16. Bazar Malih proizvođača hrane u Beogradu | 22. oktobar, bašta KC Grad
Dragi ljubitelji bazara Malih proizvođača hrane i pravih domaćih proizvoda, na naše, a nadamo se i vaše zadovoljstvo, družimo se treći put za mesec dana. Posle prošlomesečnog Beogradskog Bazara i prošlonedeljnog Niškog, ponovo vas ekipa iz udruženja Mali proizvođači čeka u bašti KC Grad.
Ovog vikenda svoje proizvode predstaviće vam čak 16 proizvođača. Neke od njih imali ste prilike da vidite na prethodna dva bazara, a neke ukuse tek ćete probati tokom vikenda koji je pred nama.
Evo ko nam sve dolazi 22. oktobra u KC Grad:
- Šitake Nikolov
- Vitbery
- Baba Julina kujna
- Vikend farmeri
- Pčelarstvo Sporin
- Zets Orchard
- Samo višnje
- Farma na kraj sela
- Keka ratluk
- Plave bobice Naupare
- Vlaška Magija – S & S Čuvari tradicije
- Lilifik
- Satura Organic
- Dedino zlato
- Ukusi Kopaonika
- Taniero sos
Med i proizvodi od meda
Za početak, kao kada dođete u goste, zasladite se pravim domaćim medom. U jeku priča o “lažnom medu”, sa Malim proizvođačima, uvek ste na sigurnom.
Svoj med donose nam dva gazdinstva: Pčelarstvo Sporin i novi član našeg udruženja, unuk jednog iskusnog pčelara, čiji brend nosi naziv “Dedino zlato”.
Pčelarsko gazdinstvo Sporin
O sebi su rekli: “Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”
U njihovoj ponudi pronaći ćete mnoge pčelinje proizvode, ali i jedan unikatan naziva IMUNO MIX, koji se sastoji od livadskog meda, propolisa i polena. Šta to sve ima “Pčelarsko gazdinstvo Sporin” pogledajte na njihovom listingu, kao i na društvenim mrežama gazdinstva Facebook i Instagram.
Dedino zlato
“Dedino zlato” dolazi nam takođe iz Vojvodine. Iza ovog brenda, stoji jedan Dušan. O sebi i medu koji donosi na bazar, rekao je “Moje ime je Dušan. Predstavljam vam naš prirodan med. Pčelinjak “Dedino zlato” nalazi se u Novim Banovcima, u Sremu, na obali Dunava. Imamo tradiciju dugu 40 godina bavljenja pčelarstvom. Pre 40 godina prve košnice je kupio moj deda, posle toga ga je nasledio moj tata, a brigu o pčelama sada preuzimam ja. Trenutno imamo 30 košnica, a u planu je proširivanje pčelinjaka. Garantujemo vrhunski kvalitet našeg meda. Med je potpuno prirodan, bez dodatog šećera, konzervansa i aditiva.”
Dostavu vrši putem kurirskih službi na teritoriji cele Srbije. Svakog vikenda moguće je preuzimanje na određenim lokacijama u Beogradu. Kupovinom 3 ili više kilograma meda, na teritoriji Beograda dostava na kućnu adresu je besplatna.
Za više informacija o proizvodima, poručivanju i dostavi možete pisati Dušanu na sajtu Mali proizvođači ili na Instagram profilu Dedinog zlata.
Slatkiši
Keka ratluk
Za one koji ne vole ili iz nekog razloga ne smeju da konzumiraju med, na ovom bazaru nudimo ništa manje dobru alternativu. Ljubiteljima dobrog ratluka, ovo slobodno može biti prvi izbor. Domaći ratluk sa ukusom ariljskih malina, zameniće onaj koji ste do sada služili na svojim trpezama.
“Ratluk na Balkanu važi za tradicionalni slatkiš, ali kada se pomeša sa najslađom srpskom malinom dobije se Keka ratluk.
Keka je brend koji predstavlja ratluk od maline, jer srpske maline su brend u svetu, a u Keka ratluk ulaze samo one najsočnije sorte Vilamet. Keka ratluk se pravi po staroj recepturi iz 1936. godine. Pravi se ručno – kuva, meša, a zatim se izliva u stare kalupe i seče. Kekin ratluk je bez veštačkih boja i arome.
Krenulo je veliko interesovanje za Kekinim ratlukom u raznim restoranima, salašima, prodavnicama zdrave hrane. Ovo je idealan dodatak uz kafu, ali i savršena poslastica za one koji poste.
Keka se pojavljuje na mnogim sajmovma, izložbama i festivalima hrane i na istim osvaja nagrade:
- 13. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – robna marka Srbije
- 86. Međunarodni poljoprivredni sajam Novosadski sajam „Najbolji u agrobiznisu“ – Najbolja žena u agrobiznisu 2019. – očuvanje tradicije starih zanata
- 14. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – specijalno priznanje za kontinuirani kvaltet
Ponudu i cene, kao i način dostave, pogledajte na listingu Keka ratluka, ili na njihovom sajtu. Možete ih kontaktirati i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.
Domaći sokovi
Posle zaslađivanja, posetioci bazara moći će da pređu na osveženje. Domaće proizvode u KC Grad ovog vikenda donose Vitbery i Samo višnje. Vitbery nam dolazi iz Kragujevca, a Samo višnje iz Feketića.
Vitbery
“Mi smo firma Vitbery iz Kragujevca, proizvodimo hladno ceđene sokove premium kvaliteta. Voće od kojeg cedimo sokove ne sme biti tretirano/prskano mora biti prve klase, ne sme da sadrži trulež. Svi naši sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, bez vode, bez veštačkih boja i aroma. Naši sokovi ne služe da utole žeđ, već služe za uživanje u čarobnim ukusima samog voća i da nahrane organizam svim vitaminima, mineralima i ostalim nutrijentima, kako bismo uvek bili zdravi i nasmejani. Svi naši sokovi poseduju analize sertifikovane laboratorije za bezbednost hrane i pića. Takođe posedujemo analizu sa Beogradskog Instituta da su nam sokovi na tržištu najbogatiji antioksidansima. Naše sokove mogu svi piti, bez starosnog ograničenja.”
O načinu dostave i kako možete poručiti prave domaće sokove od jagode, jabuke, borovnice, maline, kupine, aronije i višnje možete se informisati na listingu na našem sajtu, kao i na društvenoj mreži Instagram.
Samo višnje
Poljoprivredno gazdinstvo Simić, tj. Samo višnje zaintrigiralo je skoro 100000 članova naše Facebook grupe svojom objavom u istoj od pre nekoliko meseci. Njihova zanimljiva priča i još bolji kvalitet soka i ostalih proizvoda privukao je veliku pažnju. Za svoje višnje koje uzgajaju u Feketiću i od njih prave matični sok bez šećera, kao i ulje, dobilu su ove godine organski sertifikat.
Ovo je njihova priča:
“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću. Stari naziv jeFeketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera i ulje od koštica višanja.
Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu.
Šta to znači?
Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, što znači da pijemo potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera. Ukusna je i slatka i nije joj potrebno dodavati industrijski šećer. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.
Ulje od višnje? Može.
Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?
Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).
Naučne studije:
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20482278/
- https://www.mdpi.com/1420-3049/27/3/696
- https://www.hindawi.com/journals/jfq/2021/5529613/
Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500 kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!”
Pojedinosti o dostavi, ceni proizvoda, među koje je uvrštena i rakija, kao i liker od višanja, možete pogledati na listingu ili Facebook profilu gazdinstva. Priča porodice Simić bila je interesanta i za Marka Žvaku, tako da ih možete pogledati i na njegovom Youtube kanalu, video naslova Samo višnje sok, liker i rakija. Za ljubitelje pisane reči, tu je članak sa stranice Priče sa dušom, dostupan na ovom linku.
Zimnica: različiti namazi, ajvar, džem i slatko
Baba Julina kujna
“U selu Bajevac, u sklopu poljoprivrednog gazdinstva Ikonić, nalazi se Baba Julina kujna. U njoj vredne ruke kuvaju najlepše slatko, džemove, ajvare… Svi naši proizvodi su prirodni, bez konzervansa, veštačkih boja i aroma. Pripremaju se sa puno ljubavi, po domaćoj recepturi i na tradicionalan način, korišćenjem isključivo šporeta na drva.
Baba Julini specijaliteti su za jedne povratak u detinjstvo, za druge otkrivanje novog i nepoznatog ukusa. U oba slučaja – potpuno uživanje u pravim domaćim proizvodima!
Besplatnu dostavu na kućnu adresu vršimo lično, i to na teritoriji Beograda, Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, Valjeva, Uba, Lajkovca, Šapca, Aranđelovca…
Za sva mesta gde nismo u mogućnosti izvršiti ličnu dostavu, proizvode šaljemo brzom poštom (Post Express), uz naplatu po zvaničnom cenovniku Pošte Srbije.”
Od baba Jule na bazaru možete kupiti slatko od šljiva, kajsija, smokvi, ali i različite džemove, kao i peglanu papriku i ajvar. Celokupnu ponudu pogledajte na listingu na našem sajtu.
Vikend farmeri
Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Družili su se nama i na prethodnom Beogradskom Bazaru Malih proizvođača. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.
A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.
Celokupnu ponudu Vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. O Ivkovićima smo pisali i na našem blogu. Tekst o njima možete pročitati klikom na ovaj link.
A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi i novim proizvodima, predlažem da pristupite Viber klubu Vikend farmera.
Zets orchard
Za gazdinstvo Joksimović iz Rajkovića, kod Ljiga, moglo bi se reći da je stalni učesnik naših manifestacija.
I njihova priča jedna je od zanimljivijih kada su u pitanju članovi našeg udruženja. Od ove godine i ovo gazdinstvo može se pohvaliti organskim sertifikatom za proizvodnju jabuka.
“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.
Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.
Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”
Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode ovog gazdinstva, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.
Zets Orchard sajt, Facebook i Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.
Plave bobice Naupare
Prvi put na bazaru družimo se za poljoprivrednim gazdinstvom Zamahajev, koje se bavi proizvodnjom borovnica u selu Naupare kod Kruševca.
“Posvećeni smo uzgoju borovnice u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, uz primenu Global G.A.P. sistema kvaliteta. Naš cilj je da pružimo zdravu i ukusnu borovnicu koja je uzgajana na održiv način. Polja su pažljivo odabrana i negovana, a berba se vrši ručno kako bi se osigurao najbolji kvalitet. Sva borovnica koju proizvodimo je sveža i lokalno proizvedena. Uzgoj borovnice nije samo posao, već i strast. Odlučni smo da nastavimo porodičnu tradiciju uzgoja kvalitetne hrane i da radimo sa pažnjom prema prirodi i proizvodima. Verujemo da se to odražava u ukusu i kvalitetu naše borovnice. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim proizvodima ili načinu uzgoja, slobodno nas kontaktirajte.”
Ponudu i način dostave plavih bobica i proizvoda od njih, možete pogledati na listingu na sajtu Mali proizvođači, kao i na Facebook profilu gazdinstva.
Pečurke
Šitake Nikolov
Iz niške “Pandore” u “KC Grad” stiže nam i poljoprivredno gazdinstvo Nikolov i njihov širok asortiman proizvoda od šitake pečuraka.
“Mi smo porodično poljoprivredno gazdinstvo Nikolov, koje je počelo sa proizvodnjomšitake pečuraka 2007 godine. Tada smo prve supstrate šitake pečurke ubacili u jednu malu podrumsku prostoriju od desetak metara kvadratnih. Sama ideja da se bavimo proizvodnjom pečuraka datira iz 1995. godine, ali tada nismo planirali da to budu šitake.
Na samom početku, po nagovoru prijatelja počeli smo sa100 supstrata, koje smo kupili gotove. Tada se javila i ljubav prema šitake pečurkama. Već sledeće godine smo proširili proizvodnju sa još jednom prostorijom i naučili smo da spremamo svoje supstrate, ili smo bar mislili da smo naučili.
Posle bezbroj grešaka u pripremi i ispravljanja istih, stigli smo do nivoa kada možemo reći da imamo kvalitetne supstrate sa odličnim prinosima i izuzetne pečurke bez upotrebe hemijskih sredstava. Supstrate izrađujemo od piljevine hrasta, koju sami pravimo.”
PG Nikolov iz Dimitrovgrada nudi ljubiteljima pečurki sveže, sušene, mlevene i marinirane šitake u kombinaciji sa različitim ukusima. Njihovu ponudu možete pogledati na našem sajtu, kao i na mrežama Facebook i Instagram.
Za one koji ne mogu na bazar, a zanima ih ova rapsodija ukusa, dobra vest je da Nikolovi svoje proizvode šalju kurirskim službama na adrese zainteresovanih kupaca.
Meso i proizvodi od mesa
U ovoj kategoriji, na ovom Bazaru svoje proizvode predstaviće čak tri proizvođača: Farma na kraj sela, Lilifik i Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije, koji nam takođe stižu iz Niša.
Farma na kraj sela
Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar ponovo donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, ko nije bio na prošlom beogradskom bazaru, može da pročita u sledećim redovima.
“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.
Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.
Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”
Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.
Lilifik
Koliko vas voli ćuretinu? I koliko vas može da nađe kvalitetno i domaće ćureće meso? Gde? Na poslednja dva pitanja, mi imamo odgovor. Potrebno je samo da nađete ljubitelja ćurećeg mesa i uputite ga na naš sajt.
“Firma Lilifik nastala je od poljoprivrednog gazdinstva Vračar na kome se u Temerinu od 2005. godine gaje ćurke. U početku je uzgoj ćuraka bio isključivo za sopstvene potrebe. Zahvaljujući našim porodičnim prijateljima koji su nam bili prve mušterije uzgoj se spontao proširio. Danas smo gazdinstvo koje godišnje odgaji 2000 ćuraka i imamo svoju registrovanu klanicu od prošle godine. Kada smo registrovali klanicu počeli smo da proizvodimo i mesne prerađevine (kulen, kobasice, dimljeno belo meso) koje su bez aditiva i začinjene su isključivo prirodnim začinima.”
Detalje o dostavi, kao i informacije o ponudi i cenama, možete pronaći na listingu firme ili njihovom Facebook profilu.
Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije
I sa Vlaškom magijom družili smo se u Nišu. Mala preduzetnička radnje “S & S Čuvari tradicije” iz istočne Srbije “Vlašku magiju” – meso zaliveno u mast, donosi i posetiocima bazara u Beogradu.
Svi oni koje ukus ovog specijaliteta spremljenog na tradicionalan način oduševi, upravo na bazaru moći će da saznaju gde sve to mogu kupiti svež svinjski pauflek pripremljen po tradicionalnoj recepturi zalivanjem u masti. Po starom receptu naših baka, od pažljivo biranog mesa. Tvorci ovog jela za njega kažu: “Deca ga obožavaju, raspada se i topi pri svakom zalogaju. Konzervirano u masti kao nekada. Pravljeno bez ikakvih dodataka, konzervanasa, pojačivača što je ispitano od strane Zavoda za javno zdravlje Zaječar kao i Veterinarske inspekcije.”
Više informacija o samom specijalitetu i kako ga možete poručiti pronaćićete na listingu “Čuvara tradicije” na našem sajtu, kao i na sajtu Vlaška magija.
Domaći sirevi
Ukusi Kopaonika
Iako su sirevi samo mali deo ponude Ukusa kopaonika, ovde su navedeni kao glavni, jer je upravo gadzinstvo Karanović jedini proizvođač koji na ovaj bazar donosi sireve.
“Poljoprivredno gazdinstvo Karanović nalazi se u Rudnici podno Kopaonika, na 800 m nadmorske visine. Na našem gazdinstvu životinje žive slobodno, krave su na ispaši najvećim delom godine, nakon toga se hrane livadskim biljem koje ručno skupljamo tokom leta. Naše koke žive bez kaveza i bez ograda, idu gde im je volja. Povrće i voće proizvodimo bez trunke pesticidab, preradjujemo ga bez konzervanasa i bilo kakvih dodataka.”
Vredne ruke naše Ane pored sira prave i sokove, džem, slatko, sirupe, zimnicu i likere.
Ponudu, cenovnik i način dostave ovih raznovrsnih proizvoda možete pogledati na njihovom listingu na sajtu Mali proizvođači.
Čajevi
Satura organic
Kao pripremu za predstojeće hladne dane, predlažemo kupovinu domaćih čajeva Satura organic. Satura organic je takođe jedan od naših organskih proizvođača i treći čije proizvode možete kupiti na ovom bazaru. U ponudi imaju čajeve od mente, matičnjaka, kamilice itimijana.
“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje–i domaćeg i EU sertifikata.”
Pojedinosti o dostavi možete pronaći na listingu na našem sajtu. Više informacija o samim proizvodima i načinu proizvodnje pogledajte na sajtu Satura organic, kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Sosevi
Nakon kupovine svega potrebnog za jedan dobar i bogat nedeljni ručak: mesa, sireva, zimnice i slatkiša, kao i proizvoda koji će u hladne dane da čuvaju i unapređuju naš imunitet: med i čajevi, možete kupiti i neki sos. Pogodni za sve vrste jela, onda kada želite da nešto “začini”.
Taniero
Takođe znanci iz Niša, proizvodi Aleksandra Tanića su pravo otkrovenje za ljubitelje lepih začina. Taniero sos dolazi nam iz Niške banje. Njihovi ljuti, slatko ljuti i sos u kombinaciji šljive, čokolade i šljivovice, nastaju od ljutih papričica iz Aleksandrovog domaćinstva.
Više pojedinosti o ovim domaćim sosevima, možete pronaći na njihovom Instagram i Facebook profilu, kao i na listingu koji odnedavno imaju na našem sajtu.
Utsici kupaca sa bazara
Posle Niškog Bazara Malih proizvođača u restoranu “Pandora” koji je u nedelju 8. oktobra zabeležio rekordnu posećenost, jedna od posetiteljki, Tanja Đorgovska, sa nama je podelila svoje utiske o istom i mi smo ih objavili u okviru Blog sekcije na sajtu.
Pozivamo sve posetioce koji ovog vikenda bodre Male proizvođače tako što će u nedelju prošetati do KC Grad, da sa nama podele svoje utiske. Možete nam pisati na mejl kontakt@maliproizvodjaci.rs ili privatnom porukom nekom iz admin tima Facebook grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji.
Vidimo se u nedelju.
Utisci sa Niškog Bazara Malih proizvođača – I bazar i pazar!
Kao što već znate, ovog vikenda koji je za nama, u nedelju 8. oktobra u niškom restoranu “Pandora” organizovan je drugi Niški Bazar Malih proizvođača hrane u Srbiji. Bašta restorana bila je mala da primi sve zainteresovane posetioce. Nišlije su svim srcem podržale male proizvođače, a svoje utiske sa čitaocima našeg bloga odlučila je da podeli i jedna od posetiteljki istog, Tanja Đorgovska.
To kako je Tanja videla i doživela Bazar, proizvođače učesnike, ponudu njihovih proizvoda, reakcije svojih sugrađana, prenosimo Vam u celosti.
I bazar i pazar
“O Bazaru malih proizvođača, ovogodišnjem. Niškom.
Osmog oktobra vreme je bilo blagodarno, svetlo. Em što je bila nedelja, em što se desio ’Bazar u čaršiji’. Šta ćeš lepše! “Južne vesti” su najavile događaj “Bazar malih proizvođača”. Društvene mreže umnožile su interesovanje. Da – “bazar” nas poziva! Zvuči milo, prijateljski, porodično, korisno!
Evo zašto. Velika industrija hrane udaljila nas je od domaćeg izvora hrane – pašnjaka, pčela, voća, povrća, mesa negovanih na malom prostoru. Od ljudi koji sami razvijaju svoje proizvode. Hrana je ljubav, zar ne? Mali proizvođači hrane – mleka, kačkavalja, sireva, sokova, meda, sirupa, mesa, zaslužuju veliko poštovanje. U svaki njihov proizvod utisnuto je znanje, vreme, strpljenje, umešnost, hrabrost! Ponuditi javnosti svojih ruku delo, u koje je utkano sve što se moglo i umelo – velika je odgovornost.
I da vam kažem – taj dan, osmi oktobar, pozdravljen je nesvakidašnjom posetom naših sugrađana! Poseta Bazaru premašila je sva očekivanja. Dolazilo se sa decom, roditeljima, prijateljima, komšijama. Razgovaralo se, pazarilo. Neki su, srećom, pronašli stolicu da popiju kafu i sa uživanjem posmatraju svet koji u talasima dolazi, prolazi, odlazi. Gde čovek sretne čoveka. Priđe, proba, kupi, ćaska. Relaksira.
To je ta glad i žeđ u nama! To je bazar i pazar!
Hvala Ani, Sofiji, Veljku, bez kojih ne bi bilo realizacije bazara! To je istinski doprinos lokalnoj zajednici. Da je sreće – bazar bi trebalo organizovati pred Novu godinu i Božić!
Moje poštovanje i duboki naklon za male prozvođače velikog srca.”
Podsećanja radi, učesnici Niškog Bazara Malih proizvođača bili su proizvođači iz svih delova Srbije. Ko nije uspeo da proba i kupi željene proizvode u Nišu, može to učiniti i online preko našeg sajta.
- Mlekara Gulmek – sirevi
- Domaći Humus Zema – humus
- ZZAPI – pivo
- Pčelarstvo Milošević – med
- Gala product – sokovi
- Marina domaći proizvodi – zimnica
- Zdravo kod Rusa – slatki namazi
- PG Nikolov – proizvodi od pečuraka
- Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije – meso i mesne prerađevine
- Taniero sos – ljuti sosevi
- Manastir Sukovo – sirevi
Dok Nišlije sabiraju svoje utiske, Mali proizvođači ne staju i punom parom se spremaju za naredni Beogradski Bazar. Čekamo vas u KC Grad, u nedelju 22. oktobra od 12 – 17 h.
Pročitajte više
Drugi Niški bazar Malih proizvođača hrane | 8. oktobar, restoran Pandora
U nedelju 8. oktobra, u restoranu Pandora (Lole Ribara 2, Niš) održaće se drugi po redu Niški bazar Malih proizvođača hrane u Srbiji.
Posle pauze od godinu dana, domaći proizvodi članova našeg udruženja ponovo dolaze i u Niš. Zapišite 8. oktobar, kao dan za druženje sa malim proizvođačima u restoranu “Pandora”. Prošlogodišnji bazar pamtimo po sjajnoj atmosferi i odličnoj posećenosti. Nadamo se da će tako biti i ove godine.
Na drugom Niškom bazaru, imaćete priliku da probate i kupite proizvode sledećih malih proizvođača, a na naše veliko zadovoljstvo, svoje proizvode predstaviće nam i manastir Sukovo.
- Domaći humus Zema
- Zzapi pivara
- Gala product
- Marina domaći proizvodi
- Pčelarstvo Milošević
- Mlekara Gulmlek
- PG Nikolov – Šitake Nikolov
- Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije
- Taniero sos
- Zdravo kod Rusa
- Manastir Sukovo
Posetioci bazara ovog drugog oktobarskog vikenda imaće priliku da uživaju u domaćem humusu, medu sa Stare planine, Marininim domaćim proizvodima, hladno ceđenim sokovima, domaćim kremovima, siru iz kačice koji stiže u Niš čak iz Stapara, šitake pečurkama iz Dimitrovgrada i mnogim drugim domaćim proizvodima. I ove godine, po drugi put na našem bazaru, ljubiteljima domaće hrane predstaviće se i Taniero sosevi.
Namazi i zimnica
-
Domaći humus Zema
Domaći humus Zema na bazar neće dugo putovati. Dolazi nam iz komšiluka, jer je nastao i proizvodi se u Nišu.
“Namaz od leblebija proizveden je u kućnim uslovima, bez mrvice konzervansa, pojačivača ukusa i slično. U procesu proizvodnje koristimo isključivo ekstra devičansko maslinovo ulje, svež ceđeni limun, beli luk, te stoga postoji mogućnost minimalne varijacije ukusa za “Zema klasik” koji je osnovni ukus u okviru celokupnog asortimana. Sami pravimo tahini koji je sastavni deo humusa. Pored klasika, imamo i pikant, zatim humus sa začinskim suvim biljem, humus sa vrganjima i čoko humus. Naš proizvod je bez glutena, postan i veganski.”
Dostava Zema humusa je besplatna na teritoriji grada Niša, bez minimuma. Trenutno na teritoriji Srbije proizvođači ovog namaza praktikuju da pošalju jednu teglicu gratis, kupac samo snosi troškove poštarine. “Pa ako se kupcu dopadne onda gledamo da napravimo neki paket od 2 kg – 5 kg (to je 5+ velikih teglica), jer je poštarina neznatno veća.”
Kakve sve vrste Zema humusa postoje, i raznovrsnost njihovih ukusa možete pogledati na njihovom listingu na našem sajtu, a za više informacija o poručivanju i dostavi možete im pisati na instagramu.
-
Marinini domaći proizvodi
Na jednom od štandova u Nišu naći ćete i našu Marinu i njene domaće proizvode. Sokove, ajvar, pinđur, ljutenicu, ali i džemove i slatko, sve to proizvode vredne ruke jedne Marine iz sela Stubal kod Blaca.
“Mi smo malo porodično gazdinstvo Nedović, nalazimo se u selu Stubal kod Blaca. Na inicijativu mog supruga, osnovali smo brend Marina domaći proizvodi koji se bavi preradom voća i povrća od 2018. godine. Ideja je nastala onog momenta kada nisam mogla da pronađem posao u struci. Bilo je dosta izazova, prve godine smo prodali svega stotinak tegli. Danas taj broj raste svakodnevno i ide do par hiljada tegli. Naše gazdinstvo ima pod zasadom višnju i šljivu, od kojih pravimo slatka i sokove. Naš najveći uspeh je kada nam se kupci vraćaju iz godine u godinu. Na sajmu etno hrane i pića dobili smo nagradu za cepkanu papriku i baš smo ponosni zbog toga.”
Dostavu svojih proizvoda Nedovići vrše na teritoriji cele Srbije, putem kurirske službe. Lična dostava moguća je vikendom u Beogradu, kod Sava Centra.
Marinu takođe možete pronaći na društvenim mrežama Facebook i Instagram, a celokupnu ponudu prelistajte klikom na njen listing na našem sajtu.
-
Zdravo kod Rusa
Zdravo kod Rusa je tradiconalni učesnik naših bazara. Mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bave se uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Pronaći ćete ih u Obrežu kod Varvarina, u podnožju Juhora, leva obala Velike Morave u centralnoj Srbiji. Na bazar nam donose zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.
Njihov listing možete pogledati ovde, a takođe preporuka da ih podržite i putem društvenih mreža:Facebook i Instagram
Domaći sokovi
-
Gala product
Gala product, porodični biznis modernog naziva svoje hladno ceđene sokove na bazar u Niš donosi iz sela Lazarevac u blizini Kruševca.
“Naše porodično gazdinstvo postoji preko 20 godina, nalazimo se u selu Lazarevac, na polovini puta između Kruševca i Trstenika, u brdovitom kraju, na par kilometara od reke Morave. Bavimo se proizvodnjom voćnih sadnica, svežeg voća i hladno ceđenog soka, od voća koje proizvedemo u našim zasadima.
Gazdinstvo vodi mladi bračni par Petrović, Aleksandar i Jelena, sa svojom decom Andrejem i Sofijom. Do pre nekoliko godina živeli smo u gradu i rešili smo da se vratimo na selo, prirodi i da napravimo našu malu bajku. Polako idemo ka tom cilju.
Naš raj prostire se na oko 10 hektara. Ulaskom u naše dvorište ulazite u potpuno jedan drugi svet. Kuća sa dečijim igralištem i bazenom, vrtovima i fontanom, a zatim se penjete brdom gde prvo nailazite na zasade oraha i lešnika, zatim kajsija i šljiva, a tu su i kruške. Na vrhu brda se nalazi naša vikendica, sa pogledom na naše voćnjake i okolinu, a oko vikendice nalaze se moderni zasadi jabuke.”
Ponudu porodice Petrović možete pogledati na njihovom listingu na našem sajtu, kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Med i proizvodi od meda
-
Pčelarstvo Milošević – med sa Stare planine
Posle beogradskog bazara, u Niš nam ponovo stiže i porodica Milošević sa svojim mednim proizvodima.
“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo DOBRE PČELARSKE PRAKSE. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”
Miloševiće upoznajte klikom na neki od sledećih linkova:Pčelarstvo Milošević, Instagram, Facebook.
Domaći sirevi
-
Mlekara Gulmlek
Mlekara Gulmlek donosi nam na bazar svoje proizvode iz Stapara kod Sombora. Njihov popularan sir u kačici osvaja srca ljubitelja sira gde god se pojavi.
“Mlekara Gulmlek je porodična mlekara koju je pokrenula porodica Volić u Staparu pored Sombora. Više od 20 godina proizvodimo mlečne proizvode koji nalaze put do vaših domova. Naši dobavljači su naši prijatelji i deo šire porodice. Trudimo se da obezbedimo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama kao i da negujemo tradiciju prerade mleka u Vojvodini.
Danas smo jedini proizvođač čuvenog sira u kačici koji se služio na dvoru u Beču, a postoje i priče da ga je jeo i Vinston Čerčil. Tradicionalni recept sa salaša prilagodili smo današnjem vremenu i po ovom nagrađivanom proizvodu postali smo poznati.”
Dostava se realizuje na kućnu adresu na teritoriji Beograda i Novog Sada. Dostava je besplatna, a minimum za poručivanje je iznos od 1800 dinara.
Osim sira u kačici, njihovu raznovrsnu ponudu, u koju je odnedavno stigla i domaća slatka pavlaka, možete pogledati na njihovom listingu na našem sajtu, kao i na Facebooku i Instagramu.
Meso i mesne prerađevine
- S & S Čuvari tradicije
Jedino što nije dobro u vezi “Vlaške magije” – mesa zalivenog u mast, jeste to što na bazaru ovaj proizvod nećete moći da kupite. Mala preduzetnička radnje “S & S Čuvari tradicije” iz istočne Srbije “Vlašku magiju” donosi posetiocima bazara samo na degustaciju.
Svi oni koje ukus ovog specijaliteta spremljenog na tradicionalan način oduševi, upravo na bazaru moći će da saznaju gde sve to mogu kupiti svež svinjski pauflek pripremljen po tradicionalnoj recepturi zalivanjem u masti. Po starom receptu naših baka, od pažljivo biranog mesa. Tvorci ovog jela za njega kažu: “Deca ga obožavaju, raspada se i topi pri svakom zalogaju. Konzervirano u masti kao nekada. Pravljeno bez ikakvih dodataka, konzervanasa, pojačivača što je ispitano od strane Zavoda za javno zdravlje Zaječar kao i Veterinarske inspekcije.”
Više informacija o samom specijalitetu i kako ga možete poručiti pronaćićete na listingu “Čuvara tradicije” na našem sajtu, kao i na sajtu Vlaška magija.
Pivo
-
Zadruga Zzapi Beograd
Posle male zakuske domaćih sireva, specijaliteta od mesa i namaza, možda će vam prijati da sve začinite pivom. I to ne bilo kakvim. Domaće craft pivo u Nišu će imati priliku da izloži Zzapi pivara, smeštena u Borči. Velika u snovima, mala u gabaritima.
“Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.
Presedan (Extra Special Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva Strana Dunava (Pilsner) i Komšinica (Irish Red Ale). Nova piva su u nastanku pa su još obavijena velom tajne.”
Kakva sve to piva zanimljivog ukusa u naziva Zzapi pivara ima u ponudi, pogledajte na nekom od sledećih linkova: sajt Zzapi pivare, listing na našem sajtu, Facebook i Instagram.
Pečurke
-
PG Nikolov – Šitake Nikolov
“Mi smo porodično poljoprivredno gazdinstvo Nikolov, koje je počelo sa proizvodnjom šitake pečuraka 2007 godine. Tada smo prve supstrate šitake pečurke ubacili u jednu malu podrumsku prostoriju od desetak metara kvadratnih. Sama ideja da se bavimo proizvodnjom pečuraka datira iz 1995. godine, ali tada nismo planirali da to budu šitake.
Na samom početku, po nagovoru prijatelja počeli smo sa 100 supstrata, koje smo kupili gotove. Tada se javila i ljubav prema šitake pečurkama. Već sledeće godine smo proširili proizvodnju sa još jednom prostorijom i naučili smo da spremamo svoje supstrate, ili smo bar mislili da smo naučili.
Posle bezbroj grešaka u pripremi i ispravljanja istih, stigli smo do nivoa kada možemo reći da imamo kvalitetne supstrate sa odličnim prinosima i izuzetne pečurke bez upotrebe hemijskih sredstava. Supstrate izrađujemo od piljevine hrasta, koju sami pravimo.”
PG Nikolov iz Dimitrovgrada nudi ljubiteljima pečurki sveže, sušene, mlevene i marinirane šitake u kombinaciji sa različitim ukusima.
Njihovu ponudu možete pogledati na našem sajtu, kao i na mrežama Facebook i Instagram.
Za one koji ne mogu na bazar, a zanima ih ova rapsodija ukusa, dobra vest je da Nikolovi svoje proizvode šalju kurirskim službama na adrese zainteresovanih kupaca.
Sosevi
-
Taniero sos
Taniero sos na bazar dolazi takođe iz komšiluka. Iz Niške banje. Njihovi ljuti, slatko ljuti i sos u kombinaciji šljive, čokolade i šljivovice, nastaju od ljutih papričica iz domaćinstva Aleksandra Tanića.
Više pojedinosti o ovim domaćim sosevima, možete pronaći na njihovom Instagram i Facebook profilu.
Manastirski proizvodi
-
Manastir Sukovo
Na naše veliko zadovoljstvo svoje proizvode na bazaru u Nišu, izlagaće i manastir Sukovo.
Manastir Sukovo nalazi se 18 kilometara istočno od Pirota, na desnoj obali reke Jerme, u blizini sela Sukovo. U podnožju brda Carev kamen, smešten je manastir posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, u narodu poznatiji pod imenom Sukovski manastir.
Više o samoj istoriji manastira, kao i informacije o kontaktu i ponudi, možete pronaći na njihovom sajtu.
Bazar, vreme i mesto
Spremite svoje cegere, korpe za pijacu i dobro raspoloženje. Neka ovaj početak jeseni bude sadržajan i šarolik, kao i boje koje nam ona donosi. Za ukuse i užitak za svoja nepca ne morate da brinete.
Čekamo vas 8. oktobra u “Pandori” od 12 – 17 časova.
P.S. Ko zaboravi ceger, na bazaru može nabaviti jedan sa logom našeg udruženja. Time pomažete da Mali proizvođači budu samoodrživi, širite svest o značaju malih proizvodnji hrane i pomažete drugim ljudima da dođu do proverenih i zdravih namirnica. Čekamo vas.
U susret 15. beogradskom bazaru Malih proizvođača | Vidimo se 17. septembra u KC Grad
Bazar malih proizvođača je mala, kontinuirana, lepa tradicija po kojoj smo prepoznatljivi.
Prvi bazar organizovan je 18. juna 2021. godine u restoranu „Azbuka“. Na njemu je učestvovalo 15 malih proizvođača. Od tada do danas organizovali smo ih ukupno 15. Od toga četrnaest u Beogradu i jedan u Nišu.
Ideja da organizujemo bazare rodila se te 2021. godine. Želja nam je bila da omogućimo proizvođačima šansu da se predstave i promovišu svoje proizvode i uživo, a ne samo putem naše virtuelne pijace. Pored toga, bazari su sjajna prilika i za druženje, kao i upoznavanje svih onih koji vole ovaj koncept i kupuju preko naše platforme.
Posebno zadovoljstvo nam pričinjava činjenica da se na bazarima proizvođači međusobno povezuju, razmenjuju proizvode i kupuju jedni od drugih. I kako kaže naša Sandra „To je poenta bazara. Tu se vidi sloga, zajedništvo i saradnja. Generalno je lepo gledati, prvo da se oni svi znaju međusobno zahvaljući platformi, a drugo da se proizvođač iz Čačka upozna recimo sa proizvođačem iz Kragujevca, a možda se to nikad ne bi ni desilo da nije naše platforme.“
Posle pauze od nekoliko meseci, ovog proleća ponovo smo se družili, prvo na Avali u maju, a zatim u Beogradu u junu. Posle ponovne, ali kratke letnje pauze, ponovo nastavljamo druženja i čekamo vas u nedelju u periodu od 12 – 17 h. Od ove godine možete nas pronaći u bašti KC Grad.
Učesnici bazara od kojih možete kupiti zimnicu
Gazdinstvo Jarkovački
Jarkovački nam dolaze iz Dolova, nadomak Pančeva. O sebi su rekli: “Naše gazdinstvo Jarkovački čini dedina kuća i nešto zemlje koja se nalazi u Dolovu. Iz velike varoši smo se preselili 2010. godine i počeli smo da se zanimamo poljoprivredom. Deo voća smo zatekli na placu i odatle smo počeli pre svega za svoje potrebe, da pravimo proizvode. Vremenom smo došli dotle da smemo da se javimo u Male proizvođače. Pravimo voćne sirupe, deo slatke i slane zimnice i likere.”
Kompletnu ponudu gazdinstva Jarkovački možete pogledati na njihovom profilu na našem sajtu: Gazdinstvo Jarkovački. Rad porodice Jarkovački možete pratiti i na njihovoj Facebook stranici.
Gazdinstvo Petrović
Petrovići nam na Bazar dolaze iz Brusa. Bave se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Kako kažu, sve što proizvedu je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje i bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Sve se pravi po tradicionalnoj recepturi i pakuje u staklenu ambalažu kako bi sačuvalo prirodan ukus i miris. Petrovići prave proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.
Njihov listing i ponudu možete pronaći na sledećem linku: Gazdinstvo Petrović. Posetite i sajt, kao i Instagram stranicu da proverite šta to sve uz pomoć ostalih članova domaćinstva prave vredne ruke naše Vesne.
Vikend farmeri
Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.
A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca, počeli su da razmišljaju šta je to što bi kao “vikend seljaci” mogli da ponude Beograđanima koji su željni visoko kvalitetnih proizvoda sa sela. Odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.
Celokupnu ponudu vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama facebook i instagram.
A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi, predlažem da pristupite viber klubu Vikend farmera.
Ajvar Radić
Radići su se nama družili na jednom od prvih bazara koje smo organizovali. Slavica, Vlada, Ana i Ivana prave najukusnije namaze od povrća i voća i dolaze nam iz Velike Plane.
“Već oko 15 godina svake godine snabdevamo zimnicom domaćinstva širom Srbije i Evrope. Godišnje proizvedemo oko 10 hiljada tegli slatke i slane zimnice.
Od 2012. prisutni smo sa našim proizvodima na najvećem svetskom gastronomskom sajmu Salone del Gusto Terra Madre, koji na svake dve godine organizuje globalna mreža za ekogastronomiju, očuvanje biodiverziteta i podršku malim proizvođačima Slow Food. Na ovom sajmu više hiljada malih proizvođača iz preko 150 zemalja sveta predstavlja svoje prozivode. A naš ajvar, slatko i džem predstavili smo i mi.
Ako želite da dođete direkno kod nas da kupite svoje omiljene proizvode, najbolje je nedeljom, tada za kupce imamo gratis doručak: dva jaja, parče sira, domaća lepinja i čašica domaće šljivovice ili čaša hladnog soka od naših sirupa!”
Listing i ponudu Radića pogledajte na sledećem linku: Ajvar Radić, a za poručivanje možete im pisati i na njihovoj facebook stranici.
Gazdinstvo Jovanović
“Gazdinstvo Jovanović se nalazi u selu Mrmoš, kod Aleksandrovca. Poljoprivredom se bavimo na našem imanju generacijama unazad. Kao veterani u ovom poslu odlučili smo da sve naše poljoprivredne proizvode pretvorimo u gotov proizvod. Džemovi, sirupi, ajvar i mnogi drugi proizvodi, isključivo se sastoje od voća i povrća proizvedenih na našem imanju. Takođe, kozji mlečni proizvodi sačinjeni su od kvalitetnog mleka. Naše koze svakodnevno su na ispaši, a u zimskom periodu hrane se senom sa naših livada.”
Ponudu Jovanovića pogledajte na sledećem linku: Gazdinstvo Jovanović.
Učesnici bazara od kojih možete kupiti neobične namaze
Zdravo kod Rusa
Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bave se uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Pronaći ćete ih u Obrežu kod Varvarina, u podnožju Juhora, leva obala Velike Morave u centralnoj Srbiji. Na bazar nam donose zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.
Njihov listing možete pogledati ovde, a takođe preporuka da ih podržite i putem društvenih mreža: Facebook i Instagram.
Zets Orchard
“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.
Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.
Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”
Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Osim toga ovo gazdinstvo može se od ove godine pohvaliti i posedovanjem organskog sertifikata. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode na čijim se finalnim ukusima radilo i godinama, kako bi se došlo do “pobedničke formule”, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.
Zets Orchard sajt , Facebook i Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.
My veggies
Gazdinstvo Miloja Živanovića je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018. godine. Bavi se uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Osušeni paradajz ova porodica prerađuje u sušeni paradajz u ulju i pesto od sušenog paradajza, a od osušenog povrća proizvode dodatak jelima sa povrćem i sušeni beli luk u prahu. Brend su nazvali My Veggies.
My Veggies proizvodi dobitnici su zlatnih medalja za kvalitet Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 2018. godine za sušeni paradajz u ulju i pesto od osušenog paradajza i 2019. godine za dodatak jelima sa povrćem (mešavina začina).
Otkrijte ukuse Mediterana, klikom na neki od sledećih linkova: My veggies, Facebook i Instagram.
Domaći beli luk na Bazaru
Osim zimnice i različitih namaza, na ovom bazaru imaćete priliku da kupite i pravi domaći beli luk. Za sve one koji se pripremaju za hladnu zimu, prema rečima naših baka najbolji prirodni antibiotik ovog vikenda donose nam čak dva gazdinstva: PG Mihajlov i Banatski Black Garlic.
PG Mihajlov
“Poljoprivredno gazdinstvo Mihajlov iz banatskog sela Idvora proizvodi domaći jesenji beli luk. Uz pomoć motike i vrednih ruku naših rođaka i prijatelja, beli luk izuzetnog kvaliteta je spreman za vas! U pitanju je mešavina bosuta i stare autohtone sorte još od moje prabake. Luk je aromatičan, punog mirisa i arome, ljutkast taman koliko treba. Nisu korišćena hemijska sredstva prilikom proizvodnje, osim prihrane mineralnim đubrivom pre sadnje. Beli luk je ručno kopan i špartan između redova. U određenim razmacima od aprila prskan je preparatom sa efektivnim mikroorganizmima (EM5- koristi se u organskoj proizvodnji) koji je sjajan u odbijanju lukove muve i đubrivom od koprive koje sam lično pravila.”
Njihov profil na našem sajtu, možete pogledati ovde.
Banatski black garlic
“Poljoprivredno gazdinstvo Bogatinčević iz Banatskog Novog Sela proizvodi crni beli luk.
Naš proizvod je Banatski black garlic i njime želimo da svima nama približimo prirodan domaći proizvod, zdrav, neočekivanog i jedinstvenog ukusa. On je izrazito crne boje, bez neprijatnog i oštrog mirisa nakon komzumacije. Vrlo snažan prirodni antibiotik koji poboljšava i varenje. Sadrži nekoliko puta više antioksidanasa i minerala od sirovog belog luka. Bogat je i aminokiselinama. Njegova jedinstvena boja, ukus i tekstura stvaraju se bez ikakvih aditiva. Proizvodi se fermentacijom, tehnikom koja potiče sa Dalekog Istoka – Japana i Koreje.
Način pripreme svoju tajnu krije u kvalitetnom belom luku uzgajanom u banatskoj crnici i primeni odgovarajuće kombinacije temperature, vlažnosti i strpljenja.
Može se koristiti u slanim jelima, u poslasticama, ali se može i grickati kao žele bombona.”
Više o ovom neobičnom povrću koje proizvodi porodica Bogatinčević, pogledajte na sledećim linkovima: Banatski black garlic, Facebook i Instagram.
Med i proizvodi od meda
U nedelju nam svoje medne proizvode donose čak dva gazdinstva, Nešovići iz Ivanjice i Miloševići sa Stare planine.
Sunčev roj
“Poljoprivredno gazdinstvo Nešović sa sedištem u Ivanjici osnivač je mednog brenda Sunčev roj.
Pčelarstvom i poljoprivrednom se porodično bavimo već dugi niz godina, sa idejom da u narednom periodu unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične, domaće proizvode našeg gazdinstva – med i ostale pčelinje proizvode, maline, šljive i jabuke – i na taj način ovu čaroliju prirodnih ukusa ponudimo i široj zajednici.
Za sada u ponudi imamo bagremov, cvetni i suncokretov med, propolis kapi i polen.
Veliki smo zagovornici širenja svesti o značaju očuvanja pčela, te kroz sve aktivnosti podržavamo svetske i domaće organizacije koje se bave temom spašavanja pčela a samim tim i sveta oko nas. Članovi smo udruženja SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije).”
Listing: Sunčev Roj, društvene mreže: Facebook i Instagram.
Pčelarstvo Milošević – med sa Stare planine
“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo DOBRE PČELARSKE PRAKSE. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”
Miloševiće upoznajte klikom na neki od sledećih linkova: Pčelarstvo Milošević, Instagram, Facebook.
Meso i proizvodi od mesa
Farma na kraj sela
Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, pročitajte u sledećim redovima.
“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.
Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.
Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”
Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.
Vino
Kada obiđete sve i kupite i degustirate nešto iz raznovrsne ponude naših izlagača, priču možete zaokružiti kupovinom dobrog domaćeg vina, kojim možete začiniti lepo provedeno nedeljno popodne.
Na ovom bazaru, priliku da Vam se predstavi ima prva srpska vinarija koja poseduje organski sertifikat.
Vinarija Plavinci
“Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:
Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.
Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji?
Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur. Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.”
Posetite sajt Vinarije Plavinci, njihov profil na našem sajtu, kao i njihovu Facebook stranicu.
Bazar u Nišu
Posle pauze od godinu dana, domaći proizvodi članova našeg udruženja ponovo dolaze i u Niš. Zapišite 8. oktobar, kao dan za druženje sa malim proizvođačima u restoranu “Pandora”. Prošlogodišnji bazar pamtimo po sjajnoj atmosferi i odličnoj posećenosti. Nadamo se da će tako biti i ove godine.
Čekamo Vas u nedelju u KC Grad, a taj 8. oktobar rezervišite da se sa malim proizvođačima sretnete i u niškoj Pandori. Vidimo se.
Pročitajte više
Pčelarev sin – glavni pčelar svake subote na vašem pragu
Priča Stefana Stevanovića, na našoj platformi poznatog kao Pčelarev sin, počinje još pre skoro 30 godina. Pčelarstvom je počeo da se bavi u detinjstvu, kada je da bi pomogao svom ocu spajao okvire i zakucavao drvene ramove u kojima pčele grade saće.
„Pčelarstvo je uvek bilo prisutno kod mene u porodici. Trudili smo se da učestvujem na bilo koji način kako bi svi bili uključeni i tati olakšali posao. Prvo je tu bilo kao igra, a onda kao posao. Interesovanje se budilo s vremena na vreme tokom mladosti, ali isto tako i nestajalo pod pritiskom teškog rada, jer sam želeo da pobegnem od tog načina posla. Bilo je interesovanja i za pčelarstvo i za druge nauke, ali je pčelarstvo uvek tu bilo kao posao koji moram da uradim kako bih pomogao porodici.“
Od “tatinog šegrta” do glavnog pčelara
„Mogu reći da sam u poslednjih 20 godina bio tatin šegrt. Postati glavni pčelar nije baš tako lako u našem društvu. Tata je čovek starog kova i ne prepušta tako lako kontrolu. Dugo sam se borio da proširimo pčelinjak i uvedemo kvalitetnije vrcaljke, kao i da kupimo SMS vage. To su inovacije koje stariji pčelari nisu imali. Ali, kako to biva s godinama, tata polako ide i u pčelarsku penziju. Ove sezone smo podelili pčelinjak. Sada pomažemo jedan drugom, ali glavne odluke tata donosi na svom delu pčelinjaka, a ja na svom. Izgleda da je tako jedino bilo moguće. Pokušao sam da isti odgovor dam jednom istoričaru, a on mi je odgovorio – U Srbiji se vlast nikad nije dobila, u Srbiji se vlast osvaja.“
Stefan je nakon završenog fakulteta i rada u finansijskim institucijama odlučio da se profesionalno bavi pčelarstvom.
“Uvideo sam da u sobi od 10 ljudi na poslu, ja nisam najpametniji, a da kod tate na pčelinjaku kada dođu drugi pčelari da se uče, ja mnogo više znam. Tada sam shvatio da je pčelarstvo oblast gde, mogu slobodno reći, sam naučio puno toga za 20 godina praktičnog rada. Kada sam sagledao sve aspekte, odlučio sam da znanje o pčelarstvu ne bacim, već da ga aktivno koristim i da od pčelarstva počnem da živim.
Postoji i drugi aspekt moje odluke da se bavim pčelarstvom. To je činjenica da u kancelariji nisam bio zadovoljan. U prirodi mnogo lakše i prijatnije obavljam poslovne zadatke. Shvatio sam da je priroda to okruženje gde mogu raditi i po 15 sati i biti u potpunosti posvećen i ispunjen.“
Selidba pčela
“Selidba košnica koje su „na zemlji“ je najteži vid selidbe. Svaka košnica je teška od 40 do 70 kilograma i jedna osoba je ne može poneti sama. Veći deo pčela smo selili ručno, pa su nam pomagale tatine kolege, rođaci i drugi pčelari koji žele da nauče. Kada sam odrastao, stigli su i moji prijatelji da pomognu. Raznoraznih situacija je bilo, a ja ću vam nabrojati samo neke. Sve se dešavaju noću, jer se pčele sele samo noću.
Jednom smo selili košnice nekih 10 km, što nije mnogo daleko i unajmili smo traktor sa 2 prikolice. Na njih smo tovarili košnice, međutim auto nam se pokvario. Tako je traktor vukao 2 prikolice pune košnica pčela na kojima smo sedeli kako ne bi spale, a za njima auto sa upaljena 4 migavca. Znam da sam tada ležao na košnicama i gledao zvezdano nebo dok smo polako jezdili kroz valove banatskih oranica.
Jednom smo toliko dugo istovarali košnice na Fruškoj gori, a pčele bile ljute. Košnice se otvorile, ubolo me minimum 30 komada. Za zglobove nogu, u ruku, jer tu najviše vole da se zavuku. Dočekalo nas je i jutro i ja nisam imao više snage. Samo sam legao na jedan piknik sto i gledao rađanje novog svetlog neba nad panonskom ravnicom. Toliko sam bio umoran i izubadan od pčela po rukama i nogama, da mi ubodi komaraca tog jutra nisu predstavljali nikakav problem. Nisam se od njih uopšte branio.
Jednom smo, takođe na Fruškoj gori, selili po kiši i znam da sam tada pokisao kao nikada u životu. Apsolutno sam ceo bio mokar, da su mi i bokserice bile u potpunosti mokre.
Vrlo često se dešava da zaglavimo u blatu sa kamionom, pa iz tog razloga imamo broj telefona od traktoriste u svakom mestu gde idemo da selimo pčele.
Rizici prilikom selidbe pčela
“Imali smo prilikom selidbe i jednu lošu situaciju. Natovarili smo košnice uveče na kamion, a želeli ujutro rano da krenemo da selimo i kada smo istovarili sve, bilo je već 7 sati. Nažalost prekasno smo shvatili da su se pod ceradom 3, 4 košnice ugušile od vrućine. To je bio jedan zaista tužan trenutak. Tata kleči ispred tih košnica i kuka kako je to moglo da mu se desi.
Pčele u košnici prave veliku temperaturu i ako nemaju dobru ventilaciju mogu sebe da uguše. Baš zbog toga mi naše pčele selimo isključivo na mesta gde je potrebno do 1 sat transporta, kako ne bi trpele mnogo. Ta dužina transporta je sasvim prihvatljiva i nije bilo nikakvih loših iskustava od tada.”
Transport pčela tokom sezone paše
“Ova godina transporta je bila vrlo interesantna. Kiša nas je pratila često, pa sam tako na bagremovoj paši uterao kamion na livadu. Ali čim sam istovario kontejner, nisam dalje mogao kamionom da krenem. Tada sam u šali poslao poruku na viber grupu svojim prijateljima pitajući ih da li neko izlazi u grad, jer je već bilo 12 sati uveče. Drugari su se zainteresovali i jedan od njih je došao po mene 50 km daleko i odvezao me kući. Kamion je ostao na livadi.
Slična situacija mi se desila i u poljima suncokreta u Banatu gde sam istovario kontejner, a prvi bolji put je 5 km daleko od mesta na kom sam se nalazio. Počela je da pada kiša i do tada prašnavi putevi su se pretvorili u duboko blato. Pokušao sam da krenem kamionom, ali su gume proklizale. Stavio sam lance i pokušao da krenem. Uspeo sam i kako sam krenuo znao sam da moram da držim gas i da sve buduće blato moram da preletim pod inercijom kamiona kako bih prešao svih tih 5 kilometara blata. To je bio drift kamionom od 6 metara dužine celom putanjom. To je nešto što ne može da se doživi ni na igrici. Svaka greška bi imala ishod da ostanem zaglavljen i da čekam jutro da vidim da li neko može da dođe po mene da me izvuče.
Pri povratku istih tih pčela sam se takođe zaglavio mojom greškom i umesto preko bare na putu sam otišao na strnjište pokošenog žita. Tu su točkovi upali u mekanu zemlju i nisu hteli da se pomaknu. Srećom isto veče su pčele selile i kolege pa su svojim većim kamionom stale na put, zavezale španerima svoj i moj kamion i polako me isčupale iz strnjišta. Sav srećan nastavio sam put, ali tu mojoj avanturi nije bilo kraja. Kako sam se približavao „Pupinovom mostu“ kamion je počeo da gubi snagu i ugasio se. Shvatio sam da je nestalo goriva. I tada sam se obratio svom društvu na viber grupi i ponovo mi je jedan od njih pritekao u pomoć i dovezao gorivo da sipam u kamion. Da mi nije pomoći od prijatelja ishod selibe bi bio vrlo neizvestan. Srećan sam što imam takve prijatelje.”
Kako pronaći lokacije pogodne za pčele?
“Mi smo kao nomadi, selimo se konstantno tokom sezone. Na koju lokaciju ćemo ići govori nam tatino 40-godišnje iskustvo. Tata je puno lutao u mlađim danima, dok nije pronašao lokacije koje daju koliko toliko dovoljnu pašu za pčele. Sada selimo pčele čak 8 puta na lokacije na kojima biljke mede sukcecivno. Ove godine naš put je izgledao ovako: Zimovnik-Dolovo(uljana repica)-Zimovnik(vrcanje)-Kosmaj(bagrem)-Zimovnik(vrcanje, bagremac, rana lipa)-Fruška gora(kasna lipa)- Banat(suncokret)- Banat(livada, šumski med)-Zimovnik(zvezdica, prinos za njih za zimske dane).
Pčele obilazimo svaki dan ili svaki 2,3 dan kada su na paši daleko. Naravno nas nekoliko pčelara bude pa jedan obiđe danas pa neko sutra, pa neko prekosutra pa tako pokrijemo obilaske pčela tokom sezone na paši.
Zahvaljujući tatinom iskustvu i znaju mi imamo kakav takav prinos za pčele tokom cele sezone i ne moramo da ih hranimo sirupom. To je ključ meda stvorenog iz nektara cveta, dovoljno iskustva da se pronađu dobre lokacije i dovoljno ludosti da se čak 8 puta sele pčele tokom sezone. Malo je pčelara koji se usuđuju na taj način pčelarenja. Mnogi idu lakšim putem, prihranjivanjem sirupom tokom sezone.”
Pčelarstvo i drugi poslovi
“Radio sam u finansijkoj instituciji i odlučio sam da taj posao ostavim da bih otišao na duplo manje plaćen posao. To mi je omogućilo da imam više vremena da se bavim pčelarstvom. Mnogi pčelari imaju dva posla, jer je pčelarstvo nestabilno sa prinosima meda i nije baš jednostavno osloniti se na prihode od pčelarstva u ovom obliku kojim se mi bavimo. Ako želite da se bavite pčelarstvom kao stalnim poslom neophodno je da imate više od 300 košnica i onda to izgleda na industriju. Tada i kvalitet meda opada baš zbog situacija sa manjkom prinosa tokom godine.”
Zbrinjavanje rojeva u glavnom gradu
“Ove godine su se pčele prirodno rojile kao i svake godine, ali ova kišna godina ih je podstakla da se roje još više jer nisu imale šta drugo da rade sem da se roje. Zbrinuo sam oko 30 rojeva sa raznih javnih lokacija širom Beograda. Želja mi je bila da adekvatno zbrinem te rojeve i da učinim bezbrižnim ljude koji prolaze ili borave pored roja.
To su dobri rojevi, ali mnogi od njih su umorni, ko zna koliko su dug put prevalili. Od tih 30 rojeva, 10 je nastavilo samostalan život i matica je zalegala lepo nove generacije. 20 rojeva nije uspelo da nastavi samostalan put, pa sa sam ih spojio međusobno sa rojevima koji imaju maticu. To radim tako što stavim košnicu na košnicu, a između stavim mrežu. Nakon 2 dana kada se miris matice izjednači u obe košnice, tada sklonim mrežicu i 2 roja počnu da žive kao jedan.”
Zašto se stvara veliki broj divljih rojeva?
“Razlog je definitivno kišna godina i veliki broj pčela u zajednici. Da je sunčano i da cvetovi mede pola pčela ne bi bilo u košnici tokom celog dana, radile bi, a uveče bi sve pčele ventilirale doneti nektar, izvlačile iz njega vlagu i od njega stvarale med. 4 kapi nektara daju jednu kap meda. Jednostavno manjak uposlenosti pčela za rad i stvaranje meda je dovelo do njihovog rojenja u ovom većem obimu nego inače.
Prirodni roj je roj koji je sam izašao iz košnice sa jednom ili sa više matica. Na našem pčelinjaku smo oko 40 takvih rojeva stresli sa drveća koje okružuje pčelinjak.”
Pčelarev sin i omiljeni pčelinji proizvodi
“Omiljeni med ove godine mi je med uljane repice, jer je kao beli krem, kristalisan u sitne kristale i lako se maže. Prošlogodšnji med je med od bagrema pomešan sa nektarom kiselog drveta, kelereuterije i crne lipe, jer ima pravu voćnu aromu.
Od pčelinjih proizvoda, omiljena mi je perga jer ima sve vitamine i minerale koji se mogu kupiti u apoteci i mnogo više od toga.”
Podela posla i proširenje proizvodnje
“Trenutno tata i ja imamo oko 200 košnica. Nažalost ne planiramo da povećamo to je maksimum koji možemo da pstignemo u vremenu gde nema radne snage i gde je vozni park našeg pčelinjaka vrlo star. Imamo kamion star 34 godine, 2 automobila stara po 14 godina i prikolicu staru 20 godina.
Sve radimo tata i ja, a mama i devojka pomažu oko vrcanja meda. Devojka pravi i meleme i pomažu mi da med spakujemo. Pored toga se potrudim da dostavim svim kupcima med na kućnu adresu, svake subote u dogovoreno vreme u Beogradu.
Pakovanje meda je jedan jednostavan proces, koji malo duže traje pa često pustim audio knjige i slušam ih uporedo. Tako sam odslušao sve knjige Ive Andrića, Meše Selimovića i tako dalje.”
Pčelarev sin i nagrade
“Do sada smo osvojili 5 nagrada. Najdraža mi je poslednja „Mladi lider u agrobiznisu“ na Novosadskom sajmu 2023. godine, a ujedno i najveća jer sam se našao rame uz rame sa svim najvećim prehrambenim brendovima koje naše tržište poznaje.
Rad sa pčelama iziskuje rada onoliko koliko pčele dozvole. Nekad nema prinosa, pčele budu ljute, pa se rad mora prekinuti . Evo poslednjih 7 dana sam u proseku radio 15 sati dnevno da bih sve poslove završio. Jednostavno mogu reći da smo mi na usluzi pčelama, a ne one nama.”
Poruka budućim pčelarima
“Da krenu da izučavaju pčelarstvo, da gledaju snimke na internetu, da prate pčelarske grupe, da čitaju časopise i da obavezno imaju pčelara kojem bi pomogli i uporedo radili posao i na svom pčelinjaku
Pčelarstvo je skup hobi. Potrebno je da i pčelar početnik ima dosta opreme, kao i veliki pčelar. Potrebno je da ima dobru pčelarsku bluzu sa dobrom kapom, kožne rukavice sa rukavima do lakata, pčelarski nož, četku, dimilicu, kolica, dovoljno rezervnih nastavaka i ramova. Važna je i aparatura za užičavanje satnih osnova, prostorija za vrcanje meda, vrcaljka, viljuška i kada za otklapanje saća, kvalitetne kante za skladištenje meda. A kada postanu ozbiljniji pčelari onda je tu i SMS vaga, prese za ručno pravljenje satnih osnova, topionik za vosak, pčelarski kontejner i tako dalje.
Tehnologija je dosta napredovala i mi za sada koristimo samo SMS vage koje svako veče jave prinos jedne košnice na toj vagi. Tako znamo kada da selimo pčele, da li ima prinosa ili nema. Ono što ja vidim jeste da je i pčela jedno tradicionalno biće staro milionima godina i da je do sada čovek nije pripitomio. I nadam se da nikada neće. Dalje od invacija, poput kvalitetne opreme za topljenje voska, vrcanje meda u kvalitetnim vrcaljkama, kontejnera za pčele i SMS vage nismo išli. Za sada ćemo se na tom principu i zadržati, jer je sasvim dovoljan uz lično iskustvo sa terena.”
Pčelarev sin i zanimljiva gostovanja
Ukoliko malo pogledate Stefanov profil na instagramu, videćete koliko zapravo zanimljivih gostovanja i aktivnosti ima kao pčelar tokom cele godine. Tako je došlo i do posete jednom beogradskom vrtiću.
„Nosio sam košnicu sa saćem u jedan vrtić da tamo deca vide direktno kako izgleda saće i da mogu da ga pipnu. Nekoliko tradicionalnih kupaca je obišlo i pčelinjak gde sam im pokazao osnove. Pokazao sam kako i šta radim u tom trenutku na pčelinjaku. Naravno najlepše iskustvo jeste kada sam lično deci objašnjavao kakav med postoj i odakle on tu. Kao i kako uopšte cvet i pčela sarađuju i stvore nešto što ljudi mogu da jedu i uživaju. Jedan moj prijatelj je to okarakterisao kao „Ovo ti je najveći uspeh do sada“ što stvarno mislim da jeste. Znanje treba pričati i deliti.”
Pčelarev sin svake subote na vašem pragu
“Da, ja lično dostavljam med, mogu to da uporedim sa time kao kada bi vam pisac dostavio lično njegovu knjigu. Iskustvo je fantastično. Moram da kažem da sva ta nasmejana lica naših ljubitelja meda čine grad jedim prelepim mestom, a život lepšim. Vrlo mi je drago da vidim ko to konzumira naš med i šta u stvari donosi moje bavljenje pčelarstvom. Nije to samo proizvodnja i prodaja već sami ishodi konzumiranja meda.
Drago mi je da se kako godine prolaze ove porodice šire. I da na neki način prisustvujem odrastanj dece porodica gde dostavljam med. To mi iskreno daje snage da neprestano radim po 16 sati dnevno. Ponekad i na ivici onesvešćenja jer znam da radim dobro za sve nas. Da prodajem med na malo ili da dam nekome da dostavlja med umesto mene izgubio bih tu suštinu. Ne bih imao celu sliku u glavi, kakvu ja to suštinsku promenu donosim u okruženje u kojem boravim.
Reakcije ljudi su savršeno pozitivne, svi se oduševe i kavlitetom i mojom ljubaznošću i mojom tačnošću. Trudim se da u svakom aspektu ispoštujem tuđe vreme i finansije. Postoji naravno i nezadovoljnih ljudi, ali mogu da ih nabrojim svega možda 5, za 4 godine. Tako da je statistički ta brojka mnogo manja nego što bi mogla da bude. I izuzetno sam zadovoljan.”
Šta je to što ga nikad nisu pitali, a što bi voleo da kaže?
“U poslednjem mom intervjuu za televiziju, u uključenju u studio gde je gostovao i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, voditeljka je pitala kakve to izdatke pčelari imaju, gde je Rodoljub zatečen pitanjem samo pomenuo gorivo kao stavku. Ja moram reći da je pčelarstvo radno intenzivna delatnost i da ima apsolutno puno posla oko pčela i prirpreme opreme. Kao što sam već pomenuo, prošle nedelje sam radio u proseku 15 sati dnevno 7 dana. I takođe tako svako lepo vreme provedem na pčelinjaku. Nema vremena za piknik sa porodicom jer vreme za piknik je idealno vreme za rad oko košnica.”
Pripremajući se da sastavim pitanja za tekst o Pčelarevom sinu, listala sam i čitala opise objava na njegovom profilu. Između sveg tog zanimljivog sadržaja, pronađem i jednu fotografiju ispod koje je Stefan pisao o knjizi koju je njegov otac kupio davne 1982. u Medeksu. Knjiga je naravno o pčelarstvu. Moje poslednje pitanje, odnosilo se baš na tu knjigu.
„Tu knjigu sam listao kao dete. Bila mi je kao slikovnica, a od tada je nisam čitao. Imao sam mnogo boljeg mentora na terenu, da objasni svaku situaciju. Promene na pčelinjaku i u košnici su česte, pa ni jedan priručnik ne može toliko da pomogne koliko znanje pčelara na terenu u datom trenutku. Možda ću i ja kada još malo odrastem u pčelarskom smislu, konačno da je uzmem u ruke i da jedne zime, uz kamin pročitam.“
Svi znamo kako su pčelari posvećeni i u našem udruženju ih ima zaista mnogo. Ono što Stefana izdvaja, jeste to što svaki svoj vikend “žrtvuje” da bi svojim kupcima lično na adresu dostavio poručene količine meda, u vreme koje njima odgovara.
Celokupnu ponudu proizvoda i priču Pčelarevog sina, možete pogledati na listingu na sajtu Malih proizvođača, kao i na stranici Pčelarev sin. Predlažem da ga zapratite i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. Osim što je svetao primer kako je to biti stopostotno posvećen poslu koji voliš, od ljudi kao što je Stefan, može mnogo toga lepog, korisnog i zanimljivog da se nauči.
Pročitajte više
ZZAPI zadruga Beograd – dobro pivo za dobre ljude
Letu se bliži kraj, ali manifestacijama, festivalima, sajmovima i događajima koji okupljaju ljude željne dobrog provoda, dobre hrane i pića, moći ćemo da se radujemo i da ih posećujemo sve do oktobra.
A šta je to što svako voli da proba kad negde izađe, naročito u društvu i posle dobre zakuske? Pivo.
Bilo da je industrijsko ili kraft koje danas predstavljamo, pivo je jedno od omiljenih pića na planeti. Ako je verovati statističkim podacima objavljenim na instagram stranici Geokutak, svaki drugi stanovnik Srbije svakog dana popije jednu flašicu piva zapremine 0.33 l.
Ukoliko ste umereni u konzumaciji, prema nekim istraživanjima, različiti su benefiti piva na ljudski organizam, ali samo uz raznovrsnu i dobro izbalansiranu ishranu. A kako bi ugođaj bio kompletan, možda bi nekad umesto industrijskih, mogli da probamo i neko kraft pivo domaće proizvodnje. Dakle, pivo na dan i loše vibracije van.
Kako je nastala Zzapi pivara?
“Zadruga ZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju. Neša i Ljuba su iz ljubavi postali kućni pivari, Aleksandra, Emina i Ana vole pivo i sve što je novo, posebno i neuobičajeno. Sve nadalje je vrenje.”
Zzapi pivara dobila je ime zahvaljući kumi Milici. Dan pre nego što je ekipa trebalo da podnese prijavi za APR, imena nikako nisu mogli da se sete. Tog dana pivo su nosili na takmičenje i druženje kućnih pivara na Fruškoj gori i gutljaj po gutljaj od “Zanataska zadruga za proizvodnju piva”, nastalo je ZZAPI.
Ponuda piva Zzapi pivare
Presedan (Extra Special Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva Strana Dunava (Pilsner) i Komšinica (Irish Red Ale) su piva koja trenutno imaju u ponudi, a u planu je i nekoliko novih ukusa. Preciznije, biće tri nova. U toku je proizvodnja eksperimentalnih serija, a zadrugari kažu da je pitanje koje će se od ta tri izboriti za prvo mesto u velikom sistemu, jer “postoje jaki lobiji unutar same pivare”.
Koja je razlika između Extra Special Bitter i India Pale Ale?
„Extra Special Bitter bismo mogli opisati kao često pivo engleskih pubova i u njemu je nosilac ukusa i arome specijalni slad, Maris Otter. Koliko je nama poznato, ZZAPI jedini ima ovu vrstu piva u Srbiji. U India Pale Ale glavni i odgovorni za bogatstvo ukusa i arome je hmelj, pa su ova piva mirisnija, gorča i možda malo zavodljivija.“
A između između Trimixa i Presedana?
„Presedan vuče na „Mućke“ („Only fools and horses“), a Trimix, kao West Coast IPA na sunčane plaže Kalifornije.“
Dosije „Presedan“
Osim originalnih naziva, Zzapi piva pakuju se u originalna pakovanja. Tako se Presedan, prvo pivo koje su napravili simbolično pakuje u registrator, jer je namenjeno advokatima. „Naša ideja je bila registrator zbog advokata, kao dosije ili arhivirani predmet, ali često svi koji rade u kancelarijama taj registrator doživljavaju kao vrlo praktičan… Da se u njemu drži predmet, ili predmeti.“
Zadrugarka Aleksandra, inače pravnica, zaslužna je što je „Presedan“ pivo advokata i sama je osmislila slogan. „Koliko nam je trebalo da u vreme korone završimo renoviranje i rešimo neke komunalne probleme prostora u kome je proizvodni pogon, ime mu savršeno pristaje. To je zaista za nas bio presedan.“
Podela posla u Zzapi pivari
Kako smo već naglasili pravilo pivare da „žene ne prilaze šporetu“, samo pivo su osmislili i napravili Neša i Ljuba.
Ženski deo ekipe bavi se papirologijom i prodajom, dok muškarci kuvaju. Za sada, osim jednog zaposlenog, ostali zadrugari rade i ostale poslove, prema potrebi. „Vremenom se nadamo, imaćemo za početak 5 zaposlenih pa još i još. Zadrugarka Emina nam je u Sarajevu, tako da oštrimo se i na izvoz.“
Kraft ili industrijska piva?
„Kraft piva se proizvode u malim serijama, proizvodni proces traje dugo i koriste se isključivo voda, slad, hmelj i kvasac. Ako pivo ima interesantan dodatak, kao sto je mango, malina, bilje uvek se dodaje voće i bilje, nikad arome. Nagrada za trud je bogatstvo ukusa i mirisa koji su odavno u borbi za što većim profitom napustili industrijska piva.“
„Ljubitelje i poznavaoce krafta najteže osvojite, ali onda znate da ste na dobrom putu. Kod nas je dosta popularna IPA koja ima svoje redovne potrošače i poklonike. Sve je manje onih koji kategorično kažu „Ja ne pijem kraft, samo industriju“. Radoznalost ih ipak navede da učine prvi korak, a svaka velika promena započinje prvim korakom. Učestvujemo na festivalima u celoj Srbiji i zaista da nemamo uši osmeh bi nam obišao oko glave kad naši zadovoljni kupci dođu do našeg štanda i kažu „Dobro je, tu ste, zabrinuo/la sam se da nećete doći“. Kraft pivo je i priča o radoznalosti – svi koji piju kraft žele da probaju sve, ali nam se i vraćaju. Isti su kao i mi.“
Zzapi pivara i Mali proizvođači
„Sticajem srećnih okolnosti Mali proizvođači su pronašli nas, a mi od onda ne damo da budemo zaboravljeni. Mali proizvođači su nama jedno veliko lepo iskustvo i preporučujemo ih svima – i potencijalnim potrošačima i drugim malim proizvođačima.“
Na našem sajtu, domaća kraft piva možete poručiti klikom na sledeći link: Zadruga Zzapi Beograd. Sve novosti i gde je sve stiglo Zzapi pivo možete pogledati na njihovom instagram profilu: @zzapipivara.
Za teritoriju grada Beograda dostava se vrši kurirskom službom. Za akciju 4+1 dostava je besplatna. Najbolje je da se poruči dan ranije, a termini isporuka su ili između 13-17 h, ili između 17-20 h. Za porudžbine za isti dan, zadrugari jave da li je i kako moguće realizovati ih. Dostava za ostala mesta u Srbiji, moguća je ukoliko kupac prihvata troškove dostave kurirskom službom i rizik od lomljenja.
Gde se u mogu kupiti i popiti Zzapi piva?
U Beogradu se pivo može popiti u „Rock and Beer“ u Dobračinoj, „Beernici“ u Borči, „Beatrice-i“ u Kosovskoj, „Sekirani“ u Maršala Birjuzova i Grčića Milenka, „The Paratha“, indijskom restoranu u Kneginje Zorke, „Mehanika pubu“ u Belvillu i “Dva medveda” u Carice Milice.
Flašice se mogu kupiti u diskontu „Dado“ u Zemunu, u Starca Vujadina i „Cer prometu“ u Gavrila Principa, Maksima Gorkog, Jedrenskoj i Kapetan Mišinoj.
U Novom Sadu tu je „Irish Pub Red Cow“ u Zmaj Jovinoj.
Proizvodnja kraft piva, anegdote i nagrade
Od početka proizvodnje do momenta kada je pivo spremno za konzumaciju potrebno je između 30 i 40 dana. Zadrugari su sa nama podelili, kako nastaje Trimix.
„Skoro svaki put kad kuvamo Trimix, zaboravimo da nabavimo jedan mali (tajni) sastojak. Onda krene kuvanje, onda kad shvatimo da smo ga zaboravili srce preskače, pa ide epizoda „Ptice trkačice“. Malo se istresiramo, ali od toga možda pivo bude još živahnijeg ukusa.“
Za svoj trud Zadruga Zzapi Beograd za sada je dobila dve nagrade. Treću nagradu na takmičenju kućnih pivara za “Bitter” i Specijalno priznanje za “Trimix” na Etno sajmu.
Ostvaranje sna i planovi za budućnost
Na pitanje šta im je donela proizvodnja piva i da li je to nečiji ostvareni san, zadrugari odgovaraju: „Da, da. Naš ostvaren san. I donela nam je dobro pivo, a doneće nadamo se i zaradu. Početak je jako težak, ali naši živci su značajno ojačani vitaminima B grupe iz piva, pa hrabro idemo dalje.“
A kad smo kod budućnosti, „Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke.Ukratko, da rastemo.“
Sa kojom hranom da kombinujemo Zzapi piva?
„Kobasice, krilca i rebarca se vole sa pivcima uvek. Uz “Presedan” idu dobro i sirevi, i hleb i puter, a od plodova tora jagnjetina, svinjetina i junetina. Uz “Levu Stranu Dunava” dobro pristaju i plodovi mora, i pikantne kobasice i pržena slaninica. Uz “Trimix” dobro zaranjaju jaki sirevi i roštilj, i pomalo paradoksalno, ali uspešno – sladoled od vanile. “Komšinica” voli i delikates i maslinice.“
I za kraj, mala Zzapi flašica ili „debeljka“?
“To zavisi od planiranog vremena „uništenja“ piva. Ako planirate da se to dogodi brzo i pozvali ste društvo u pojačanje, debeljke sveže punjene na pegazu, finansijski su povoljnija varijanta. Ali, treba da se unište brzo, za 4-5 dana. Ako ne znate tačno kad će pivo „poginuti“, staklena ambalaža i proces njenog punjenja obezbeđuju mnogu duži vek, koji je uvek označen na flašici. A to je najčešće godinu dana od dana punjenja.”
Tako da, drage pivopije, požurite da probate domaće kraft pivo iz Borče. I malu flašicu, a i “debeljku”, jer kao i što im i sam slogan kaže, zadruga Zzapi proizvodi dobro pivo za dobre ljude. I da još jednom ponovimo: “Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke. Ukratko, da rastemo.“
Pročitajte više
Šinkina teglica – od nule do najbolje ocenjenog proizvođača na našem sajtu
Kada na našem sajtu kliknete na sekciju “Svi proizvođači” i izaberete kategoriju “Najbolje ocenjeni” na ekranu će Vam se pojaviti listinzi tj. profili četiri naša, prema oceni posetilaca sajta, najbolje ocenjena proizvođača. Prvo mesto među njima već dugo zasluženo drži Šinkina teglica. Male, pažljivo spakovane i mnogima već prepoznatljive teglice sa tufnastim poklopcem stižu nam iz Knjaževca.
Šinkina teglica primer je pravog porodičnog biznisa. U procesu proizvodnje, učestvuje cela porodica. Mama Vineta glavna je karika zadužena za kuvanje najlepšeg slatkog i različitih namaza. Tata Negovan zadužen je za nabavku i branje plodova, kao i pakovanje pre slanja, a sin Nemanja je PR Šinkine teglice. Bavi se marketingom i odnosom sa kupcima.
– Naša najveća snaga i naš glavni pokretač je naša porodica. Svako od nas ima svoja zaduženja, ali jedno bez drugog ne možemo. Ovo je posao koji ne možete da obavljate sami, zato je timski rad najbitniji. O svim važnim pitanjima odlučujemo zajedno.
Ideja da se bave ovim poslom nastala je kao želja da sačuvaju stare recepte ovog kraja, tradiciju, običaje i nasleđe predaka. I da ujedno, sladokuscima, ponude najbolje voćne ukuse.
Iz njihove kuhinje dolazi čuveno slatko od ljubičice. A ukoliko ste ljubitelj neobičnih ukusa i volite da probate nove stvari, Šinkina teglica može vam ponuditi i slatko od šargarepe, majskih ruža, cveta bagrema i jorgovana. Za one koji su ipak za klasiku, tu su slatko od šumskih jagoda, trešanja, dunja, kao i različiti namazi. Mogu biti od jedne vrste voća, ali i kombinacije poput jagode i maline, kruške i breskve ili recimo smokve i šljive. Sa ili bez dodatog šećera.
Kako je nastala Šinkina teglica?
– Pravljenje slatke zimnice je dugogodišnja tradicija u našoj porodici, ali je uglavnom bila spremana za potrebe naše porodice. Sve dok nam jedne godine nije ostalo nekoliko teglica, koje smo ponudili svojim prijateljima. Oni su bili oduševljeni ukusom. Zatim smo počeli sve češće da svoje prijatelje i goste častimo našim teglicama. Kada smo od njih dobijali sve veći broj pohvala i pitanje ,, zašto ovo ne prodajete“, odlučili smo da se oprobamo u prodaji. Tako smo se i pridružili grupi Malih proizvođača hrane u Srbiji.”
Vreme koje je potrebno da bi smo došli do gotovih proizvoda zavisi od vrste voća koje se koristi za pripremu i lokacije berbe. Ukoliko je u pitanju voće iz njihovog voćnjaka, porodici za branje ne treba previše vremena.
Voće i cveće koje beremo u prirodi, pretežno na planini, oduzima nešto više vremena. Zatim, bitna je i vrsta voća. Jagode se teže beru ali se brže čiste, kajsije se lakše bere i brzo čiste. Dok se višnja i teže bere i teže čisti. Najviše vremena nam je potrebno za šumske plodove. Njih beremo na Staroj planini. Šumsko voće ne raste pored puta, već na nepristupačnim mestima na velikoj nadmorskoj visini. Pređemo kilometre i kilometre, dođemo kući umorni i izgrebani, ali srećni i zadovoljni jer smo nabrali plodove koji daju poseban ukus slatkim teglicama.
Proces pripreme Šinkine slatke zimnice
– Na primer jedan od namaza koji nam oduzima dosta vremena je namaz od mušmule. Proces odvajanja sitnih koštica mušmule je delikatan, a tu je i filtriranje od najmanje tri puta. Ubedljivo najteže nam je sa ljubičicom i borovnicom. Ljubičice i borovnice su sitne, pa i kada se kući vratimo sa punim korpicama, tek smo na početku, čeka nas ceo dan čišćenja. Mi od ljubičica koristimo samo latice. Ceo dan čistimo da bismo na kraju dobili 3-4 teglice. Upravo ovakav proces prerade latica ljubicica zaslužan je za formiranje nešto veće cene. Od maja do sredine jula nam je najzahtevnije jer se veliki broj voćki ,,preklapa“ i sazreva u isto vreme. Po ceo dan smo ,,na nogama“ i spremamo od svega po malo, od svežeg voća koje taj dan uberemo.
Prepoznatljiv dizajn Šinkine teglice
– Kao i sve što radimo, tako je i dizajn teglica rezultat porodičnog i timskog rada. Želeli smo da naše teglice budu upravo to, prepoznatljive i ,,primamljive za oko“. U startu smo odlučili da to radimo onako kako treba, pa smo odmah imali etiketu, deklaraciju i ostalo. Za etikete se zahvaljujemo našem prijatelju Milanu Zdravkoviću, koji je bio voljan da nam pomogne na našem početku i izradio je prve etikete. Njegovom izradom smo svi bili i više nego zadovoljni, te nam on i danas radi etikete.
Iz Šinkine teglice rado u prvi plan ističu da sve rade ručno i na tradicionalan način, upravo onako kako su radili i njihovi preci. Način pripreme prenosi se sa kolena na koleno. Vineta, glavni kuvar Šinkine teglice, je to nasledila od svoje majke Dragice, ona od svoje majke i tako unazad decenijama.
Ručna proizvodnja i tradicija
Zašto je bitno proizvoditi ručno i na tradicionalan način? Naši mali proizvođači kažu da je to zbog toga što na prvom mestu mi time čuvamo običaje, tradiciju i nasleđe predaka. Drugo, zato što su tako spremljeni proizvodi ukusniji nego kada proizvodite uz pomoć mašina.
– Ključna je ljubav prema ovom poslu. Ovaj posao nije lak, zahteva puno vremena, truda i rada i ukoliko ne volite to što radite brzo ćete odustati, jer će vam dosaditi. Ukoliko vam se posao brzo razvija i počne da premašuje kapacitete, nećete moći sve da radite ručno i onda ćete krenuti da koristite mašine, a tada će i sama priča koju vaši proizvodi nose da se promeni. To više nije mali porodični posao već je još jedan u nizu “biznis” koji se nadmeće sa konkurencijom u trci za što većom zaradom. U tom trenutku kvalitet više nije prioritet.”
Šinkina teglica želi da nastavi da proizvodi sve ručno i tradiicionalno, jer žele da njihovi proizvodi zadrže prvobitnu čar i kvalitet. To je cilj koji se ne menja.
Interesovanje ljudi za tradicionalnu proizvodnju
– Sve više ljudi je zainteresovano za tradicionalan način pripremanja hrane. Ljudi se polako vraćaju selu, prirodi i svojim korenima. Počinju da prave razliku između nečega što je proizvedeno ručno i na tradicionalan način i nečega što se proizvodi industrijski. I ono još važnije daju prednost domaćim proizvodima, biraju kvalitet umesto kvantiteta. Kada radite ručno, vi u proizvod utkate i svoju ljubav, zato su ti proizvodi ukusniji.”
Kako mladi vide tradiciju?
– Živimo u vremenu u kome mladi imaju različita interesovanja. Postoje oni koje zanima da nauče nešto o tradiciji i običajima nekog kraja. Taj broj mladih nije veliki ali polako raste, tako da nade uvek ima. Da bi se mladi zainteresovali za tradiciju potrebno je prvo vaspitati ih u tom duhu, a zatim i edukovati kroz obrazovni sistem, internet, medije , društvene mreže i dr. Nadamo se da će u budućnosti sve više mladih biti zainteresovano da se vrati starim zanatima i tradiciji i da ćemo se udruženim snagama boriti da sačuvamo naše viševekovno nasleđe.
Omiljeni proizvod iz Šinkine kuhinje
– Mi imamo veliki broj proizvoda u ponudi i svako od nas ima svoj omiljeni. Vineti je omiljena divlja malina, ali podjednako voli i slatko od ljubičice preko sladoleda. Negovan obožava namaze od mušmule i kajsije. Najmlađi član Nemanja, voli sve šumske plodove, a omiljena mu je šumska jagoda. Baka Dragica, naš najstariji član, voli slatko od višanja i smokvi, kao i tradicinalni pekmez od šljiva.
– Sladokusci najviše traže proizvode od šumskih plodova. Ko može odoleti šumskoj jagodi, divljoj malini, kupini i borovnici? Divlju malinu je teško naći jer raste na preko 1000 mnv. Kako smo uveli proizvode od cvetova biljaka i oni su postali dosta traženi. Ove godine je slatko od ljubičica bilo ,,hit”, da tako kažemo i veoma se brzo rasprodalo. Vole ljudi da probaju nešto novo. Uz proizvode od šumskih plodova i cvetova često kombinuju i proizvode od domaćeg voća, a ima onih koji samo to i naručuju. Proizvode bez šećera uglavnom kupuju dijabetičari, sportisti i roditelji za decu i bebe, kao zamenu za kašice.
Brend Šinkine teglice
– Mi smo sada prepoznatljivi po slatku od ljubičica, jorgovana, cveta bagrema, zove i majskih ruža. Ideja je nastala nakon što smo pronašli stare recepte u kući na selu. Među tim receptima bili su i ovi recepti za neobična slatka. Priča kako su nastali ovi recepti je veoma zanimljiva. Selo iz koga Vineta potiče, Dejanovac, nalazi se u siromašnom kraju. Vremena su tada bila drugačija, bilo je puno dece, a prodavnica sa slatkišima nije bilo kao danas.
Slatka zimnica koju žene pripreme za zimu, brzo se pojede, pa su žene bile dovitljive. Uzimale su iz prirode sve što se moglo iskoristiti. Tako su jedva čekale da dođe proleće da uberu ljubičicu i naprave slatko da izmame deci osmehe. Nije bilo velikog broja poslastica. Svi ovi cvetovi su lekoviti, što ovim proizvodima daje dodatnu vrednsot. Možemo reći da su ovi proizvodi nastali u siromašnim krajevima kao rezultat snalažljivosti žena, a danas su delikates.
Nagrada za slatko od ljubičica
– Slatko od ljubičica je osvojilo prvu nagradu na Međunarodnoj manifestaciji ovog kraja, ,,Molitva pod Midžorom”. Mi smo i prošle godine sa voćnim namazom od mušmule osvojili drugu nagradu. Osvajali smo još nekoliko nagrada na lokalnim manifestacijama. Na većim smotrama nismo imali prilike da se takmičimo jer nam se proizvodi brzo rasprodaju, ali planiramo da se takmičimo i tamo. Najdraže priznanje dolazi nam od naših sladokusaca. Kada su oni zadovoljni i kada nam pošalju sliku kako uživaju u našim proizvodima, nama je srce puno. Znači da radimo pravu stvar i da smo na dobrom putu.
Šinkina teglica na konkursu “100 uspešnih poslovnih žena”
– To je za nas posebna čast. Biti izabrana među 100 žena u Srbiji za nas je veliki uspeh. To je potvrda našeg dobrog rada i truda. Iskustvo je veoma pozitivno. Upoznali smo se sa drugim ženama, koleginIcama, razmenili iskustva, priče, anegdote, probleme. Lepo je biti u društvu 100 uspešnih žena, takoreći u društvu odabranih. Sigurni smo da će ovo priznanje poboljšati naše poslovanje. Pobednice dobijaju reklamni prostor u svakoj Pošti u Srbiji, koji ćemo iskoristiti za još bolju promociju naših proizvoda. Za Male proizvođače najbitniji je marketing. Bez njega imate dobar kvalitet, za koji niko ne zna. To vam je kao da namigujete devojci u mraku, samo vi znate šta radite.
Preduzetnici ili Mali proizvođači?
– Mi sebe ne smatramo preduzetnicima. Mi smo Mali proizvođači i to želimo i da ostanemo. Preduzetnici su oni koji proizvode puno, velike količine. To ne možete ručno, a onda ponavljamo, gubite na kvalitetu. Onda na pitanje da li je teško biti Mali proizvođač, odgovor je jeste. Preduzetnici imaju veće kapacitete i veće mogućnosti. Mogu lakše da obezbede dobru reklamu, sponzorstva, fotografa. Lakše dolaze do poslovnih ponuda, ambalaža, etiketa i drugog. Mali proizvođač je oslonjen sam na sebe, a njegov proizvod je najbolja reklama.
Šinkina teglica zamalo u Africi
– Imamo dosta anegdota, ali možda je najzanimljivija ona, kada su naše teglice umalo otišle za Keniju i Tanzaniju. Naime bilo je to jedne nedelje, prošlog sepemtbra. Zove nas čovek i pita za poklon pakovanja šta sve možemo tamo da stavimo. Objasnimo mu sve lepo i on kaže odlično. Meni trebaju dva, ja to nosim poslovnim parterima u Keniju i Tanzaniju. Hoću da mi stavite proizvode koji imaju cele voćke, nešto specifično, nešto što kod njih nema i hoću da mi to bolje upakujete jer će ići avionom. Nema problema, kažemo mi. Tata Negovan već vrši pripreme kako da osigura poklon pakovanja poklopcem, majka Vineta odvaja teglice i polako se pripremamo da pakujemo.
Prošlo je nekih sat – dva, ponovo zove čovek i kaže, imamo problem, danas je nedelja, vi danas ne možete da pošaljete, a ja sutra ujutru idem. Kaže da mu je žao i da će kad se vrati da naruči nešto za sebe. Tako je i bilo čovek se posle par nedelja javio, a naše teglice su eto, zamalo otišle i na safari. Baš nas zanima da li bi se njima svideli naši proizvodi. Nadamo se da ćemo imati novu priliku da pošaljemo naše teglice na tlo Afrike.
Šinkina teglica i novi ukusi
Porodica ima u planu da svake godine izbaci po neki novi ukus, a u zavisnosti od potražnje i mogućnosti nešto će se proizvoditi manje, nešto više. Nemaju u planu proširenje proizvodnje, bar ne za sada.
– Trenutno se nećemo širiti na sokove. Tu bi nam trebalo još više vremena i sirovine, a nama je ovo za sada dovoljno.
Šinkina teglica – najbolje ocenjen proizvođač na našem sajtu
-Ne možemo reći da nam nije drago zbog toga, ali mi ostale proizvođače ne smatramo za konkurenciju, već za kolege. Sve su to dobri i kvalitetni proizvođači. Znače nam dobre ocene. Ovo je dokaz da su ljudi prepoznali naš kvalitet i koliko smo posvećeni svakom detalju od teglice, gramaže, boje papira, etikete, nalepnice, pakovanja za slanje, pa sve do ukusa i mirisa. Ovaj posao nije samo kuvanje slatka i namaza. On je mnogo više od toga. Prvo kako mi doživljavamo posao i kako nas taj posao dodatno povezuje, zatim trud i vreme koje ulažemo u branje, čišćenje i pripremu. Zatim kuvanje sa posebnom pažnjom, pakovanje svake teglice sa ljubavlju jer znamo da će krasiti stolove mnogih trpeza i na kraju komunikacija sa našim dragim sladokuscima. Tu smatramo da smo nepravaziđeni. Ljudi to prepoznaju i znaju da cene. Nama je ovo nagrada za uloženi trud i rad.
Članstvo u udruženju Mali proizvođači hrane u Srbiji
– Preko interneta smo saznali za grupu Mali proizvođači hrane u Srbiji. Videli smo da tamo ima dosta toga interesantnog. To se poklopilo sa periodom kada su nas prijatelji nagovarali da svoje proizvode počnemo da prodajemo. Tako da nam je članstvo u grupu bila sjajna prilika da upoznamo ljude sa našim proizvodima. U početku je FB grupa bila popularnija, dok je sajt bio manje posećen, sada sve više ljudi gleda i sajt. Sajt je po nama i bolji, jer neko može konkretno naći šta ga zanima, dok na FB grupi mora da lista jer svi proizvođači izbaciju na jednom mestu.
Članstvo u grupi Mali proizvođači je donelo to, da Šinkina teglica danas postoji. Mi smo od našeg početka članovi grupe i grupa je bila ta koja je nas plasirala na tržište. Grupa koja nas i dalje drži na tržištu i grupa sa kojom mi rastemo zajedno. Bez Malih proizvođača ne bi bilo ni nas, a sigurni smo ni mnogih naših kolega. Zato dugujemo jedno veliko hvala celom timu Malih proizvođača. Hvala Ani, Veljku, Sandri, Ivani, Neveni, Mariji i dr. Hvala što ste nama i ostalim kolegama da li šansu da budemo viđeni. Na svakome od nas je da svoju šansu iskoristi na najbolji mogući način.
Da li se nekad desilo da neko nije zadovoljan proizvodom?
– Ljudima nije uvek lako ugoditi, a i ukusi su različiti. Desilo se par puta da neko nije bio zadovoljan ukusom ali Bože moj, ne može svakome sve da se dopadne. Neko voli ovako, neko onako, neko voli sa više šećera, neko sa manje. Mi pravimo onako kako su pravili nekada, pa kome se svidi on će i kupovati od nas. U našim teglicama preovladava ukus voća, a ne šećera. Za sada je procenat zadovoljnih sladokusaca skoro sto posto. Ono što je bitno reći, ne postoji univerzalan recept kojima možete napraviti proizvod koji će se svima svideti. Nama je važno da uvek bude onih kojima se ukus naših proizvoda dopada i koji ce iznova poručivati od nas i preporučivati nas porodici i prijateljima.
Šinkina teglica na putu oko sveta
– Naši proizvodi su putovali po celoj Srbiji i regiomu, a obišli su i Evropu. Šinkine teglice su stigle do Austrije, Nemačke, Švajcarske, Norveške, Danske, Francuske, Malte… Najdalje su putovale do Amerike. Tražili su nas i u Australiji, ali je slanje teglica na tako daleki put veoma rizično i skupo, pa predlažemo ljudima da sačekaju dok ne dođu u Srbiju.
Šta je to što Vas niko nije pitao, a voleli biste da kažete?
Ono što nas niko do sada nije pitao, jesu dve stvari. Prva: Šta je glavna razlika u odnosu na druge proizvođače? i druga: Kako vam je bilo na početku?
Krenimo redom. Ono što je glavna razlika što mi zaista sve radimo ručno. Od branja, čišćenja, kuvanja, pakovanja, lepnjenja etiketa, sve. Svaka teglica prođe kroz naše ruke i svakoj teglici se maksimalno posvetimo. Kod industrijske ili poluindustrijske proizvodnje toga nema. Tamo je na prvom mestu što veća količina za što kraće vreme.
Naše šumske jagode ne rastu ,,iza kuće”, već ih beremo na Staroj planini i ne mogu da sazru u maju, jer tada nije njihovo vreme, niti možemo da obećamo 1000 teglica šumskih jagoda, jer za tu količinu bi nam trebalo skoro 300 kg jagoda, ko će to nabrati, a i gde.
Borovnice i divlja malina se takođe beru u divljini. Ne može divlja malina ili borovnica da bude zrela početkom jula. Može, ona pripitomljena. Mi ne kažemo da ukus nije isti, ali nije isti trud koji mi uložimo da uberemo u divljini i nekog ko bere kod kuće. Mi sve kuvamo u malim šerpama u malim količinama, mešamo drvenim kašikama, ručno. Tako je najslađe. Težina teglica mora da bude tačna u gram, svaki dogovor mora da se ispoštuje, o dostavi, o broju, ceni sve. Zato je to prednost, jer mi volimo ono što radimo i naše teglice su pune ljubavi. Ukoliko ovo ne volite brzo ćete odustati jer ima jako puno posla
Počeci Šinkine teglice
Kako nam je bilo na početku? Teško. Mi smo na početku imali samo stare požutele recepte pisane rukom na papiru, dobru volju i znanje da kuvamo. Ništa više. Nismo imali veliki kapital. To je dosta bitno. Kada na početku nekog biznisa imate veliki kapital, vi ćete lakše nabaviti ambalažu, platićete da vam neko napravi etikete, platićete da vam neko vodi stranicu, platićete sajt, obuku, kurs, reklamu, fotografa, platićete sve što treba, jer imate. Mi nismo imali i sve smo stekli sami.
Zato smo mi ponosni na to gde smo sada, jer smo sve stekli sopstveni radom, bez velikog kapitala. To vam je kao kada osvojite pol poziciju pred trku. Jer je lakše pobediti kad startujete kao prvi ili kao 15? Naravno kao prvi. Veliki kapital koji mi nismo imali jeste pol pozicija sa koje mnogi startuju pred trku. Mi smo krenuli od nule i stigli dovde. Sigurni smo da su mnoge kolege proizvođači imali isti problem, to ljudi treba da znaju da cene.
Ponosni na ono što radimo, volimo ono što radimo i spremni da se širimo do granica ručne proizvodnje, jer samo tako možemo očuvati kvalitet, po kome smo već poznati.
Kako poručiti proizvode Šinkine teglice?
Ukoliko se i vama dopala priča o domaćoj proizvodnji slatkog sa Stare planine, informacije kako poručiti možete pronaći na sledećem linku: Šinkina teglica. Možda nećete odmah naći ukus koji tako željno želite da isprobate, jer se iz Šinkine kuhinje sve brzo rasproda, ali na odgovor sigurno nećete dugo čekati.
Šinkina teglica zaista jeste jedan od naših najažurnijih i najposvećenijih proizvođača. Na kraju krajeva sa kakvim žarom i posvećenošću rade i prave za nas najlepše namaze i slatko, možete videti po odgovorima koje su nam dali. Sve to opravdava prvu poziciju najbolje ocenjenih na sajtu, koju već dugo i više nego zasluženo drže.
Pročitajte više
Kako prepoznati domaću piletinu?
Ne samo kod nas već i u svetu, piletina je meso koje se najčešće nalazi na trpezama pripremljeno na najrazličitije načine.
Prvi korak u pripremi pilećeg mesa je kupovina tj. odabir. Retki su srećnici koji imaju uslove da sami odgaje piliće i pouzdano znaju čime su oni hranjeni. Za one druge, koji pileće meso moraju kupovati, bitni su kriterijumi koje primenjuju kako bi kupljeno meso bilo kvalitetno.
Naravno, najpouzdaniji pokazatelj kvaliteta pilećeg mesa je sertifikat ukoliko ga proizvođač poseduje. Mnogo više se priča o sertifikaciji i organskoj proizvodnji svih proizvoda nego što se pribegava proveri i potvrdi zahteva za iste. Takav je slučaj i sa pilećim mesom.
Srećna je okolnost da neki kupci imaju pouzdane dobavljače, a drugima ostaje umešnost da prepoznaju kvalitetno meso i da ga kupe na pijaci ili marketu.
Izbor pilećeg mesa
Pri izboru pilećeg mesa, prvo treba obratiti pažnju na izgled i boju kože na mesu. Ona treba da je neprozirna i bez povreda (uboja i masnica – podliva). Ako su pilići hranjeni kukuruzom, koža će imati finu žućkastu boju.
Važan pokazatelj načina uzgoja pilića je njihova težina i dužina trajanja tova.
Pilići koji su hranjeni bez dodataka hormona, provodili dan na otvorenom i u pokretu, mogu dostići maksimalnu težinu 2 – 2,5 kg za vreme od 3 – 4 meseca. Intenzivan tov pilića traje znatno kraće (do 50 dana) i za to vreme pilići dostižu duplo veću težinu.
Kvalitet pilećeg mesa u zavisnosti od ishrane pilića
Ishrana pilića kao i drugih životinja čije produkte ljudi koriste za ishranu je faktor koji presudno utiče na kvalitet mesa i drugih produkata.
Konvencionalan uzgoj pilića i njihova ishrana podrazumeva upotrebu potpunih krmnih smeša (PKS) koje u svom sastavu imaju izbalansiran odnos svih hranljivih materija (proteina, masti, celuloze, minerala, vitamina…), ali im se u početnom stadijumu dodaju antibiotici, hormoni i drugi dodaci koji treba da preduprede pojavu bolesti pilića u prvoj fazi tova.
U ne tako davnom vremenu, PKS za piliće su proizvođene uz dodatak ribljeg i mesnog brašna kao nosioca proteina i masti. Meso pilića hranjenih tako proizvedenim PKS i bez probe kuvanja, imalo je miris na riblje i mesno brašno. Zbog toga se u konvencionalnom (intenzivnom) tovu u PKS za piliće ne dodaju riblje i mesno brašno. Oni su zamenjeni sojom koja ima visok sadržaj proteina, a nema miris koji se zadržava u pilećem mesu.
Organska proizvodnja (kojoj teže i na koju prelaze Mali proizvođači hrane u Srbiji) mora poštovati principe i propise predviđene Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama u organskoj proizvodnji.
Nerealno je očekivati da će proizvođači živinskog mesa na konvencionalni način prelaziti na organsku proizvodnju istih. Razlozi za to su ozbiljni i opravdavaju njihove odluke. Prvi i najbitniji razlog je nedostatak uslova za uzgoj pilića na organski način. On prevashodno zahteva značajno veći prostor od postojećeg u konvencionalnoj proizvodnji za značajno manji broj piliča. Isto tako, organski uzgoj pilića podrazumeva postojanje ispusta i velike površine ograđenog zemljišta obraslog travom koje će omogućiti pilićima celodnevni boravak na otvorenom. Kretanje i pored konzumiranja trave moći će da kljucaju i gliste, crve, mini životinje, čime unose dodatno proteinsko hranivo. Njihova osnovna hrana koja se sastoji od prekrupljenih žitarica, ovakvim načinom življenja biva obogaćena proteinima.
Održavanje zdravih uslova uzgoja
Poželjno je da pilići 2/3 dana provode na otvorenom (ispustu), a to znači da im u tom vremenu hrana i voda moraju biti dostupne da se ne bi morali vraćati u objekat u kome noćevaju. Poželjno je da je objekat bude sagrađen od čvrstog materijala.
Ovakav način uzgoja je sezonskog karaktera i ograničava uzgoj pilića na proleće, leto i jesen. Zimi njihov boravak na otvorenom ne bi bio izvodljiv.
Kako se pilići puno kreću na ispustu, troše dosta energije na tu aktivnost, pa je i njihovo napredovanje sporije. Zahvaljujući tom kretanju, njihovo mišićno tkivo (meso) će biti finije strukture, čvršće i ukusnije od onog proizvedenog u konvencionalnom uzgoju.
Važan preduslov za organski uzgoj pilića je odabir vrsta pilića autohtonih sorta čija je otpornost na bolesti viša, jer u ovom uzgoju nema upotrebe antibiotika i drugih stimulativnih sredstava. U autohtone rase spadaju: somborska kaporka, svrljiška kokoš, dečanska kokoš, gološijanka i dr. Brojlerski piliči (brzorastući pilići) nisu pogodni za organsku proizvodnju.
Da bi pileće meso bilo proizvedeno po principima organske, oni se moraju hraniti žitaricama takođe organski proizvedenim. Da bi ovaj uslov bio zadovoljen, zemljište na kome se žitarice uzgajaju mora biti slobodno od pesticida, herbicida i teških metala. Samo na takav način proizvedene žitarice će moći biti organska hrana za piliće.
Tako proizvedeno pileće meso ima prijatan, svojstven miris, boju i ukus. Potvrda da je hrana za piliće, a time i meso pilića organski proizvedeno se dobija po završenoj analizi u akreditovanoj laboratoriji za tu vrstu posla. Analiza obuhvata organoleptički, mikrobiološki I hemijski pregked koji su predviđeni Pravilnikom za hranu za piliće kao i pileće meso.
Zdrava ishrana pilića
Pravilna ishrana i uslovi držanja pilića su preduslovi za dobijanje kvalitetnog mesa. Prvi korak ka tome je veoma važan, a to je nabavka kvalitetnih jednodnevnih pilića odgovarajuće rase. U prvim danima života (5-6 nedelja) pilići nemaju pravo perje, pa ni mogućnost termoregulacije. Zato je u tom period potrebno da se prostor u kome su smešteni adekvatno greje da bi se u prvoj nedelji njihovog života održavala na oko 35 C. Svake naredne nedelje temperatura se može snižavati za po 5 C, dok se ne izjednači sa temperaturom okoline.
Prema ponašanju pilića u odnosu na izvor toplote, zaključuje se da li je temperatura odgovarajuča, niska ili visoka. Ako se svi piliči grupišu oko izvora toplote, znači da im je hladno i grejanje treba pojačati. Ako su pravilno raspoređeni po celom prostotu koji im je na raspolaganju, znači da im temperatura odgovara.
U periodu operjavanja piliće ne treba pustati van zagrejanog objekta I treba voditi računa da hrana bude kvalitetna i zdravstveno bezbedna (mikrobiološki i hemijski ispravna).
Nakon 5-6 nedelja ako su spoljni uslovi povoljni, operjali pilići mogu tople delove dana provoditi u ispustima, travnjacima gde će hrani “dodavati” i proteinske dodatke u vidu glista, crvića, buba i svega što na livadi nađu. Konzumnu veličinu od 2-2,5 kg ovi pilići dostižu za 4-5 meseci.
Kada se jedan turnus pilića završi, pre useljavanja novih pilića, objekat u kome pilići provode prve nedelje života, obavezno treba dezinfikovati i odmoriti.
Posebna pažnja se mora obratiti u tom početnom periodu na higijenu prostirke i njenu vlažnost. Kako se hrani za piliće ne dodaju nikakvi dodaci (poput kokcidiostatika) mora se higijena održavati na visokom nivou kao i redovno provetravanje prostora da se ne bi zbog vlage pojavila kokcidioza.
Standardi i sertifikati u proizvodnji piletine
Uvođenje standarda u proizvodnju svih proizvoda je preduslov za njihovo plasiranje na tržište (lokalno, Evropsko i svetsko).
CE znak je potvrda bezbednosti upotrebe svakog proizvoda koji ga nosi. Bez njega se bilo koji proizvod ne može naći na Evropskom tržištu.
ISO standarda ima više, u Srbiji se primenjuju: Sistem menadžmenta kvalitetom – ISO 9001; Sistem ekološkog menadžmenta – ISO 14001; Sistem mendžmenta bezbednosti hrane – ISO 22000; Sistem menadžmenta zaštite zaposlenih – OHSAS 18001…
Najbitniji standard koji je zaživeo kod nas i primenjuje se u proizvodnji hrane pa i pilećeg mesa je HACCP – sistem bezbednosti hrane koji se zasniva na kontroli potencijalnih opasnosti (mikrobioloških, hemijskih I fizičkih) kojima su izloženi svi procesi tokom proizvodnje, prerade, pakovanja, čuvanja i distribucije pilećeg mesa. HACCP je prilagođen svim vrstama proizvodnje hrane i njihovom rukovanju.
Pored primene standarda koji treba da rezultiraju dobijanjem kvalitetnog proizvoda (pilećeg mesa) potrebna je i potvrda da je ceo proces tekao kako treba. To se postiže sertifikacijom. Za pileće meso je bitna organska sertifikacija.
Sertifikaciona tela i standardi
Sertifikaciona tela vrše proveru svakog procesa u toku proizvodnje pilećeg mesa do krajnjeg proizvoda. Ako su svi ispitivani parametri zadovoljili zahteve propisane Pravilnikom, izdaje se sertifikat koji svedoči da je pileće meso zdravstveno bezbedno i organski proizvedeno. Za kupca to znači da je pileće meso hemijski i mikrobioločki ispravno (ne sadrži pesticide, fungicide, antibiotike, hormone i bilo koje sintetičke hemijske supstance).
BRC je standard namenjen proizvođačima hrane-pilećeg mesa kojima je cilj uvođenje dobre proizvođačke i dobre higijenske prakse. Ovaj standard se primenjuje na svaku operaciju u proizvodnji hrane (od početka proizvodnje, procesa klanja I prerade).
Košer je naziv za sertifikat u idustriji hrane I pića kojim se garantuje kupcu da je određeni prehrambeni proizvod proizveden po zahtevima propisanim Torahom I da ga mogu konzumirati pripadnici jevrejske verske zajednice. Košer živinom se snatraju samo kokoške, ćurke, guske i patke, a živinsko meso se ne sme mešati sa mlekom i mlečnim proizvodima. Klanje živine može obaviti samo osoba koju zovu “šočet”.
Halal je standard koji se odnosi na hranu pripremljenu po šerijatskim zakonima i koju koriste muslimani širom sveta. Da bi se dobio ovaj sertifikat, u proizvodnji se ne sme koristiti svinjsko meso, krv, životinje mesojedi, ptice grabljivice, životinje koje su zaklane u nečije drugo ime, a ne u ime Alaha, aditivi, emulgator E120, zabranjena je upotreba alkohola (likeri koji se koriste u konditorskim proizvodima) kao i svinjskog želatina.
Ako se ispoštuju svi zahtevi pomenutih standarda (bar dobra higijenska i proizvodjačka praksa, HACCP), izvrši provera kvaliteta i mikrobiološke ispravnosti pilećeg mesa, što rezultira dobijanjem sertifikata da je meso organski proizvedeno, onda smo sigurni da je naš izbor pilećeg mesa bio pravi.
Osvrt članova našeg udruženja
Za ovaj tekst svoj komentar dala nam je Ana Popović, jedna od članica našeg udruženja koja se bavi proizvodnjom domaće piletine. Aninu domaću piletinu i ostale proizvode iz njene kuhinje možete poručiti i pogledati klikom na sledeći link Domaće od Popovića. Ali pre toga pročitajte šta to sve i kako rade mali proizvođači kako bi proizveli zdravo meso.
“Zdrava ishrana je veoma važna i bitna za ljudski organizam. Piletina je često zastupljena u ljudskoj ishrani. Zbog toga je važno koristiti domaću piletinu i znati prepoznati je. Kod domaće piletine bitnu ulogu ima kvalitet i način na koji se hrani živina.
Domaće pile zahteva potpuno prirodnu ishranu. Pod prirodnom ishranom podrazumeva se korišćenje raznovrsnih žitarica i velika zelena površina gde pored trave pilići jedu gliste i bubice što utiče na ukus i miris mesa. Domaće pile ima izraženu žutu boju kože. Meso se razlikuje od mesa tovnog pileta po tome sto je malo žilavije i tamnije boje. Razlika je u tome što domaće pile šeta , jača mišiće, jede prirodnu hranu i tako sporije stiče masu. Zbog toga je domaće pile uvek manje težine u odnosu na tovno pile.
Potreban je duži vremenski period do trenutka korišćenja mesa, u odnosu na tovno pile. Potrebna je i veća količina žitarica za ishranu u odnosu na tovno pile. Iz tog razloga proizvodnja domaće piletine je skuplja . Na zdravo i kvalitetno meso takođe utiče održavanje zdravih uslova izgoja. Prostorija mora da bude osvetljena, dezinfikovana prirodnim krečnim rastvorom i provetrena.
Domaća piletina sa seoskog gazdinstva
Poreklo domaće piletine uvek je seosko gazdinstvo što dokazuje potvrda o aktivnom statusu domaćinstva koja se obnavlja svake godine. Aktivno gazdinstvo podrazumeva aktivno zasejane površine. Upotreba antibiotika i drugi dodaci nisu zastupljeni iz razloga što nisu potrebni.
Boravak Živine u prirodnom okruženju obezbeđuje sve vitamine i neophodne dodatke. Važno je izabrati domaću piletinu zbog održivosti seoskih gazdinstava, smanjenja ekološkog otiska, bezbednosti hrane, manje izloženosti pesticidama i hemikalijama. Zdravstvena korist je u tome što u domaćem piletu nema hormona i antibiotika. Svi navedeni razlozi imaju prednost i preporuku da u ishrani bude zastupljena domaća piletina. Želim da sve čitaoce informišem kako bi doneli prave i ispravne odluke i podigli svest o važnosti podrške lokalnim malim proizvođačima domaće piletine.”
Autor fotografije: Veljko Simić (Sveža piletina kod Veljka)
Pročitajte više
Gazdinstvo Đorđević – povratak korenima, rad, fleksibilnost i zajedništvo
Da li znate da kada u Google pretragu upišete pojam “porumbčići”, pretraživač izbacuje samo jedan rezultat? Link koji vas klikom vodi pravo na profil gazdinstva Đorđević na našem sajtu.
A šta su to porumbčići? Porumbčići su mali kiseli kukuruzi spakovani u tegle. Proizvod porodice Đorđević iz Donje Prilite kod Zaječara sa kojom vas danas upoznajemo.
Preseljenje u Srbiju
Priča počinje, sada već davne 2000. godine, kada se Klaudija i Zoran, kao mladi bračni par, stacioniran u Beču, odlučuju za povratak u Srbiju na imanje Zoranovog oca.
Kao glavni motiv za preseljenje i odgajanje porodice u Srbiji navode: “Miran, spokojan i zdrav život u svakom smislu. Počevši od ishrane, fizičkog, pa sve do mentalnog stanja.”
Domaćinstvo oživljava i biva obnovljeno njihovim dolaskom. Polako niču jedna po jedna građevina, da bi 2010. godine nakon krčenja i pripremanja jedne njive započeli sa proizvodnjom aronije. Zašto aronija? Raspitivali su se o različitim biljnim vrstama, koje su višegodišnje, nisu zahtevne za održavanje i koje nije neophodno tretirati nikakvim hemikalijama. Hteli su kulturu koja bi bila samoodrživa i tako je izbor pao na aroniju. Zasadili su je na parceli od 50 ari i taj zasad i danas imaju.
Kako je počela proizvodnja?
Pre par godina ova devetočlana porodica krenula je sa proizvodnjom zdravih, neprskanih proizvoda za sopstvene potrebe. Vrlo brzo nakon toga proširili su proizvodnju i time pružili ljudima u okolini zdravu, raznovrsnu i kvalitetnu hranu. Odluka da gradski život zamene seoskim, pomogla im je da potvrde da život na selu može biti kvalitetan kao i onaj u gradu, ali u mnogim segmentima daleko opušteniji i lepši.
Danas se prodaja i kod njih odvija putem interneta, što im daje mogućnost da svoje proizvode šalju na adrese zadovoljnih korisnika širom Srbije. Beograd, Mladenovac, Novi Pazar, Novi Sad, Paraćin, Bor i Kladovo su samo neki od gradova u kojima su proizvodi Đorđevića pronašli svoje degustatore, kupce i obožavaoce.
Mama Klaudija bila je incijator početka razvijanja malog porodičnog biznisa. “Uvek nam je dobar kvalitet bio na prvom mestu. Kroz naše konstantno razvijanje i usavršavanje proizvoda, budite uvereni da svaki proizvod koji kupite je dobrog kvaliteta i ukusa! Plodovi su sa naših plantaža, iz naših bašta i voćnjaka.”
Šta proizvodi gazdinstvo Đorđević?
Bilo da ste zainteresovani za prlitske porumbčiće, sok od aronije, beli luk u prahu ili džem od višnje, kod Đorđevića možete naći sve od kisele ruske salate, salčića i pihtija, do pesto sosa od sremuša ili bosiljka, u zavisnosti od sezone naravno..
Ova porodica ima zasad oraha, šipurka i aronije. Svi proizvodi su neprskani. Krenuli su sa proizvodnjom matičnog soka aronije, da bi danas posle niza godina eksperimentisanja i unapređenja ukusa i proizvodnje u ponudi imali i sirće, kao i vino od aronije koje ne sadrži dodatni šećer i udeo alkohola je svega 7,25 %.
Svi proizvodi se pre plasiranja na tržište šalju na analizu. Kako se njihovi zasadi ne tretiraju hemijom, obrađivanje svih kultura zahteva mnogo rada u kom svi članovi porodice ravnomerno učestvuju. „Naš koncept međusobne saradnje je takav da je svako u sve upućen, jer jedino je tako održivo ovo što radimo. To je suština malog gazdinstva, fleksibilnost i zajedništvo.“
Prlitski porumbčići kao brend
Kada bi morali da izdvoje jedan svoj proizvod, to bi bili „Prlitski porumbčići“. Zašto Prlitski i zašto porumbčići? Prlitski, kako bi od zaborava otrgli ime svog sela Donje Prlite i sačuvali sećanje na starosedeoce ovog mesta na obroncima Stare Planine. Porumbčići izvor imaju u vlaškoj reči „porumb“, što u prevodu znači kukuruz.
A zašto baš kukuruz kao glavni proizvod i kao brend? Pa zbog toga što je kačamak već vekovima omiljeno jelo kako meštana Donje Prlite, tako i mnogih ljudi širom Srbije.
Posebno unapređenje proizvodnje planirano je upravo za porumbčiće. Porodica ima viziju da u budućnosti njihove teglice sa kiselim kukuruzom iz Donje Prlite krase rafove prodavnica zdrave hrane u Beogradu.
Gazdinstvo Đorđević i Mali proizvođači
Za našu platformu Đorđevići su saznali preko svojih kupaca koji su se upravo preko facebook grupe „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ povezali sa drugim malim proizvođačima i tako za sebe pronašli mnoge autentične, kvalitetne, domaće i zdrave proizvode. Članstvo u našem udruženju doprinelo je prepoznatljivosti njihovog gazdinstva i proširenju prodaje proizvoda širom Srbije. Do tada su ih plasirali uglavnom na lokalno tržište.
Ukoliko i vas zanima šta to gazdinstvo Đorđević ima da ponudi, listu njihovih proizvoda možete pogledati klikom na listing gazdinstva na našem sajtu.
Svoje proizvode porodica šalje brzom poštom, svakog dana od ponedeljka do petka. Lična dostava za Beograd moguća je uz fiksnu cenu dostave od 300 dinara, nezavisno od količine kupljenih proizvoda i težine paketa.
Čovek i zemlja
U maju 2021. godine, Đorđevići su na svom imanju ugostili ekipu televizije Hram. U emisiji naziva „Povratak“, autor i voditelj Dejan Stojadinović u uvodu kaže: “Ako današnji čovek, savremeni čovek, želi da upozna sebe, ako želi da spase sebe i da se vrati sebi, prirodi i Bogu, mora prvo da se vrati zemlji. I da počne ponovo da se odnosi sa zemljom, da je obrađuje, a i ona njega da obrađuje, da ga ponovo vrati sebi. Odnos čoveka i zemlje u današnjem vremenu je poremećen, komunikacija je narušena, a ljubavi između čoveka i zemlje gotovo i da nema. Čovek od zemlje traži previše. U njoj vidi interes, kapital, zaradu, uspeh i bogatstvo. A zemlja od njega očekuje ljubavni odnos i komunikaciju.”
“Da bi se taj odnos između čoveka i zemlje, čoveka i prirode popravio, da bi se ljubavni odnos ponovo uspostavio, čovek mora da se vrati zemlji, da je ponovo oseti u svojim rukama kao svoju i da je voli kao samoga sebe, jer on to i jeste – zemlja. I da bi postao večnost, potrebna mu je upravo zemlja. Samo u ljubavnom odnosu i harmoniji sa zemljom čovek može biti čovek i čovek može pobediti smrt i postati nešto više od zemlje. Može postati sin, naslednik.”
Poruka porodice Đorđević Malim proizvođačima
Balans između prirode i čoveka, čoveka i zemlje i čoveka i Boga, uspela je da uspostavi porodica Đorđević. Na pitanje šta bi poručili drugim malim proizvođačima, kažu da je jedino bitno ne odustati od svojih snova, želja i naše zemlje u zamenu za život u inostranstvu. Kao primer da je život u Srbiji lepši i bolji nego preko navode i činjenicu da njihov zet, poreklom Nemac, od 2017. godine živi i radi na gazdinstvu zajedno sa njima. Uz to, primio je i pravoslavnu veru, pa danas ponosno nosi ime Serafim.
Ukoliko vam se priča o porodici Đorđević dopala i želite da poručite nešto od mnoštva njihovih proizvoda, osim preko našeg sajta, možete ih kontaktirati, porukom, mejlom, kao i putem profila na društvenoj mreži Instagram.
Pročitajte više
Bundi – zdraviji izbor nikad nije bilo lakše napraviti
Da li još neko od vas ovih dana muku muči sa slatkišima? Bliži se leto i svi bismo želeli lepo da izgledamo, a sladoledi, kolačići, čokolade, razni šejkovi i ostale slatke kombinacije mašu nam sa svakog ćoška. Ukoliko je odgovor potvrdan, nudimo vam rešenje.
U pomoć za očuvanje pre svega zdravlja, a onda i vitke linije stiže jedan inovativan proizvod naših malih proizvođača. Bundi.
Od čega se sastoji Bundi?
Sa dodatih samo 4% šećera, nadev napravljen od bele bundeve, pomorandže, limuna, đumbira, cimeta i vanile, Bundi je prema rečima svojih proizvođača, zdrava aleternativa za sve sladokusce koji žele da uživaju bez trunke griže savesti.
„Bela bundeva spada u niskokalorične namirnice, a ujedno je i puna hranljivih materija. Na 100 grama ploda bundeve ima samo 26 kalorija. Pored toga ona nam pruža veliku dozu betakarotena koji se pretvara u vitamin A. Vitamin A jača kožu i sluzokožu i tako pomaže u sprečavanju brojnih infekcija. Pored toga, utiče i na zdravlje očiju. Pomenućemo i prisustvo vitamina C, koji organizmu pomaže u prirodnoj odbrani od virusa i bakterija, jer Bundi sadrži 100% ceđenu pomorandžu i limun. Na 100 grama proizvoda, Bundi sadrži i 340 mg kalijuma. Poređenja radi, banana koja važi za jednu od namirnica koja sadrži najviše kalijuma ima 358 mg. Pored kalijuma, bundi sadrži i kalcijum, magnezijum i fosfor.“
Ko pravi Bundi?
Bundi nastaje u Zemunu. Na gazdinstvu porodice Perović. Prave ga tata Goran i njegovo dvoje dece, Aleksandra i Nikola. Perovići rade zajedno u privatnoj, porodičnoj firmi i njihov primarni posao nije bila poljoprivreda. Međutim, oduvek su imali želju da na svojoj zemlji i svojim rukama naprave nešto svoje. Nakon dugog razmišljanja šta da započnu, javila se ideja. Shvatili su da su bundeve i pored toga što su zdrave, zapravo jedan jako slabo iskorišćen potencijal. Kako su i sami primetili, bundevu najveći broj ljudi konzumira pečenu, u nezaobilaznoj piti kada počne jesen ili kao potaž u nekom fensi restoranu.
Posle pronalaženja osnovnog sastojka, bilo je potrebno smisliti sa čim bundevu ukombinovati. I tako su nakon dugog razmišljanja došli do pomorandže. „Kada smo beloj bundevi dodali pomorandžu, limun, đumbir, cimet i vanilu, pomislili smo – to je to!“
Cela porodica podjednako učestvuje u stvaranju proizvoda i kako ističu, vrlo im je zabavno dok to rade. Tok proizvodnje uvek prate smeh i dobra energija. Ovo im je prva godina proizvodnje i Bundi je trenutno jedini proizvod koji imaju u ponudi. Međutim, u planu je još novih ukusa, kao i sok od bundeve.
Kako je Bundi dobio ime?
„Namaz od bundeve je takoreći ‘krstio’ unuk našeg porodičnog prijatelja. Prilikom degustacije, svi su se oduševljavali ukusom, a on je samo uzviknuo ‘Bundi, Bundi’. Nama se to dopalo i tako je Bundi postao Bundi.
Za njega vezujemo još jednu anegdotu, koja se desila prošlog oktobra, baš dok smo bili u procesu proizvodnje. Dečak je došao sa svojim dedom da nam pomogne u poslu. I dok smo svi zajedno radili, primetili smo da ga nema. Mnogo je voleo da igra žmurke, pa smo pretpostavili da se negde dobro sakrio. Počeli smo da ga dozivamo i tražimo po dvorištu, da bismo ga posle par minuta našli u bundevama. Čučnuo je iza bundeve teške 25 kg, najveće koju smo tada imali. Kada smo ga pitali šta radi baš tu, odgovorio je – ‘Pravim Bundi’.“
Kako se Bundi konzumira?
„Bundi je vrlo zdrav i bogat vitaminima. Može da se jede tako što ćete se zasladiti posle ručka i uzeti kašiku ili dve (mi nikad ne stanemo na tome), može da se namaže na hleb za doručak ili večeru, a može se koristiti i kao namaz za palačinke. Ili kao dodatak ovsenim pahuljicama.“
Kako poručiti?
Sve informacije o tome kako da poručite svoju Bundi teglicu naći ćete klikom na Bundi listing na našem sajtu. Dostava se realizuje Post Express-om na teritoriji cele Srbije. Za porudžbine veće od 24 teglice, od Perovića dobijate besplatnu poštarinu. Možete ih kontaktirati i putem Facebook ili Instagram profila, kao i na Viber i Whatsapp (+381677010207) ili pozivom na broj 011-311-0296.
Bundi i Mali proizvođači
„Za grupu ‘Mali proizvođači’ saznali smo od prijatelja i poslovnog saradnika koji stalno kupuje proizvode od proizvođača koji su članovi udruženja. Kada smo se malo raspitali, shvatili smo da veliki broj ljudi iz našeg okruženja zna za vašu grupu ili je njen član. Ono što nam je grupa pre svega donela, jeste svest da postoji toliko malih proizvođača koji se trude i rade, koji imaju jako kvalitetne proizvode i koji iste na vrlo duhovit i zanimljiv način predstavljaju. Javljali su nam se ljudi koju su nas zahvaljujući grupi i primetili. Tako da slobodno možemo reći da su nama Mali proizvođači stvorili brojne prilike, iako smo novi na tržištu. Svima bismo preporučili da se pridruže, kako proizvođačima, jer to može biti sjajna prilika da prodaju svoje proizvode, tako i svima koji žele da kupuju kvalitetno.“
Ukoliko i Vas zanima, kakva sve to blaga od domaćih proizvoda nudi naša platforma, poručite za početak svoju prvu teglicu Bundija, udobno se smestite i prelistajte naš sajt. Pronađite svog proverenog čoveka sa sela, a sa njim i svoj omiljeni proizvod.
Pročitajte više