Bazar Malih proizvođača hrane ponovo u Nišu – nedelja 3. mart, restoran Pandora

U Nišu se Bazar Malih proizvođača hrane već treći put održava, sada već tradicionalno u restoranu “Pandora”, u ulici Lole Ribara 2. Prethodna dva Bazara ostavila su na sve proizvođače i posetioce mnoštvo pozitivnih utisaka. Posećenost je bila ogromna i zbog toga je Niš mesto u koje se uvek rado vraćamo.

U nedelju, 3. marta Nišlije će imati priliku da probaju i kupe proizvode od čak 11 proizvođača našeg udruženja. Neki od njih su tu iz okoline, ali ima i onih koji će preći pola zemlje, da svoje proizvode donesu i predstave u gradu na Nišavi.

Kao i uvek biće sireva, mesa, namaza, slatkog, zimnice, piva, vina i mnogih drugih različitih proizvoda koje prave vredne ruke naših članova.

Pripremite se, jer u Niš stižu:

• Taniero
• Vitbery
• Farma na kraj sela
• Gazdinstvo Petrović
• Gulmlek
• Zdravo kod Rusa
• Pčelarstvo Milošević
• Vinarija Plavinci
• Plave bobice Naupare
• ZZAPI pivara
• Vodenica potočara Tulare

Mlečni proizvodi i proizvodi od mesa

Kada smo rekli da će neki od proizvođača preći pola zemlje da bi učestvovali na Niškom Bazaru, mislili smo na Gulmlek, mlekaru iz Stapara kod Sombora. Na ovom Bazaru, Gulmlek je jedini koji donosi mlečne proizvode i nadamo se da će biti dovoljno sira u kačici, proizvoda po kom su prepoznatljivi.

Gulmlek 

“Mlekara Gulmlek je porodična mlekara koju je pokrenula porodica Volić u Staparu pored Sombora. Više od 20 godina proizvodimo mlečne proizvode koji nalaze put do vaših domova. Naši dobavljači su naši prijatelji i deo šire porodice. Trudimo se da obezbedimo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama kao i da negujemo tradiciju prerade mleka u Vojvodini.

Danas smo jedini proizvođač čuvenog sira u kačici koji se služio na dvoru u Beču, a postoje i priče da ga je jeo i Vinston Čerčil. Tradicionalni recept sa salaša prilagodili smo današnjem vremenu i po ovom nagrađivanom proizvodu postali smo poznati.”

Dostava se realizuje na kućnu adresu na teritoriji Beograda i Novog Sada. Dostava je besplatna, a minimum za poručivanje je iznos od 1800 dinara.

Osim sira u kačici, njihovu raznovrsnu ponudu, u koju je odnedavno stigla i domaća slatka pavlaka, možete pogledati na njihovom listingu na našem sajtu, kao i na Facebooku i Instagramu.

Farma na kraj sela

Meso nam ovog puta stiže sa farme ovaca iz sela Donja Sabanta, kod Kragujevca.

“Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobro došli. 🤗”

Šta to sve nudi Farma na kraj sela možete videti na njihovom sajtu ili na listingu na sajtu Mali proizvođači. Takođe ih možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, a nedavno ih je posetio i Lovac na ukuse, pa pre Bazara i taj prilog možete pogledati na njegovom YouTube kanalu.

Zimnica

Kad pričamo o zimnici, obično mislimo na one zalihe omiljene hrane koje napravimo da u njima uživamo tokom hladnih dana. Da bi toga uvek imalo dok ne stigne proleće, na ovom Bazaru pobrinuće se Vesna Petrović iz Brusa.

Gazdinstvo Petrović

“Mi smo gazdinstvo Petrović i nalazimo se u podnožju Kopaonika. Bavimo se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Sve što proizvedemo je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje, bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Naši proizvodi se prave po tradicionalnoj recepturi i upakovani su u staklenu ambalažu kako bi sačuvali prirodan ukus i miris. Pravimo proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.”

Već smo pisali o tome kako je Vesna Petrović poznata je u našoj grupi po svom ajvaru, zimnici i posebno sokovima. Šta sve pravi i donosi u Niš, možete pogledati na sajtu gazdinstva, njihovom listingu i društvenoj mreži Instagram.

Zdravo kod Rusa

“Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bavimo uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Nalazimo se u Obrežu kod Varvarina, podnožje Juhora, leva obala Velike Morave, centralna Srbija. Donosimo vam zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.”

Bogatu ponudu kremova, koji mnogi po ukusu porede sa Nutelom možete pogledati na sajtu Mali proizvođači i društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Plave bobice Naupare

Dušan Zamahajev, dolazi nam iz sela Naupare kod Kruševca. Već smo se družili na jednom od Bazara u Beogradu i tada su posetioci mogli da probaju dve vrste njihovog džema od borovnice.

“Posvećeni smo uzgoju borovnice u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, uz primenu Global G.A.P. sistema kvaliteta. Naš cilj je da pružimo zdravu i ukusnu borovnicu koja je uzgajana na održiv način. Polja su pažljivo odabrana i negovana, a berba se vrši ručno kako bi se osigurao najbolji kvalitet. Sva borovnica koju proizvodimo je sveža i lokalno proizvedena. Uzgoj borovnice nije samo posao, već i strast. Odlučni smo da nastavimo porodičnu tradiciju uzgoja kvalitetne hrane i da radimo sa pažnjom prema prirodi i proizvodima. Verujemo da se to odražava u ukusu i kvalitetu naše borovnice. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim proizvodima ili načinu uzgoja, slobodno nas kontaktirajte.”

Ponudu i način dostave plavih bobica i proizvoda od njih, možete pogledati na listingu na sajtu Mali proizvođači, kao i na Facebook profilu gazdinstva, a o plavim bobicama iz Naupara pisali smo i na našem blogu.

Domaći sokovi, pivo i vino

Jedna od posetiteljki oktobarskog Bazara, podelila je sa nama svoje utiske koje smo preneli u okviru teksta u Blog sekciji na sajtu, rekavši da je Niški Bazar nešto što se može objasniti sa vrlo malo reči “I bazar i pazar”. Ovaj martovski neka ima novi moto: “I iće, i piće.”

Kako smo predstavili već nekoliko proizvođača koji donose hranu, vreme je da nabrojimo i one koji će događaj upotpuniti i nekim pićem. Domaće sokove donosi Vitbery iz Kragujevca, organsko vino stiže iz vinarije “Plavinci”, a kraft pivo domaće proizvodnje dolazi nam iz Borče.

Vitbery

“Mi smo firma Vitbery iz Kragujevca, proizvodimo hladno ceđene sokove premium kvaliteta. Voće od kojeg cedimo sokove ne sme biti tretirano/prskano mora biti prve klase, ne sme da sadrži trulež. Svi naši sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, bez vode, bez veštačkih boja i aroma.

Naši sokovi ne služe da utole žeđ, već služe za uživanje u čarobnim ukusima samog voća i da nahrane organizam svim vitaminima, mineralima i ostalim nutrijentima, kako bismo uvek bili zdravi i nasmejani. Svi naši sokovi poseduju analize sertifikovane laboratorije za bezbednost hrane i pića. Takođe posedujemo analizu sa Beogradskog Instituta da su nam sokovi na tržištu najbogatiji antioksidansima. Naše sokove mogu svi piti, bez starosnog ograničenja.”

O načinu dostave i kako možete poručiti prave domaće sokove od jagode, jabuke, borovnice, maline, kupine, aronije i višnje možete se informisati na listingu na našem sajtu, kao i na društvenoj mreži Instagram.

Vinarija Plavinci

“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji.”

O detaljima proizvodnje i njihovim vinima, možete čitati na našem blogu. Rad vinarije, pojedinosti o proizvodima i novosti možete pratiti  na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtovima Vinarije i Malih proizvođača.

ZZAPI pivara

Ukoliko želite da vidite, kako izgleda jedna prava zadruga, pratite rad ZAPPI zadruge iz Beograda.

“ZadrugaZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.”

Njihova piva Presedan, Trimix, Komšinicu i Levu stranu Dunava imaćete prilike da kupite na Bazaru.

O Zzapi pivari smo takođe pisali na našem blogu, u tekstu naslova “ZZAPI zadruga Beograd – dobro pivo za dobre ljude”, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtu pivare.

Sosevi

Za kraj svakog dana, ali i jela, treba da se dobro začini.

Taniero

Sosevi domaće proizvodnje do Niša neće daleko putovati, jer stižu iz Niške Banje. Pravi ih Aleksandar Tanić i moći ćete da birate između ljute selekcije, slatko ljutih soseva, ali i onih sa šljivom i čokoladom.

“Mi smo malo gazdinstvo iz Niške Banje koje je bavi proizvodnjom i preradom čili papričica, voća i povrća proizvedenih na našem gazdinstvu. Iz ljubavi prema kuvanju nastao je naš brend TANIERO. I uz nekoliko već prepoznatljivih proizvoda često izbacimo i neki specijal u manjoj seriji. Naše proizvode spremamo i pakujemo na tradicionalan način, bez upotrebe aditiva.”

Ponudu Taniero soseva, pratite na listingu na našem sajtu, ali i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Med i proizvodi od meda

Kako to obično biva, najslađe dolazi za kraj. A za ljubitelje zdravih poslastica, nema bolje opcije od meda. Uz med, Miloševići, jedini pčelari na ovom Bazaru, u ponudi imaju i pergu i propolis, kao i različite vrste čajeva.

Pčelarstvo Milošević – med sa Stare planine

Miloševići iz Knjaževca svoj med redovno donose na naše Bazare. Sada su ponovo među svojima, u Nišu.

“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo dobre pčelarske prakse. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”

Miloševiće upoznajte klikom na neki od sledećih linkova:Pčelarstvo Milošević, Instagram, Facebook.

Brašno

Kada na Bazaru obiđete sve proizvođače i kupite sve što je potrebno za jedan dobar nedeljni ručak, nikako uz to ne treba izostaviti i toplu pogaču ili starinsku proju. Da biste to napravili, savetujemo da odaberete neko ili više vrsta brašna mlevenih na vodenici potočari porodice Jaćović.

Vodenica potočara Tulare

U kategoriji brašna, po prvi put na jednom od Bazara Malih proizvođača svoje proizvode doneće nam iz sela Tulare porodica Jaćović. Njihova vodenica potočara, koja se nalazi na Backoj reci, melje žito već 150 godina.

“Kukuruzno, ražano, pšenično i ječmeno brašno proizvode se od naših žitarica koje uzgajamo na njivama u selu Tulare. Heljdinu žitaricu nabavljamo sa padina planine Kopaonik, budući da nije moguće uzgajati je na našoj nadmorskoj visini.

Cela zrna žitarica tradicionalno meljemo na isti način kao što su to radili i naši preci u vodenici na vodeničkom kamenu koji pokreće snaga vode. Prednost ovog načina proizvodnje je hladno i sporo mlevenje kod koga ne dolazi do pregravanja brašna kao kod električnih mlinova. Na taj način čuvaju se hranljivi sastojci, uključujući vlakna, minerale,vitamine, i brašno sadrži manje ugljenih hidrata i šećera.”

Ponudu brašna i pojedinosti o proizvodnji možete pogledati na listingu na našem ili na sajtu vodenice.

Vidimo se u Pandori, 3. marta. Dobro došli. 

16. Bazar Malih proizvođača hrane u Beogradu | 22. oktobar, bašta KC Grad

Dragi ljubitelji bazara Malih proizvođača hrane i pravih domaćih proizvoda, na naše, a nadamo se i vaše zadovoljstvo, družimo se treći put za mesec dana. Posle prošlomesečnog Beogradskog Bazara i prošlonedeljnog Niškog, ponovo vas ekipa iz udruženja Mali proizvođači čeka u bašti KC Grad.

Ovog vikenda svoje proizvode predstaviće vam čak 16 proizvođača. Neke od njih imali ste prilike da vidite na prethodna dva bazara, a neke ukuse tek ćete probati tokom vikenda koji je pred nama.

Evo ko nam sve dolazi 22. oktobra u KC Grad:

• Šitake Nikolov
• Vitbery
• Baba Julina kujna
• Vikend farmeri
• Pčelarstvo Sporin
• Zets Orchard
• Samo višnje
• Farma na kraj sela
• Keka ratluk
• Plave bobice Naupare
• Vlaška Magija – S & S Čuvari tradicije 
• Lilifik
• Satura Organic
• Dedino zlato
• Ukusi Kopaonika 
• Taniero sos

Med i proizvodi od meda

Za početak, kao kada dođete u goste, zasladite se pravim domaćim medom. U jeku priča o “lažnom medu”, sa Malim proizvođačima, uvek ste na sigurnom.

Svoj med donose nam dva gazdinstva: Pčelarstvo Sporin i novi član našeg udruženja, unuk jednog iskusnog pčelara, čiji brend nosi naziv “Dedino zlato”.

Pčelarsko gazdinstvo Sporin

O sebi su rekli: “Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”

U njihovoj ponudi pronaći ćete mnoge pčelinje proizvode, ali i jedan unikatan naziva IMUNO MIX, koji se sastoji od livadskog meda, propolisa i polena. Šta to sve ima “Pčelarsko gazdinstvo Sporin” pogledajte na njihovom listingu, kao i na društvenim mrežama gazdinstva Facebook i Instagram.

Dedino zlato

“Dedino zlato” dolazi nam takođe iz Vojvodine. Iza ovog brenda, stoji jedan Dušan. O sebi i medu koji donosi na bazar, rekao je “Moje ime je Dušan. Predstavljam vam naš prirodan med. Pčelinjak “Dedino zlato” nalazi se u Novim Banovcima, u Sremu, na obali Dunava. Imamo tradiciju dugu 40 godina bavljenja pčelarstvom. Pre 40 godina prve košnice je kupio moj deda, posle toga ga je nasledio moj tata, a brigu o pčelama sada preuzimam ja. Trenutno imamo 30 košnica, a u planu je proširivanje pčelinjaka. Garantujemo vrhunski kvalitet našeg meda. Med je potpuno prirodan, bez dodatog šećera, konzervansa i aditiva.”

Dostavu vrši putem kurirskih službi na teritoriji cele Srbije. Svakog vikenda moguće je preuzimanje na određenim lokacijama u Beogradu. Kupovinom 3 ili više kilograma meda, na teritoriji Beograda dostava na kućnu adresu je besplatna.

Za više informacija o proizvodima, poručivanju i dostavi možete pisati Dušanu na sajtu Mali proizvođači ili na Instagram profilu Dedinog zlata.

Slatkiši

Keka ratluk

Za one koji ne vole ili iz nekog razloga ne smeju da konzumiraju med, na ovom bazaru nudimo ništa manje dobru alternativu. Ljubiteljima dobrog ratluka, ovo slobodno može biti prvi izbor. Domaći ratluk sa ukusom ariljskih malina, zameniće onaj koji ste do sada služili na svojim trpezama.

“Ratluk na Balkanu važi za tradicionalni slatkiš, ali kada se pomeša sa najslađom srpskom malinom dobije se Keka ratluk.

Keka je brend koji predstavlja ratluk od maline, jer srpske maline su brend u svetu, a u Keka ratluk ulaze samo one najsočnije sorte Vilamet. Keka ratluk se pravi po staroj recepturi iz 1936. godine. Pravi se ručno – kuva, meša, a zatim se izliva u stare kalupe i seče. Kekin ratluk je bez veštačkih boja i arome.

Krenulo je veliko interesovanje za Kekinim ratlukom u raznim restoranima, salašima, prodavnicama zdrave hrane. Ovo je idealan dodatak uz kafu, ali i savršena poslastica za one koji poste.

Keka se pojavljuje na mnogim sajmovma, izložbama i festivalima hrane i na istim osvaja nagrade:

• 13. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – robna marka Srbije
• 86. Međunarodni poljoprivredni sajam Novosadski sajam „Najbolji u agrobiznisu“ – Najbolja žena u agrobiznisu 2019. – očuvanje tradicije starih zanata
• 14. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – specijalno priznanje za kontinuirani kvaltet

Ponudu i cene, kao i način dostave, pogledajte na listingu Keka ratluka, ili na njihovom sajtu. Možete ih kontaktirati i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.

Domaći sokovi

Posle zaslađivanja, posetioci bazara moći će da pređu na osveženje. Domaće proizvode u KC Grad ovog vikenda donose Vitbery i Samo višnje. Vitbery nam dolazi iz Kragujevca, a Samo višnje iz Feketića.

Vitbery

“Mi smo firma Vitbery iz Kragujevca, proizvodimo hladno ceđene sokove premium kvaliteta. Voće od kojeg cedimo sokove ne sme biti tretirano/prskano mora biti prve klase, ne sme da sadrži trulež. Svi naši sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, bez vode, bez veštačkih boja i aroma. Naši sokovi ne služe da utole žeđ, već služe za uživanje u čarobnim ukusima samog voća i da nahrane organizam svim vitaminima, mineralima i ostalim nutrijentima, kako bismo uvek bili zdravi i nasmejani. Svi naši sokovi poseduju analize sertifikovane laboratorije za bezbednost hrane i pića. Takođe posedujemo analizu sa Beogradskog Instituta da su nam sokovi na tržištu najbogatiji antioksidansima. Naše sokove mogu svi piti, bez starosnog ograničenja.”

O načinu dostave i kako možete poručiti prave domaće sokove od jagode, jabuke, borovnice, maline, kupine, aronije i višnje možete se informisati na listingu na našem sajtu, kao i na društvenoj mreži Instagram.

Samo višnje

Poljoprivredno gazdinstvo Simić, tj. Samo višnje zaintrigiralo je skoro 100000 članova naše Facebook grupe svojom objavom u istoj od pre nekoliko meseci. Njihova zanimljiva priča i još bolji kvalitet soka i ostalih proizvoda privukao je veliku pažnju. Za svoje višnje koje uzgajaju u Feketiću i od njih prave matični sok bez šećera, kao i ulje, dobilu su ove godine organski sertifikat.

Ovo je njihova priča:

“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću. Stari naziv jeFeketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera i ulje od koštica višanja.

Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu.

Šta to znači?

Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, što znači da pijemo potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera. Ukusna je i slatka i nije joj potrebno dodavati industrijski šećer. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.

Ulje od višnje? Može.

Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?

Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).

Naučne studije:

• https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20482278/
• https://www.mdpi.com/1420-3049/27/3/696
• https://www.hindawi.com/journals/jfq/2021/5529613/

Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500 kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!”

Pojedinosti o dostavi, ceni proizvoda, među koje je uvrštena i rakija, kao i liker od višanja, možete pogledati na listingu ili Facebook profilu gazdinstva. Priča porodice Simić bila je interesanta i za Marka Žvaku, tako da ih možete pogledati i na njegovom Youtube kanalu, video naslova Samo višnje sok, liker i rakija. Za ljubitelje pisane reči, tu je članak sa stranice Priče sa dušom, dostupan na ovom linku.

Zimnica: različiti namazi, ajvar, džem i slatko

Baba Julina kujna

“U selu Bajevac, u sklopu poljoprivrednog gazdinstva Ikonić, nalazi se Baba Julina kujna. U njoj vredne ruke kuvaju najlepše slatko, džemove, ajvare… Svi naši proizvodi su prirodni, bez konzervansa, veštačkih boja i aroma. Pripremaju se sa puno ljubavi, po domaćoj recepturi i na tradicionalan način, korišćenjem isključivo šporeta na drva.
Baba Julini specijaliteti su za jedne povratak u detinjstvo, za druge otkrivanje novog i nepoznatog ukusa. U oba slučaja – potpuno uživanje u pravim domaćim proizvodima!

Besplatnu dostavu na kućnu adresu vršimo lično, i to na teritoriji Beograda, Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, Valjeva, Uba, Lajkovca, Šapca, Aranđelovca…
Za sva mesta gde nismo u mogućnosti izvršiti ličnu dostavu, proizvode šaljemo brzom poštom (Post Express), uz naplatu po zvaničnom cenovniku Pošte Srbije.”

Od baba Jule na bazaru možete kupiti slatko od šljiva, kajsija, smokvi, ali i različite džemove, kao i peglanu papriku i ajvar. Celokupnu ponudu pogledajte na listingu na našem sajtu.

Vikend farmeri

Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Družili su se nama i na prethodnom Beogradskom Bazaru Malih proizvođača. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.

A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.

Celokupnu ponudu Vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. O Ivkovićima smo pisali i na našem blogu. Tekst o njima možete pročitati klikom na ovaj link.

A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi i novim proizvodima, predlažem da pristupite Viber klubu Vikend farmera.

Zets orchard

Za gazdinstvo Joksimović iz Rajkovića, kod Ljiga, moglo bi se reći da je stalni učesnik naših manifestacija.

I njihova priča jedna je od zanimljivijih kada su u pitanju članovi našeg udruženja. Od ove godine i ovo gazdinstvo može se pohvaliti organskim sertifikatom za proizvodnju jabuka.

“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.

Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.

Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”

Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode ovog gazdinstva, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.

Zets Orchard sajt, Facebook i Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.

Plave bobice Naupare

Prvi put na bazaru družimo se za poljoprivrednim gazdinstvom Zamahajev, koje se bavi proizvodnjom borovnica u selu Naupare kod Kruševca.

“Posvećeni smo uzgoju borovnice u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, uz primenu Global G.A.P. sistema kvaliteta. Naš cilj je da pružimo zdravu i ukusnu borovnicu koja je uzgajana na održiv način. Polja su pažljivo odabrana i negovana, a berba se vrši ručno kako bi se osigurao najbolji kvalitet. Sva borovnica koju proizvodimo je sveža i lokalno proizvedena. Uzgoj borovnice nije samo posao, već i strast. Odlučni smo da nastavimo porodičnu tradiciju uzgoja kvalitetne hrane i da radimo sa pažnjom prema prirodi i proizvodima. Verujemo da se to odražava u ukusu i kvalitetu naše borovnice. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim proizvodima ili načinu uzgoja, slobodno nas kontaktirajte.”

Ponudu i način dostave plavih bobica i proizvoda od njih, možete pogledati na listingu na sajtu Mali proizvođači, kao i na Facebook profilu gazdinstva.

Pečurke

Šitake Nikolov

Iz niške “Pandore” u “KC Grad” stiže nam i poljoprivredno gazdinstvo Nikolov i njihov širok asortiman proizvoda od šitake pečuraka.

“Mi smo porodično poljoprivredno gazdinstvo Nikolov, koje je počelo sa proizvodnjomšitake pečuraka 2007 godine. Tada smo prve supstrate šitake pečurke ubacili u jednu malu podrumsku prostoriju od desetak metara kvadratnih. Sama ideja da se bavimo proizvodnjom pečuraka datira iz 1995. godine, ali tada nismo planirali da to budu šitake.

Na samom početku, po nagovoru prijatelja počeli smo sa100 supstrata, koje smo kupili gotove. Tada se javila i ljubav prema šitake pečurkama. Već sledeće godine smo proširili proizvodnju sa još jednom prostorijom i naučili smo da spremamo svoje supstrate, ili smo bar mislili da smo naučili.

Posle bezbroj grešaka u pripremi i ispravljanja istih, stigli smo do nivoa kada možemo reći da imamo kvalitetne supstrate sa odličnim prinosima i izuzetne pečurke bez upotrebe hemijskih sredstava. Supstrate izrađujemo od piljevine hrasta, koju sami pravimo.”

PG Nikolov iz Dimitrovgrada nudi ljubiteljima pečurki sveže, sušene, mlevene i marinirane šitake u kombinaciji sa različitim ukusima. Njihovu ponudu možete pogledati na našem sajtu, kao i na mrežama Facebook i Instagram.

Za one koji ne mogu na bazar, a zanima ih ova rapsodija ukusa, dobra vest je da Nikolovi svoje proizvode šalju kurirskim službama na adrese zainteresovanih kupaca.

Meso i proizvodi od mesa

U ovoj kategoriji, na ovom Bazaru svoje proizvode predstaviće čak tri proizvođača: Farma na kraj sela, Lilifik i Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije, koji nam takođe stižu iz Niša.

Farma na kraj sela

Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar ponovo donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, ko nije bio na prošlom beogradskom bazaru, može da pročita u sledećim redovima.

“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.

Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”

Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.

Lilifik

Koliko vas voli ćuretinu? I koliko vas može da nađe kvalitetno i domaće ćureće meso? Gde? Na poslednja dva pitanja, mi imamo odgovor. Potrebno je samo da nađete ljubitelja ćurećeg mesa i uputite ga na naš sajt.

“Firma Lilifik nastala je od poljoprivrednog gazdinstva Vračar na kome se u Temerinu od 2005. godine gaje ćurke. U početku je uzgoj ćuraka bio isključivo za sopstvene potrebe. Zahvaljujući našim porodičnim prijateljima koji su nam bili prve mušterije uzgoj se spontao proširio. Danas smo gazdinstvo koje godišnje odgaji 2000 ćuraka i imamo svoju registrovanu klanicu od prošle godine. Kada smo registrovali klanicu počeli smo da proizvodimo i mesne prerađevine (kulen, kobasice, dimljeno belo meso) koje su bez aditiva i začinjene su isključivo prirodnim začinima.”

Detalje o dostavi, kao i informacije o ponudi i cenama, možete pronaći na listingu firme ili njihovom Facebook profilu.

Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije

I sa Vlaškom magijom družili smo se u Nišu. Mala preduzetnička radnje “S & S Čuvari tradicije” iz istočne Srbije “Vlašku magiju” – meso zaliveno u mast, donosi i posetiocima bazara u Beogradu.

Svi oni koje ukus ovog specijaliteta spremljenog na tradicionalan način oduševi, upravo na bazaru moći će da saznaju gde sve to mogu kupiti svež svinjski pauflek pripremljen po tradicionalnoj recepturi zalivanjem u masti. Po starom receptu naših baka, od pažljivo biranog mesa. Tvorci ovog jela za njega kažu: “Deca ga obožavaju, raspada se i topi pri svakom zalogaju. Konzervirano u masti kao nekada. Pravljeno bez ikakvih dodataka, konzervanasa, pojačivača što je ispitano od strane  Zavoda za javno zdravlje Zaječar kao i Veterinarske inspekcije.”

Više informacija o samom specijalitetu i kako ga možete poručiti pronaćićete na listingu “Čuvara tradicije” na našem sajtu, kao i na sajtu Vlaška magija.

Domaći sirevi

Ukusi Kopaonika

Iako su sirevi samo mali deo ponude Ukusa kopaonika, ovde su navedeni kao glavni, jer je upravo gadzinstvo Karanović jedini proizvođač koji na ovaj bazar donosi sireve.

“Poljoprivredno gazdinstvo Karanović nalazi se u Rudnici podno Kopaonika, na 800 m nadmorske visine.  Na našem gazdinstvu životinje žive slobodno, krave su na ispaši najvećim delom godine, nakon toga se hrane livadskim biljem koje ručno skupljamo tokom leta. Naše koke žive bez kaveza i bez ograda, idu gde im je volja. Povrće i voće proizvodimo bez trunke pesticidab, preradjujemo ga bez konzervanasa i bilo kakvih dodataka.”

Vredne ruke naše Ane pored sira prave i sokove, džem, slatko, sirupe, zimnicu i likere.

Ponudu, cenovnik i način dostave ovih raznovrsnih proizvoda  možete pogledati na njihovom listingu na sajtu Mali proizvođači.

Čajevi

Satura organic

Kao pripremu za predstojeće hladne dane, predlažemo kupovinu domaćih čajeva Satura organic. Satura organic je takođe jedan od naših organskih proizvođača i treći čije proizvode možete kupiti na ovom bazaru. U ponudi imaju čajeve od mente, matičnjaka, kamilice itimijana.

“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje–i domaćeg i EU sertifikata.”

Pojedinosti o dostavi možete pronaći na listingu na našem sajtu. Više informacija o samim proizvodima i načinu proizvodnje pogledajte na sajtu Satura organic, kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Sosevi

Nakon kupovine svega potrebnog za jedan dobar i bogat nedeljni ručak: mesa, sireva, zimnice i slatkiša, kao i proizvoda koji će u hladne dane da čuvaju i unapređuju naš imunitet: med i čajevi, možete kupiti i neki sos. Pogodni za sve vrste jela, onda kada želite da nešto “začini”.

Taniero

Takođe znanci iz Niša, proizvodi Aleksandra Tanića su pravo otkrovenje za ljubitelje lepih začina. Taniero sos dolazi nam iz Niške banje. Njihovi ljuti, slatko ljuti i sos u kombinaciji šljive, čokolade i šljivovice, nastaju od ljutih papričica iz Aleksandrovog domaćinstva.

Više pojedinosti o ovim domaćim sosevima, možete pronaći na njihovom Instagram i Facebook profilu, kao i na listingu koji odnedavno imaju na našem sajtu.

Utsici kupaca sa bazara

Posle Niškog Bazara Malih proizvođača u restoranu “Pandora” koji je u nedelju 8. oktobra zabeležio rekordnu posećenost, jedna od posetiteljki, Tanja Đorgovska, sa nama je podelila svoje utiske o istom i mi smo ih objavili u okviru Blog sekcije na sajtu.

Pozivamo sve posetioce koji ovog vikenda bodre Male proizvođače tako što će u nedelju prošetati do KC Grad, da sa nama podele svoje utiske. Možete nam pisati na mejl kontakt@maliproizvodjaci.rs ili privatnom porukom nekom iz admin tima Facebook grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji.

Vidimo se u nedelju.

Podržite lokalne proizvođače mleka – Otkrijte Mlekomap u Srbiji

Pre nego što sam Aleksandra Džavrića, jednog od osnivača platforme Mlekomap, konktaktirala za priču, posetila sam sajt i redom po sekcijama čitala šta su autori stavili kao posetiocima dostupne informacije.

U delu “Često postavljana pitanja”, kao odgovor na “Koji su vaši lični motivi da se bavite ovim pro bono stvarima?”, stajalo je: “Od malena gledamo kako mnoge stvari oko nas propadaju, i večito ostajemo nemi posmatrači. Znate onaj osećaj sreće i ponosa kad znate da ste nekome pomogli u nevolji? To je najbolji motiv. LinkedIn i ostale socijalne mreže su pružile moć nama, „običnim ljudima“ da delimično ili u potpunosti rešimo probleme svojih sugrađana, i to pre svega zahvaljujući empatiji koju gaje drugi naši sugrađani. Mi tu dođemo samo kao most između njih. Za nas ne može puno lepše.”

I to je suštinski sve što bi trebalo da znamo o Mlekomapu. To je ono zbog čega tu ideju treba da podržimo. To je ono zbog čega Mlekomap mora da uspe.

Šta je to Mlekomap?

Kao što i samo ime kaže, Mlekomap predstavlja mapu Srbije na kojoj svoje lokacije ostavljaju mali proizvođači mleka koji su voljni da isto prodaju “na flašu”, da ugoste kupce u svom domaćinstvu ili da mleko dostave u bližoj okolini. Prednost je data mleku, ali uz to, korisnici Mlekomapa, mogu ponuditi i druge mlečne proizvode.

Registracija i prusustvo na sajtu, takođe je potpuno besplatno. Osnivači od njega nemaju nikakvu zaradu.

Kako se registrovati?

Prisustvo proizvođača na platformi uslovljeno je jedino potvrdom o registraciji poljoprivrednog gazdinstva.

Postavljanje oglasa na sajt takođe je jako jednostavno.Potrebno je upisati naziv gazdinstva, kratku objavu gde predstavljate svoje proizvode, broj telefona na koji kupci mogu da vas kontaktiraju, mail adresu i lokaciju na kojoj se vaše gazdinstvo nalazi.

Ukoliko u tome ne uspete, klikom na kontakt formular, šaljete poruku autorima sajta, koji će vam u najkraćem roku odgovoriti i pomoći oko registracije.

Mlekomap u brojkama

Za nepunih 6 dana od kako je platforma pokrenuta, broj registrovanih proizvođača je premašio 100, trenutno ih je 145. Najviše ih je iz Kragujevca i okoline i to zahvaljući Aleksandru. Mnogi od njih poklonili su mu svoje poverenje, zbog ličnog poznanstva.

Za razliku od Šumadijskog okruga, što možete videti i samim pogledom na mapu, istok naše zemlje prilično je neaktivan. U regiji od Negotina do Pirota, na sajtu još uvek nije registrovano niti jedno domaćinstvo. Na pitanje, šta misli zašto je to tako, Aleksandar kaže: “Rekao bih da još uvek nismo došli do lokalnih portala, viber i facebook grupa u pomenutim krajevima, pa se samim tim proizvođači uopšte nisu upoznali sa platformom.”

A šta kažu proizvođači i oni koju su preko platforme pronašli svog ličnog mlekara? Ima li njihovih reakcija?

“Ima jako puno. Više proizvođača nam se javilo kako je krenula prodaja, neki su čak gostovali po medijima, poput RTS-a, Nove S i Sputnjika, dok su kupci sa oduševljenjem slali prve slike mleka, kajmaka i sireva koje su pronašli preko Mlekomapa.”

Kako je nastao Mlekomap?

Mlečno govedarstvo u Srbiji, u krizi je već 20 godina. Cena mleka se godinama nije menjala. Mlekari proizvođačima mleko plaćaju od 50-60 dinara po litru, zavisno od kvaliteta. Dok je cena proizvodnje bar 15 dinara veća. Država premijom, koja sada iznosi 19, umesto do dosadašnjih 10 dinara, samo ublažava ionako tešku situaciju i eventulano pomaže da proizvođači ne budu u minusu.

Nakon višemesečnih protesta proizvođača, kap koja je prelila čašu, bio je skorašnji prestanak otkupa mleka od strane pojedinih mlekara, što je ozbiljno pretilo opstanku gazdinstava, kojima je primarna delatnost upravo proizvodnja mleka. U znak protesta mnogi od njih prosuli su velike količine istog.

Značaj te alarmante situacije, shvatili su i autori Mlekomapa, pa su svakog dana posle svojih redovnih poslova ostajali do kasno u noć, kako bi u rad pustili prvu verziju platforme, za šta im je bilo potrebno oko 5,6 dana. Trka sa vremenom bila je značajna, kako bi sprečili da još jedno gazdinstvo bude ugašeno.

Zanimljivo je da se Aleksandar i Miloš, koji su osnova Mlekomap projekta, zapravo uživo nikada nisu videli. “Mi smo se u par rečenica preko LinkedIn-a dogovorili da probamo da uradimo nešto korisno za mlekarstvo u Srbiji i za sad se čini da je to bila dobra odluka.”

Ko su mali proizvođači mleka?

U Srbiji su većina mali i srednji proizvođači mleka. Mali su oni sa 5 do 10 krava, a srednji oni čija gazdinstva broje od 30 do 40 grla. Nažalost zbog loših otkupnih cena mleka i generalo nepovoljne situacije u stočarstvu, naša zemlja gubi oko 20000 grla godišnje.

U emisiji Sasvim prirodno, u serijalu u kom se bavi mlečnim govedarstvom, u epizodi naziva “Mleko da imamo domaće” Jovan Memedović kaže: “Kada se naš seljak jednom odrekne krava, svog matičnog stada, više se nikad tome i ne vrati. Jer proizvodnja mleka traži vreme, traži znanje i rad.”
A kad smo kod znanja, vremena i rada, mali proizvođači nemaju slobodno vreme, nemaju godišnji odmor ili je on kraći i u potpunosti svoje potrebe podređuju životinjama o kojima brinu.

To su ljudi koji imaju višečlane porodice, decu u školi ili na fakultetu, radni dan od jutra, pa dok mogu da stoje na nogama, bezbroj obaveza i mnoštvo predviđenih i nepredviđenih problema.

Značaj malih proizvođača hrane za Srbiju

Mali proizvođači i poljoprivrednici su ljudi koji ovu zemlju hrane. Zbog kojih ona živi. To su ljudi koji pored svega sa čim se nose svakog dana, nisu odustali od poljoprivrede. Zato nemojte pitati koliko košta litar njihovog mleka. Svakako je vredniji i zdraviji od onog koje možete kupiti u prodavnici. I ukoliko ih ne podržimo na sve načine, pitanje je da li ćemo u skorijoj budućnosti domaće mleko moći da pronađemo na rafovima.

Nadu da se to ipak neće dogoditi ulivaju poruke koje preko kontakt forme dobijaju autori Mlekomapa. Tu su i reči zahvalnosti od strane proizvođača. Ali i reči hvale od strane kupaca, kao i ponude za pomoć u razvoju same platforme.

Ukoliko do sada niste, posetite sajt Mlekomapa. Možda se neki mali proizvođač mleka i lepih domaćih sireva krije baš u vašoj blizini. A za slučaj da ste i sami proizvođač, eto prilike da budete deo jedinstvene mlečne mape Srbije.

U poseti Organeli, farmi koja daje nadu

Kada smo početkom 2020. godine tek pustili sajt www.maliproizvodjaci.rs, u jeku korone i u našem neočekivanom rastu, dobila sam poruku na Fejsbuku. Dobijala sam ih u to vreme mnogo, jer svi su bili ili očarani ili imali kritiku za što mi radimo, ali nije se mnogo njih javilo sa željom da uplati neki iznos novca da nas podrži, bez da smo mi to igde tražili. Pavle Đorđević, dečko iza brenda Organela, između ostalog i mali proizvođač, od početka je bio tu da nam se nađe i da nas podrži, ali ne samo rečima nego i delima. Dobila sam sledeću poruku:

“Zdravo Ana,
Želim da novčano, bezuslovno podržim rad sajta. Samo mi pusti neki račun. 🙂
Svaka ti čast!
Pavle, Organela”

Tada nismo primili novac jer nismo imali šta sa njim, a ni kako da nam ga uplati, ali čim smo registrovali zvanično udruženje, Organela je bila prva na listi sa uplatom članarine.

Kada smo prošle godine sa drugom Pejom želeli da probamo da organizujemo dostavu za male proizvođače, ali nismo bili spremni da kupujemo svoje vozilo u tom trenutku, Paja je uskočio i ponudio svoju hladnjaču za džabe, da probamo i vidimo kako će da ide.

Ej, za džabe ti neko da svoje osnovno sredstvo rada. Tu hladnjaču koristi on i njegov tim da razvoze svoje proizvode kupcima po Beogradu. Ali nije ni trepnuo, dao je ključeve, pa smo se kombinovali kojim danima dostavlja Organela, kojim mi.

Na tragu smo toga kolika je legenda ovaj čovek i koliko veliko srce ima, ali stvarno ove dve stvari ne prikazuju ni blizu sve na šta je spreman.

Sa Vračara na selo

Blizu Valjeva, u selu Valjevska Kamenica, Pavle je 2017. godine kupio imanje od preko 4 hektara, sa idejom da pokrene organsku proizvodnju. Kaže da se na prvi pogled zaljubio u ovo parče zemlje, a iz njegovih komentara stičemo utisak da je jako dobro povezan sa prirodom na ovoj zemlji, i da je oseća svim srcem. U nekim drugim intervjuima sam čitala da mu je ovo oduvek bila želja, završio je Poljoprivredni fakultet, pa iako je gradsko dete, toliko se stopio sa svojim imanjem da sada kad ga vidite kako o njemu priča i kako nam ga pokazuje, ne možete da zamislite da mu je mesto bilo gde drugde nego na toj zemlji.

Ali opet, Paja kaže da ga mesto ne drži i da je stalno na vezi Beograd – Valjevo. Ovo ima mnogo smisla, i ja se slažem sa njim da moderni poljoprivrednici, makar u Srbiji, moraju da budu na vezi između grada i sela, i da jedno bez drugog ne može. Kaže nam on da biti poljoprivrednik znači da moraš da budeš dobar menadžer: da se baviš i finansijama, i marketingom, i proizvodnjom, to je kao da vodiš ozbiljnu firmu. Gajenje biljaka ti dođe kao najlakši deo cele priče.

Pajino lično jezero

Pavle je rođen za ovaj posao, a to pre svega čujete iz načina na koji on priča o svojoj zemlji. Poveo nas je do jezerceta ispod kuće, mog omiljenog dela imanja, jer ko još ima jezero na svom imanju? Ovo je malo drugačije jer je jezero on sam sam tu “doveo.”

Kada je kupio imanje, pretpostavio je da na njemu ima vode, jer je u podnožnju imanja video biljne vrste koje vole vodu. Raspitivao se po selu ali niko nije mogao da potvrdi njegovu pretpostavku, dok nije sreo komšiju od 95 godina koji mu je rekao da se seća vode na tom mestu kada je on bio mlad.

Bagerom je naneo zemlju, napravio branu i čekao da krene kišno vreme.  Pitala sam ga otkud je znao da baš tu treba da stavi branu, kaže, samo je znao. I tako je za svašta na njegovom imanju. Nije ni čudo da se na imanju skupljaju srne, zečevi, kornjače, razne ptice, čak i neke selice iz dalekih krajeva sveta.

Iz jezera se danas crpi voda, koja sistemom kap po kap ide do useva, i omogućava dobre prinose na njegovoj sertifikovanoj organskoj farmi. Prinosi su još bolji zbog činjenice da u jezeru žive ribe, koje prirodno đubre jezero, pa ova voda daje dodatni pogon za biljke.

Regenerativna poljoprivreda

Na Organelinom imanju sve tako funkcioniše i radi jedno za drugo. Usevi se rotiraju kako bi se zemlja odmarala. Između zasada maline ne kosi se korov i trava, jer štite zemljište od erozija u slučaju velike kiše.

Tendenciozno rasađuju bilje koje prirodno rastu na tom imanju i tom kraju, poput smilja, majčine dušice, bokvice, divlje nane, kako bi se sačuvale te biljke i održalo bogatstvo biodiverziteta.

Nema pesticida i herbicida nego se jagode ručno pleve od korova. Poželela sam i ja da dođem jedan put da pomognem da se opleve jagode, jer je to posao težak ali vrlo zadovoljavajući i opuštajući, pogotovo za nas koji po ceo dan sedimo za kompom i mozak ne gasimo ama baš nikad. Dobra je stvar da se kod Paje možete doći da volontirate i pomažete na gazdinstvu, a uz to se povežete sa prirodom, i rasteretite se svakodnevnih briga.

Bašta može svašta

To je dobar uvod za priču o delu imanja koji se zove “Bašta može svašta.” Iz ovog plastenika svi plodovi idu deci oboleloj od raka i organizaciji Nurdor. Kaže Paja da mu nije bilo prijatno da dolaze volonteri i da on onda ima zaradu od tog njihovog rada, pa je volontersku snagu preusmerio na deo imanja za Nurdor. Tako su sve sve kockice poklopile, a njegovo dobro srce je na mestu.

Trenutno su u toku radovi na letnjikovcu na brdu iznad imanja, sa najlepšim pogledom na okolinu. Tu će đaci i studenti dolaziti u školu na otvorenom i moći na licu mesta da vide nešto od onoga što uče u školi iz biologije.

Sokara za celo selo

Van imanja, u centru sela, iznajmili su prostor u kom je prethodno bila pekara, a koji im savršeno odgovara za potrebe pravljenja soka. Ovde će se cediti i pasterizovati sokove od jabuke sa imanja, a ujedno će ponuditi i ovu uslugu meštanima sela. Kada se ovaj deo posla postavi na noge, zaposliće par radnica iz sela. To je za mene ultimativni uspeh, kad tvoj posao radi i za druge, hrani druge porodice, i kad počneš da imaš pozitivan uticaj na svoje okruženje.

To Organela radi na toliko nivoa: od proizvodnje kvalitetnih organskih namirnica, dostavljenih na kućnu adresu u Beogradu; donacija namirnica za za decu oboleli od raka i Nurdor; održavanja biodiverziteta i očuvanja prirode; deljenja ovih pravih vrednosti na decu; upošljavanja ljudi iz jednog malog sela i nade za bolje sutra; do okupljanja drugih proizvođača pod njegov brend, kao zajednicu koju neguje.

Ponosni smo što znamo Pavla i Organelu, i nadamo se da ćemo uvek biti dve uvezane priče koje se podržavaju, kao od prvog dana!

Ana i Veljko Nešić

Šta je pasterizacija i kako utiče na hranu?

Da li ste se ikada zapitali da li je nepasterizovano mleko bezbedno za piće? Šta je sa nepasterizovanim sirom ili medom? Možda ste čuli da su ovi proizvodi zdravstveno bezbedni, ali šta su činjenice? Čitajte dalje kako biste saznali više o pasterizaciji i stvaranju uslova da ova hrana bude zdravstveno bezbedna.

Šta je pasterizacija?

Pasterizacija je proces kojim se namirnice brzo zagrevaju u kratkom, tačno odredjenom vremenskom periodu, kako bi se u tom procesu inaktivirale prisutne bakterije koje mogu biti uzroci različitih bolesti.

Hrana se u odgovarajućoj ambalaži zagreva na temperaturi koja je određena za tu namirnicu, a potom se polako hladi, i time se vrši konzerviranje. Ovaj proces dovodi i do hermetičkog zatvaranja amabalaže. Pasterizacija čuva hranu bezbednom i neznatno utiče na hranljive materije koje se nalaze u hrani.

Pasterizator soka

Zašto je pasterizacija važna? 

Pasterizacija je važna jer je to proces koji omogućava da se eliminišu bakterija koje se prirodno nalaze u nekim namirnicama. Konzumiranje nepasterizovane hrane može dovesti do različitih bolesti kao što su groznica, povraćanje, dijareja i drugo. U nekim slučajevima može dovesti do stanja kao što su zastoj rada bubrega, pobačaj, pa čak i smrti.

Najosetljivije kategorije su deca, trudnice, starije odrasle osobe i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom i najviše su izložene riziku od obolevanja od bakterijskih infekcija izazvanih upotrebom nepasterizovane hrane. Za osobe iz ovih grupa najbolje je da izbegavaju nepasterizovanu hranu.

Koje su činjenice o pasterizovanoj i nepasterizovanoj hrani? 

1.Mleko

Pasterizacija mleka uključuje zagrejavanje mleka na temperaturu između 63°C i 72°C, u trajanju od nekoliko sekundi, pre nego što se ponovo ohladi. Cilj ovog procesa je uništavanje svih bakterija koje mogu biti prisutne u prostirci, posuđu ili u mleku u koje su dospele tokom muže ili su zbog bolesti vimena krave već bile prisutne u njemu. Najćešće identifikovane bakterije u sirovom mleku su: ešerihija koli, listerija stafilokoke.., a nekada i salmonela.

U Kanadi, na primer, mleko mora biti pasterizovano da bi ušlo u prodaju. To uključuje mleko koje se koristi za jogurt i sir. Konzumiranje nepasterizovanog (sirovog) mleka nije bezbedno.

Sve moguće koristi od pijenja nepasterizovanog mleka ne nadmašuju mogući rizik od bolesti.

Iako nepasterizovano mleko nije dozvoljeno za prodaju, ono može biti dostupno na farmi ili na pijaci. Obavezno pitajte da li je mleko pasterizovano. Ako ne možete biti sigurni, izbegnite kupovinu takvog mleka ili ga sami prokuvajte.

2. Sir

Neki nepasterizovani sirevi se mogu naći u prometu, najčešće na pijacama. Proizvode se od nepasterizovanog (sirovog) mleka i umesto pasterizaciji podvrgavaju se dužem stajanju da bi u tom vremenu prevreli. Ovakva tehnologija proizvodnje sireva od sirovog mleka sprečava razmnožavanje bakterija koje su uzročnici bolesti. Poznato je da bakterije ne mogu niti da žive niti da se razmnožavaju u kiseloj sredini.

Trudnice, deca, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom moraju izbegavati konzumiranje nepasterizovanih sireva. Ovo je posebno važno za meke i polumeke sireve kao što su Brie, Camembert i sirevi s plavim plesnima. Ako niste sigurni da li je sir pasterizovan, proverite deklaraciju ili pitajte u trgovini ili restoranu.

3. Med

Med se pasterizuje kako bi duže trajao. Pasterizacija ne čini med sigurnijim za jelo ukoliko ste na med alergični. Preporučuje se da deca mlađa od godinu dana izbegavaju med bez obzira da li je pasterizovan ili ne, zbog mogućeg rizika od botulizma dojenčadi.

4. Voćni sokovi

Zakonska regulative ne obavezuje proizvođače da sokovi budu pasterizovani. Međutim, ova pića mogu postati kontaminirana tokom proizvodnje, rukovanja, obrade i transporta. Pasterizacija pomaže da se rešite bakterija, virusa ili parazita koji mogu biti u voćnim sokovima ako se njima ne rukuje pravilno.

Za konzumente sokova je najbolje da kupuju pasterizovane sokove. Međutim, ako kupujete nepasterizovani voćni sok, držite ga u frižideru i pre nego što ga popijete, ali i pridržavajte se preporučenog roka trajanja (prikazan je na pakovanju).

5. Jaja

Ako želite da koristite sirova ili “rovito” kuvana jaja (za majonez, preliv za salatu ili domaći sladoled), umesto sirovih jaja koristite proizvod od pasterizovanih jaja. Pasterizacija uništava štetne bakterije, a kod jaja je to svakako salmonela.

Zaključak

Zahvaljujući pasterizaciji, zaštićeni smo od neželjenih mikroorganizama. Pasterizacija ne menja aromu ili ukus hrane. Jedinjenja koja su već prisutna u hrani takođe se ne uništavaju. Nema ni promene boje ili mirisa.

Proces pasterizacije ima mnogo korisnih efekata koje smo već razmotrili, ali ima i neke nedostatke koji su neuporedivo manji od štete koju bi po zdravlje konzumenata imali mikroorganizmi.

Tokom pasterizacije dolazi do gubitaka termo labilnih vitamina koji su rastvorljivi u vodi. Takođe, dolazi do blage denaturacije prisutnih proteina.

Pasterizacija pomaže da hrana bude zdravstveno bezbedna za nas. Upoznajte se sa činjenicama pre nego što konzumirate bilo koju hranu ili piće koje nije pasterizovano.

A gde je pečat? Vodič kroz pečatirane brojeve na jajima

Kada kupujete jaja u supermarketima, važno je da znate šta kupujete – bilo da se radi o tome koliko će jaje biti nutritivno bogato i zdravo, bilo da razmišljate i o tome kakav život žive koke koje nam to jaje i daju.

Pečati na jajima vam mogu otkriti iz kakve proizvodnje dolaze jaja, a u ovom tekstu smo se potrudili da vam približimo kako izgleda svaki tip proizvodnje jaja, kada se ona u proizvodnji pečatiraju.

Oznaka: 0 – Organska jaja

Platežni faktori na stranu, ovo je idealna potrošačka opcija na tržištu jaja. Svi vi koji se starate o nekom mladom životu, vi koji vodite računa o dugovečnosti, ili vi koji imate uslova da svojom kupovinom usmerite prehrambenu industriju ka boljem tretmanu životinja – ovo je opcija koja miri sve od navedenog. 

Jaja su lišena bilo kakvih štetnih hemijskih supstanci. Još bitnija stavka je ta da u uzgoju koka nikakvi hormoni nisu korišćeni. Na sve to, koke nosilje nisu podvrgnute neprirodnim uslovima života.

Koke tokom dana napuštaju kokošinjac i stupaju na prirodni pašnjak. Izložene sunčevoj svetlosti, slobodne su da se kreću i na taj način žive u skladu sa prirodnim zakonima koji zauzvrat garantuju premium proizvod.

Hrana koju koke nosilje jedu su crvići i trava koje nalaze u tom prirodnom okruženju. Po potrebi se njihova prehrana suplementira organskim tritikalom i kukuruzom.

Na našoj platformi možete kupiti organska jaja proizvođača Organela.

Oznaka 1 – Jaja iz slobodnog uzgoja 

Za razliku od prethodne opcije koju možemo nazvati idealnom, ova bi zasigurno bila superiorna.

Ovim brojem su označena jaja koja su dale koke iz čistih i tradicionalno uvaženih rasa kokošaka. 

One su puštene da se hrane po sopstvenom nahođenju na osnovu hrane koju nalaze na pašnjaku. Glavna razlika između ove metode i organskog uzgoja je to što je kontrola prehrane ovih kokošaka daleko manja. Ionako se koke nosilje hrane prirodnom hranom, može se desiti da je sama ta prirodna hrana u svom uzgoju podrazumevala određene hemijske supstance.

Takođe, bitno je napomenuti da su same kokoške čuvane u nešto neprirodnijim uslovima spram onih sa organskih farmi.

Uzevši u obzir sve varijable, ova opcija dođe kao aritmetička sredina svih uključenih faktora. Koke nisu direktno izložene prehrambenim hemikalijama, uslovi života koka su u određenoj meri obzirni prema njihovim potrebama i sama cena je priuštivija.

Oznaka 2 – Jaja podnog uzgoja: 

Jaja sneta ovom metodom, ionako inferiorna spram gore-pomenutih, i dalje nose brojne prednosti spram kategorije koju ćemo obraditi kao poslednju. Stoga, ovu potrošačku opciju možemo nazvati optimalnom.

Jaja označena brojem 2 su jaja koje su snele koke koje svoj plodni život provode u uzgajivačnicama. Prisustvo dnevne svetlosti, koje je itekako poželjno, je ograničeno samim uslovima uzgajivačnice.

Podni uzgoj podrazumeva određen kapacitet za kretanje koka nosilja. U zavisnosti od veličine datog kokošinjca i samog broja koka, omogućena je određena sloboda kretanja. U slučaju dobrog odnosa prostornosti i broja kokošaka, ovo može biti sasvim pristojno rešenje za život koka nosilja.

Prednosti ove metode predstavljaju zaštićenost koka od predatora i vremenskih nepogoda.

Prehrana ovih koka se sastoji od gotovih smeša, kao i insekata koje same uspevaju da iščeprkaju iz podloge po kojoj obitavaju. Podloge ovih uzgajivačnica se sastoje od peska i slame.

Razlog iz koga ova metoda nije u potpunosti zamenila kavezno uzgajanje je činjenica da je produktivnost manja, kao i to da je samo skupljanje jaja otežano.

Oznaka 3 – Kavezna jaja

Nastavljajući trend započet prvom metodom, ovu potrošačku opciju bismo nazvali inferiornom – ako isključimo platežne faktore, naravno. Svesno smo da je ova metoda, u trenutnim platežnim I tržišnim prilikama, jedina opcija za mnoge.

Svakako, činjenica je da ove koke žive u naglašeno neprirodnim uslovima. Zatvorene u baterijama, one nemaju uslova za pomeranje krila. Životni vek u ovakvim uslovima iziskuje određena oboljenja kod kokošaka, koje u velikoj meri utiču na sneta jaja. Stoga, nije za čuđenje činjenica da je ova metoda zabranjena u Evropskoj uniji još od 2012. godine.

Prehrana ovih koka se svodi na hemijske supstance, hormone i koncentrate koji odgovaraju nemilosrdnim zahtevima tržišta za masovnom proizvodnjom dotičnog proizvoda.

Obzirom na masovno oboljevanje ovih koka nosilja, neretko su i lekovi veliki deo ingestiranog sadržaja kokošaka koje žive u kavezima.

Mali proizvođači prvi put u Nišu: Organizujemo Niški bazar Malih proizvođača hrane

Beli luk: Mit, magija ili činjenica?

Hiljadama godinama beli luk se koristi kao hrana i lek. Ljudi su tvrdili da beli luk može da otera vampire, da izleči kugu i, u novije vreme, da spreči običnu prehladu. Ali da li ove tvrdnje imaju savremenu medicinsku osnovu? Evo činjenica i mitova o zdravstvenim prednostima belog luka.

Mitovi o i sujeverja o belom luku

Neke tvrdnje o belom luku su potencijalno opasne jer nemaju nikakvu medicinsku osnovu. Osim toga, vekovima su ljudi širom sveta verovali da beli luk ima magične moći. Bio je odgovoran za odbijanje vampira, zlih duhova i smrtonosnih bolesti. Savremeni svet nije toliko zabrinut za vampire, ali veći deo populacije veruje da beli luk ima izuzetne isceliteljske moći.

Neka uobičajena sujeverja o belom luku uključuju:

Beli luk kao glavni neprijatelj vampira

Još od starog Egipta, beli luk se u mnogim kulturama smatrao biljkom čistoće i korišćen je za odbijanje zla i bolesti. Južnoslovenska narodna verovanja smatrala su beli luk moćnim zaštitnikom od demona, vukodlaka i vampira. Da bi se oterali vampiri, beli luk se mogao nositi, okačiti na prozore ili trljati po dimnjacima i ključaonicama. Mnoga područja istočne Azije su takođe imala verovanja da će trljanje belog luka po telu držati vampire na odstojanju.

Beli luk kao sredstvo za odvraćanje komaraca

Mnogi ljudi veruju da konzumiranje belog luka može pomoći da se insekti odalje. To naizgled ima smisla. Ljudi privlače komarce ugljen-dioksidom koji izdišu. Nakon što jedemo beli luk, mi emitujemo jedinjenja sumpora iz daha i kože, tako da bi bilo logično da bi to moglo biti prepreka za male krvopije. Međutim, istraživačka studija iz 2005. otkrila je da su učesnici koji su jeli veliku količinu dodataka belog luka, a zatim bili izloženi komarcima, ujedani jednako često u dane kada ga nisu konzumirali.

Nošenje belog luka sprečava prehladu

Neki ljudi veruju da će vas nošenje čena belog luka zaštiti od obične prehlade ili gripa. Istina je, zapravo, da morate da jedete beli luk da biste ojačali imunitet ili da biste se borili protiv upale.

Utvrđene zdravstvene prednosti belog luka

Ljudi su izneli mnoge tvrdnje o zdravstvenim prednostima belog luka. Neke od njih su temeljno istražene i potkrepljene naučnim dokazima, ali mnoge su zasnovane na neuverljivim studijama ili potpuno lažnim tvrdnjama.

Ovo su činjenice o belom luku koje znamo:

Beli luk može pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska

Jedno od najnovijih otkrića je efekat belog luka na visok krvni pritisak. Pregled 11 studija o belom luku i krvnom pritisku pokazao je da beli luk smanjuje sistolni (gornji) krvni pritisak u proseku za 4,6 mmHg. Rezultati kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom bili su još ohrabrujući sa prosečnim smanjenjem krvnog pritiska od 8,4mmHg sistolnog i 7,3 mmHg dijastolnog (donjeg) pritiska.

Beli luk ima antibiotska svojstva

Mnogi ljudi pokušavaju da izbegnu uzimanje antibiotika zbog njihovog štetnog dejstva na dobre crevne bakterije. Prirodne alternative antibioticima traže se i za one osobe koje pate od alergijskih reakcija na lekove. 

Beli luk se smatra jednom od naših najboljih prirodnih opcija jer njegove hemikalije imaju antibakterijska, antivirusna i antiparazitska svojstva. Do danas, studije su pokazale da je beli luk efikasan lek protiv bakterija ešerihije koli i tuberkuloze otporne na lekove. Iako beli luk ima neke antibiotske prednosti, on ne bi trebalo da bude zamena za lekove koje je prepisao lekar.

Beli luk može pomoći u prevenciji prehlade

U jednoj studiji, grupa od 146 zdravih učesnika uzimala je suplemente belog luka tri meseca. Utvrđeno je da je ta grupa imala 63% smanjenu šansu da se prehladi, a ako jeste, njihova prehlada je trajala kraće.

Beli luk može pomoći u smanjenju holesterola

Istraživači su proučavali beli luk kao potencijalni način za smanjenje holesterola. Ispitivanje sprovedeno na pacovima koji pate od hiperholesterolemije izazvane ishranom sa visokim holesterolom pokazalo je značajno smanjene nivoe serumskog holesterola, triglicerida i LDL (lošeg) holesterola. Ispitivanja na ljudima su takođe ohrabrujuća, pregled iz 2014. otkrio je da preparati od belog luka značajno smanjuju serumski holesterol i trigliceride.

Proizvođači belog luka ili proizvoda sa belim lukom na Malim proizvođačima

1. PG Mihajlov – Poljoprivredno gazdinstvo Mihajlov iz banatskog sela Idvora proizvodi domaći jesenji beli luk.
2. Ukusi Kopaonika – Poljoprivredno gazdinstvo Karanović se nalazi na 800 m nadmorske visine, u Rudnici podno Kopaonika. Proizvode kačkavalj sa belim lukom.
3. My Veggies – PG Miloje Živanović je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018., koje se bavi uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Proizvode beli luk u prahu. 

Važno obaveštenje: Novine u funkcionisanju platforme Mali proizvođači hrane u Srbiji

Slavimo jubilej: Deseti bazar Malih proizvođača hrane

U junu prošle godine, u saradnji sa restoranom Azbuka u Beogradu, pokrenuli smo Bazar malih proizvođača hrane, sa željom da malim proizvođačima osim mogućnosti oglašavanja u našoj FB grupi i na našem sajtu, pružimo još jedan vid podrške – da se kroz neki vid “pijace”, odnosno manifestacije koju smo nazvali Bazar, predstave ljudima koji prate njihov rad, ali i da se na taj način povežu i sa drugim malim proizvođačima.

Ideja nam je da na svakom Bazaru budu različiti proizvođači, kako bismo pružili šansu za promocijom na što više proizvođača i kako bi ljudi koji dolaze na Bazar imali prilike da upoznaju što više proizvođača iz naše zemlje i probaju raznovrsne proizvode koje oni prave. S tim u vezi, za naš Bazar ne postoje prijave “otvorenog tipa” da proizvođači mogu sami da se prijave, već mi kao organizatori stalno tragamo za novim proizvođačima, koji nisu učestvovali na prethodnim Bazarima, što za nas predstavlja pravi izazov. To naravno ne znači da ne želimo da se družimo i sa proizvođačima koji su već učestvovali (više proizvođača ugostili smo dva puta), ali nam je prioritet uvek da “otkrijemo” i nove proizvođače.

Osnovni uslov za učešće na našem Bazaru je da proizvođač mora imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju (registrovanu firmu). Do sada smo održali devet Bazara malih proizvođača  hrane i ugostili 89 različitih malih proizvođača iz različitih krajeva Srbije.

Sirevi, suvomesnati proizvodi, zimnica, med…

Saradnju sa restoranom Azbuka ostvarili smo jer delimo iste vrednosti i principe, pa tako i oni na svom meniju imaju proizvode malih proizvođača, a ono na šta smo posebno ponosni je da su u svoju ponudu uvrstili i proizvode nekih proizvođača koji su učestvovali na Bazaru, kao što su Destilerija Novićević iz Velike Plane i Mesara Jabuka iz Novog Pazara.

Na svakom Bazaru ugostimo maksimum 15 proizvođača i ponosni smo na to – nije nam namera da od Bazara pravimo veliku manifestaciju po broju proizvođača, već Bazar smatramo velikim na svoj način 🙂 Trudimo se da na svakom Bazaru kategorije proizvoda budu “ravnopravne” i prema tome i biramo proizvođače – možda na manifestacijama ovog tipa zarada nije na prvom mestu, ali uvek gledamo da bude raznovrsan izbor proizvoda i zdrava konkurencija.

Ipak, stekli smo utisak da ljudi najviše vole da kupuju sireve i suvomesnate proizvode 🙂

Jubilarni, deseti Bazar malih proizvođača hrane

Kao što smo s ponosom najavili Prvi bazar Malih proizvođača hrane, radujemo se da vas pozovemo i na jubilarni, Deseti bazar Malih proizvođača hrane , koji će biti održan 17. jula (nedelja), u periodu 16 – 21 h, u restoranu Azbuka (Vukova zadužbina, Kralja Milana 2, Beograd).

Na desetom Bazaru simbolično ćemo ugostiti mešovitu ekipu proizvođača sa prethodnih bazara i jednog proizvođača koji do sada nije učestvovao, a uz zvukove gitare zabavljaće nas Veljkov drug Džimi 🙂

Proizvođači koji će učestvovati na 10. Bazaru malih proizvođača hrane:

• Manufaktura delikatesa – suvomesnati proizvodi
• ZZApi pivara – zanatsko pivo
• Ajvar Radić – slatka i slana zimnica
• SZR Šejla – mantije i testenina
• Destilerija Braća Rajković – rakija i likeri
• Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić – hladno ceđena ulja i proteinska brašna
• Janovi vinogradi – vina
• Nuts platz – lešnik krem i pestonela
• Mangulica Kovilj – suvomesnati proizvodi
• Smoke and cheese – sirevi
• Poljoprivredno gazdinstvo Mićović – maline
• Mala Vlajna – med i voćni namazi

Dođite da probate i kupite kvalitetne domaće proizvode, upoznate se malim proizvođačima i timom koji stoji iza grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji! 

Vidimo se u Azbuci 17. jula!