako se ispoštuju svi zahtevi pomenutih standarda (bar dobra higijenska i proizvodjačka praksa, HACCP), izvrši provera kvaliteta i mikrobiološke ispravnosti pilećeg mesa, što rezultira dobijanjem sertifikata da je meso organski proizvedeno, onda smo sigurni da je naš izbor pilećeg mesa bio pravi.

Osvrt članova našeg udruženja

Za ovaj tekst svoj komentar dala nam je Ana Popović, jedna od članica našeg udruženja koja se bavi proizvodnjom domaće piletine. Aninu domaću piletinu i ostale proizvode iz njene kuhinje možete poručiti i pogledati klikom na sledeći link Domaće od Popovića. Ali pre toga pročitajte šta to sve i kako rade mali proizvođači kako bi proizveli zdravo meso.

“Zdrava ishrana je veoma važna i bitna za ljudski organizam. Piletina je često zastupljena u ljudskoj ishrani. Zbog toga je važno  koristiti domaću piletinu i znati prepoznati je. Kod domaće piletine bitnu ulogu ima kvalitet i način na koji se hrani živina.

Domaće pile zahteva potpuno prirodnu ishranu. Pod prirodnom ishranom podrazumeva se korišćenje raznovrsnih žitarica i velika zelena površina gde pored trave pilići jedu gliste i bubice što utiče na ukus i miris mesa. Domaće pile ima izraženu žutu boju kože.  Meso se razlikuje od mesa tovnog pileta po tome sto je malo žilavije i tamnije boje. Razlika je u tome što domaće pile šeta , jača mišiće, jede prirodnu hranu i tako sporije stiče masu. Zbog toga je domaće pile uvek manje težine u odnosu na tovno pile.

Potreban je duži vremenski period do trenutka korišćenja mesa, u odnosu na tovno pile. Potrebna je i veća količina žitarica za ishranu u odnosu na tovno pile. Iz tog razloga proizvodnja domaće piletine je skuplja . Na zdravo i kvalitetno meso takođe utiče održavanje zdravih uslova izgoja. Prostorija mora da bude osvetljena, dezinfikovana prirodnim krečnim rastvorom i provetrena.

Domaća piletina sa seoskog gazdinstva

Poreklo domaće piletine uvek je seosko gazdinstvo što dokazuje potvrda o aktivnom statusu domaćinstva koja se obnavlja svake godine. Aktivno gazdinstvo podrazumeva aktivno zasejane površine. Upotreba antibiotika i drugi dodaci nisu zastupljeni iz razloga što nisu potrebni.

Boravak Živine u prirodnom okruženju obezbeđuje sve vitamine i neophodne dodatke. Važno je izabrati domaću piletinu zbog održivosti seoskih gazdinstava, smanjenja ekološkog otiska, bezbednosti hrane, manje izloženosti pesticidama i hemikalijama. Zdravstvena korist je u tome što u domaćem piletu nema hormona i antibiotika. Svi navedeni razlozi imaju prednost i preporuku da u ishrani bude zastupljena domaća piletina. Želim da sve čitaoce informišem kako bi doneli prave i ispravne odluke i podigli svest o važnosti podrške lokalnim malim proizvođačima domaće piletine.”

Autor fotografije: Veljko Simić (Sveža piletina kod Veljka)

Vodenica Stanković – stari mlin u novom ruhu

Popisom vodenica i obradivog zemljišta u Srbiji iz 1867. godine zabeleženo je čak 7125 vodenica.Obično su se nalazile u uvalama. Do potoka ili reke, okružene šumom i netaknutom prirodom, uglavnom blizu puta. Ko je u ta davna vremena imao vodenicu, važio je za domaćina, jer je imao hleb. Ono što je istina bilo jako retko, jeste da vodenica ima jednog vlasnika. Često ih je bilo više, pa su se smenjivali u vodenici na nedeljnom nivou i to po nepogrešivom, unapred određenom redosledu.

Koliko je danas vodenica u Srbiji, nije poznato. Vodenice su nekad bile mesto gde se mlelo žito i dobijalo brašno za hleb. Mesto sastanka i razgovora meštana. A česta su tema i u srpskoj književnosti, narodnoj muzici i slikarstvu.

“Vodenica je mlin koji se pokreće snagom vode. Vodenice su se gradile od drveta na rekama ili potocima. Vodenica radi tako što voda udara u drveni točak sa perima, i on se tada pokreće. Taj drveni točak okreće vodenički kamen. Žito (ili kukuruz) se stavlja u koš. Na kamenu je čeketalo koje skakuće po kamenu i potresa kutlaču na košu, iz koje izlazi žito koje kamen, okrećući se, melje. Brašno pada u sanduk ili mučnjak.”

U ovonedeljnoj priči o malim proizvođačima, upoznajemo se baš sa jednom takvom starom, nedavno obnovljenom vodenicom.

Vodenica Stanković i Rasina

Porodica Stanković, generacijama je otkupljivala seosku vodenicu u Tršanovcima kod Brusa, da bi danas potpuno bila u njihovom vlasništvu. Vodenica stara više od 200 godina, koja prema rečima našeg sagovornika Marka i idejnog tvorca njene obnove, potiče još iz vremena Turaka, nalazi se na reci Rasini.

Rasina, poznata i kao „Čarapansko more“ izvire na padinama planina Goč i Željina, na nadmorskoj visini od 1340 m. 92 kilometra dugim tokom protiče okrugom koji je po njoj dobio ime, sve do ušća u Zapadnu Moravu, 5 km nizvodno od Kruševca.

Na njoj se prema nezvaničnim podacima nekada nalazilo preko 50 vodenica. Danas ih ima možda 5,6. Jedna od njih je i vodenica porodice Stanković.

Obnova vodenice Stanković

Prestala je sa radom početkom 2000-ih kada Markov deda Živko zbog nedostatka snage više nije bio u mogućnosti da je održava, ali i zbog nadolaska velike količine vode koja je dosta oštetila jaz.

Godine koje su usledile, doprinele su njenom ubrzanom propadanju, iako se nalazi blizu glavnog puta Kruševac – Brus, sa lepim prilazom, a sada i dvorištem.

Strpljivo je čekala Markov povratak u rodni kraj, a početak pandemije doprineo je da se konačno sve kockice slože da zajedno sa dedom, ocem i stricem počne obnovu. Kako i sam kaže, stanje je bilo alarmantno i pre 4 godine započeli su svakodnevne radove kako bi vodenicu ponovo doveli u radno stanje.

Bilo je potrebno mnogo vremena i resursa, kako bi posle 6 meseci intezivnih radova vodenica ponovo bila radno osposobljena. „Za početak je bilo potrebno renovirati noseće stubove i zidove, srediti krov, drvene zidove vodenice, kao i kamene zidove vodeničke sobe. Zatim smo morali da pročistimo vadu (kanal kojim voda dolazi do vodenice) koji je dosta bio zapušten i da sagradimo novi jaz na Rasini. U završnoj fazi sredili smo mehanizam za mlevenje, kamen i sito za brašno.“

Inovacije

„Kroz proces obnove trudili smo se da zadržimo autentičan izgled vodenice i što je više moguće starih elemenata. Pored sentimentalne vrednosti, stari mehanizmi su i dosta kvalitetniji od novih, jer su ljudi imali mnogo više vremena da pronađu i obrade najkvalitetnije materijale. Naravno, ubacili smo i neke nove pomoćne mašine, pre svega selektor za prečišćavanje žitarica i sito za prosejavanje žita, koji rade na struju i ne zahtevaju dodatnu radnu snagu, za razliku od starih mašina koje su bile ručne.“

Marko bi želeo da napravi ekonomski održiv model koji će vodenicu održavati u životu. Upravo to je celoj porodici i glavni motiv za pokretanje proizvodnje i prodaje brašna.

Uslužno mlevenje i ujam

Stankovića vodenica ima tri kamena i za sada uspešno uspeva da zadovolji potražnju za brašnom. Proizvodni kapacitet je prilično veliki. Na jednom kamenu, za vreme jedne smene moguće je samleti od  600 do 800 kg brašna. Tako da i pored kontinuiranog porasta potražnje, njihovi kupci i dalje ne ostaju bez svog omiljenog brašna. To što je vodenica baš na Rasini, omogućava joj da nesmetano radi cele godine. Tokom letnjih meseci, ne rade sva tri kamena, ali za jedan uvek ima dovoljno vode.

Ispod tog više od dva veka starog vodeničkog kamena na Rasini, svakodnevno izlaze kukuruzno žuto, kukuruzno belo, pšenično integralno, heljdino, ražano, speltino i ječmeno brašno.

„Brašna od celog zrna žitarica mlevenih na vodenici, privilegija su za sva čula. Proizvodnja pokrenuta iz želje da se brašnu, koje je osnovna životna namernica priđe na malo drugačiji način, ponudi proizvod vrhunskog kvaliteta i potpuno drugačije iskustvo u odnosu na industrijske proizvode. Prošle godine smo počeli sa radom, dobili dosta zadovoljnih kupaca i povratnu informaciju da kvalitetan proizvod uvek nađe put do kupca.“

Porodica ne rade uslužno mlevenje, iako se trude da komšijama i prijateljima nekad izađu u susret. Razlog je nedostatak radne snage i to što imaju raspored prema kom određenim danima melju određene žitarice. Prelazak na drugu vrstu brašna iziskuje čišćenje kamena, za šta je opet potrebno vreme.

Ujam, za slučaj da se ipak uhvati termin da se nekom nešto umelje na starom vodeničkom kamenu, iznosi između 10–15 %.

Vodenica Stanković i Mali proizvođači

Plan je da se u budućnosti fizički zahtevni poslovi automatizuju i olakšaju, kao što su na primer pakovanje i manipulacija žitaricama. Tada će se steći uslovi za proširenje kapaciteta, optimizaciju troškova i mogućnost da se prodaja podigne na još viši nivo.

A kako se vodenica Stanković povezala sa Malim proizvođačima? „Pošto smo i sami ljubitelji domaćih proizvoda, za grupu smo saznali početkom pandemije. I sami smo bili kupci. Kada smo počeli da proizvodimo brašno, priključivanje grupi bio je logičan korak. U samom početku zajednica je dosta pomogla da se čuje za naša brašna i da dođemo do prvih kupaca.“

Brašno proizvedeno u vodenici Stanković možete poručiti preko našeg sajta, direktnom porukom na Instagramu, Facebook-u, kao i na broj telefona 0658323567 (Viber, Whatsapp, SMS, poziv).

Dostava je moguća poštom za sve krajeve Srbije. Od dana poručivanja, porudžbinu možete očekivati na adresi u roku od 5-7 dana, a nekada i pre.

Za porudžbine veće od 2000 dinara, dostava je besplatna, a za one manje od tog iznosa je 300 dinara.

Vodenice Rasine

U opštini Brus na reci Rasini i Graševici, postojalo je više desetina vodenica. Trenutno ih ima 5-6, a jedna od njih je vodenica Stanković. Na magistralnom putu Kruševac – Brus, na izlazu iz sela Tršanovci čeka vas ova više od dva veka stara građevina. Porodica vredno radi na njenom uređenju i nadaju se da će postati prava turistička atrakcija za sve koje put, kao nekad, nanese ovim drumovima. Za malo mira kraj plahovite Rasine, za užitak uz zvuk moćnog huka vodeničkog kamena, na čašicu razgovora i koji kilogram najzdravijeg brašna od domaćih žitarica.

Bezvremena, ne samo kroz priču, legende i narodne izreke, vodenica je prema rečima slikara Milutina Dedića skoro savršen izum. „Pravljena od drveta i kamena, koristi vodu kao energiju i mogla bi da egzistira još dve hiljade godina, ako bi čovek imao pravilan odnos prema njoj.“

Večna, ali i dalje u izumiranju, okružena korovom, nadošlom vodom i mrakom. Sve dok se ne vrati neki unuk poput našeg sagovornika da je obnovi, unapredi, modernizuje. I konačno pokrene taj teški vodenički kamen, koji godinama uprkos svemu opstaje, uvek spreman da ponovo pod prvim mlazom vode krene da melje i pravi brašno. Da selu vrati život, reci snagu, a vlasniku osećaj da je ono što u stvari i jeste svaki srpski seljak, sa vodenicom ili bez nje. Domaćin.

Gazdinstvo Đorđević – povratak korenima, rad, fleksibilnost i zajedništvo

Da li znate da kada u Google pretragu upišete pojam “porumbčići”, pretraživač izbacuje samo jedan rezultat? Link koji vas klikom vodi pravo na profil gazdinstva Đorđević na našem sajtu.

A šta su to porumbčići? Porumbčići su mali kiseli kukuruzi spakovani u tegle. Proizvod porodice Đorđević iz Donje Prilite kod Zaječara sa kojom vas danas upoznajemo.

Preseljenje u Srbiju

Priča počinje, sada već davne 2000. godine, kada se Klaudija i Zoran, kao mladi bračni par, stacioniran u Beču, odlučuju za povratak u Srbiju na imanje Zoranovog oca.

Kao glavni motiv za preseljenje i odgajanje porodice u Srbiji navode: “Miran, spokojan i zdrav život u svakom smislu. Počevši od ishrane, fizičkog, pa sve do mentalnog stanja.”

Domaćinstvo oživljava i biva obnovljeno njihovim dolaskom. Polako niču jedna po jedna građevina, da bi 2010. godine nakon krčenja i pripremanja jedne njive započeli sa proizvodnjom aronije. Zašto aronija? Raspitivali su se o različitim biljnim vrstama, koje su višegodišnje, nisu zahtevne za održavanje i koje nije neophodno tretirati nikakvim hemikalijama. Hteli su kulturu koja bi bila samoodrživa i tako je izbor pao na aroniju. Zasadili su je na parceli od 50 ari i taj zasad i danas imaju.

Kako je počela proizvodnja?

Pre par godina ova devetočlana porodica krenula je sa proizvodnjom zdravih, neprskanih proizvoda za sopstvene potrebe. Vrlo brzo nakon toga proširili su proizvodnju i time pružili ljudima u okolini zdravu, raznovrsnu i kvalitetnu hranu. Odluka da gradski život zamene seoskim, pomogla im je da potvrde da život na selu može biti kvalitetan kao i onaj u gradu, ali u mnogim segmentima daleko opušteniji i lepši.

Danas se prodaja i kod njih odvija putem interneta, što im daje mogućnost da svoje proizvode šalju na adrese zadovoljnih korisnika širom Srbije. Beograd, Mladenovac, Novi Pazar, Novi Sad, Paraćin, Bor i Kladovo su samo neki od gradova u kojima su proizvodi Đorđevića pronašli svoje degustatore, kupce i obožavaoce.

Mama Klaudija bila je incijator početka razvijanja malog porodičnog biznisa. “Uvek nam je dobar kvalitet bio na prvom mestu. Kroz naše konstantno razvijanje i usavršavanje proizvoda, budite uvereni da svaki proizvod koji kupite je dobrog kvaliteta i ukusa! Plodovi su sa naših plantaža, iz naših bašta i voćnjaka.”

Šta proizvodi gazdinstvo Đorđević?

Bilo da ste zainteresovani za prlitske porumbčiće, sok od aronije, beli luk u prahu ili džem od višnje, kod Đorđevića možete naći sve od kisele ruske salate, salčića i pihtija, do pesto sosa od sremuša ili bosiljka, u zavisnosti od sezone naravno..

Ova porodica ima zasad oraha, šipurka i aronije. Svi proizvodi su neprskani. Krenuli su sa proizvodnjom matičnog soka aronije, da bi danas posle niza godina eksperimentisanja i unapređenja ukusa i proizvodnje u ponudi imali i sirće, kao i vino od aronije koje ne sadrži dodatni šećer i udeo alkohola je svega 7,25 %.

Svi proizvodi se pre plasiranja na tržište šalju na analizu. Kako se njihovi zasadi ne tretiraju hemijom, obrađivanje svih kultura zahteva mnogo rada u kom svi članovi porodice ravnomerno učestvuju. „Naš koncept međusobne saradnje je takav da je svako u sve upućen, jer jedino je tako održivo ovo što radimo. To je suština malog gazdinstva, fleksibilnost i zajedništvo.“

Prlitski porumbčići kao brend

Kada bi morali da izdvoje jedan svoj proizvod, to bi bili „Prlitski porumbčići“. Zašto Prlitski i zašto porumbčići? Prlitski, kako bi od zaborava otrgli ime svog sela Donje Prlite i sačuvali sećanje na starosedeoce ovog mesta na obroncima Stare Planine. Porumbčići izvor imaju u vlaškoj reči „porumb“, što u prevodu znači kukuruz.

A zašto baš kukuruz kao glavni proizvod i kao brend? Pa zbog toga što je kačamak već vekovima omiljeno jelo kako meštana Donje Prlite, tako i mnogih ljudi širom Srbije.

Posebno unapređenje proizvodnje planirano je upravo za porumbčiće. Porodica ima viziju da u budućnosti njihove teglice sa kiselim kukuruzom iz Donje Prlite krase rafove prodavnica zdrave hrane u Beogradu.

Gazdinstvo Đorđević i Mali proizvođači

Za našu platformu Đorđevići su saznali preko svojih kupaca koji su se upravo preko facebook grupe „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ povezali sa drugim malim proizvođačima i tako za sebe pronašli mnoge autentične, kvalitetne, domaće i zdrave proizvode. Članstvo u našem udruženju doprinelo je prepoznatljivosti njihovog gazdinstva i proširenju prodaje proizvoda širom Srbije. Do tada su ih plasirali uglavnom na lokalno tržište.

Ukoliko i vas zanima šta to gazdinstvo Đorđević ima da ponudi, listu njihovih proizvoda možete pogledati klikom na listing gazdinstva na našem sajtu.

Svoje proizvode porodica šalje brzom poštom, svakog dana od ponedeljka do petka. Lična dostava za Beograd moguća je uz fiksnu cenu dostave od 300 dinara, nezavisno od količine kupljenih proizvoda i težine paketa.

Čovek i zemlja

U maju 2021. godine, Đorđevići su na svom imanju ugostili ekipu televizije Hram. U emisiji naziva „Povratak“, autor i voditelj Dejan Stojadinović u uvodu kaže: “Ako današnji čovek, savremeni čovek, želi da upozna sebe, ako želi da spase sebe i da se vrati sebi, prirodi i Bogu, mora prvo da se vrati zemlji. I da počne ponovo da se odnosi sa zemljom, da je obrađuje, a i ona njega da obrađuje, da ga ponovo vrati sebi. Odnos čoveka i zemlje u današnjem vremenu je poremećen, komunikacija je narušena, a ljubavi između čoveka i zemlje gotovo i da nema. Čovek od zemlje traži previše. U njoj vidi interes, kapital, zaradu, uspeh i bogatstvo. A zemlja od njega očekuje ljubavni odnos i komunikaciju.”

“Da bi se taj odnos između čoveka i zemlje, čoveka i prirode popravio, da bi se ljubavni odnos ponovo uspostavio, čovek mora da se vrati zemlji, da je ponovo oseti u svojim rukama kao svoju i da je voli kao samoga sebe, jer on to i jeste – zemlja. I da bi postao večnost, potrebna mu je upravo zemlja. Samo u ljubavnom odnosu i harmoniji sa zemljom čovek može biti čovek i čovek može pobediti smrt i postati nešto više od zemlje. Može postati sin, naslednik.”

Poruka porodice Đorđević Malim proizvođačima

Balans između prirode i čoveka, čoveka i zemlje i čoveka i Boga, uspela je da uspostavi porodica Đorđević. Na pitanje šta bi poručili drugim malim proizvođačima, kažu da je jedino bitno ne odustati od svojih snova, želja i naše zemlje u zamenu za život u inostranstvu. Kao primer da je život u Srbiji lepši i bolji nego preko navode i činjenicu da njihov zet, poreklom Nemac, od 2017. godine živi i radi na gazdinstvu zajedno sa njima. Uz to, primio je i pravoslavnu veru, pa danas ponosno nosi ime Serafim.

Ukoliko vam se priča o porodici Đorđević dopala i želite da poručite nešto od mnoštva njihovih proizvoda, osim preko našeg sajta, možete ih kontaktirati, porukom, mejlom, kao i putem profila na društvenoj mreži Instagram.

Bundi – zdraviji izbor nikad nije bilo lakše napraviti

Da li još neko od vas ovih dana muku muči sa slatkišima? Bliži se leto i svi bismo želeli lepo da izgledamo, a sladoledi, kolačići, čokolade, razni šejkovi i ostale slatke kombinacije mašu nam sa svakog ćoška. Ukoliko je odgovor potvrdan, nudimo vam rešenje.
U pomoć za očuvanje pre svega zdravlja, a onda i vitke linije stiže jedan inovativan proizvod naših malih proizvođača. Bundi.

Od čega se sastoji Bundi?

Sa dodatih samo 4% šećera, nadev napravljen od bele bundeve, pomorandže, limuna, đumbira, cimeta i vanile, Bundi je prema rečima svojih proizvođača, zdrava aleternativa za sve sladokusce koji žele da uživaju bez trunke griže savesti.

„Bela bundeva spada u niskokalorične namirnice, a ujedno je i puna hranljivih materija. Na 100 grama ploda bundeve ima samo 26 kalorija. Pored toga ona nam pruža veliku dozu betakarotena koji se pretvara u vitamin A. Vitamin A jača kožu i sluzokožu i tako pomaže u sprečavanju brojnih infekcija. Pored toga, utiče i na zdravlje očiju. Pomenućemo i prisustvo vitamina C, koji organizmu pomaže u prirodnoj odbrani od virusa i bakterija, jer Bundi sadrži 100% ceđenu pomorandžu i limun.  Na 100 grama proizvoda, Bundi sadrži i 340 mg kalijuma. Poređenja radi, banana koja važi za jednu od namirnica koja sadrži najviše kalijuma ima 358 mg. Pored kalijuma, bundi sadrži i kalcijum, magnezijum i fosfor.“

Ko pravi Bundi?

Bundi nastaje u Zemunu. Na gazdinstvu porodice Perović. Prave ga tata Goran i njegovo dvoje dece, Aleksandra i Nikola. Perovići rade zajedno u privatnoj, porodičnoj firmi i njihov primarni posao nije bila poljoprivreda. Međutim, oduvek su imali želju da na svojoj zemlji i svojim rukama naprave nešto svoje. Nakon dugog razmišljanja šta da započnu, javila se ideja. Shvatili su da su bundeve i pored toga što su zdrave, zapravo jedan jako slabo iskorišćen potencijal. Kako su i sami primetili, bundevu najveći broj ljudi konzumira pečenu, u nezaobilaznoj piti kada počne jesen ili kao potaž u nekom fensi restoranu.

Posle pronalaženja osnovnog sastojka, bilo je potrebno smisliti sa čim bundevu ukombinovati. I tako su nakon dugog razmišljanja došli do pomorandže. „Kada smo beloj bundevi dodali pomorandžu, limun, đumbir, cimet i vanilu, pomislili smo – to je to!“

Cela porodica podjednako učestvuje u stvaranju proizvoda i kako ističu, vrlo im je zabavno dok to rade. Tok proizvodnje uvek prate smeh i dobra energija. Ovo im je prva godina proizvodnje i Bundi je trenutno jedini proizvod koji imaju u ponudi. Međutim, u planu je još novih ukusa, kao i sok od bundeve.

Kako je Bundi dobio ime?

„Namaz od bundeve je takoreći ‘krstio’ unuk našeg porodičnog prijatelja. Prilikom degustacije, svi su se oduševljavali ukusom, a on je samo uzviknuo ‘Bundi, Bundi’. Nama se to dopalo i tako je Bundi postao Bundi.

Za njega vezujemo još jednu anegdotu, koja se desila prošlog oktobra, baš dok smo bili u procesu proizvodnje. Dečak je došao sa svojim dedom da nam pomogne u poslu. I dok smo svi zajedno radili, primetili smo da ga nema. Mnogo je voleo da igra žmurke, pa smo pretpostavili da se negde dobro sakrio. Počeli smo da ga dozivamo i tražimo po dvorištu, da bismo ga posle par minuta našli u bundevama. Čučnuo je iza bundeve  teške 25 kg, najveće koju smo tada imali. Kada smo ga pitali šta radi baš tu, odgovorio je – ‘Pravim Bundi’.“

Kako se Bundi konzumira?

„Bundi je vrlo zdrav i bogat vitaminima. Može da se jede tako što ćete se zasladiti posle ručka i uzeti kašiku ili dve (mi nikad ne stanemo na tome), može da se namaže na hleb za doručak ili večeru, a može se koristiti i kao namaz za palačinke. Ili kao dodatak ovsenim pahuljicama.“

Kako poručiti?

Sve informacije o tome kako da poručite svoju Bundi teglicu naći ćete klikom na Bundi listing na našem sajtu. Dostava se realizuje Post Express-om na teritoriji cele Srbije. Za porudžbine veće od 24 teglice, od Perovića dobijate besplatnu poštarinu. Možete ih kontaktirati i putem Facebook ili Instagram profila, kao i na Viber i Whatsapp (+381677010207) ili pozivom na broj 011-311-0296.

Bundi i Mali proizvođači

„Za grupu ‘Mali proizvođači’ saznali smo od prijatelja i poslovnog saradnika koji stalno kupuje proizvode od proizvođača koji su članovi udruženja. Kada smo se malo raspitali,  shvatili smo da veliki broj ljudi iz našeg okruženja zna za vašu grupu ili je njen član. Ono što nam je grupa pre svega donela, jeste svest da postoji toliko malih proizvođača koji se trude i rade, koji imaju jako kvalitetne proizvode i koji iste na vrlo duhovit i zanimljiv način predstavljaju. Javljali su nam se ljudi koju su nas zahvaljujući grupi i primetili. Tako da slobodno možemo reći da su nama Mali proizvođači stvorili brojne prilike, iako smo novi na tržištu. Svima bismo preporučili da se pridruže, kako proizvođačima, jer to može biti sjajna prilika da prodaju svoje proizvode, tako i svima koji žele da kupuju kvalitetno.“

Ukoliko i Vas zanima, kakva sve to blaga od domaćih proizvoda nudi naša platforma, poručite za početak svoju prvu teglicu Bundija, udobno se smestite i prelistajte naš sajt. Pronađite svog proverenog čoveka sa sela, a sa njim i svoj omiljeni proizvod.

Podržite lokalne proizvođače mleka – Otkrijte Mlekomap u Srbiji

Pre nego što sam Aleksandra Džavrića, jednog od osnivača platforme Mlekomap, konktaktirala za priču, posetila sam sajt i redom po sekcijama čitala šta su autori stavili kao posetiocima dostupne informacije.

U delu “Često postavljana pitanja”, kao odgovor na “Koji su vaši lični motivi da se bavite ovim pro bono stvarima?”, stajalo je: “Od malena gledamo kako mnoge stvari oko nas propadaju, i večito ostajemo nemi posmatrači. Znate onaj osećaj sreće i ponosa kad znate da ste nekome pomogli u nevolji? To je najbolji motiv. LinkedIn i ostale socijalne mreže su pružile moć nama, „običnim ljudima“ da delimično ili u potpunosti rešimo probleme svojih sugrađana, i to pre svega zahvaljujući empatiji koju gaje drugi naši sugrađani. Mi tu dođemo samo kao most između njih. Za nas ne može puno lepše.”

I to je suštinski sve što bi trebalo da znamo o Mlekomapu. To je ono zbog čega tu ideju treba da podržimo. To je ono zbog čega Mlekomap mora da uspe.

Šta je to Mlekomap?

Kao što i samo ime kaže, Mlekomap predstavlja mapu Srbije na kojoj svoje lokacije ostavljaju mali proizvođači mleka koji su voljni da isto prodaju “na flašu”, da ugoste kupce u svom domaćinstvu ili da mleko dostave u bližoj okolini. Prednost je data mleku, ali uz to, korisnici Mlekomapa, mogu ponuditi i druge mlečne proizvode.

Registracija i prusustvo na sajtu, takođe je potpuno besplatno. Osnivači od njega nemaju nikakvu zaradu.

Kako se registrovati?

Prisustvo proizvođača na platformi uslovljeno je jedino potvrdom o registraciji poljoprivrednog gazdinstva.

Postavljanje oglasa na sajt takođe je jako jednostavno.Potrebno je upisati naziv gazdinstva, kratku objavu gde predstavljate svoje proizvode, broj telefona na koji kupci mogu da vas kontaktiraju, mail adresu i lokaciju na kojoj se vaše gazdinstvo nalazi.

Ukoliko u tome ne uspete, klikom na kontakt formular, šaljete poruku autorima sajta, koji će vam u najkraćem roku odgovoriti i pomoći oko registracije.

Mlekomap u brojkama

Za nepunih 6 dana od kako je platforma pokrenuta, broj registrovanih proizvođača je premašio 100, trenutno ih je 145. Najviše ih je iz Kragujevca i okoline i to zahvaljući Aleksandru. Mnogi od njih poklonili su mu svoje poverenje, zbog ličnog poznanstva.

Za razliku od Šumadijskog okruga, što možete videti i samim pogledom na mapu, istok naše zemlje prilično je neaktivan. U regiji od Negotina do Pirota, na sajtu još uvek nije registrovano niti jedno domaćinstvo. Na pitanje, šta misli zašto je to tako, Aleksandar kaže: “Rekao bih da još uvek nismo došli do lokalnih portala, viber i facebook grupa u pomenutim krajevima, pa se samim tim proizvođači uopšte nisu upoznali sa platformom.”

A šta kažu proizvođači i oni koju su preko platforme pronašli svog ličnog mlekara? Ima li njihovih reakcija?

“Ima jako puno. Više proizvođača nam se javilo kako je krenula prodaja, neki su čak gostovali po medijima, poput RTS-a, Nove S i Sputnjika, dok su kupci sa oduševljenjem slali prve slike mleka, kajmaka i sireva koje su pronašli preko Mlekomapa.”

Kako je nastao Mlekomap?

Mlečno govedarstvo u Srbiji, u krizi je već 20 godina. Cena mleka se godinama nije menjala. Mlekari proizvođačima mleko plaćaju od 50-60 dinara po litru, zavisno od kvaliteta. Dok je cena proizvodnje bar 15 dinara veća. Država premijom, koja sada iznosi 19, umesto do dosadašnjih 10 dinara, samo ublažava ionako tešku situaciju i eventulano pomaže da proizvođači ne budu u minusu.

Nakon višemesečnih protesta proizvođača, kap koja je prelila čašu, bio je skorašnji prestanak otkupa mleka od strane pojedinih mlekara, što je ozbiljno pretilo opstanku gazdinstava, kojima je primarna delatnost upravo proizvodnja mleka. U znak protesta mnogi od njih prosuli su velike količine istog.

Značaj te alarmante situacije, shvatili su i autori Mlekomapa, pa su svakog dana posle svojih redovnih poslova ostajali do kasno u noć, kako bi u rad pustili prvu verziju platforme, za šta im je bilo potrebno oko 5,6 dana. Trka sa vremenom bila je značajna, kako bi sprečili da još jedno gazdinstvo bude ugašeno.

Zanimljivo je da se Aleksandar i Miloš, koji su osnova Mlekomap projekta, zapravo uživo nikada nisu videli. “Mi smo se u par rečenica preko LinkedIn-a dogovorili da probamo da uradimo nešto korisno za mlekarstvo u Srbiji i za sad se čini da je to bila dobra odluka.”

Ko su mali proizvođači mleka?

U Srbiji su većina mali i srednji proizvođači mleka. Mali su oni sa 5 do 10 krava, a srednji oni čija gazdinstva broje od 30 do 40 grla. Nažalost zbog loših otkupnih cena mleka i generalo nepovoljne situacije u stočarstvu, naša zemlja gubi oko 20000 grla godišnje.

U emisiji Sasvim prirodno, u serijalu u kom se bavi mlečnim govedarstvom, u epizodi naziva “Mleko da imamo domaće” Jovan Memedović kaže: “Kada se naš seljak jednom odrekne krava, svog matičnog stada, više se nikad tome i ne vrati. Jer proizvodnja mleka traži vreme, traži znanje i rad.”
A kad smo kod znanja, vremena i rada, mali proizvođači nemaju slobodno vreme, nemaju godišnji odmor ili je on kraći i u potpunosti svoje potrebe podređuju životinjama o kojima brinu.

To su ljudi koji imaju višečlane porodice, decu u školi ili na fakultetu, radni dan od jutra, pa dok mogu da stoje na nogama, bezbroj obaveza i mnoštvo predviđenih i nepredviđenih problema.

Značaj malih proizvođača hrane za Srbiju

Mali proizvođači i poljoprivrednici su ljudi koji ovu zemlju hrane. Zbog kojih ona živi. To su ljudi koji pored svega sa čim se nose svakog dana, nisu odustali od poljoprivrede. Zato nemojte pitati koliko košta litar njihovog mleka. Svakako je vredniji i zdraviji od onog koje možete kupiti u prodavnici. I ukoliko ih ne podržimo na sve načine, pitanje je da li ćemo u skorijoj budućnosti domaće mleko moći da pronađemo na rafovima.

Nadu da se to ipak neće dogoditi ulivaju poruke koje preko kontakt forme dobijaju autori Mlekomapa. Tu su i reči zahvalnosti od strane proizvođača. Ali i reči hvale od strane kupaca, kao i ponude za pomoć u razvoju same platforme.

Ukoliko do sada niste, posetite sajt Mlekomapa. Možda se neki mali proizvođač mleka i lepih domaćih sireva krije baš u vašoj blizini. A za slučaj da ste i sami proizvođač, eto prilike da budete deo jedinstvene mlečne mape Srbije.

Kako dobiti organski sertifikat?

Pre nego što otvorimo temu kako dobiti organski sertifikat, reći ćemo par reči o organskoj proizvodnji. Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede. Bazira se na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine.

Organska proizvodnja zasniva se na biološkoj ravnoteži sistema zemljište-biljka-životinja-čovek. Samim tim, čuva se zdravlje ljudi i ostalog živog sveta, agro-ekološki sistem i prirodni ciklusi u prirodi.

Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetičkih sredstava.

U organskoj proizvodnji dobrobit životinja ima visok prioritet. Pre svega životinjama treba obezbediti uslove za njihov rast i razvoj u skladu sa prirodnim genetskim potencijalom. To podrazumeva poštovanje fizioloških i etoloških potreba životinja i stvaranje uslova za ispoljavanje prirodnih funkcija i ponašanja.

Osnovni principi postavljeni od strane IFOAM ( Međunarodne federacije organskih pokreta) su:

• Princip zdravlja
• Princip ekologije
• Princip pravednosti
• Princip negovanja i staranja

Značaj organske sertifikacije

Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje – sertifikat. Njime se potvrđuje da je organski proizvod ili proces proizvodnje u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je organski proizvod proizveden u skladu sa standardima i principima organske proizvodnje. Garantuje da je nosilac sertifikata i njegova proizvodnja  pod kontrolom, u skladu sa propisima o organskoj proizvodnji.

Takođe, sertifikacija ukazuje na sledljivost svakog dela organske proizvodnje odnosno rukovanja svih procesa koji su pod kontrolom. Sertifikat ima rok važenja.

Dobijanjem sertifikata od ovlašćene organizacije stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa setifikacionog tela na ambalaži proizvoda.

Funkcija pravilnog obeležavanja je da na tržištu, praktično odvoji organske proizvode od ostalih ,,lažnih” organskih, kako potrošači ne bi bili dovodjeni u zabludu. Zbog toga deklaracija  mora sadržati sve informacije u skladu sa propisima na osnovu kojih će kupac proceniti da kupuje sertifikovan organski proizvod.

Ukoliko se proizvodi iz organske proizvodnje uvoze, pored posedovanja sertifikata nadležnog organa zemlje porekla organskih proizvoda, uvoznik je dužan da obezbedi i potvrdu koji mu izdaje ovlašćena organizacija na njegov zahtev u skladu sa propisanom procedurom i postupkom.

Kako dobiti organski sertifikat

Sertifikat je pismeno uverenje kojim  ovlašćena kontrolna organizacija potvrđuje da je organski proizvod ili proces proizvodnje u skladu sa standardima i principima organske proizvodnje. Odnosno da je u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Svaki učesnik organske proizvodnje mora biti kontrolisan bilo da je proizvođač, prerađivač, izvoznik, uvoznik. Mora posedovati validni sertifikat kojim se potvrđuje da je njegova delatnost bila pod kontrolom kontrolne organizacije.

Svaki kontrolisani subjekat ima svoj sertifikat za određenu delatnost u o kviru lanca organske proizvodnje npr. za primarnu  proizvodnju, za preradu,  itd.

Kontrolne organizacije

Kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje sprovode ovlašćene kontrolne organizacije. Od datuma potpisivanja ugovora sa odabranom kontrolnom organizacijom ulazi se u proces odnosno sistem sertifikovane oraganske proizvodnje.

Ovlašćena kontrolna organizacija je nezavisno pravno lice ovlasćeno od strane nadležnog Ministarstva za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje. Takođe je i akreditovano od strane Akreditacionog tela Srbije – ATS-a. Spisak se objavljuje  svake godine u Službenom glasniku.

Za 2023. godinu je ovlašćeno šest kontrolnih organizacija.

Svetski standardi organske proizvodnje

Prilikom izvoza organskih proizvoda na inostrano tržište proizvođač treba da poseduje sertifkat koji je priznat u zemlji u koju planira da izveze svoj organski proizvod. Za potrebe izvoza organskih proizvoda kontrola i sertifkacija najčešće se obavlja u skladu sa propisima EU.

Pored toga, neke ovlašćene kontrolne organizacije rade i sertifkaciju u skladu sa NOP regulativom (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište), sertifkaciju prema KRAV standardu, itd.

Usklađivanje sa propisima EU

Kako bi se obezbedio sertifkat za izvoz organskih proizvoda u skladu sa propisima EU, ovlašćene kontrolne organizacije iz Srbije su na različite načine organizovale svoje poslovanje. Nekoliko njih izdaje sertifikate u skladu sa EU standardima.

Evropska komisija može da prizna kontrolna tela koja su nadležna za obavljanje poslova kontrole i sertifkacije u trećim zemljama. Listu kontrolnih tela i kontrolnih organa koji posluju u trećim zemljama objavljuje Evropska komisija.

Većina organskih proizvoda iz Srbije izvozi se na tržište EU, SAD, Kanade.

Organska proizvodnja u Evropskoj uniji je regulisana Uredbom: Regulation (EU) 2018/848. Time je stavljen van primene zakonski okvir Commission Regulation (EC) No. 889/08 i No. 834/07.

Evropski parlament je usvojio novi zakonski okvir EU iz oblasti organske  proizvodnje 2018. godine. Regulativa (EU) 2018/848 je stupila na snagu  1. januara 2022. godine.

Cilj novog okvira je da osigura da se u EU uvoze samo visokokvalitetni organski proizvodi. Važniji stavovi nove regulative su vezane za  obezbeđenje visokog kvaliteta organskih proizvoda, povećanje organske proizvodnje u EU, izbegavanje kontaminacije nedozvoljenim pesticidima ili sintetičkim đubrivima.

Koraci za dobijanje organske sertifikacije

1. Edukacija o metodama organske proizvodnje koja podrazumeva i dobro razumevanje propisa koji je regulišu i to:

Zakon o organskoj proivodnji („Sl.glasnik”, broj 30/10 i 17/2019 – dr. zakon )

Ovim zakonom uređuje se proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje (u daljem tekstu: organska proizvodnja). Ciljevi i načela organske proizvodnje, metode organske proizvodnje, kontrola i sertifikacija u organskoj proizvodnji, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, kao i druga pitanja od značaja za organsku proizvodnju.

Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske   proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br. 95/20 i 24/21 )

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi koje treba da ispuni kontrolna organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji. Metode organske biljne i stočarske proizvodnje, dužina trajanja perioda konverzije u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Način vršenja kontrole u organskoj proizvodnji i mere koje ovlašćena kontrolna organizacija određuje u slučaju utvrđenih nepravilnosti u načinu obavljanja proizvodnje organskih proizvoda. Sadržina i obrazac evidencije koju vodi ovlašćena kontrolna organizacija, kao i način vođenja te evidencije, sadržina i obrazac zbirne evidencije, tehnološki postupci prerade u organskoj proizvodnji. Sastojci, aditivi i pomoćne supstance koje se koriste u preradi organskih proizvoda. Način čišćenja i sredstva za čišćenje tehnoloških linija. Izgled oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda, kao i način skladištenja i prevoza organskih proizvoda.

1. Informisati o ovlašćenim kontrolnim organizacijama za tekuću godinu
2. Kontaktira ovlašćenu kontrolnu organizaciju u cilju dobijanja prijave za uključivanje u organsku proizvodnju
3. Sklopiti ugovor sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom

Kontrola organske proizvodnje

Kontrola započinje od trenutka uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju. Odnosno od trenutka kada proizvođač sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom zaključi ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji.

Ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji treba naročito da sadrži podatke o: ugovornim stranama, vrsti organske proizvodnje, uključujući prepakivanje, distribuciju i uvoz organskih proizvoda. Zatim broju i površini katastarske parcele na kojoj se obavlja organska proizvodnja i katastarskoj opštini, pravima i obavezama ugovornih strana. Uslovima i načinu ostvarivanja prava na izdavanje sertifikata i načinu zaštite za slučaj neizvršenja ugovornih obaveza.

Sistem kontrole

Ovlašćena kontrolna organizacija u što kraćem roku dostavlja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede fotokopiju zaključenog ugovora. Uspostavljeni sistem kontrole treba da omogući sledljivost svakog proizvoda u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.  Tako se garantuje da je organski proizvod proizveden ili uvezen u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja.

Kontrola u organskoj proizvodnji obuhvata punu fizičku kontrolu i kontrolu dokumentacije proizvođača, kao i primenu mera predostrožnosti. Ovlašćena kontrolna organizacija vrši kontrolu najmanje jednom godišnje. I to prevashodno putem najavljenih kontrolnih poseta (i po potrebi nenajavljenih), u skladu sa planom kontrole za organsku proizvodnju.

Kontrola u organskoj proizvodnji može se vršiti i više puta godišnje. Putem dodatnih kontrolnih poseta, na osnovu opšte procene rizika neusklađenosti sa pravilima organske proizvodnje za svakog proizvođača posebno i uzimajući u obzir rezultate prethodnih kontrola. Odnosno broj i težinu utvrđenih nepravilnosti i uočene poteškoće prilikom otklanjanja nepravilnosti. Zatim kvantitet i raznovrsnost proizvoda, kao i rizik od mešanja organskih proizvoda sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje.

Prilikom opšte procene rizika mogu se odrediti tri stepena rizika: niski, srednji i visoki. Od ukupnog broja kontrola u toku jedne godine najmanje 10% je nenajavljeno. Prilikom vršenja kontrole, ovlašćena kontrolna organizacija na osnovu procene rizike kao i u slučaju sumnje, uzima uzorke materijala. Cilj je utvrđivanje prisustva supstanci čija upotreba nije dozvoljena u organskoj proizvodnji, kao i sama provera tehnologije proizvodnje.

Broj uzetih uzoraka treba da bude najmanje 5% od ukupnog broja proizvođača koje kontroliše ovlašćena kontrolna organizacija.

Provera dokumentacije

Provera dokumentacije proizvođača u postupku kontrole odnosi se na proveru podataka koje vodi o delatnosti kojom se proizvođač bavi. Podrazumeva i proveru finansijske dokumentacije. Radi omogućavanja provere, proizvođač treba da dozvoli pristup podacima i finansijskoj dokumentaciji ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji, kako bi tokom kontrole ista u svakom trenutku, mogla da izvrši proveru:

1. dobavljača, odnosno prodavca ili izvoznika organskih proizvoda;
2. vrste i količine organskih proizvoda koja je isporučena proizvodnoj jedinici, sirovina i dodataka koji su kupljeni, kao i njihovu upotrebu, i ako je to potrebno, sastava hrane za životinje;
3.  vrste i količine organskih proizvoda koji se skladište;
4. vrste i količine organskih proizvoda koji su napustili proizvodnu jedinicu primaoca, odnosno kupca, izuzev krajnjih korisnika, kao i prostorija prvog primaoca ili objekata za skladištenje;
5.  vrste i količine kupljenih i prodatih organskih proizvoda, kao i dobavljača, odnosno prodavca ili izvoznika i kupca, odnosno primaoca, u slučaju da se radi o proizvođačima koji ne skladište ili fizički ne rukuju organskim proizvodima.

Kako se vrši kontrola organskih proizvođača?

Za potrebe kontrole, ovlašćena kontrolna organizacija od proizvođača može da zatraži druge potrebne podatke. Misli se na dokumentaciju, na osnovu koje se može utvrditi postojanje pravilnog odnosa između ulaznih sirovina i gotovih proizvoda.

U slučaju da proizvođač ima više proizvodnih jedinica, proveri  podležu i proizvodne jedinice na kojima se obavlja konvencionalna proizvodnja. Tu se ubrajaju i prostorije za skladištenje inputa, kao i podaci o prodaji, skladištenju i količinama konvencionalnih proizvoda.

Kontrola u organskoj proizvodnji vrši se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja. Na način kojim se obezbeđuje objektivnost, nepristrasnost, odsustvo sukoba interesa, efikasnost, profesionalnost, doslednost, i to:

1.  u svim fazama organske proizvodnje;
2.  za sve organske proizvode;
3. primenom odgovarajućeg načina kontrole;
4.  na osnovu dokumentovane procedure.

Prva kontrola

Radi vršenja prve kontrole, proizvođač ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji treba da dostavi potpisanu pismenu izjavu, sa podacima o:

1. proizvodnim jedinicama, odnosno delatnosti kojom se bavi;
2. praktičnim merama koje treba da se preduzmu na nivou proizvodne jedinice, odnosno delatnosti kojom se bavi, kako bi se obezbedilo poštovanje pravila organske proizvodnje;
3.  preventivnim merama koje treba da se preduzmu kako bi se smanjio rizik od kontaminacije konvencionalnim proizvodima ili supstancama čija upotreba u organskoj proizvodnji nije dozvoljena i mere čišćenja koje treba da se preduzmu u prostorijama za skladištenje i u okviru celog lanca proizvodnje.

Pismenom izjavom proizvođač treba da garantuje da će:

1.  procese proizvodnje i prometa obavljati u skladu sa pravilima organske proizvodnje;
2. primeniti određene mere u cilju usklađivanja proizvodnje sa propisanim pravilima, u slučaju utvrđenih nepravilnosti, odnosno u pisanoj formi obavestiti kupce, kako bi se obezbedilo da oznake koje upućuju na organsku proizvodnju budu uklonjene sa ovih proizvoda, u slučaju prekršaja.

O svakoj promeni podataka iz pismene izjave proizvođač obaveštava ovlašćenu kontrolnu organizaciju. Proizvođač treba ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji da omogući vršenje kontrole, tako što će obezbediti:

1.  pristup svim delovima proizvodne jedinice i prostorijama, kao i računima i odgovarajućim pratećim dokumentima;
2.  informacije koje su objektivno neophodne za potrebe kontrole, odnosno informacije o uvezenim pošiljkama kada su u pitanju uvoznici i prvi primaoci;
3.  rezultate sopstvenih programa obezbeđivanja kvaliteta proizvodnje.

Ako proizvođač u okviru poljoprivrednog gazdinstva ima i proizvodnu jedinicu koja se koristi za konvencionalnu proizvodnju, treba ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji da omogući vršenje kontrole i te proizvodne jedinice. Kao i svih prostorija i objekata u okviru te proizvodne jedinice.

Izazovi i prilike organskih proizvođača

Jedan od izazova je, kako u celom sektoru poljoprivrede, i to ne samo u Srbiji već i šire, nedostatak radne snage. Neznanje i neupućenost su takođe izazovi.

Kada su u pitanju troškovi za sertifikaciju, treba imati u vidu da pored direktnih podsticaja po hektaru i životinjama koje su uključene u organsku proizvodnju i koje su višestruko veće u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, postoje i druge mere podsticaja. Njima Ministarstvo poljoprivrede refundira deo troškova za sertifikaciju uključujući i troškove laboratorijskih analiza, i to u iznosu od 50%, odnosno 65 % ( za proizvođače iz predela sa otežanim uslovima u poljoprivredi ) od ukupnih troškova.

Administracija i njeno uredno vođenje je deo standarda organske proizvodnje. Zbog toga smo već naglasili da se svako ko je zainteresovan za ovaj način proozvodnje prethodno mora vrlo dobro informisati, uputiti, edukovati i poznavati zakonski okvir za organsku proizvodnju.

Budućnost organske proizvodnje

Trend je uočljiv kako u povećanju površina pod organskom proizvodnjom, tako i u porastu organskih proizvođača. Budućnost zavisi od zajedničkog rada svih uključenih u lanac. Od nadležnih institucija, razvoja tržišta i podizanja svesti građana i šire javnosti o prednostima organske poljoprivrede.

Tekst priredio tim Serbia Ogranica

Šta znači organska proizvodnja i zašto je ona važna?

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje hrane čiji glavni principi  su poboljšanje zdravlja zemljišta, odnosno, zdravlja ekosistema unutar kojeg se proizvodnja odvija. Podrazumeva se i zdravlja i vitalnosti ljudi koji konzumiraju takvu hranu. Organski poljoprivrednici svoju proizvodnju zasnivaju primarno na razumevanju prirodnih procesa ekosistema, lokalnog biodiverziteta i ciklusa kruženja materije u zemljištu. To je alternativa oslanjanju na veštačke dodatke kao što su veštačka đubriva, pesticidi, herbicidi i ostala hemijska sredstva za upotrebu u poljoprivredi.

Pored toga, GMO semena nisu dozvoljena u organskoj poljoprivredi. Dakle, možemo kazati da je upravo neunošenje hemijskih preparata i neupotreba GMO semena ono što većina ljudi poznaje kao osnovne vrednosti organske poljoprivrede. Bitno je naglasiti da GMO seme i hibridi nisu ista stvar, jer se vrlo često mešaju ta dva pojma. GMO seme je seme proizvedeno u laboratoriji. U njega se veštački ubacuju određeni DNK elementi raznih biljnih kultura kao i životinjskog DNK, kako bi se dobila neka željena svojstva kod određene kulture. Na primer, boja, tvrđa kora, duži rok trajanja i slično. Hibridna semena se mogu dobijati prirodno ukrštanjem različitih biljnih vrsta, kako bi se pospešila određena svojstva kultura. Kalemljenje različitih sorti voćki je primer prirodnog procesa stvaranja hibridnih kultura.

Razlika između organske i konvencionalne poljoprivrede

Konvencionalna ili industrijska poljoprivreda se dominantno zasniva na upotrebi hemijskih preparata u borbi protiv raznih štetočina i korova u sprezi sa raznim hibridnim semenima. Istorijski, industrijska poljoprivreda doživljava svoj procvat nakon Drugog svetskog rata. Amonijak i azot, jedni od glavnih sastojaka veštačkih đubriva su se koristili za proizvodnju eksploziva u Prvom i Drugom svetskom ratu. DDT, jedan od najpoznatijih i najubojitijih insekticida ikada, stvoren je i originalno primenjivan u Drugom Svetskom ratu. Nakon toga počela je njegova masovna primena u poljoprivredi, na globalnom nivou. Pokazao se kao izuzetno efikasan u ubijanju raznih buba koje su napadale zalihe hrane vojnika. Mnogobrojna istraživanja su potvrdila njegovo razorno dejstvo na životnu sredinu.

Ovo su samo neke istorijske činjenice koje su bitne za razumevanje temeljnih vrednosti i principa industrijske poljoprivrede i upotrebe hemijskih proizvoda na koje se ona oslanja. Te vrednosti nisu ni filantropske, ni ekološke, već su isključivo vođene profitnim interesima grupe korporacija. One su uspele da promene globalnu paradigmu proizvodnje hrane i da nametnu svoju logiku kao jedini način da se uspešno osigura dovoljna količina hrane za sve brojniju populaciju na zemlji. Uz naftnu industriju, i uz pomoć svetskih vlada i masovne propagande, zajednički su trasirali put za klimatske promene i globalnu ekološku krizu koju danas živimo u svim aspektima života.

Organska poljoprivreda – zdravija verzija proizvodnje hrane

Organski poljoprivrednici u svojoj proizvodnji, osim izbegavanja hemije, koriste metode rotacija kulture, useva, zelenog đubrenja, kompostiranja, plitkog oranja ili uopšte mehanički ne obrađuju zemlju. Tako ne uništavaju mikrobiologiju tla i sve sićušne organizme ispod tla koji imaju ključnu ulogu u održavanju zdravlja zemljišta. Razumevanje mikrobiologije tla je sada glavni trend u organskoj poljoprivredi i jako puno istraživanja je posvećeno ovoj temi. Naučnici procenjuju da smo do sada identifikovali ukupno oko samo 1% vrsta mikroorganizama koji žive u tlu.

Biodinamička poljoprivreda je jako fokusirana na razumevanje života tla, odnosno mikrobiologiju tla. Ona se bavi istraživanjem celokupnog lanca života koji se dešava ispod površine. Organski pokret je istorijski nastao početkom 20-og veka kao odgovor na masovni prelazak poljoprivrede na korišćenje veštačkih đubriva i pesticida. Sir Albert Howard, jedna od ključnih figura u razvoju i promociji organske poljoprivrede je rekao: „Zdravlje zemljišta, biljaka, životinja i čoveka je jedno i neodvojivo. Prva dužnost poljoprivrednika je da uvek razume da je on deo prirode i da ne može da pobegne od svog prirodnog okruženja. Zbog toga, on mora da poštuje pravila prirode.“

Različiti sistemi vrednosti

Ono što je takođe važno naglasiti jeste, da je organska poljoprivreda u svojoj suštini potpuno drugačiji sistem principa i vrednosti u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Danas ima puno velikih organskih farmi koji imaju isti princip proizvodnje kao i konvencionalna poljoprivreda. Razlika je što umesto sintetičkih hemijskih preparata, koriste prirodne preparate. Ali je logika takvih organskih kompanija u pozadini ista, a to je prilagođavanje tržištu, odnosno velikim prehrambenim lancima koji diktiraju tržišne uslove.

Ti uslovi su konstantno snabdevanje velikim količinama i što jeftiniji finalni proizvod. To vodi do organske proizvodnje koja se odvija na hiljadama hektara monokultura sa ogromnom mašinerijom. Principi takve vrste organske proizvodnje su u suštini isti kao i kod konvencionalne poljoprivrede. Jedan primer toga su organski proizvodi koje možete npr. da kupite u Lidlu, a koji u većini slučajeva dolaze iz Španije, Holandije i Italije.U šleperima koji prelaze hiljade kilometara do Lidlovih radnji u Srbiji. Takvi proizvodi mogu da imaju organski sertifikat, ali su oni daleko od onoga što je vizija autentične organske poljoprivrede. A to je zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi.

Organska hrana vs. hrana iz konvencionalnog uzgoja

Nakon ovog kratkog uvoda u vrednosti i filozofiju organske poljoprivrede, sada možemo da otvorimo pitanje da li je organska hrana bolja od hrane iz konvencionalnog uzgoja. Najkraći odgovor je da. U SAD-u je rađena opsežna studija o nutritivnim svojstvima 43 različite sorte voća i povrća u periodu od 1950. godine do početka 2000-ih godina. Ustanovljeno je da su nutritivna svojstva voća i povrća značajno opala. Najviše se ističe pad udela gvožđa od 15%, pad kalcijuma od 15% i pad fosfora od 9%. Takođe, značajno su opali ostali nutrijenti kao što su vitamin C, vitamin B2 i B6, cink i magnezijum. Slična tendencija pada nutritivnih svojstava je ustanovljena i kod različitih vrsta žitarica. U skladu sa tim, postavlja se pitanje zašto se to dešava? Osnovni razlog je iscrpljenost zemljišta od života u njemu i mineralnih materija.

Veštačka đubriva i ostali hemijski preparati koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi iscrpljuju zemljište od mineralnih materija. To su upravo one materije koje voću i povrću daju prethodno navedena nutritivna svojstva. Najplastičnije rečeno, hemijski preparati ubijaju život u zemljištu. Pre svega mikroorganizme u zemlji koje biljke opskrbljuju sa mineralnim materijama, kao deo prirodnog procesa kruženja materija u zemljištu. Ova studija samo pokazuje da veštačke mineralne materije ne mogu zameniti materije koje se proizvode kroz prirodne procese koji se dešavaju u tlu, a koji su potrebni da bi se proizvela nutritivno kvalitetna hrana. Na primer, kada kažemo da paradajz ima miris i ukus, to su upravo mineralne materije koje biljkama obezbeđuju mikroorganizmi. Oni razlažu te iste materije u zemljištu i dostavljaju im ih kroz korenski sastav.

Organski sertifikat

Kada pričamo o prepoznavanju organskih proizvoda, najpouzdaniji način jeste organski sertifikat kao standard koji se primenjuje prilikom deklarisanja proizvoda. Organski proizvođači moraju da imaju jasno istaknut organski sertifikat na proizvodu. Ukoliko prodaju svoje proizvode na pijaci, organski sertifikat moraju imati na tezgi. Drugi način prepoznavanja, u slučaju da proizvođač nema organski sertifikat jeste prepoznavanje po obliku i boji. Ovaj način prepoznavanja nije pouzdan kao organski sertifikat, ali ukoliko verujete proizvođaču, može da posluži.

Organsko voće i povrće često ima drugačiji oblik i boju od konvencionalnog voća i povrća. Konvencionalno voće i povrće ima pravilnu formu, svi komadi su otprilike iste veličine i boje. Veliki trgovački lanci uslovljavaju proizvođače sa takvim pravilima otkupa kako bi ušli na rafove radnji. S druge strane, organsko voće i povrće je često nepravilnog oblika. Komadi su različitih veličina i boja obično nije toliko intenzivno svetla kao kod konvencionalnih proizvoda. Možemo uzeti za primer konvencionalne jabuke ili paradajz koji oblikom i veličinom izgledaju isto i sijaju kao tepsije pod svetlima u radnji.

Problematika proizvodnje hrane

Otkad pratim problematiku poljoprivrede i proizvodnje hrane u Srbiji, s fokusom na organsku i ostale oblike održive poljoprivrede. Čini mi se da se razumevanje organske proizvodnje može vezati za dve kategorije ljudi. Jedna kategorija su oni koji organsku hranu daju bebama da bi porasle zdrave, a druga kategorija ljudi su ljudi oboleli od raznih bolesti koji konzumiraju organsku hranu kako bi im to pomoglo u procesu ozdravljenja. No i ova kategorizacija se polako menja. Razlog je sve veća dostupnost organske hrane u supermarketima, a i tematika organske poljoprivrede je sve više zastupljena u medijima u kontekstu zaštite životne sredine.

Krenućemo sa nekoliko osnovnih činjenica o zemljištu, proizvodnji hrane i prirodnim procesima kako bih vam skrenuo pažnju na širinu i dubinu problematike proizvodnje hrane.

• Da bi se prirodnim procesima stvorio 1 cm zemljišta potrebno je u proseku 200 godina.
• U jednoj čajnoj kašičici humusa ima više organizama nego ukupno ljudi na Zemlji.
• Tlo je najveći rezervoar CO2 emisija iz atmosfere. Proces oranja ispušta CO2 emisije koje su pohranjene u tlu i to značajno doprinosi zagrevanju atmosfere.
• Sva poljoprivredna proizvodnja se odvija u prvih 20-30 cm zemljišta.
• Većina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ima nešto manje od 3% organskih materija u tlu. Brojka od 3% je minimum da bi se smatralo da je zemljište zdravo i živo.
• Većina zemljišta u Srbiji je podložna eroziji. Erozija je ispiranje tla sa površine.
• U Srbiji je trenutačno samo oko 0.6 ukupnih poljoprivrednih površina pod organskom proizvodnjom.
• Proizvodnja hrane u totalu globalno doprinosi sa oko četvrtinu CO2 emisija, kada se uračuna i transport hrane. Takođe, proizvodnja industrijskog mesa i odlaganje hrane na deponijama stvaraju velike količine metana, plina koji daleko više utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene.
• U proseku, na globalnom nivou, oko 30% proizvedene hrane se baci u đubre.
• U proseku, 50% svetske proizvodnje žitarica se koristi za prehranu životinja u industrijskom lancu proizvodnje mesa.

Značaj organske proizvodnje

Postoji  još mnogo različitih problema vezanih za proizvodnju hrane, ali gore navedene činjenice su sasvim dovoljne da svestan čovek počne šire da razmatra problematiku proizvodnje hrane. Pre svega, kada se to stavi u kontekst sveopšte globalne ekološke krize i ozbiljnih posledica koje klimatske promene donose po opstanak ljudi na planeti.

Promišljanje o organskoj proizvodnji hrani treba da pređe na viši i dublji nivo. Ne samo zbog zdravlja ljudi, već i zbog zdravlja ekosistema od kog zavisimo. Organska proizvodnja je izuzetno važan deo slagalice za postizanje održivog načina života. U siromašnim zemljama poput Srbije, uvek se ističe da je cena glavni problem zašto se ne konzumira više organske hrane. To je delom istina, ali iz lične perspektive kao potrošača, mogu da kažem da i navike prosečnog potrošača utiču na procenat konzumacije organske hrane. Ljudi po tržnim centrima i radnjama kupuju svakakve proizvod i junk hranu koja ne da nema nikakve nutritivne vrednosti, već slobodno možemo da je definišemo kao otrov za organizam. Na primer, jedan veliki čips ili čokolada košta u proseku kao kilogram organskog krompira.

Ja lično konzumiram većinom organsku hranu. Jednom nedeljno naručim od svog organskog proizvođača paket u iznosu od 4-5 hiljada dinara. Kupim nekoliko različitih organskih žitarica, brašna, biljnog proteina kao što su sočivo i leblebije. Time sam podmirio sve svoje prehrambene potrebe. Za otprilike 30 hiljada dinara, ja sam rešio sve svoje prehrambene potrebe na mesečnom nivou. Naglašavam da se radi samo o bazičnim namirnicama: voće, povrće i žitarice. Ali uz malo kulinarske mašte i malo začina, sa bazičnim namirnicama se mogu kuvati jako lepa i nutritivno hranljiva jela. Sve ovo naravno podrazumeva da čovek kuva sam sebi. Kako god bilo, ja sam siguran da na hranu trošim manje od prosečnog potrošača u Srbiji, a pritom se hranim neuporedivo zdravije. Osim toga, ja znam svog organskog poljoprivrednika i kako on proizvodi hranu. Znam da moj novac ide u prave ruke i to mi pričinjava dodatno zadovoljtsvo.

Dostupnost organske hrane

Zaključak je da je moguće jesti organsku hranu za relativno pristupačne pare uz određenu redistribuciju kućnog budžeta, promenu potrošačkih navika i uz određenu dozu samoorganizacije i samoangažovanja. Konzumacija organske hrane ne mora nužno da bude dostupna isključivo bogatima i nekoj višoj srednjoj klasi. Takođe, svestan sam da postoji i veliki broj ljudi čija primanja im ne omogućavaju pristup organskoj hrani. To pitanje je strukturno pitanje kojim vlada treba da se bavi.

Kada bi država uredila sistem tako da trgovački lanci moraju da otkupe prvo sve domaće proizvode, fiksiraju otkupnu cenu kako bi proizvođači imali zagarantovanu zaradu i kada bi tržište bilo uređeno na taj način, da štiti domaću proizvodnju, umesto da se hrana dovozi šleperima iz raznih delova Evrope, onda bi i svi domaći poljoprivredni proizvodi, uključujući i organske, bili cenovno pristupačniji. Proizvođači bi mogli da planiraju svoje prihode što sada svakako nije slučaj, već su u milosti i nemilosti otkupljivača, hladnjačara i raznih drugih tržišnih faktora. Takav je zakon slobodnog tržišta, kapitalističkih vrednosti i vremena u kojem živimo. Sve je podređeno velikim igračima, a mali se bore da prežive kako znaju i umeju.

Mali proizvođač i njegov značaj za ekosistem

U celoj ovoj priči, najvažnija stvar jeste odabir da se kupuje organska hrana od malih organskih proizvođača. To pomaže očuvanju životne sredine, kao i ruralnoj ekonomiji. Pomaže i seoskim zajednicama da se razvijaju na ekonomski i ekološki održiv način. Mislim da je to svakako više nego dovoljan razlog da svako od nas izdvoji jedan delić svog budžeta da podrži organsku proizvodnju. Jer, na kraju krajeva, svi mi zavisimo od zdrave životne sredine, a selo i poljoprivrednici su ovu zemlju prehranili i održali u životu kada je bilo najteže. To rade i dan danas, njih malo koliko ih je još ostalo u Srbiji.

Nama pre svega trebaju organski poljoprivrednici da bi uopšte mogli da sačuvamo zemljište i ekosistem za buduće generacije. Zato je pitanje organske proizvodnje i organske hrane daleko dublji i kompleksniji problem od onog vezanog za nutricionizam i ljudsko zdravlje. Radi se bukvalno o našem opstanku kao vrsti, i to kažem bez imalo preterivanja. Svaka promena kreće od promene svesti. Šta pre krenemo u promene, manje će biti posledica po nas. A situacija je već debelo alarmantna. I za sam kraj, „Revolucija ne kreće samo sa ulice, već i sa naših tanjira.“

Tekst priredio Saša Petrović 

Šta znači GMO i koliko su štetni ovakvi proizvodi?

Genetski modifikovani organizmi (GMO) su proizvodi bioinženjeringa. Nastaju kada se zbog poboljšanja kvaliteta i otpornosti postojećeg organizma (biljnog ili životinjskog) menja genetska struktura. Nekada se ovaj proces kod biljaka obavljao selekcijom. Tako su se na oglednim parcelama sadile razne jedinke iste vrste i praćen je njihov razvoj. Cilj ovakvog načina gajenja biljaka bio je da se utvrdi koja vrsta žitarice, povrća ili voća je najotpornija i koja daje najbolje prinose u tim klimatskim uslovima.

Slična selekcija se obavljala i na životinjama. Ukrštanjem rasa pravila se kombinacija koja je davala najbolje rezultate (kvalitet, prinos i profit).

Genetski modifikovana soja

Kod GM organizama genetska osnova je izmenjena ubacivanjem jednog ili više gena koji potiče od nesrodnog organizma. Na primer, genetski modifikovana soja je nastala tako što je u njen DNK rekombinovano tri gena. Jedan potiče od cveta biljke dan i noć, drugi je gen bubašvabe, a treći se čuva kao tajna od strane najvećeg proizvođača GMO – Monsato iz SAD. Ova transgena soja je jako otporna na sve vremenske uslove, kao i na sve insekte i štetočine.

Ruska nacionalna asocijacija za genetiku i bezbednost je 2005. godine objavila rezultate istraživanja sprovedenih na miševima hranjenim GM sojom.

Mladunci jedinki hranjeni GM sojom su bili manji rastom, sa zakržljalim unutrašnjim organima i mozgom. Čak 55% ovih oglednih životinja ja uginulo.

Izvor: www.gmorecnauke.wordpress.com

Genetski modifikovane biljke

Prva genetski modifikovana biljka je bio paradajz, proizveden 1994. godine i njegov promet i prodaja su tada dozvoljeni.

Od tada do danas proizvedeno je oko 60-70 biljnih vrsta koje se mogu koristiti za ljudsku ishranu. Najveći proizvođači GMO su: SAD, Kanada i Argentina. Ove države proizvode sledeće biljne vrste: kukuruz, soju, pamuk, uljanu repicu, paradajz, krompir, karanfil, bundevu, duvan, cikoriju, lan, dinju, papaju…

Prednosti GMO-a

Kao ključne prednosti GM hrane navode se: povećanje prinosa, kvaliteta, produženje trajanja, bolja otpornost useva na insekte i korov, na sušu, zaslanjeno zemljište, hladnoću…

Možda najvažniji razlog potrebe za GM hranom je činjenica da će se broj stanovnika na zemlji u narednih 50 godina udvostručiti. Samim tim i potreba za hranom će biti za toliko veća.

GMO su tako pravljeni da sprečavaju gubljenje biljaka i useva, a time i hrane. Takođe, u borbi protiv štetočina poljoprivrednici koriste velike količine pesticida koji uništavaju štetočine na biljkama, ali istovremeno štete ljudskom zdravlju i životnoj sredini. Zbog toga se i pribeglo ubijanju štetočina bez upotrebe hemikalija – ubacivanjem gena za supstancu koju proizvodi biljka i ona je toksična za štetočine, a neutralna za čoveka.

Za suzbijanje korova pri uzgoju biljaka koristili su se pesticidi koji pored toga što uništavaju korov, neretko štete i gajenoj biljci. GM biljke su otporne na štetočine i nisu im potrebni herbicidi. Veoma važna osobina GM biljaka je tolerancija na sušu i salinitet. To se postiže ubacivanjem gena biljaka koje prirodno rastu na takvim mestima u biljke koje treba gajiti na novim staništima.

Isto tako, poželjno je odgajati biljke koje su otporne na bakterije, viruse, gljivice kao i na hladnoću, a sve se to može postići genetskim modifikacijama.

Negativne strane GMO-a

Kritike po pitanju upotrebe GM hrane dolaze iz različitih izvora. Iznose ih naučnici, ekološki aktivisti, religijske grupe, kao i udruženja građana.

Razlozi za reakciju pomenutih grupacija su potencijalni negativni uticaji GM hrane na okolinu, ljude i ekonomiju.

Što se tiče uticaja na okolinu, najbitnija primedba je nenamerno povređivanje drugih vrsta. Kontraverze su postojale oko ubačenog gena za botulin toksin u kukuruz.

Pitanje je bilo da li on ubija samo larve kukuruznih štetočina ili ubija i druge “dobre” vrste.

Drugo pitanje koje se nametnulo je da li će neke populacije insekata razviti rezistentnost na ovaj toksin.

Jedna od većih kritika GM hrane odnosila se na mogućnost transfera gena na druge vrste, nakon slučajnog ukrštanja transgene sa netransgenom biljkom.

Svi su se najviše plašili transfera gena za otpornost na herbicide, u korove koji bi tada postali otporni na ove otrove.

Rešenje ovog problema moguće je ako se ove (GM biljke) gaje tako da su sterilne, odnosno da ne stvaraju polen. Isto tako, važno pitanje tiče se alergija. Mnogo ljudi ima alergije na polen biljaka (voća, povrća, oraha).

Uticaj GMO na ljudsko zdravlje, okolinu i ekonomiju

Prvi GM proizvodi su u prometu tek nekih 40-ak godina. To je relativno kratko vreme, ali je dovoljno da se sprovedu neka istraživanja o njihovom uticaju na zdravlje konzumenata.

Važno je napomenuti da proizvodnja i prodaja GM hrane nije dozvoljena u Srbiji, ali je građani godinama koriste, a da o tome nisu obavešteni (jer se nalaze u sastavu par uvezenih konditorskih proizvoda).

Rezultati testiranja primene GM hrane na ljudima nisu poznati, a oni sprovedeni na životinjama su uznemirujući.

Sprovedeno je ispitivanje na zamorčićima hranjenim GM paradajzom: Kod njih su se pojavili čirevi na želucu.

Miševi koji su hranjeni GM sojom imali su oštećenja na jetri, pankreasu i testisima, dok su zečevi hranjeni GM sojom imali ozbiljna oštećenja bubrega i srčane probleme.

Mišljenje naučne javnosti

Ono što naučnici koji se bave ispitivanjem GMO i njihovim delovanjem na ljudsko zdravlje sa sigurnošću tvrde je postojanje liste od 65 naučno dokumentovanih rizika po zdravlje od ishrane GMO, među kojima su: sterilitet, karcinomi, impotencija, Alchajmerova bolest, hronične alergije, Morgellons bolest, toksične reakcije i mnoge druge ozbiljne bolesti od kojih oboleva sve veći broj ljudi na planeti.

Preko 800 naučnika iz 84 zemlje potpisalo je otvoreno pismo “Naučnici sveta svim vladama”, u kojima traže zabranu upotrebe GMO ukazujući na ogromnu opasnost njene upotrebe na zdravlje ljudi.

Sedam saveznih republika Amerike želi da se pred sud izvede korporacija Monsanto (koja je najveći proizvođač GMO) i da joj se sudi za štetu koju je nanela svetskom ekološkom sistemu.

GMO u Srbiji

Za to vreme u Srbiji su prisutne težnje da se izmeni Zakon o zabrani GMO (proizvodnja i promet) i da se dozvoli njegova upotreba.

Genetski modifikovana hrana je velika opasnost po zdravlje ljudi kao i celog ekološkog sistema. Genetske modifikacije ugrožavaju ne samo čoveka već i sve životne forme. Modifikovani oblici života reprodukuju se i ukrštaju sa prirodnim organizmima. Šire se u ekosistemu na način koji je nepredvidiv i ne može se kontrolisati.

Genetski modifikovano seme biljaka je patent – privatno vlasništvo proizvođača, tako da se ono mora kupovati za svaku setvu čime se stvara ekonomska zavisnost. Genetski modifikovano seme je ozbiljna opasnost biodiverzitetu, “zdravlju” zemljišta i našim autohtonim sortama. Zemljište koje je “genetski zagađeno” (zasejano GM semenom), više nikada se ne može očistiti.

Zbog svega navedenog, srpska naučna javnost je protiv dozvole proizvodnje i korišćenja GM hrane.

GMO u svetu

Poseban problem predstavlja činjenica što američki zakon ne prihvata postojanje bitne razlike izmedju GM hrane i normalnih useva, pa se takvi usevi, kao i hrana dobijena od njih, u Americi ne moraju posebno obeležavati. Zbog toga na tržištu dolazi do mešanja npr. GM kukuruza namenjenog za ishranu stoke sa kukuruzom namenjenim za ishranu ljudi. Ovo su, ispitivanjem uvezenog kukuruza iz SAD, utvrdile japanske inspekcijske službe.

Dodatni problem u ovoj oblasti je objektivnost rezultata ispitivanja delovanja GM hrane na ljudsko zdravlje, jer ih u najvećem broju slučajeva finansiraju biotehnološke kompanije. Vodeće mesto među njima zauzima Monsanto kao najveći proizvođač GM hrane i GM semena.

Jedno od tih istraživanja je sprovedeno od strane naučnika Monsanta 1996. Tema je uticaj GM soje na pacove, somove, piliće i krave. Sa druge strane, Monsanto je kompanija sa dugom listom pravosnažnih presuda za prestupe u SAD i širom sveta. Zataškavanje i manipulacija o bezbednosti njihovih proizvoda, laži u reklamama, podmićivanje državnih službenika… Takođe, plaćali su milionske odštete za dugotrajno zagađivanje zemljišta i skrivanje istine o tome.

Sve rečeno upućuje na dalja istraživanja koja će sprovesti naučna javnost. Istinski zainteresovana samo za istinu u ovoj oblasti, za razliku od do sada sprovedenih ispitivanja.

Izvor: www.isaaa.org

Zakonska regulativa u Evropi

U Evropi je u aprilu 1990. godine doneta direktiva 90/219EEZ o ograničenoj upotrebi GM organizama kako bi se njihova upotreba ograničila na laboratorije i industrijska postrojenja sertifikovana od strane nadležnih organa.

Druga direktiva objavljena je marta 2001. godine i naziva se selektivnim puštanjem GM hrane na tržište. Ova hrana sa sobom ne nosi rizik po zdravlje ljudi i okoline. Ova direktiva se uglavnom odnosi na hranu za životinje ili proizvode koji, ako sadrže GMO, to moraju pokazati na vidnom mestu u deklaraciji.

Ono što je olako prihvaćeno je činjenica da se ova direktiva odnosi “samo” na hranu za životinje, a previđa se činjenica da gajene životinje i njihovi produkti predstavljaju hranu za ljude. O njihovom uticaju na zdravlje ljudi i promenama koje trpe životinje hranjene GM hranom nema nikakvih podataka. Ti podaci, ili ne postoje, ili su nepouzdani zbog malog uzorka ispitanika i kratkog trajanja ispitivanja.

U januaru 2015. godine Evropski parlament je većinom glasova izglasao zakon kojim državama članicama daje mogućnost da same odluče da li će na svojoj teritoriji gajiti GM hranu.

Za sada jedini GM usevi u Evropi su oni pod kukuruzom i najviše ih je u Španiji. Gajenje bilo koje GM hrane je zabranjeno u: Mađarskoj, Bugarskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Grčkoj i Luksemburgu.

Zakonska regulativa u Srbiji

U Srbiji je 2009. godine usvojen Zakon o genetički modifikovanim organizmima (Sl. glasnik RS 41/2009) gde se u čl. 2 kaže da se zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet genetski modifikovanih organizama kao i proizvoda od istih.

Pošto je ovaj Zakon stroži od evropskog zakonodavstva, on nije u skladu sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije (STO). Da bi Srbija pristupila STO, uslov je promena zakona o GMO. Razlog je taj što u zemlji članici STO ne sme da postoji opšta zabrana trgovine bilo kog proizvoda.

U susret udovoljavanju ovom zahtevu, trebalo bi izmeniti Zakon o GMO.

Prema članu 5. Zakona o bezbednosti hrane , hranom se smatra:

– hrana životinjskog porekla,

– hrana biljnog porekla,

– mešovita hrana koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla

– hrana ni biljnog ni životinjskog porekla (mineralne materije, so npr.)

– nova hrana

– genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, kao i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama u skladu sa posebnim propisima.

Iz Ministarstva poljoprivrede tvrde da se i dalje GMO niti proizvode niti prodaju u Srbiji. Samo se konstatuje da takva hrana postoji.

Ono na šta kod nas treba obratiti pažnju je uspostavljanje kontrole uvezenog mesa iz Brazila i Argentine koje potiče od životinja hranjenih GM hranom za životinje.

Mi možemo biti spokojni sve dotle dok, sa sigurnošću, od poznatog proizvođača možemo kupiti organski proizvedene proizvode i biljnog i životinjskog porekla, a to su svakako naši “Mali proizvođači hrane u Srbiji“.

Tekst priredila dr Marija Vukašinović 

Koje je ulje dobro za salatu?

Ovo je pitanje sa kojim se često susrećem prilikom izlaganja robe na sajmovima i bazarima i nije baš lako odgovoriti na njega. Mnogo je laške reći koje ulje nije pogodno za salatu. Rafinisana ulja definitivno nisu odgovarajuća za prelivanje salate, jer nemaju čime da je oplemene. Ni raskošnim ukusom, niti dragocenim hranljivim materijama. U njima nema ništa osim praznih kalorija! Volim da kažem da je njihova svrha samo da ne zagori šerpa i ništa drugo.

Za razliku od rafinisanih, nerafinisana ulja imaju očuvanu prirodnu aromu, a hladno ceđena ulja pored toga imaju očuvana i sva hranljiva svojstva. Svako od ovih ulja (nerafinisanih ili hladno ceđenih) ima svoj prepoznatljiv miris i ukus koji je u manjoj ili većoj meri izražen.

Kako se proizvode hladno ceđena ulja?

Proces proizvodnje hladno ceđenih ulja ima dosta sličnosti sa proizvodnjom vina na tradicionalan način, pa je tako i njihovo konzumiranje poput konzumiranja vina. Potrebno ih je uklapati sa određenom hranom.

Ulja blagog ukusa

Hladno ceđena ulja iz našeg asortimana sa najblažim ukusom su kikirikijevo, makovo i repičino. Zbog toga ova ulja imaju najopštiju primenu i lepo će se uklopiti u većinu salata. Kikirikijevo ulje ima ubedljivo najbleđu aromu i zato ga preporučujemo kao univerzalno salatno ulje. Makovo ulje se najbolje pokazalo za prelivanje salata od svežeg zelenog povrća (svež kupus, zelena salata, rukola…) Repičino hladno ceđeno ulje donosi izvesnu slatkastu notu. Odlično upotpunjuje ukus salata koje sadrže bareni krompir, pirinač ili kukuruz.

Ulja intezivne arome

Ulja intezivne arome iz naše ponude su suncokretovo, laneno, konopljino i ulje semena bundeve. Naš narod je naviknut na ukus suncokreta, pa ga i pored intezivne arome klasifikujemo kao opštenamensko. Ipak, imajte na umu da suncokret vuče na slano i hoće da štrči u slatkim jelima. Konopljino ulje se dobro uklapa sa crnim lukom i krompirom, a laneno sa belim lukom, grilovanim ili barenim povrćem i zrelim sirevima. Ulje semena bundeve ima jak, ali veoma prijatan, raskošan ukus i uklapa se sa većinom slanih i slatkih jela. Savršeno se uklapa sa kiselim kupusom i ljutom tucanom paprikom, a podjednako dobro i sa voćnim salatama i desertima. U našoj ponudi povremeno imamo i hladno ceđeno ulje od crnog kumina koje ima veoma oštar i prodoran miris i ukus. Njega preporučujemo kao začinski preliv u vidu svega nekoliko kapi za meso i ribu.

Kako dodatno oplemeniti salatu?

U svakom slučaju, preporučujemo da uz naša ulja za začinjavanje salata koristite odgovarajuća plemenita sirća, npr. kvalitetno vinsko ili jabukovo. Nikako ono fabričko, belo i naravno kvalitetnu morsku so. Pored toga možete koristiti i limunov sok. Povrće od koga pravite salatu najbolje bi bilo kupiti od lokalnih proizvođača, organskih ili konvencionalnih u koje imate poverenja, najpre po pitanju poštovanja karenci preparata koje primenjuju.

Neke domaćice imaju naviku da u salate stavljaju čak i rafinisani, beli šećer što je veoma loša praksa i dodavanje nepotrebnih „praznih“ kalorija. U pitanju je nasleđe posleratnih generacija kojima su ovakve namirnice predstavljale nekakvo otkrovenje, pa su ih trpali u svako jelo.

Autor teksta u fotografija: Vladimir Krstonošić, PG Krstonošić, Kikinda

Link ka originalnom tekstu: Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić Kikinda