Farma bivola – prirodni raj na ušću Begeja i Tise

Ovonedeljnom pričom o malim proizvođačima vodimo vas u Vojvodinu. U mesto Knićanin kod Zrenjanina. Na poljoprivredno gazdinstvo “Čarda”, na salaš porodice Matić. Ova farma nije jedna od mnogih tipičnih, kako za ovaj kraj, tako i za celu Srbiju.

Na njoj trenutno živi na površini od 20 hektara oko 150 grla bivola, što je čini najvećom farmom po broju bivola u Srbiji.

Naši domaćini sa uzgojem ovih životinja počeli su 2007. godine. Tada u Novom Pazaru kupuju tri ženke u jednog mladog bika. U pitanju su bivoli balkanskog tipa i predstavljaju autohtonu sortu, koja na ovom prostoru živi već vekovima. Kako Matići ističu, bivoli su tokom čitave godine na ispaši i svežem vazduhu. Ishrana je bazirana na svežim i suvim kabastim hranivima, a odlike takve ishrane su duži tov i kvalitetniji ukus mesa. Porodično učestvuju u odgoju životinja, brizi o njima i proizvodnji proizvoda od bivoljeg mesa.

Meso bivola

Trenutno u ponudi imaju sveže bivolje meso i suhomesnate proizvode: bivolji kulen u kati, bivolji sudžuk i svinjski vrat u mrežici. Što se tiče mlečnih proizvoda, sada ne postoje planovi za proširenje takve vrste proizvodnje, jer buše daju male količine mleka, pa porodica sa tim podmiruje lične potrebe ili eventualnu neredovnu prodaju onda kada se desi da imaju višak proizvoda. Pored bivola, bave se i odgojem svinja, koje takođe odlikuje duži tov i ishrana zasnovana na kukuruznoj prekrupi, sojinoj sačmi i svežoj lucerki.

Ono što izdvaja bivolje meso od nekih drugih vrsta mesa je to što ono u sebi sadrži pozitivni holesterol. Na prvi zalogaj osetićete da je nešto drugačije od ostalih vrsta mesa, ali to ne znači da ima neprijatan šmek. Bivolji sudžuk sastoji se isključivo od bivoljeg mesa i goveđih creva. U njega se stavlja meso sa malo više loja, a oni najbolji delovi glavni su sastojak bivoljeg kulena. Dostavu ovih proizvoda vrše putem kurirske službe, a svakako ste dobrodošli i na njihovo gazdinstvo da svoje porudžbine lično preuzmete.

Ranč slobode u srcu Vojvodine

Salaš se nalazi u blizini ušća Begeja u Tisu, tako da  se pored užitka za nepca, može uživati i u prelepoj prirodi. Bivoli se u ovom prostoru slobodno kreću, rastu i hrane.

Za našu platformu Matići su saznali na Facebook-u i nadaju se da će im ona doneti nove posetioce i kupce. U planu je proširenje proizvodnje do kraja godine, ali i za sada porodica uspešno uspeva da zadovolji potražnju.
Suhomesnati proizvodi su uglavnom odmah dostupni, a ukoliko želite da probate sveže bivolje meso, potrebno je da ga malo ranije rezervišete.

Ponudu, cenovnik, pojedinosti o dostavi i kratko predstavljanje PG Čarda možete pogledati na sledećem linku: Farma Bivola.

Autor fotografija Nikola Žigrai

Kako napraviti pravilan raspored useva u bašti?

Sadnja bašte u proleće i raspored useva za neke je rutina i dođe kao neka mala tradicija. Ko ima babu i dedu na selu sigurno je nekada u detinjstvu, u proleće zajedno sa njima sadio baštu. I tad je verovatno mogao da zapamti kako treba pripremiti zemljište, koja biljka ide uz neku drugu, a šta nikako ne treba saditi zajedno.

Kasnije su ta sećanja možda izbledela, ali je neminovni povratak čoveka prirodi, doveo do toga da nas sve više zanima kako se to različite biljne kulture raspoređuju i sade. Šta su donele nove tehnologije, kada je za sadnju pravo vreme, kako se formira leja, čime nađubriti, kako zalivati, kada pleviti. Odgovorom na ta pitanja dolazimo do ključnih pojedinosti koje treba da sledimo kako bi bašta bila rodna i uspešno zasađena.

Priprema bašte

Kao najbitnija stvar u gajenju bašte izdvaja se priprema zemljišta.

Osnovnu obradu zemljišta je najbolje uraditi u novembru. Oranje je prvi korak u pripremi. Ukoliko su u pitanju manje parcele ili plastenici može se ručno izriljati pomoću ašova.

Nakon toga pravi se plan koliko i koje biljne vrste će biti zasađene. Dodatno je potrebno isplanirati i navodnjavanje i na kraju sam raspored useva u bašti.

Ako želite da vam leje budu prave kao pod konac, to možete realizovati na sledeći način. Na jedan kraj, sveže isfrezirane bašte, koja je pre toga pođubrena stajnjakom, možete da pobijete drvce visine oko pola metra. Na njega vežete deblji konac ili neki kanap, pa odatle kanapom dalje upravljate koje će dužine biti brazda. Tik ispod kanapa, držeći motiku pod uglom kopate i pravite trouglaste leje. U njih na razmaku od desetak centimetara ubacujete male glavice luka ili semenke neke druge kulture koju želite da imate u svojoj bašti.

Ukoliko imate plastenik unutar njega možete da zasadite zajedno paradajz, papriku i krastavac. Ostatak prostora u bašti može se koristiti za druge biljne kulture, kao što su sve vrste luka, boranija, grašak, blitva, krompir, cvekla, šargarepa, peršun i ostalo.

Plan setve i sadnje

Preporuka je da se prvo napravi spisak svih kultura koje će se gajiti. Sledeći korak je izrada nacrta u razmeri parcela sa lejama za povrće i stazama između, po kojim se može kretati.

Pojedino povrće bolje uspeva kada se nađe jedno pored drugog, dok se neke biljke jednostavno ne vole.

Crni i beli luk poželjno je saditi blizu paradajza, paprike, šargarepe.

Boraniji i pasulju često treba oslonac, pa je dobro saditi ih uz kukuruz ili oko njih ostaviti dovoljno prostora da sami možete napraviti dovoljno visoku konstrukciju od drveta uz koju biljka tokom rasta može da se penje.

Neizostavni krompir će bolje uspevati ukoliko u njegovoj blizini raste luk, zelena salata, celer.

Tikvice i bundeve se slažu sa svima, samo je potrebno odvojiti im dovoljno prostora kako bi razvile svoje vreževe ne smetajući komšijama.

Ono što ne treba saditi zajedno jesu paradajz i prokelj, jer obe biljke imaju potrebu za velikom količinom hranljivih materija iz zemljišta.

Krastavac i krompir, isto kao prokelj i paradajz, boriće se za sunčevu svetlost, prostor, hranljive materije i vodu.

Celer i šargarepu ne bi trebalo saditi blizu, jer ih napadaju iste štetočine, crvi koji mogu dovesti do usporavanja rasta i oštećenja same krtole.

Nikako ne treba zaboraviti zasaditi aromatično bilje i cveće u bašti, jer će svojim mirisima privlačiti oprašivače, a ujedno i odbijati štetočine.

Neven će oterati lisne vaši.

Kadife teraju crve i štetne gliste. Ukoliko kadife posadite između redova krompira, oteraće krompirovu zlaticu.

Dragoljub privlači bubamare, a one su neprijatelji biljnim vašima koje mogu ugroziti ostalo povrće.

Povrće treba prihranjivati kako bi se plodovi lepo razvijali. Na prirodni način to možemo učiniti sa koprivom. Kopriva se nabere i i potopi u vodi, ostavi se desetak dana da odstoji i onda se tom vodom zaliva.

Ukoliko dođe do pojave štetnih insekata, prirodno se mogu rasterati rastvorom belog luka.

Preporuka je da se bašta redovno plevi i okopava, kako bi biljkama omogućili nesmetan rast.

Navodnjavanje

Ranijih godina redovno zalivanje bašte nije bilo neophodno, jer je klima bila drugačija. Kako danas nemamo taj luksuz da svake večeri zalivamo ručno svoje useve, inovacije su donele između ostalog i  sistem za navodnjavanje kap po kap, vodene topove i slično. Veliki rezervoari kišnice i male kofice, otišle su u prošlost.

Bilo bi dobro da bašta bude na mestu koje je većim delom dana osunčano. Idealno na blagoj padini, kako bi se višak vode cedio.

Iako je kiša najbolji izvor vlage, često samo to nije dovoljno, jer su leta suva.

Dodatnu količinu vode je najbolje obezbediti upravo prikupljanjem kišnice, što je ujedno i jedan od lakših načina.

Drugi način je bunar, koji nije uvek najsjajnije rešenje. Razlog je hladna bunarska voda koja može da stresira biljku i da na nju negativno utiče.

Veoma je bitno biljke zalivati rano ujutru ili kasno uveče.  Tako se onemogućava stvaranje pogodnih uslova za razvijanje gljivica koje uzrokuju različite bolesti.

Da biste uštedeli vodu prilikom zalivanja, preporučljivo je malčirati zemljište oko biljke. Na taj način se sprečava prekomerno isparavanje vode.

Malčiranje se može izvesti različitim materijalima kao što je seno, ljuske od drveta ili najlon koji je za to posebno namenjen.

Zbog različite klime u različitim delovima naše zemlje, bašte i niču u različito vreme – od marta, do početka maja. Tako se neretko događa da iz Šumadije stižu slike već prilično izraslog mladog luka, a da na Kopaoniku još nije ni provirio iz zemlje.

Tekst priredila Ana Karanović, PG Ukusi Kopaonika

Ukusi Kopaonika na društvenim mrežama: Facebook i Instagram

Branković jagode – ukus kao nekad na savremen način

Porodica Dejana Brankovića iz Grabovca kod Obrenovca, čiji preci su se tu nastanili pre skoro 200 godina, generacijama se bavila različitim vidovima proizvodnje povrća, voća, uzgajanjem cveća, ratarstvom i stočarstvom. Danas svi porodično uzgajaju jagode, a prošle godine počeli su sa uzgojem špargle. Dejan, koji se već 20 godina bavi prodajom, završio je fakultet za spoljnu i untrašnju trgovinu, kao i master studije iz te oblasti. Posao komercijaliste, umnogome mu je pomogao da na što bolji način predstavi svoj proizvod. Razlog, zašto je pored prodaje počeo da se bavi i poljoprivredom, leži u činjenici da je želeo da održi tradiciju svoje porodice samo na novi, savremen način.

Inicijativa da počnu da se bave plasteničkom proizvodnjom jagoda bila je upravo njegova. Krenuli su sa dva mala plastenika davne 2014, pre skoro 10 godina. Tada, kako sam kaže, nisu znali mnogo o samoj proizvodnji, ali su imali dobru osnovu, jer su se generacije pre njega bavile drugim vidovima uzgajanja voća i povrća. Prve dve godine su učili, pa je shodno tome bilo i uspona i padova. Trud se isplatio, jer ukoliko želite da proizvedete jagodu vrhunskog kvaliteta to zahteva dosta rada i mnogo strpljenja.

Zašto jagode iz plastenika?

Jagode iz plastenične proizvodnje su, prema rečima našeg domaćina, jagode premijum kvaliteta. Najveći deo proizvodnje kontroliše upravo čovek, što znači da su uticaji vremenskih prilika i neprilika svedeni na minimum. Klimatske promene utiču, kao što smo i doživeli, na pojavu snega u aprilu. Tada je cvetanje mnogih biljaka uveliko u toku, a to može značajno uticati na njihov dalji rast i razvoj, kao i na količinu roda. Bilje, voće i povrće koje se uzgaja na otvorenom, mnoge proizvođače često stavlja na velike muke, upravo zbog nepredvidivosti i nemogućnosti kontrolisanja uslova u kojima rastu.

Bitno je napomenuti da Brankovići svake godine vrše analizu zemljišta kako bi proverili da li su u zemlji prisutni svi elementi neophodni da bi jagoda bila zdrava i kvalitetna. Za đubrenje koriste isključivo stajnjak od njihovih krava, što je u procesu uzgoja takođe jedna od bitnijih stavki.

Inovacije u proizvodnji – knjiga polja

Čitav proces proizvodnje nadgleda licencirani diplomirani agronom iz oblasti jagodarstva. Nema improvizacije i sve se radi na zdrav i bezbedan način.

Takođe poseduju i knjigu polja, u kojoj se sve što se radi sa jagodama piše i dokumentuje. Prema Dejanovim rečima , ova knjiga je nešto što se podrazumeva u ozbiljnim proizvodnjama i bez čega se ne može zamisliti proizvodnja bilo koje biljne kulture u svetu. U Srbiji ta praksa nažalost još uvek nije zaživela, pa mnogi proizvođači iz neznanja koriste sredstva koja loše utiču na kvalitet ploda, a samim tim i na zdravlje potrošača.

Porodica Branković sada poseduje velike profesionalne plastenike sa sistemom podnog grejanja pomoću kog kontroliše velike oscilacije u temperaturi tokom marta, aprila i maja kada jagoda vrši fotosintezu. Pored sistema grejanja, postoji i sistem za zalivanje, a plastenici se kontrolisano i provetravaju. Ujedno, unutar plastenika, zasad je zaštićen i od kiše, što omogućava plodu da ostane suv tokom čitavog perioda zrenja i umanjuje šansu da će on satruliti. Oplodnju jagoda Brankovići su omogućili tako što u slučaju niskih temperatura napolju, u plastenike unose košnice sa pčelama ili bumbarima i onda oni uspešno odrade posao, jer su temperature unutra dovoljno visoke za njihov rad.

Proizvođači jagoda na otvorenom često su primorani da jagode tretiraju različitim preparatima protiv truljenja u slučaju kiše. Kada su niske temperature loša je oplodnja, a jutarnji mrazevi svake godine odnesu deo roda. Proces zrenja jagode unutar plastenika je mnogo brži od onog na otvorenom. Rezultat je da  jagode iz plastenika možemo imati na trpezi skoro 20-30 dana ranije, što opravdava i njihovu veću cenu.

Prodaja i dostava

Pre saradnje sa platformom „Mali proizvođači“, Brankovići su svoj proizvod plasirali preko raznih online pijaca i društvenih mreža, pa su tako i stvorili veliku bazu zadovoljnih kupaca. Priča o njihovim jagodama prenosila se „od usta do usta“, od jednog zadovoljnog, do sledećeg kupca. To im je, kako naglašavaju i najbolja reklama. Za sajt i stranicu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ saznali su 2020. godine, a prvi put na našoj platformi oglasili su se prošle godine. Prisutnost na sajtu donela im je mnoge nove kupce, koji pre toga nisu znali za njih.

Svake godine, otprilike mesec dana pre početka berbe, mnogi stari kupci jave im se da pitaju kako su, kada stižu jagode i da rezervišu željene količine. Kada sezona zvanično počne, kontaktira ih veliki broj i starih i novih kupaca, koji žele da probaju prve zdrave i uvek slatke jagode sa njihove plantaže.

Prodaja se već nekoliko godina realizuje iksljučivo dostavom do krajnje adrese kupca. Ceo rod jagode prodaje se i plasira na taj način. Kupac online poruči, a Brankovići dostave na adresu.

Jagode su prepoznatljive pod nazivom „Branković Jagode“. Na ambalaži – korpicama u koje se pakuju, nalazi se deklaracija sa logom, kao i ostale generalije vezane za proizvod. Automobil kojim se vrši dostava, takođe je izbrendiran u znaku jagode, što dodatno daje na uočljivosti i prepoznatljivosti.

Dnevni kapaciteti dostave zavise od faze zrenja. U početnoj fazi to su količine od 50kg, a kako sezona odmiče idu i do 140kg dnevno. Pakovanje od 0,5 kg pokazalo se kao najpogodnije kako za same kupce, tako i za proizvođača. Malo pakovanje omogućava da jagoda zadrži svoj oblik, ima dobar protok vazduha, a i sama posuda je jednostavnija za dostavu. Takođe, bolje je rešenje zbog odlaganja u frižider, jer ne zauzima mnogo mesta.

Saradanja sa Američkom ambasadom

Tokom dostave jagoda, porodica doživi mnoge zanimljive situacije. Sa nama su podelili jednu od njih:

„Mi smo već tri godine prisutni kao jedini snabdevači jagoda koji imaju dozvolu Američke ambasade u Srbji da snabdevaju njihovo osoblje i porodice zaposlenih. Činjenica da imate takvu dozvolu i da sarađujete sa ovakvim kupcem dovoljno govori o kvalitetu naših jagoda. Jedna porodica iz ambasade koju godinama snabdevam, izrazila je želju da dođe na našu plantažu i da sami uberu jagode. To je za njih bio pravi doživljaj.”

“Kada su, po dogovoru, došli jednog popodneva, odmah su želeli da dobiju ambalažu gde će pakovati ubrane jagode. Ja sam krenuo sa njima do plastenika, noseći korpicu da i ja berem. Međutim, prišli su mi i zamolili me da ja sednem ispred i odmorim, a oni će sve sami uraditi. Tako sam sedeći u hladovini jednog drveta odmarao i gledao kako naši prijatelji sami beru jagode. Na kraju sam želeo da im tu ubranu količinu i poklonim, ali oni to nisu dozvolili, jer veoma cene naš rad i trud. To je bio prvi put da nisam morao da berem, pakujem i dostavljam jagode na adresu. Kupci su sve sami uradili. Ubrali, zapakovali i odvezli naše jagode svojoj kući“, kaže Dejan.

Noviteti i kako poručiti

Brankovići ne planiraju proširenje proizvodnje jagoda, jer im trenutni kapaciteti dozvoljavaju da maksimalno kvalitetno isprate svaku fazu proizvodnje dosadašnjih količina. Fokus im je dobar kvalitet i manja količina. Kako sezona uskoro počinje, ne zaboravite da na vreme rezervišete i poručite prvu turu jagoda ove godine.

Ukoliko u tome ne uspete, zapišite negde ime njihovog poljoprivrednog gazdinstva, jer imaju u planu da sledeće godine plasiraju prve količine organski uzgojene špargle.

„Špargla je jako interesantna kultura i nedovoljno zastupljena kod nas u proizvodnji. Potrebe za njom iz godine u godinu rastu, jer je to povrće koje se gaji na potpuno organski način. Dosta je zdravo i pomaže kod sprečavanja nastajanja mnogih bolesti. Naši kupci su dosta zainteresovani za šparglu i na neki način oni su i pokretači ideje da uđemo u ovaj vid proizvodnje. Zasad je još mlad i prve manje količine očekujemo naredne godine, jer je špargla višegodišnja kultura i čeka se oko tri godine do prvih plodova.“

Informacije o poručivanju, ceni i kontakt sa PG Branković, pronađite na linku ispod.

PG Branković

Veliki vodič kroz skladištenje namirnica u kući

Da bi namirnice bile zdravstveno bezbedne i sačuvale sve svoje nutritivne vrednosti, moraju se do upotrebe čuvati na pravi način.

Takođe, svaka namirnica ima specifične zahteve što se tiče uslova, načina i dužine skladištenja.

Najviše zahteve u ispunjenju svih navedenih uslova za skladištenje imaju meso, mleko i proizvodi od mleka. Pored navedenih namirnica, čuvanje voća, povrća, žitarica, brašna, orašastih plodova, kao i svih proizvoda koje čovek koristi u ishrani, da bi se sačuvali od kvarenja, moraju se pravilno čuvati ili skladištiti na duži period.

Meso i proizvodi od mesa – skladištenje u frižideru i zamrzivaču

Dugogodišnja iskustva i rezultati istraživanja su pokazali da dužina čuvanja mesa u frižideru ili zamrzivaču zavisi od vrste mesa i njegove usitnjenosti. Što je meso usitnjenije (mleveno, šnicle) to je podložnije kvarenju jer je dodirna površina mesa sa vazduhom usitnjavanjem povećana.

Najbolje je takvo meso čuvati 2-3 dana u frižideru u kome temperatura ne prelazi 4-5^oC. Posle tog vremena, meso se mora upotrebiti.

Ono što važi za sve vrste mesa, po preporuci veterinara, potrebno je meso držati 24^h u frižideru da bi „sazrelo“ a tek nakon toga ga zamrzavati.

1. Zaleđena mesa u zamrzivaču se mogu čuvati najduže 9-12 meseci (što važi za juneće meso), svinjsko meso se čuva 6-9 meseci, a piletina najduže 6 meseci.
2. Dužina skladištenja ribljeg mesa u zamrzivaču zavisi od količine masti koju riba sadrži. Što je riba masnija, vreme čuvanja se skraćuje, a ne bi trebalo da se čuva duže od godinu dana.
3. I termički obrađeno meso (pečeno, dinstano, kuvano) se može zaleđivati, ali vreme držanja u zamrzivaču takvog mesa ne treba da bude duže od 3-4 meseca. Naravno, i za ovo meso se primenjuju ista pravila kao i za sirovo meso – što je meso usitnjenije, kraće se drži u zamrzivaču.
4. Prerađevine od mesa se, zavisno od vrste prerađevine, čuvaju u frižideru neko kraće vreme, a ako ih treba duže čuvati do upotrebe moraju se zalediti. Što je sadržaj vode u proizvodu od mesa viši, to je vreme držanja u frižideru kraće. Najduže se u frižideru mogu čuvati dimljeni proizvodi i takozvani trajni proizvodi (npr. čajna kobasica).

Posebnu pažnju treba posvetiti procesu odmrzavanja mesa. Ono što često grešimo jeste držanje mesa pri odmrzavanju na sobnoj temperaturi.. Dovoljno je da meso ostane samo 2h na sobnoj temperaturi i da dođe do ubrzanog razmnožavanja bakterija koje izazivaju njegovo kvarenje. Zato je preporuka da se meso odmrzava u frižideru kako temperatura ne bi prešla 4-5^oC. Najčešće bakterije koje se tom prilikom razmnožavaju na mesu su kampilobakterije, ešerihije koli, salmonela i dr. Promene koje ukazuju na kvarenje mesa ogledaju se u promeni boje, mirisa (na užeglo, kiselo, fermentisano…), konzinstencije  (na dodir – prsti utanjaju u meso koje je na putu da se pokvari). Takvo meso je najuputnije ne upotrebljavati jer će šteta po zdravlje konzumenta biti nemerljiva.

Mleko i mlečni proizvodi

Mleko je namirnica koja sadrži sve potrebne nutrijente u odnosu koji odgovara organizmu svih starosnih kategorija. Zato se u velikim količinama koristi u svakom domaćinstvu.

Mleko se može upotrebiti za proizvodnju velikog broja proizvoda kao što su: jogurt, kefir, kiselo mleko, pavlaka, maslac, meki-beli sirevi, kačkavalji, a ne treba zanemariti ni surutku koja nastaje kao nusprodukt pri proizvodnji sireva.

Svi navedeni produkti kao i mleko, sadrže visokovredne belančevine, mlečnu mast (u kojoj su rastvoreni vitamini A, D i E), mlečni šećer, mineralne materije, vitamine (pored navedenih liposolubilnih, vitamine B grupe i vitamin C).

Prvi preduslov  da mleko bude upotrebljivo za ljudsku ishranu je da su krave, ovce i koze, koje to mleko daju, zdrave. Mleko odmah posle muže mora biti rashlađeno i pre stavljanja u promet pasterizovano, a u domaćinstvima kuvano. Kada se pasterizovano mleko otvori, poželjno je da se potroši tokom 5-7 dana, ako je pravilno čuvano u frižideru.

Preporuka je da se mleko ne čuva u vratima frižidera jer će se u tom slučaju prilikom svakog otvaranja vrata izlagati sobnoj temperaturi i zbog zagrevanja kvariti. Isto se postupa sa jogurtom, kiselim mlekom i pavlakom. Navedene proizvode, osim mleka nije preporučljivo zamrzavati. Ako se mleko zamrzne, trebalo bi ga potrošiti u roku od 2-3 nedelje (najdalje mesec dana).

Ostali proizvodi (kajmak, sirevi, maslac) čuvaju se u frižideru 7-10 dana (što zavisi od količine soli, slaniji proizvodi mogu i duže). Tako se slani kajmak i slani sirevi mogu držati u frižideru i do 3-4 meseca, a da zadrže sva svojstva. Pomenuti proizvodi se mogu zamrzavati i držati zaleđeni do 6 meseci.

Kako odlagati voće i povrće

Poznata je nutritivna vrednost voća i povrća. Ona je najviša u momentu branja, vađenja iz zemlje, tj. kada su voćke i povrće dostigle punu zrelost. Ukoliko se neuslovno čuvaju, vremenom se te vrednosti snižavaju, pa plodovi  mogu i da se „pokvare“ – satrule. Nivo svih vrednih sastojaka voća i povrća (vitamina, minerala, fitonutrijenata) se, zbog dejstva svetlosti, vlage i toplote vremenom smanjuje i ubrzava njihovo kvarenje.

Većina voća i povrća se može čuvati u frižideru, ali za neke vrste voća i povrća je bolje da se čuvaju u prostorima kakvi su podrumi, ostave, špajzi u kojima nema svetlosti i održava se niska temperatura (ne viša od 10^oC).

Voće i povrće nikada ne treba čuvati zajedno u istoj fioci frižidera ili u istoj gajbi-kutiji u podrumu-špajzu). Razlog za to je pojava ispuštanja gasa etilena pri stajanju i zrenju nekih vrsta voća i povrća. Etilen je gas bez boje i mirisa koji doprinosi pojavi crvene boje (npr. kod jabuka), gubitku hlorofila (kod lisnatog povrća), klijanja (npr. luka) i omekšavanja plodova. Pa, ako se u blizini jabuka nađe zelena salata ili šargarepa, apsorbovaće etilen koji ispuštaju jabuke i na salati će se pojaviti tamne pege, a šargarepa će poprimiti gorak ukus.

Ako se banane i jabuke drže u istoj posudi, banane će ubrzo pocrneti i postati prezrele. Posebnu osetljivost na prisustvo etilena pokazuju: kupus, karfiol, brokoli, pasulj, grašak, paprika, krastavac i patlidžan. Međutim, etilen pozitivno utiče na klijanje luka i krompira i ako ih je potrebno saditi u bašti onda je poželjno da se nađu blizu jabuka koje ga emituju čime će ubrzati njihovo klijanje, a time i nicanje posle sadnje. Najveću količinu etilena ispuštaju oštećeni plodovi sledećeg voća i povrća: jabuke, kruške, breskve, nektarine, avokado, dinje, mango, paradajz i pečurke.

Ako se voće i povrće duže čuvaju, moraju se povremeno pažljivo pregledati svaki plod ponaosob i odstraniti oštećeni plodovi jer su oni podložni kvarenju zbog razmnožavanja bakterija i gljivica koje se mogu preneti i na obližnje cele i zdrave plodove.

Bitan faktor za duže čuvanje voća i povrća je temperatura prostora. U frižideru se mogu čuvati male količine, a ako je potrebno čuvati više voća i povrća onda se oni skladište u podrume ili ostave koje imaju sličnu temperaturu kao frižideri i mogućnost da se provetravaju. Isto tako, u tim prostorima se mora održavati optimalna vlažnost (90-95%), a ona se proverava vlagomerom.

Postoje i neki plodovi koje je bolje čuvati na sobnoj temperaturi nego u frižideru (paradajz, šargarepa, krompir, celer). Paradajz je najbolje čuvati na sobnoj temperaturi ako je nedozreo – brže će sazreti, dok je jedino bolje prezreo paradajz čuvati u frižideru.

Najbolji način da se čuva šargarepa je da se u široku posudu stavi pesak, a šargarepa „uroni“ u njega tako da se međusobno razdvoje peskom. Tako se održava vlažnost koja je preduslov za očuvanje šargarepe. Na isti način se postupa i i sa cveklom. Ovako skladištena šargarepa i cvekla će očuvati sve nutritivne vrednosti do 7 meseci. Tokom 5 meseci od vađenja šargarepe nivo betakarotena raste, naredna dva meseca ostaje na istom nivou, a zatim počinje da opada. Ako se čuvaju manje količine šargarepe, treba ih staviti u perforirane kese kako bi se omogućila cirkulacija vazduha.

Krompir je najbolje pakovati u papirne kese i držati na hladnom i tamnom mestu. Krompir je potrebno zaštiti od svetlosti jer će u suprotnom pozeleneti, tj. stvoriće se solanin koji je termolabilan (raspada se pri kuvanju i rastvara u vodi), ali takav krompir nije pogodan za pečenje.

Treba voditi računa da se krompir ne skladišti sa lukom. Luk ispušta etilen koji podstiče klijanje krompira i time snižava njegove nutritivne vrednosti.

Povrće bogato vitaminom C, kao što su blitva, spanać, zelena salata, kelj i druga lisnata povrća, brže venu i trule od kupusa koji je otporniji. Ako se čuva u frižideru kupus može trajati i do dve nedelje, a u ostavi isto toliko s tim što mu se moraju skinuti spoljni listovi koji su služili kao zaštita za zadržavenje vode i isušeni su.

Sve lisnato povrće (spanać, blitva, zelje) treba čuvati u frižideru 2-3 dana, a za duže vreme preporuka je da se ono izblanšira i čuva zaleđeno u zamrzivaču.

1. Celer i njemu slično korenje, bilo da se čuva u frižideru ili ostavi, najbolje je uviti u aluminijumsku foliju koja će ih zaštiti od gubljenja vlage.
2. Luk se najbolje čuva ispleten u vence i zaštićen od svetlosti, a kratko će ostati svež i ukusan ako se čuva u frižideru.
3. Paprike se mogu čuvati u frižideru 4-5 dana, u zamrzivaču puno duže (bez razgradnje vitamina C kojim su bogate), ali najduže se čuvaju osušene i nanizane na konac kako se od vajkada pripremaju za zimu na ovim prostorima. Samo ih treba rehidrirati i upotrebiti kao sveže.
4. Jabuke je najbolje čuvati u podrumu ili ostavi koja se može provetravati. One se skladište u drvenim gajbama ili papirnim kutijama. Poželjno je da jabuke budu ubrane sa peteljkama jer će tako ostati duže sveže. One bez peteljki treba prvo potrošiti jer se brže kvare (trule). Jabuke treba često pregledati i odstraniti plodove koji su počeli da se kvare i trule jer emituju etilen koji izaziva kvarenje zdravih plodova. Pored ovog načina čuvanja jabuka , domaćice često u jesen jabuke koje su sklone kvarenju – truljenju, narendaju i stavljaju u zamrzivač i tako ih čuvaju na duži period (4-6 meseci).
5. Kruške se skladište slično jabukama, na hladno i tamno mesto, ali je poželjno da se uberu malo pre pune zrelosti sa peteljkama i čuvaju u jednom sloju kako bi duže trajale.
6. Šljive po branju mogu relativno dugo ostati sveže na sobnoj temperaturi. Da bi se sačuvale za zimu moraju se očistiti od koštica i zamrznuti ili osušiti na suncu, u rerni ili namenskim sušarama. Osušene šljive treba čuvati na hladnom i provetrenom mestu kako se ne bi razvile plesni. Velike količine šljiva na našim prostorima se prerađuju u kompote, slatko ili džemove.
7. Grožđe dospeva za branje od kraja jula pa nadalje do kraja jeseni. Sveže se može čuvati nekoliko dana na sobnoj temperaturi (zavisno od sorte), do nedelju dana u frižideru, a ako ga želimo sačuvati za zimu moramo ga osušiti ili preraditi u kompot.
8. Kajsije i breskve su sklone brzom kvarenju. Najbolje ih je čuvati 2-3 dana u etilenskim kesama u frižideru ili na hladnom mestu. Da bi se duže sačuvale, moraju se očistiti od koštica, zalediti i čuvati u zamrzivaču ili preraditi u kompot. Takođe, kajsije se mogu osušiti na isti način kao šljive i tako sačuvati za zimu.
9. Dunje mogu dugo ostati sveže na sobnoj temperaturi, nekoliko meseci, šireći oko sebe prijatan miris. Da bi se sačuvale za zimu, prerađuju se u kompot ili slatko.
10. Banane se čuvaju nekoliko dana na sobnoj temperaturi, ne mešaju se sa drugim voćem (jabukama npr.) jer će brzo prezreti zbog etilena koga emituju jabuke.
11. Jagodičasto voće (maline, kupine, borovnice, ribizle) je veoma osetljivo i u frižideru se može čuvati najduže 3 dana. Ako ih treba čuvati duži period, moraju se oprati i zamrznuti

 Kako čuvati žitarice i brašno

Ovde ćemo razmatrati čuvanje žitarica u domaćinstvu, a ne u silosima za industrijsku proizvodnju i promet.  Pre nego se  opredelimo za mesto na kome ćemo čuvati pomenute proizvode, moramo ih pregledati da se uverimo da ne sadrže larve, crve ili neke insekte. Iako pregledom utvrdimo da ništa od navedenog nije prisutno u pšenici, heljdi, pirinču, kukuruzu, prosu…, potrebno je preduprediti njihovo pojavljivanje. To se najlakše postiže njihovim zagrevanjem na oko 150^oC tokom 15-20 minuta ili izlaganjem niskim temperaturama (u zamrzivaču) tokom 2 dana. Posle ovih tretmana, potrebno je zrna ili brašno prebaciti u staklene ili plastične posude koje se hermetički zatvaraju i ostaviti na tamnom i hladnom mestu (ispod 18^oC).

Na svakom pakovanju žitarice ili brašna, pre stavljanja u promet, proizvođač je dužan da naznači rok trajanja proizvoda. Ukoliko se desi da nam neki od navedenih proizvoda ostane neupotrebljen u naznačenom roku, ne mora se po automatizmu baciti, već organoleptički (proverom mirisa, boje i strukture) utvrditi njegovo stanje. Promene koje se mogu desiti su: miris na užeglo, pojava plesni ili neki atipični – nesvojstveni miris za taj proizvod. Tada ga treba baciti.

Speltino i projino brašno

Dužina upotrebljivosti svih vrsta brašna pa i speltinog i projinog (koje nutricionisti forsiraju kao najkorisnije za ljudsku ishranu) zavisi od načina na koji su proizvedena. Ukoliko su u pitanju integralna brašna (sadrže klice zrna i mekinje), njihova trajnost je od 3-6 meseci, dok se bela (rafinisana brašna – bez klica i mekinja)mogu čuvati značajno duže, čak i do 2 godine.

Česta je pojava da brašno bude upotrebljivo za ljudsku ishranu i po isteku naznačenog roka upotrebe ukoliko je čuvano na tamnom i hladnom mestu. Najbolji način provere bezbednosti brašna je već pomenuta organoleptička provera. Sveže, upotrebljivo brašno ima prijatan, neutralan miris, a loše miriše na ustajalo, užeglo ulje, na plesni ili kiselo. Ako se radi o većim količinama, uputno je uraditi i probu pečenja čime se postiže potpuni uvid u stanje proveravanog brašna. Promena boje brašna najčešće nastaje zbog dodira brašna sa vodom ili vlagom iz vazduha, što rezultira stvaranjem plesni i njega treba odmah baciti.

Pored navedenog, u brašnu se mogu naseliti insekti, kao npr. brašneni moljac. Njegove larve zagađuju brašno svojim izmetom, izazivaju stvaranje grudvica, menjaju mu miris i ukus i ono postaje neupotrebljivo za ljudsku ishranu. Ako  je brašno bilo izloženo toplom i vlažnom vazduhu i ima promenjen miris na buđ, ne mora imati vidljive promene boje i konzinstencije, i tada je neupotrebljivo za ljudsku ishranu.

Orašasti plodovi

Najviše upotrebljavani orašasti plodovi kod nas su orasi i lešnici, mada ne treba zanemariti ni kikiriki, bademe i pistaće.

Očišćeni orasi i lešnici se mogu čuvati u dobro zatvorenoj staklenoj posudi na tamnom i hladnom mestu i do godinu dana, a ako se zalede rok upotrebe im se produžava na dve godine. Posebna pažnja pri čuvanju ovih plodova je potrebna zbog visokog sadržaja masti jer se ona brzo užegne ukoliko se neuslovno čuvaju, tj. izloženi su višim temperaturama, vazduhu i svetlosti. Duže vreme orašaste plodove treba čuvati  u hermetički zatvorenim posudama od stakla, plastike, lima ili gline, kako plodovi ne bi dolazili u dodir sa vazduhom. Ako ih treba sačuvati na duže vreme (do 20 meseci), zamrzavaju se u plastičnoj posudi i po potrebi odleđuju.

Posebno je bitno zaštiti orašaste plodove od stvaranja plesni (ako su izloženi vlažnom vazduhu i toploti plesni se brzo stvaraju). Ako se to ipak desi, oni su neupotrebljivi za ljudsku ishranu jer stvorene gljivice produkuju mikotoksine koji su veliki neprijatelji ljudskog zdravlja, a naravno, uzrok promene mirisa i ukusa orašastih plodova.

Posebnu pažnju treba obratiti pri skladištenju masti i ulja. Ti proizvodi se ne zamrzavaju, a sastavljeni su gotovo samo od masti (tečnih ili čvrstih). Sadržaj vode u njima je zanemarljiv. Njih treba čuvati na hladnim i tamnim mestima ili je najbolje kupovati ih u manjim količinama koje će se potrošiti dok traje rok njihove upotrebe.

Tekst priredila dr Marija Vukašinović

Fotografije: https://unsplash.com

Slavimo jubilej: Deseti bazar Malih proizvođača hrane

U junu prošle godine, u saradnji sa restoranom Azbuka u Beogradu, pokrenuli smo Bazar malih proizvođača hrane, sa željom da malim proizvođačima osim mogućnosti oglašavanja u našoj FB grupi i na našem sajtu, pružimo još jedan vid podrške – da se kroz neki vid “pijace”, odnosno manifestacije koju smo nazvali Bazar, predstave ljudima koji prate njihov rad, ali i da se na taj način povežu i sa drugim malim proizvođačima.

Ideja nam je da na svakom Bazaru budu različiti proizvođači, kako bismo pružili šansu za promocijom na što više proizvođača i kako bi ljudi koji dolaze na Bazar imali prilike da upoznaju što više proizvođača iz naše zemlje i probaju raznovrsne proizvode koje oni prave. S tim u vezi, za naš Bazar ne postoje prijave “otvorenog tipa” da proizvođači mogu sami da se prijave, već mi kao organizatori stalno tragamo za novim proizvođačima, koji nisu učestvovali na prethodnim Bazarima, što za nas predstavlja pravi izazov. To naravno ne znači da ne želimo da se družimo i sa proizvođačima koji su već učestvovali (više proizvođača ugostili smo dva puta), ali nam je prioritet uvek da “otkrijemo” i nove proizvođače.

Osnovni uslov za učešće na našem Bazaru je da proizvođač mora imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju (registrovanu firmu). Do sada smo održali devet Bazara malih proizvođača  hrane i ugostili 89 različitih malih proizvođača iz različitih krajeva Srbije.

Sirevi, suvomesnati proizvodi, zimnica, med…

Saradnju sa restoranom Azbuka ostvarili smo jer delimo iste vrednosti i principe, pa tako i oni na svom meniju imaju proizvode malih proizvođača, a ono na šta smo posebno ponosni je da su u svoju ponudu uvrstili i proizvode nekih proizvođača koji su učestvovali na Bazaru, kao što su Destilerija Novićević iz Velike Plane i Mesara Jabuka iz Novog Pazara.

Na svakom Bazaru ugostimo maksimum 15 proizvođača i ponosni smo na to – nije nam namera da od Bazara pravimo veliku manifestaciju po broju proizvođača, već Bazar smatramo velikim na svoj način 🙂 Trudimo se da na svakom Bazaru kategorije proizvoda budu “ravnopravne” i prema tome i biramo proizvođače – možda na manifestacijama ovog tipa zarada nije na prvom mestu, ali uvek gledamo da bude raznovrsan izbor proizvoda i zdrava konkurencija.

Ipak, stekli smo utisak da ljudi najviše vole da kupuju sireve i suvomesnate proizvode 🙂

Jubilarni, deseti Bazar malih proizvođača hrane

Kao što smo s ponosom najavili Prvi bazar Malih proizvođača hrane, radujemo se da vas pozovemo i na jubilarni, Deseti bazar Malih proizvođača hrane , koji će biti održan 17. jula (nedelja), u periodu 16 – 21 h, u restoranu Azbuka (Vukova zadužbina, Kralja Milana 2, Beograd).

Na desetom Bazaru simbolično ćemo ugostiti mešovitu ekipu proizvođača sa prethodnih bazara i jednog proizvođača koji do sada nije učestvovao, a uz zvukove gitare zabavljaće nas Veljkov drug Džimi 🙂

Proizvođači koji će učestvovati na 10. Bazaru malih proizvođača hrane:

• Manufaktura delikatesa – suvomesnati proizvodi
• ZZApi pivara – zanatsko pivo
• Ajvar Radić – slatka i slana zimnica
• SZR Šejla – mantije i testenina
• Destilerija Braća Rajković – rakija i likeri
• Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić – hladno ceđena ulja i proteinska brašna
• Janovi vinogradi – vina
• Nuts platz – lešnik krem i pestonela
• Mangulica Kovilj – suvomesnati proizvodi
• Smoke and cheese – sirevi
• Poljoprivredno gazdinstvo Mićović – maline
• Mala Vlajna – med i voćni namazi

Dođite da probate i kupite kvalitetne domaće proizvode, upoznate se malim proizvođačima i timom koji stoji iza grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji! 

Vidimo se u Azbuci 17. jula! 

Srećna Nova godina od Malih proizvođača 🎄

Dragi mali proizvođači,

U ime tima koji vodi ovu platformu, želimo vam srećnu i uspešnu Novu godinu. 🎄

Bilo je zadovoljstvo gledati vaše porodične, zanatske priče i proizvode koje stvarate i želimo vam puno uspeha u daljem radu. Jedva čekamo da vidimo vaše i naše nove uspehe u 2022. godini. 🎅

Za Novu godinu imamo nove planove i nadamo se da se družimo i dalje!  🥂

🎄🎄🎄

Srećnu Novu godinu želimo i svim ljudima koji su članovi naše FB grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji – hvala vam što kupovinom proizvoda od proizvođača u grupi, podržavate male proizvođače iz cele Srbije. 🎁

Sa ponosom vam predstavljamo: Prvi Bazar Malih proizvođača hrane

Mali proizvođači na Bazaru

• Fruškogorski zalogaj iz Male Remete
• My Veggies
• Vinarija Plavinci
• Testenina od davnina
• Farma Lazarević
• Slatka teglica
• Farma Que koza

Besplatan priručnik: Naš mali doprinos malim proizvođačima

Platforma Mali proizvođači pokrenuta je 2019. godine, sa željom da okupi što više malih proizvođača hrane na jednom mestu i poveže male proizvođače sa potencijalnim kupcima koji su željni domaće, zdrave hrane. Prvo je nastala naša facebook grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji (koja trenutno broji preko 90.000 članova), a ubrzo zatim i sajt, gde objavljujemo ponudu i priče malih proizvođača, kao i druge edukativne tekstove.

Nakon godinu i po dana komunikacije sa malim proizvođačima, praćenja njihovih objava u grupi i kreiranja ponude na sajtu, poželeli smo da kreiramo Priručnik, u kome ćemo objasniti sva pravila vezana za grupu i sajt, ali i podeliti savete i svoje znanje i iskustvo i za neke druge stvari, koje se tiču poslovanja uopšte.  Na izradi Priručnika radili smo poslednja dva meseca i verujemo da će svim malim proizvođačima zaista biti od koristi.

Sa ponosom vam predstavljamo Priručnik za male proizvođače koji možete preuzeti klikom na sledeći link.

Javite utiske!

Posadi uspeh: Online NLP radionica za male proizvođače hrane