Ostalo je još samo 10 dana za prijavu na NLB Organic konkurs: 3.000.000 dinara za organske proizvođače

Beograd, 15. maj 2025 – Uskoro se zatvara 14. po redu NLB Organic konkurs, kroz koji će NLB Komercijalna banka i ove godine nagraditi najinspirativnije projekte u oblasti organske proizvodnje. Ukupan fond za nagrade iznosi tri miliona dinara, a konkurs predstavlja priliku za sve one koji kroz svoj rad doprinose održivijoj budućnosti.

Konkursom su predviđene dve glavne nagrade od po milion dinara – za projekte u oblasti organske biljne proizvodnje, kao i za projekte iz oblasti stočarstva ili prerade. Takođe, biće dodeljene i dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara: jedna je namenjena mladim proizvođačima do 40 godina, a druga ženama koje su liderke u organskoj proizvodnji ili preradi hrane.

Pravo učešća na konkursu imaju svi poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, koji su sertifikovani ili se nalaze u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju. Uključeni su i proizvođači sa grupnim sertifikatom ili ugovorom sa organizatorom proizvodnje.

Prijave se šalju do 31. maja, elektronski na adresu organic@nlbkb.rs, uz naznaku „Prijava za 14. NLB Organic konkurs”. Sve detalje o pravilima i načinu učešća možete pronaći na sajtu NLB Komercijalne banke.

Kroz prethodnih trinaest godina, NLB Organic konkurs je pružio vetar u leđa brojnim proizvođačima i inicijativama koje su doprinele razvoju zdravije i odgovornije poljoprivrede. Verujemo da će i ove godine konkurs podstaći nove ideje i projekte koji će ostaviti pozitivan trag.

Podrškom organskim proizvođačima, NLB Komercijalna banka nastavlja da promoviše ekološke i inovativne prakse, jača lokalne zajednice i doprinosi očuvanju prirode i zdravlja svih nas.

Iskoristite priliku da budete deo ove organske inicijative, podelite svoje ideje i pokažite zašto je vaša organska proizvodnja vredna podrške!

Dedovina Blueberry farm: Saveti za uspešno vrtlarstvo – značaj komposta

Kako je već uveliko počela priprema zemljišta za prolećnu sadnju, u nastavku ovog teksta videćete jedan primer kako je moguće zemljište za sadnju pripremiti bez upotrebe veštačkih đubriva i hemikalija.

Svoja iskustva i kako izgleda deo pripreme borovnice pred predstojeću sezonu, sa nama je podelio David Radovanović, vlasnik plantaže Dedovina – Blueberry farm. 

Da bi shvatili način na koji biljka funkcioniše, moramo je posmatrati iz njene perspektive. Da bi biljka opstala neophodna joj je svetlost i voda. To su dva ključna elementa bez kojih biljka ne bi mogla da preživi više od nedelju dana.

Ne treba zaboraviti treći faktor koji može jako puno uticati na kvalitet života i zdravlje biljaka, a to je zemljište. Da bi lepo rasle i napredovale, biljke vole da budu u zemljištu koje je bogato humusom, koje lepo upija vodu, ali je isto tako i ocedito, pa sav višak vode koji se nakupi može nesmetano da se ocedi. Upravo je takvo zemljište u šumi.

Šuma kao primer samoodrživog sistema

Šuma je samoodrživi sistem koji može nesmetano da funkcioniše hiljadama i hiljadama godina bez ikakvog prisustva čoveka. To ie sistem koji je sam sebi dovoljan! Da li ste se ikada zapitali zbog čega je to tako?

Moderan čovek koji radi poljoprivredu prinuđen je da koristi razna mineralna đubriva, puno fungicida, pesticida, insekticida i ostalih štetnih hemikalija, da bi uspeo da održi proizvodnju koliko toliko isplativom. No ironično, to ga uvodi u začarani krug, jer sve što više đubriva i hemije koristi, prinosi u svetu se iz godine u godinu smanjuju. I on je prinuđen da koristi sve više i više inputa, a za uzvrat dobija sve manje i manje roda. To nema nikakvog smisla, složićete se sa mnom.

U čemu je onda problem?

Da bi našli uzrok problema treba se opet vratiti na onu šumu i posmatrati kako to priroda radi. U prirodi, pre svega nema hemikalija. Niko ne ide i ne prska unaokolo raznu hemiju. Takođe svake jeseni u prirodi opadne velika količina lišća koje prekrije zemlju i tako je čuva preko zime od smrzavanja. Kada to lišće opadne počinje da se događa jedan jako zanimljiv proces. To je proces kompostiranja.

Kompostiranje

Veliki broj sićušnih organizama pronalazi svoj dom u tom lišću. Dođu razne bubice, gliste, mravi, gusenice i ostale sićušne životinjice kako bi se nahranile ostacima organske materije. One prave mnoštvo tunela i ubacuju dragocen kiseonik u svoj dom. Na taj način zemljište ostaje rastresito i zdravo. Koren biljaka može nesmetano da prođe kroz te male tunele i prolaze i samim tim može da poraste mnogo veći. Tako će svaka nova biljka dati svoj doprinos tom ekosistemu na jesen kada se osuši i izmrzne ili kada joj opadne lišće. To se tako nastavlja godinama i dolazi do stadijuma samoodrživosti.

Šta se dešava kada čovek uzore to zemljište? On uništi sav trud tih mikroorganizama koji su se godinama borili da naprave svoj dom u zemljištu. Stoga nije pravilno ni uznemiravati zemljište. Jer gde ste vi videli da neko u šumi radi duboku obradu zemljišta?

Sada kada smo shvatili šta želimo da postignemo potreban nam je način za to. Tajna leži u prirodnom procesu kompostiranja.

Napravimo sami mikrobiološko đubrivo

Da li ste znali da možete sami da napravite svoje mikrobiološko đubrivo za manje od mesec dana i to jako lako i jednostavno?

Upravo to đubrivo vam može pomoći da ostvarite sve benefite koje možete videti u šumskom ekosistemu. A to su: zdrave, tj. biljke otporne na bolesti. Zatim, smanjena potreba za navodnjavanjem, jer zemljište bogato humusom zadržava mnogo više vode, ukusniji i zdraviji plodovi – ništa nije ukusno kao divlji plodovi, a to je upravo zbog kvalitetnog zemljišta, bolji biodiverzitet biljnog i životinjskog sveta, kvalitetnije rastresito i zdravije zemljište i tako dalje. Sve što možete videti u prirodi.

Čovek treba da posmatra prirodu i da koristi njene obrasce, da bi imao najkvalitetniju i najzdraviju proizvodnju.

U nekim od sledećih tekstova napisaćemo i kako se pravilno pravi i koristi kompost u vašoj bašti.

Autor teksta i forografija David Radovanović – Dedovina Blueberry farm 

Agroekologija – više od organske poljoprivrede i zdrave hrane

Kada je čovek počeo da živi sedelačkim načinom života i da se bavi poljoprivredom, počeo je i da vrši direktni uticaj na životnu sredinu i da je menja u skladu sa svojim potrebama. Danas, kada ima skoro 8 milijardi ljudi na planeti, uticaj na životnu sredinu koji dolazi iz oblasti poljoprivrede i proizvodnju hrane je ogroman. Osnovni problem je industrijski model proizvodnje hrane koji nemilosrdno iscrpljuje prirodne resurse i zagađuje životnu sredinu kroz primenu hemijskih preparata. Korporacije diktiraju pravila tržišne igre i koriste sve moguće načine da profitiraju još više, nauštrb zdravlja ljudi i prirode.

Uverili su nas, i proizvođače i kupce, da drugačiji sistem nije moguć. Proizvođače su uverili da moraju da prskaju protiv raznih bolesti, da obilato koriste mineralno đubrivo (NPK) da plod bude veliki, da moraju da kupuju seme od korporacija jer ovo domaće neće da rodi. Potrošače su uverili da sve to tako mora biti da si se osiguralo dovoljno hrane za stanovništvo, da bi se obezbedila tzv. prehrambena sigurnost.

Priroda i društvo

Konvencionalni model proizvodnje hrane je upravo zasnovan na tim premisama. Proizvođač zavisi od velikih korporacija koja kontrolišu svaki segment proizvodnje hrane, od semena do svih preparata, pre svega zbog njihovog interesa, ne zbog prehrambene sigurnosti kako se to često pokušava opravdati u javnosti. I većina ljudi je to prihvatila. Zašto? Zato što je tako lakše svima. Prosečan poljoprivrednik ode u poljoapoteku, kupi sve što mu treba, odradi kako mu je rečeno i ne razmišlja previše o tome šta radi. Prosečan kupac ode u radnju, kupi šta mu treba i ne razmišlja preterano o poreklu svoje hrane. Komfor i mogućnost odabira nam čine život lakšim. Međutim, sve ima svoju cenu. Previše komfora dovodi do zatupljenosti. Previše izbora dovodi do svojevrsne de-valorizacije osnovnih životnih vrednosti.

Čovek je u svakom smislu zavisan od prirode. Ovo zvuči logično, ali je jako daleko od našeg načina življenja. Da bi se došlo do poštovanja i života sa prirodom, potrebne su korenske promene u našem načinu života, a pre svega promena svesti. I tu dolazimo do osnovne postavke ovog teksta, a to je kako krenuti ka putu proizvodnje hrane koji je u skladu sa prirodom i onoga što je potrebno da bi se došlo do tog cilja. 

Između konvencionalne i organske poljoprivrede

Organska farma Organela, fotografija Pavle Đorđević

Agroekologija je nauka o primeni ekoloških koncepata i principa u poljoprivredi. Da bi smo razumeli značenje i vrednost agroekologije, moramo krenuti od temelja, odnosno definicije ekologije. Ekologija je nauka o vezama i odnosima između ljudi, biljki, životinja u životnoj sredini i balansu između ovih odnosa. Dakle, moramo razumeti veze i odnose u ovom krugu da bi smo mogli da se vratimo na praktične stvari, odnosno, kako da proizvodimo hranu.

Ekosistemi su kompleksni prirodni sistemi u kojima se odvijaju mnogostruki procesi i interakcije između različitih bića unutar određenog prostora. Svaka biljka i životinja ima svoju funkciju i obavljanje tih funkcija je osnov za održavanje ekosistema u balansu. Međusobne veze među njima omogućavaju njihov opstanak i razvoj. Pčela uzima nektar od biljaka za hranu, a zauzvrat raznosi polen i omogućava opstanak određenoj vrsti.

A ako pričamo u kontekstu poljoprivrede: Čovek koristi zemljište da bi proizveo hranu. To zemljište ima različite karakteristike. Negde je zemlja crnica, negde je ilovača, negde je crvenica. Svaka vrsta tla ima različita svojstva. Zemljište se nalazi unutar specifičnog ekosistema koji je određen specifičnim prirodnim i klimatskim uslovima u kojima se nalazi. Ravnica, brdo, planina, šuma, reka. Kontinentalna, mediteranska, brdsko-planinska, tropska klima. Ovo su faktori koji definišu bio-fizičke karakteristike ekosistema. Unutar tih ekosistema žive određene biljne i životinjske vrste prilagođene uslovima ekosistema. Ekosistemske bio-fizičke i klimatske karakteristike i interakcija vrsta unutar njega definišu specifičnost određenog ekosistema. Dakle, poljoprivreda se odvija kao jedan od procesa unutar mnogostrukih procesa koji se odvijaju unutar određenog ekosistema. I upravo razumevanje prirodnih procesa u ekosistemu i odnosa među svim vrstama predstavlja osnov agroekoloških promišljanja u kontekstu uspostavljanja poljoprivrede koja radi u skladu sa prirodom.

Zapostavljeno znanje i pokidane veze

Fotografija no one cares na Unsplash

U konvencionalnom načinu poljoprivrede, znanje o razumevanju odnosa i veza unutar ekosistema je zapostavljeno. Primarni razlog je taj što poljoprivrednik koji ima znanje o vezama i odnosima u ekosistemu, to znanje može da koristi za uspostavljanje prirodnog proizvodnog sistema u kojem treba malo ili gotovo nikakvih eksterni inputa za đubrenje i zaštitu bilja od bolesti i nametnika. Postoji jako puno prirodnih agroekoloških alata i metoda koji zamenjuju konvencionalne preparate i načine proizvodnje. U agroekološkom modelu promišljanja, poljoprivrednik radi zajedno sa prirodom, ne bori se protiv nje sa svom silom hemijskih preparata kako bi uspostavio kontrolu nad njom.

Neko može reći kako sve je to lepo u teoriji, ali da je praksa druga priča. Kada dođe do bolesti i preti rizik da propadne rod, a time da se i ugrozi egzistencija poljoprivrednika i njegove porodice, onda se radi šta mora da se spasi rod, odnosno, koristi se hemija. I to je sasvim opravdano, jer ne treba poljoprivrednik da propadne jer je odlučio da se bavi agroekološkim načinom proizvodnje. Međutim, malo ko se pita zbog čega je došlo do bolesti, koji je uzrok? Većina ljudi se bavi rešavanjem posledica, a retko kada se dođe do promišljanja o uzrocima. Glavni uzrok svih ekoloških problema u poljoprivredi su pokidane veze između čoveka i prirode. Glavni razlog tome jeste upravo nerazumevanja veza i odnosa između čoveka i prirode. A te veze i odnosi su temelj za naš opstanak na planeti, kao i za opstanak drugih bića.

Priroda protiv teške mašinerije

Možemo uzeti sledeće primere i napraviti paralele. U prirodi, tlo nikad nije golo, već uvek ima neki biljni pokrov. Biljke u tlu služe da spreče eroziju zemljišta od vetra i vode i da regulišu protok količine padavina u tlu. Nigde u prirodi ne postoji samo jedna biljna vrsta na nekoj površini, već mnoštvo njih. Takođe, ne postoji samo jedna životinjska vrsta, već opet, mnoštvo njih. Ovo zovemo biodiverzitetom određene teritorije. Malo se priča i malo se zna o podzemnom svetu u kojem žive milijarde milijardi različitih mikroorganizama koji razlažu minerale u tlu i njima hrane biljke kako bi mogle da se razvijaju.

Sad razmotrimo osnovne principe konvencionalne poljoprivrede. Obično se radi o velikim monokulturnim površinama koje obrađuje teška mašinerija. Đubri se veštačkim đubrivima i koriste se razni hemijski preparati za odbranu od bolesti i nametnika. Zvuči kao da ovo nema veze sa time kako priroda funkcioniše u praksi. Konvencionalna poljoprivreda je proizvodnja hrane koja se održava na steroidima, potpuno veštački. U početku su rezultati fantastični, prava revolucija. Ali sa vremenom, od silnih otrova, imunitet i metabolizam počinje da opada što rezultuje sve manjim prinosima i slabijim nutritivnim svojstvima hrane. A onda, da bi se sprečili manji prinosi, upumpava se sve više veštačkih đubriva i hemijskih preparata, šta podiže cenu proizvodnje hrane i tako ovaj začarani krug ide u nedogled. Onda se uključi tržište i veliki prehrambenih lanaca da na veštački način regulišu cene hrane pa se cela stvar još dodatno komplikuje. A sve naravno na štetu proizvođača i potrošača, odnosno, malog čoveka.

Stanje poljoprivrede u Srbiji

Poljoprivrednik je na neki način kao naučnik. On stalno treba da posmatra šta se dešava u ekosistemu u kojem proizvodi hranu i stvara zaključke o koracima koje treba da preduzme, da bi ekosistem bio u balansu.

Danas je zanimanje poljoprivrednika u potpunosti devalvirano i smatra se nekom nižom vrstom znanja. Takav stav reflektuje i stanje u kojem se nalazi sektor poljoprivrede u Srbiji. Prosečna dob poljoprivrednika u Srbiji je iznad 55 godina, mladi poljoprivrednici su statistička greška. Broj poljoprivrednih gazdinstava dramatično opada iz godine u godinu. Manje od 1% svih poljoprivrednih površina u Srbiji je pod organskom proizvodnjom. Nivo organske materije na većini poljoprivrednih površina je manji od 3%, što u prevodu znači da je tlo skoro pa mrtvo. Većina zemljišta je u riziku od erozije, odnosno gubitka površinskog sloja zemljišta. Klimatske promene su sve intenzivnije iz godine u godinu. Jedne godine je suša, druge godine ima previše padavina. Ekstremni vremenski događaji polako postaju sve frekventnije pojave.

Činjenično je stanje da nas u školi ne uče o razumevanju odnosa čoveka i prirode. Ne tehnička znanja iz oblasti biologije i hemije, nego znanja o vrednostima koja bi nas naučila da je priroda naš dom, koja nas hrani i pruža nam ono što nam je potrebno, i da to treba da poštujemo. Druga strana problema je šta su ova znanja marginalizovana i nisu prepoznata da budu deo opšte prihvaćenog korpusa znanja. Dominantni narativ u krugu donosioca odluka je da će tehnologija rešiti sve naše društvene, ekonomske i ekološke probleme, a tehnološka rešenja stvaraju i njima upravljaju velike korporacije. To je tehno-korporativni model sagledavanja problema i u takvom modelu ova znanja nisu relevantna, dok je mali čovek u najboljem slučaju običan konzument nametnutog sadržaja koji ne treba ništa da se pita. 

Hrana za dušu

Agroekologija nije samo praktični sistem znanja o proizvodnji hrane u skladu sa prirodom. Agroekologija je pre svega, vrednosni sistem koji pokušava da stvori veze i odnose između proizvođača i potrošača, između proizvođača i ekosistema i ekosistema i potrošača, između institucija i civilnog društva. Sve je deo jedne slagalice u kojoj ako fali jedan deo, sistem nije u balansu, ne radi kako treba, i preti mu polako urušavanje. Agroekologija pokušava da posmatra sistem proizvodnje hrane iz celovite perspektive. A ljudski duh je takođe deo slagalice, začin koji zaokružuje i čini jelo boljim. Osim ekološke i klimatske krize, mi živimo u vremenu duhovne krize. Tradicionalne vrednosti koje su držale društvo i porodice se polako gube, nove vrednosti vode u individualizam u kojem se polako rastače osećaj za zajedništvo i kolektivno dobro. A priroda je kolektivno dobro koje treba da služi svim bićima. I ovi društveni procesi su blisko povezani sa procesom čovekovog rastućeg otuđenja od prirode.

Promena svesti i odgovornost

Kao i u svakom procesu sve počinje od promene svesti koja dovodi do drugačijeg načina sagledavanja problema i nalaženju rešenja koja su dostupna i primenjiva svima. Svest o tome da su sva bića međusobno povezana i međuzavisna kroz ekosistem je polazna tačka ka sistemu proizvodnje hrane koji radi u skladu sa prirodom.

Svi imamo ulogu i odgovornost da čuvamo i negujemo planetu, bez obzira na to koliko je mali naš doprinos. S jedne strane, trebaju nam sistemske promene od strane donosioca odluka, s druge strane, trebaju nam ljudi koji će podržati takve odluke i primeniti ih u životnoj praksi. Obe strane su potrebne, a ni jednu ni drugu nije lako pokrenuti i promeniti.

Agroekologija adresira ova teška i zahtevna pitanja. Razne organizacije i inicijative širom sveta pokušava da stave agroekologiju na dnevni red donosioca odluka. FAO, Organizaciju za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, prepoznala je agroekologiju kao naučno utemeljen sistem koji ima potencijal da transformiše naše sisteme proizvodnje hrane da budu daleko zdraviji i održiviji nego što su sada.

Ali, dug je put od prepoznavanja na papiru do implementacije u praksi. Rad na terenu sa poljoprivrednicima je zahtevan proces jer se teško odbacuju stečene navike i znanja u korist nečeg novog. Promena potrošačkih navika isto nije jednostavan proces, pogotovo kada to znači da vam direktna kupovina proizvoda od malih proizvođača oduzima više vremena nego da jednostavno odete u radnju i nabavite sve što vam treba u jednom potezu.

Kako početi tranziciju sa konvencionalnog na agroekološki način proizvodnje?

Dragačevo, fotografija Ana Nešić

Ne postoji jedno rešenje i jedan zaključak šta treba da se radi da bi poljoprivreda i proizvodnja hrane bila u skladu sa vrednostima i principima agroekologije jer se radi o multi-dimenzionalnom dugoročnom procesu.

Iz perspektive malog čoveka, početna tačka je promena svesti i umrežavanje malih proizvođača i potrošača za ostvarivanje zajedničkih interesa. To je nešto što je već zaživelo na platformi Mali proizvođači hrane u Srbiji. Hiljade potrošača i proizvođača širom Srbije su se, uslovno rečeno, ujedinili u borbi za očuvanje kvalitetne, tradicionalne hrane iz ruralnih sredina. Sledeći korak može biti motivisanje proizvođača da pređu sa konvencionalnih metoda na agroekološke metode proizvodnje, a s druge strane, uz adekvatno povezivanje sa potrošačima koji su voljni da podrže i uđu u saradnju, kroz dogovor o dugoročnoj kupovini njihovih proizvoda. Na taj način proizvođač osigurava tržište, kupac zna od koga i šta kupuje. Ovakvi ekonomski modeli u agroekološkim praksama se zovu „community-supported agriculture“, i zasnovani su pre svega na poverenju jednih u druge. Kad se oformi jedan ovakav model i postane funkcionalan u praksi u nekoj sredini, priča može da se širi dalje i da se stvaraju ovakva partnerstva u bilo kojoj lokalnoj sredini.

Osvešćeni potrošač treba da razmišlja šta jede, na koji način je ta hrana proizvedena, kao i ko su ljudi koji su proizveli njegovu hranu. Proizvođač treba da razmišlja kako da očuva i unapredi zdravlje i kvalitet ekosistema, kroz povećanje kvaliteta zemljišta i uslova životinja, jer zdravo zemljište i životinje podrazumevaju zdravu hranu i na kraju zdrave ljude. Ono što je najvažnije jeste razumevanje da smo potrebni jedni drugima, podrška i saradnja na bazi poverenja su osnovni elementi za promenu bilo čega nabolje. Svi smo povezani i međusobno zavisni kroz prirodu, a samo zajedno možemo da otključamo i pokrenemo procese koji će očuvati prirodu za nas i buduće generacije.

Autor teksta Saša Petrović, Zelena tranzicija

Pogledajte naše agroekološke priče na YouTube-u:

Farma bivola Matić

Kako dobiti organski sertifikat?

Pre nego što otvorimo temu kako dobiti organski sertifikat, reći ćemo par reči o organskoj proizvodnji. Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede. Bazira se na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine.

Organska proizvodnja zasniva se na biološkoj ravnoteži sistema zemljište-biljka-životinja-čovek. Samim tim, čuva se zdravlje ljudi i ostalog živog sveta, agro-ekološki sistem i prirodni ciklusi u prirodi.

Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetičkih sredstava.

U organskoj proizvodnji dobrobit životinja ima visok prioritet. Pre svega životinjama treba obezbediti uslove za njihov rast i razvoj u skladu sa prirodnim genetskim potencijalom. To podrazumeva poštovanje fizioloških i etoloških potreba životinja i stvaranje uslova za ispoljavanje prirodnih funkcija i ponašanja.

Osnovni principi postavljeni od strane IFOAM ( Međunarodne federacije organskih pokreta) su:

• Princip zdravlja
• Princip ekologije
• Princip pravednosti
• Princip negovanja i staranja

Značaj organske sertifikacije

Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje – sertifikat. Njime se potvrđuje da je organski proizvod ili proces proizvodnje u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je organski proizvod proizveden u skladu sa standardima i principima organske proizvodnje. Garantuje da je nosilac sertifikata i njegova proizvodnja  pod kontrolom, u skladu sa propisima o organskoj proizvodnji.

Takođe, sertifikacija ukazuje na sledljivost svakog dela organske proizvodnje odnosno rukovanja svih procesa koji su pod kontrolom. Sertifikat ima rok važenja.

Dobijanjem sertifikata od ovlašćene organizacije stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa setifikacionog tela na ambalaži proizvoda.

Funkcija pravilnog obeležavanja je da na tržištu, praktično odvoji organske proizvode od ostalih ,,lažnih” organskih, kako potrošači ne bi bili dovodjeni u zabludu. Zbog toga deklaracija  mora sadržati sve informacije u skladu sa propisima na osnovu kojih će kupac proceniti da kupuje sertifikovan organski proizvod.

Ukoliko se proizvodi iz organske proizvodnje uvoze, pored posedovanja sertifikata nadležnog organa zemlje porekla organskih proizvoda, uvoznik je dužan da obezbedi i potvrdu koji mu izdaje ovlašćena organizacija na njegov zahtev u skladu sa propisanom procedurom i postupkom.

Kako dobiti organski sertifikat

Sertifikat je pismeno uverenje kojim  ovlašćena kontrolna organizacija potvrđuje da je organski proizvod ili proces proizvodnje u skladu sa standardima i principima organske proizvodnje. Odnosno da je u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Svaki učesnik organske proizvodnje mora biti kontrolisan bilo da je proizvođač, prerađivač, izvoznik, uvoznik. Mora posedovati validni sertifikat kojim se potvrđuje da je njegova delatnost bila pod kontrolom kontrolne organizacije.

Svaki kontrolisani subjekat ima svoj sertifikat za određenu delatnost u o kviru lanca organske proizvodnje npr. za primarnu  proizvodnju, za preradu,  itd.

Kontrolne organizacije

Kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje sprovode ovlašćene kontrolne organizacije. Od datuma potpisivanja ugovora sa odabranom kontrolnom organizacijom ulazi se u proces odnosno sistem sertifikovane oraganske proizvodnje.

Ovlašćena kontrolna organizacija je nezavisno pravno lice ovlasćeno od strane nadležnog Ministarstva za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje. Takođe je i akreditovano od strane Akreditacionog tela Srbije – ATS-a. Spisak se objavljuje  svake godine u Službenom glasniku.

Za 2023. godinu je ovlašćeno šest kontrolnih organizacija.

Svetski standardi organske proizvodnje

Prilikom izvoza organskih proizvoda na inostrano tržište proizvođač treba da poseduje sertifkat koji je priznat u zemlji u koju planira da izveze svoj organski proizvod. Za potrebe izvoza organskih proizvoda kontrola i sertifkacija najčešće se obavlja u skladu sa propisima EU.

Pored toga, neke ovlašćene kontrolne organizacije rade i sertifkaciju u skladu sa NOP regulativom (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište), sertifkaciju prema KRAV standardu, itd.

Usklađivanje sa propisima EU

Kako bi se obezbedio sertifkat za izvoz organskih proizvoda u skladu sa propisima EU, ovlašćene kontrolne organizacije iz Srbije su na različite načine organizovale svoje poslovanje. Nekoliko njih izdaje sertifikate u skladu sa EU standardima.

Evropska komisija može da prizna kontrolna tela koja su nadležna za obavljanje poslova kontrole i sertifkacije u trećim zemljama. Listu kontrolnih tela i kontrolnih organa koji posluju u trećim zemljama objavljuje Evropska komisija.

Većina organskih proizvoda iz Srbije izvozi se na tržište EU, SAD, Kanade.

Organska proizvodnja u Evropskoj uniji je regulisana Uredbom: Regulation (EU) 2018/848. Time je stavljen van primene zakonski okvir Commission Regulation (EC) No. 889/08 i No. 834/07.

Evropski parlament je usvojio novi zakonski okvir EU iz oblasti organske  proizvodnje 2018. godine. Regulativa (EU) 2018/848 je stupila na snagu  1. januara 2022. godine.

Cilj novog okvira je da osigura da se u EU uvoze samo visokokvalitetni organski proizvodi. Važniji stavovi nove regulative su vezane za  obezbeđenje visokog kvaliteta organskih proizvoda, povećanje organske proizvodnje u EU, izbegavanje kontaminacije nedozvoljenim pesticidima ili sintetičkim đubrivima.

Koraci za dobijanje organske sertifikacije

1. Edukacija o metodama organske proizvodnje koja podrazumeva i dobro razumevanje propisa koji je regulišu i to:

Zakon o organskoj proivodnji („Sl.glasnik”, broj 30/10 i 17/2019 – dr. zakon )

Ovim zakonom uređuje se proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje (u daljem tekstu: organska proizvodnja). Ciljevi i načela organske proizvodnje, metode organske proizvodnje, kontrola i sertifikacija u organskoj proizvodnji, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, kao i druga pitanja od značaja za organsku proizvodnju.

Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske   proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br. 95/20 i 24/21 )

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi koje treba da ispuni kontrolna organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji. Metode organske biljne i stočarske proizvodnje, dužina trajanja perioda konverzije u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Način vršenja kontrole u organskoj proizvodnji i mere koje ovlašćena kontrolna organizacija određuje u slučaju utvrđenih nepravilnosti u načinu obavljanja proizvodnje organskih proizvoda. Sadržina i obrazac evidencije koju vodi ovlašćena kontrolna organizacija, kao i način vođenja te evidencije, sadržina i obrazac zbirne evidencije, tehnološki postupci prerade u organskoj proizvodnji. Sastojci, aditivi i pomoćne supstance koje se koriste u preradi organskih proizvoda. Način čišćenja i sredstva za čišćenje tehnoloških linija. Izgled oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda, kao i način skladištenja i prevoza organskih proizvoda.

1. Informisati o ovlašćenim kontrolnim organizacijama za tekuću godinu
2. Kontaktira ovlašćenu kontrolnu organizaciju u cilju dobijanja prijave za uključivanje u organsku proizvodnju
3. Sklopiti ugovor sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom

Kontrola organske proizvodnje

Kontrola započinje od trenutka uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju. Odnosno od trenutka kada proizvođač sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom zaključi ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji.

Ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji treba naročito da sadrži podatke o: ugovornim stranama, vrsti organske proizvodnje, uključujući prepakivanje, distribuciju i uvoz organskih proizvoda. Zatim broju i površini katastarske parcele na kojoj se obavlja organska proizvodnja i katastarskoj opštini, pravima i obavezama ugovornih strana. Uslovima i načinu ostvarivanja prava na izdavanje sertifikata i načinu zaštite za slučaj neizvršenja ugovornih obaveza.

Sistem kontrole

Ovlašćena kontrolna organizacija u što kraćem roku dostavlja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede fotokopiju zaključenog ugovora. Uspostavljeni sistem kontrole treba da omogući sledljivost svakog proizvoda u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.  Tako se garantuje da je organski proizvod proizveden ili uvezen u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja.

Kontrola u organskoj proizvodnji obuhvata punu fizičku kontrolu i kontrolu dokumentacije proizvođača, kao i primenu mera predostrožnosti. Ovlašćena kontrolna organizacija vrši kontrolu najmanje jednom godišnje. I to prevashodno putem najavljenih kontrolnih poseta (i po potrebi nenajavljenih), u skladu sa planom kontrole za organsku proizvodnju.

Kontrola u organskoj proizvodnji može se vršiti i više puta godišnje. Putem dodatnih kontrolnih poseta, na osnovu opšte procene rizika neusklađenosti sa pravilima organske proizvodnje za svakog proizvođača posebno i uzimajući u obzir rezultate prethodnih kontrola. Odnosno broj i težinu utvrđenih nepravilnosti i uočene poteškoće prilikom otklanjanja nepravilnosti. Zatim kvantitet i raznovrsnost proizvoda, kao i rizik od mešanja organskih proizvoda sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje.

Prilikom opšte procene rizika mogu se odrediti tri stepena rizika: niski, srednji i visoki. Od ukupnog broja kontrola u toku jedne godine najmanje 10% je nenajavljeno. Prilikom vršenja kontrole, ovlašćena kontrolna organizacija na osnovu procene rizike kao i u slučaju sumnje, uzima uzorke materijala. Cilj je utvrđivanje prisustva supstanci čija upotreba nije dozvoljena u organskoj proizvodnji, kao i sama provera tehnologije proizvodnje.

Broj uzetih uzoraka treba da bude najmanje 5% od ukupnog broja proizvođača koje kontroliše ovlašćena kontrolna organizacija.

Provera dokumentacije

Provera dokumentacije proizvođača u postupku kontrole odnosi se na proveru podataka koje vodi o delatnosti kojom se proizvođač bavi. Podrazumeva i proveru finansijske dokumentacije. Radi omogućavanja provere, proizvođač treba da dozvoli pristup podacima i finansijskoj dokumentaciji ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji, kako bi tokom kontrole ista u svakom trenutku, mogla da izvrši proveru:

1. dobavljača, odnosno prodavca ili izvoznika organskih proizvoda;
2. vrste i količine organskih proizvoda koja je isporučena proizvodnoj jedinici, sirovina i dodataka koji su kupljeni, kao i njihovu upotrebu, i ako je to potrebno, sastava hrane za životinje;
3.  vrste i količine organskih proizvoda koji se skladište;
4. vrste i količine organskih proizvoda koji su napustili proizvodnu jedinicu primaoca, odnosno kupca, izuzev krajnjih korisnika, kao i prostorija prvog primaoca ili objekata za skladištenje;
5.  vrste i količine kupljenih i prodatih organskih proizvoda, kao i dobavljača, odnosno prodavca ili izvoznika i kupca, odnosno primaoca, u slučaju da se radi o proizvođačima koji ne skladište ili fizički ne rukuju organskim proizvodima.

Kako se vrši kontrola organskih proizvođača?

Za potrebe kontrole, ovlašćena kontrolna organizacija od proizvođača može da zatraži druge potrebne podatke. Misli se na dokumentaciju, na osnovu koje se može utvrditi postojanje pravilnog odnosa između ulaznih sirovina i gotovih proizvoda.

U slučaju da proizvođač ima više proizvodnih jedinica, proveri  podležu i proizvodne jedinice na kojima se obavlja konvencionalna proizvodnja. Tu se ubrajaju i prostorije za skladištenje inputa, kao i podaci o prodaji, skladištenju i količinama konvencionalnih proizvoda.

Kontrola u organskoj proizvodnji vrši se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja. Na način kojim se obezbeđuje objektivnost, nepristrasnost, odsustvo sukoba interesa, efikasnost, profesionalnost, doslednost, i to:

1.  u svim fazama organske proizvodnje;
2.  za sve organske proizvode;
3. primenom odgovarajućeg načina kontrole;
4.  na osnovu dokumentovane procedure.

Prva kontrola

Radi vršenja prve kontrole, proizvođač ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji treba da dostavi potpisanu pismenu izjavu, sa podacima o:

1. proizvodnim jedinicama, odnosno delatnosti kojom se bavi;
2. praktičnim merama koje treba da se preduzmu na nivou proizvodne jedinice, odnosno delatnosti kojom se bavi, kako bi se obezbedilo poštovanje pravila organske proizvodnje;
3.  preventivnim merama koje treba da se preduzmu kako bi se smanjio rizik od kontaminacije konvencionalnim proizvodima ili supstancama čija upotreba u organskoj proizvodnji nije dozvoljena i mere čišćenja koje treba da se preduzmu u prostorijama za skladištenje i u okviru celog lanca proizvodnje.

Pismenom izjavom proizvođač treba da garantuje da će:

1.  procese proizvodnje i prometa obavljati u skladu sa pravilima organske proizvodnje;
2. primeniti određene mere u cilju usklađivanja proizvodnje sa propisanim pravilima, u slučaju utvrđenih nepravilnosti, odnosno u pisanoj formi obavestiti kupce, kako bi se obezbedilo da oznake koje upućuju na organsku proizvodnju budu uklonjene sa ovih proizvoda, u slučaju prekršaja.

O svakoj promeni podataka iz pismene izjave proizvođač obaveštava ovlašćenu kontrolnu organizaciju. Proizvođač treba ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji da omogući vršenje kontrole, tako što će obezbediti:

1.  pristup svim delovima proizvodne jedinice i prostorijama, kao i računima i odgovarajućim pratećim dokumentima;
2.  informacije koje su objektivno neophodne za potrebe kontrole, odnosno informacije o uvezenim pošiljkama kada su u pitanju uvoznici i prvi primaoci;
3.  rezultate sopstvenih programa obezbeđivanja kvaliteta proizvodnje.

Ako proizvođač u okviru poljoprivrednog gazdinstva ima i proizvodnu jedinicu koja se koristi za konvencionalnu proizvodnju, treba ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji da omogući vršenje kontrole i te proizvodne jedinice. Kao i svih prostorija i objekata u okviru te proizvodne jedinice.

Izazovi i prilike organskih proizvođača

Jedan od izazova je, kako u celom sektoru poljoprivrede, i to ne samo u Srbiji već i šire, nedostatak radne snage. Neznanje i neupućenost su takođe izazovi.

Kada su u pitanju troškovi za sertifikaciju, treba imati u vidu da pored direktnih podsticaja po hektaru i životinjama koje su uključene u organsku proizvodnju i koje su višestruko veće u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, postoje i druge mere podsticaja. Njima Ministarstvo poljoprivrede refundira deo troškova za sertifikaciju uključujući i troškove laboratorijskih analiza, i to u iznosu od 50%, odnosno 65 % ( za proizvođače iz predela sa otežanim uslovima u poljoprivredi ) od ukupnih troškova.

Administracija i njeno uredno vođenje je deo standarda organske proizvodnje. Zbog toga smo već naglasili da se svako ko je zainteresovan za ovaj način proozvodnje prethodno mora vrlo dobro informisati, uputiti, edukovati i poznavati zakonski okvir za organsku proizvodnju.

Budućnost organske proizvodnje

Trend je uočljiv kako u povećanju površina pod organskom proizvodnjom, tako i u porastu organskih proizvođača. Budućnost zavisi od zajedničkog rada svih uključenih u lanac. Od nadležnih institucija, razvoja tržišta i podizanja svesti građana i šire javnosti o prednostima organske poljoprivrede.

Tekst priredio tim Serbia Ogranica

Kako napraviti pravilan raspored useva u bašti?

Sadnja bašte u proleće i raspored useva za neke je rutina i dođe kao neka mala tradicija. Ko ima babu i dedu na selu sigurno je nekada u detinjstvu, u proleće zajedno sa njima sadio baštu. I tad je verovatno mogao da zapamti kako treba pripremiti zemljište, koja biljka ide uz neku drugu, a šta nikako ne treba saditi zajedno.

Kasnije su ta sećanja možda izbledela, ali je neminovni povratak čoveka prirodi, doveo do toga da nas sve više zanima kako se to različite biljne kulture raspoređuju i sade. Šta su donele nove tehnologije, kada je za sadnju pravo vreme, kako se formira leja, čime nađubriti, kako zalivati, kada pleviti. Odgovorom na ta pitanja dolazimo do ključnih pojedinosti koje treba da sledimo kako bi bašta bila rodna i uspešno zasađena.

Priprema bašte

Kao najbitnija stvar u gajenju bašte izdvaja se priprema zemljišta.

Osnovnu obradu zemljišta je najbolje uraditi u novembru. Oranje je prvi korak u pripremi. Ukoliko su u pitanju manje parcele ili plastenici može se ručno izriljati pomoću ašova.

Nakon toga pravi se plan koliko i koje biljne vrste će biti zasađene. Dodatno je potrebno isplanirati i navodnjavanje i na kraju sam raspored useva u bašti.

Ako želite da vam leje budu prave kao pod konac, to možete realizovati na sledeći način. Na jedan kraj, sveže isfrezirane bašte, koja je pre toga pođubrena stajnjakom, možete da pobijete drvce visine oko pola metra. Na njega vežete deblji konac ili neki kanap, pa odatle kanapom dalje upravljate koje će dužine biti brazda. Tik ispod kanapa, držeći motiku pod uglom kopate i pravite trouglaste leje. U njih na razmaku od desetak centimetara ubacujete male glavice luka ili semenke neke druge kulture koju želite da imate u svojoj bašti.

Ukoliko imate plastenik unutar njega možete da zasadite zajedno paradajz, papriku i krastavac. Ostatak prostora u bašti može se koristiti za druge biljne kulture, kao što su sve vrste luka, boranija, grašak, blitva, krompir, cvekla, šargarepa, peršun i ostalo.

Plan setve i sadnje

Preporuka je da se prvo napravi spisak svih kultura koje će se gajiti. Sledeći korak je izrada nacrta u razmeri parcela sa lejama za povrće i stazama između, po kojim se može kretati.

Pojedino povrće bolje uspeva kada se nađe jedno pored drugog, dok se neke biljke jednostavno ne vole.

Crni i beli luk poželjno je saditi blizu paradajza, paprike, šargarepe.

Boraniji i pasulju često treba oslonac, pa je dobro saditi ih uz kukuruz ili oko njih ostaviti dovoljno prostora da sami možete napraviti dovoljno visoku konstrukciju od drveta uz koju biljka tokom rasta može da se penje.

Neizostavni krompir će bolje uspevati ukoliko u njegovoj blizini raste luk, zelena salata, celer.

Tikvice i bundeve se slažu sa svima, samo je potrebno odvojiti im dovoljno prostora kako bi razvile svoje vreževe ne smetajući komšijama.

Ono što ne treba saditi zajedno jesu paradajz i prokelj, jer obe biljke imaju potrebu za velikom količinom hranljivih materija iz zemljišta.

Krastavac i krompir, isto kao prokelj i paradajz, boriće se za sunčevu svetlost, prostor, hranljive materije i vodu.

Celer i šargarepu ne bi trebalo saditi blizu, jer ih napadaju iste štetočine, crvi koji mogu dovesti do usporavanja rasta i oštećenja same krtole.

Nikako ne treba zaboraviti zasaditi aromatično bilje i cveće u bašti, jer će svojim mirisima privlačiti oprašivače, a ujedno i odbijati štetočine.

Neven će oterati lisne vaši.

Kadife teraju crve i štetne gliste. Ukoliko kadife posadite između redova krompira, oteraće krompirovu zlaticu.

Dragoljub privlači bubamare, a one su neprijatelji biljnim vašima koje mogu ugroziti ostalo povrće.

Povrće treba prihranjivati kako bi se plodovi lepo razvijali. Na prirodni način to možemo učiniti sa koprivom. Kopriva se nabere i i potopi u vodi, ostavi se desetak dana da odstoji i onda se tom vodom zaliva.

Ukoliko dođe do pojave štetnih insekata, prirodno se mogu rasterati rastvorom belog luka.

Preporuka je da se bašta redovno plevi i okopava, kako bi biljkama omogućili nesmetan rast.

Navodnjavanje

Ranijih godina redovno zalivanje bašte nije bilo neophodno, jer je klima bila drugačija. Kako danas nemamo taj luksuz da svake večeri zalivamo ručno svoje useve, inovacije su donele između ostalog i  sistem za navodnjavanje kap po kap, vodene topove i slično. Veliki rezervoari kišnice i male kofice, otišle su u prošlost.

Bilo bi dobro da bašta bude na mestu koje je većim delom dana osunčano. Idealno na blagoj padini, kako bi se višak vode cedio.

Iako je kiša najbolji izvor vlage, često samo to nije dovoljno, jer su leta suva.

Dodatnu količinu vode je najbolje obezbediti upravo prikupljanjem kišnice, što je ujedno i jedan od lakših načina.

Drugi način je bunar, koji nije uvek najsjajnije rešenje. Razlog je hladna bunarska voda koja može da stresira biljku i da na nju negativno utiče.

Veoma je bitno biljke zalivati rano ujutru ili kasno uveče.  Tako se onemogućava stvaranje pogodnih uslova za razvijanje gljivica koje uzrokuju različite bolesti.

Da biste uštedeli vodu prilikom zalivanja, preporučljivo je malčirati zemljište oko biljke. Na taj način se sprečava prekomerno isparavanje vode.

Malčiranje se može izvesti različitim materijalima kao što je seno, ljuske od drveta ili najlon koji je za to posebno namenjen.

Zbog različite klime u različitim delovima naše zemlje, bašte i niču u različito vreme – od marta, do početka maja. Tako se neretko događa da iz Šumadije stižu slike već prilično izraslog mladog luka, a da na Kopaoniku još nije ni provirio iz zemlje.

Tekst priredila Ana Karanović, PG Ukusi Kopaonika

Ukusi Kopaonika na društvenim mrežama: Facebook i Instagram

Kako registrovati poljoprivredno gazdinstvo?

Subvencije za poljoprivredna gazdinstva

Subvencije za poljoprivredna gazdinstva koje postoje na nacionalnom nivou u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usmerene su ka proizvođačima u cilju unapređenja poljoprivedne proizvodnje, povećanja konkurentnosti, pa i time povećanja prihoda samim poljoprivrednim gazdinstvima.

U okviru ovog Ministarstva, postoji specijalizovana institucija, Uprava za agrarna plaćanja, koja se isključivo bavi subvencijama u poljoprivredi. Njen zadatak je da omogući poljoprivrednim proizvođačima da se jasno i na pouzdan način obaveste o svim aktuelnim podsticajima u poljoprivredi.

Poljoprivredni proizvođači kroz različite fondove mogu da ostvare određene finansijske olakšice, odnosno bespovratna finansijska sredstva u zavisnosti od različitih kriterijumama.

Ovde ćemo predstaviti programe koji su namenjeni poljoprivrednim gazdinstvima, bilo da se oni bave primarnom poljoprivrednom proizvodjom, preradom poljoprivrednih proizvoda, zanatom, ili seoskim turizmom.

Direktna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Glavni i osnovni program jeste nacionalni program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U okviru ovog programa, postoje dve grupe subvencija. Prva grupa čine direktna plaćanja. Ovi podsticaji predstavljaju osnovne podsticaje koji se isplaćuju svake godine poljoprivrednom gazdinstvu za prijavljene površine ili grla stoke u određenom novčanom iznosu.  

Pravo na podsticaje ostvaruje se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor. Zahtev se podnosi jedanput godišnje. Više informacija o aktuelnim podsticajima i prijavi pogledajte na sajtu Uprave za trezor.

Tako na primer, direktna plaćanja u 2021. godini isplaćivala su se u odgovarajućim maksimalnim iznosima, i to*:

1. Premiju za mleko u iznosu od 10 dinara;
2. Osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 4.000 dinara po hektaru;
3. Podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;
4. Podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
5. Podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu;
6.  Podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;
7. Podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu;
8. Podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu;
9. Podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu;
10. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu;
11. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu;
12. Podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu;
13. Podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
14. Podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
15. Podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
16. Podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
17. Podsticaje za košnice pčela u iznosu od 800 dinara po košnici;
18. Podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od deset dinara po kilogramu proizvedene ribe;
19. Podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 20.000 dinara po grlu;
20. Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40% troškova skladištenja 

*Izvor

Mere ruralnog razvoja

Druga grupa subvencija čine mere ruralnog razvoja. To su bespovratna sredstva u određenom procentualnom iznosu koje, između ostalog, najviše utiču na povećanje konkurentnosti poljoprivrednim gazdinstvima i povećanje prihoda poljoprivrednim proizvođačima. Drugim rečima, u zavisnosti od investicije, poljoprivredni proizvođač može da ostvari pravo na bespovratna sredstva za svoju realizovanu, ili tek planiranu investiciju. Više informacija na sledećem linku.

U okviru ovih mere, postoje:

1. Posticaji za mlade poljoprivrednike;
2. Posticaji za podizanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja;
3. Podsticaji za podizanje novih višegodišnjih zasada vinove loze; 
4. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje;
5. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
6. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
7. Podrška za investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
8. Prerada i marketing u sektoru proizvodnje vina; 
9. Prerada i marketing u sektoru jakih alkoholnih pića; 
10. Podrška investicijama u izgradnju i opremanje;
11. Podrška investicijama u nabavku novih traktora; 
12. Podrška unapređenja kvaliteta vina i rakije i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda;
13. Kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino; nabavku opreme u sektoru mesa, mleka, voća, povrća i grožđa i piva;
14. Regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje;
15. Organska biljna i stočarska proizvodnja; 
16. Očuvanje biljnih genetičkih resursa; 
17. Očuvanje životinjskih genetičkih resursa; očuvanje životinjskih genetičkih resursa u banci gena;
18. Unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima; 
19.  Podrška mladima u ruralnim područjima;
20.  Uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla; 
21. Diversifikaciju ekonomskih aktivnosti kroz podršku investicijama u preradu i marketing na gazdinstvu.

IPARD program

U okviru nacionalnog programa, postoji i IPARD program. IPARD program je pretpristupna pomoć koju daje Evropska unija u cilju prilagođavanja njenim zahtevima i standardima. Ova sredstva su namenjena za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane, kao i razvoj drugih aktivnosti koji se obavljaju u ruralnim područjima i na poljoprivrednim gazdinstvima (kao što je seoski turizam). Prednost IPARD programa u odnosu na naconalni program jeste što IPARD daje pravnu sigurnost. Drugim rečima, ukoliko je Vaša ideja održiva i realna, i ukoliko ispoštujete sva pravila i zahteve, zasigurno ćete dobiti finansijsku podršku koja se kreće od 50% i više u zavisnosti od različitih kriterijumima.

IPARD program je dosta složeniji od nacionalnog programa, i generalno je namenjen za jača i veća poljoprivredna gazdinstva. IPARD program je definisan kroz nekoliko mera. Za nas, tri mere su značajne, a to su:

1. MERA 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (nabavka opreme, mehanizacije, izgradnja objekata i slično) – ova mera je prvenstveno namenjena primarnim poljoprivrednim proizvođačima;
2. MERA 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda;
3. MERA 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (podrška razvoju ruralnog turizma)

Projekat konkurentne poljoprivrede

Projekat konkurentne poljoprivrede (Serbia competitive agriculture project- SCAP) za cilj projekta ima osnaživanje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i preduzeća, i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti.

Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji pruža mogućnost poljoprivrednicima da i preduzećima da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 50% od ukupne vrednosti investicije (sa PDV-om), 40 % kreditno finansiraju iz kredita sa poslovnim bankama uz svega 10% sopstvenog učešća, za realizaciju projekata kojim će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju gazdinstava i učestvovati u razvoju konkurentnosti poljoprivrede u Republici Srbiji.

Ukupne vrednosti investicija u individualnim biznis planovima iznose (poljoprivredni proizvođači) 20.000 – 50.000 eura (tj. minimalni iznos bespovratnih sredstava od 10.000 – 25.000 eura). 

Koji su osnovni uslovi za subvencije?

Ono što je zajedničko kod svih ovih nabrojanih programa jesu neki od sledećih uslova:

1. Poljoprivredni proizvođač mora biti registrovan;
2. Da je izmirio sve obaveze prema državi (porezi, doprinosi i druge dažbine);
3. Da se projekat odnosi na poljoprivredni sektor;
4. Da se mesto investicije nalazi u ruralnom području;
5. Da za istu investiciju ne koristi neka druga podsticajna sredstva i slično.

Poljoprivredna gazdistva kroz ove programe mogu dobiti bespovatna finansijska sredstva u određenom procentu i za opremu, mehanizaciju, podizanje višegodišnjih zasada, organsku proizvodnju, preradu, unapređenje seoskog turizma i mnogo toga drugog.

Besplatan priručnik: Naš mali doprinos malim proizvođačima

Platforma Mali proizvođači pokrenuta je 2019. godine, sa željom da okupi što više malih proizvođača hrane na jednom mestu i poveže male proizvođače sa potencijalnim kupcima koji su željni domaće, zdrave hrane. Prvo je nastala naša facebook grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji (koja trenutno broji preko 90.000 članova), a ubrzo zatim i sajt, gde objavljujemo ponudu i priče malih proizvođača, kao i druge edukativne tekstove.

Nakon godinu i po dana komunikacije sa malim proizvođačima, praćenja njihovih objava u grupi i kreiranja ponude na sajtu, poželeli smo da kreiramo Priručnik, u kome ćemo objasniti sva pravila vezana za grupu i sajt, ali i podeliti savete i svoje znanje i iskustvo i za neke druge stvari, koje se tiču poslovanja uopšte.  Na izradi Priručnika radili smo poslednja dva meseca i verujemo da će svim malim proizvođačima zaista biti od koristi.

Sa ponosom vam predstavljamo Priručnik za male proizvođače koji možete preuzeti klikom na sledeći link.

Javite utiske!

Sve što treba da znate o HACCP standardu

HACCP je akronim pojma “Hazard Analysis and Critical Control Points”. Predstavlja sistematski preventivni pristup kojim se osigurava sigurnost u proizvodnji zdravstveno bezbedne i kvalitetne hrane. Prvenstveno, HACCP je bio razvijen  da bi se hrani obezbedila mikrobioliška sigurnost ali je kasnije proširen kako bi se uključili hemijski i fizički rizici.

Da bismo vam bolje predstavili sve što treba da znate o HACCP standardu, konsultovali smo se sa Dr Marijom Vukašinović,  osnivačem i rukovodiocem hemijske laboratorije za ispitivanje kvaliteta hrane animalnog porekla kao i voda i otpadnih voda u VSI “Kraljevo”.  Dr Marija je deset godina bila zamenica direktora i rukovodilac kvaliteta na uvođenju i rukovođenju standarda SRPS ISO 9001 i 17025. Istovremeno je vršila ulogu savetodavca proizvođačima hrane za životinje u uvođenju HACCP-a standarda. 

HACCP koncept

HACCP sistem obezbeđenja kvaliteta je specifičan program za bezbednost hrane koji pruža visok nivo sigurnosti i kao takav je međunarodno priznat način upravljanja bezbednošću hrane. Njegov jedini direktni cilj jeste da obezbedi kontrolu procesa proizvodnje hrane na način da finalni proizvod ne predstavlja opasnost po potrošača.

Sve procedure su definisane i sprovode se tako da se bilo koji gubitak kontrole nad proizvodima odmah detektuje, a korektivne mere odmah sprovedu kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje istog problema. Po rečima Dr Marije, da bi dobro funkcionisao,  HACCP je najbolje uvesti u objekte u kojima postoji dobra proizvođačka praksa. Tada on omogućava poizvođačima hrane, bez obzira na njihovu veličinu i kapacitet, zdravu osnovu za sticanje poverenje kod kupaca i potrošača u bezbednost njihovih proizvoda.

Implementacija

Kao doktor veterinarskih nauka sa više od 30 godina iskustva, Dr Marija ističe da postoji posebna zakonska regulativa – Zakon o veterinarstvu,  koja obavezuje proizvođače hrane i hrane za zivotinje da imaju “Sistem za osiguranje proizvoda” – HACCP zasnovan na analizi opasnosti po odgovarajući proizvod.

Kako u lancu ishrane učestvuje veći broj činilaca, svakome se mora posvetiti potrebna pažnja. Nije moguće proizvesti kvalitetno meso, mleko, jaja i dr. ako se za ishranu životinja ne koristi kvalitetna hrana. To znači da je veoma bitno da HACCP bude implementiran u sve proizvodne objekte, naravno i u one koji proizvode hranu za životinje.

“Ako se poštuju svi principi HACCP-a onda se uvek i  na isti način proizvodi bezbedan proizvod i ne postoji opasnost po zdravlje ljudi, što i jeste krajnji cilj i proizvođača i potrošača“- ističe Dr Marija.

U proizvodnji svih prehrambenih proizvoda postoje rizici, a da bi se oni što više smanjili potrebno je:

• obuka osoblja za HACCP standard;
• poštovanje svih principa od strane osoblja;
• održavanje higijene na visokom nivou;
• vođenja zapisa za sve korektivne mere;
• stalan pristup i uvid u pomenute zapise;

Zapisi su jedini dokaz da se ta proizvodnja odvija na način koji omogućava da se uvek na isti način proizvede proizvod koji je bezbedan i kvalitetan za potrošača.

Dobijanje sertifikata

Postupak za dobijanje sertifikata je poprilično jednostavan.

Potrebno je da se proizvodni subjekat prijavi sertifikacionom telu sa zahtevom za sertifikaciju.

Sertifikaciono telo mora biti akreditovano od strane Akreditacionog tela Srbije ili neke druge Evropske institucije tog tipa. Tada se od strane Sertifikacionog tela formira komisija za sertifikaciju koja posećuje proizvodni objekat. Na osnovu svedočenja da HACCP zaista funkcioniše i da daje rezultate, da je osoblje obučeno, da se zapisi uredno vode, izdaje se sertifikat o usaglašenosti, i upisuje nosilac sertifikata u registar seritfikovanih organizacija.

Sertifikat je vazeći tri godine, ali se svake naredne godine po dobijanju sertifikata vrši provera od strane Sertifikacinog tela. Po izvedenom nadzoru, komisija proveravanoj organizaciji dostavlja Izveštaj kojim se važenje setifikata produžava na godinu dana. Po isteku tri godine, postupak se ponavlja tj. vrši se resertifikacija.

Dr Marija ističe: “Ono što je bitno – sertifikacija je poželjna, ali nije obavezna.“

Vođenje zapisa

Svi objekti u kojima je implementiran HACCP ne moraju izgledati ništa drugačije od onih u kome nije implementiran HACCP.

Ono što ih razlikuje od drugih je sigurnost koju pruža ustaljen način proizvodnje. Zatim kontrola koja pokazuje da nema odstupanja na kritičnim kontrolnim tačkama. Na posletku i osoblje koje je obučeno i svoje zapise uredno vodi.

Zapisi tj. dokumentacija je veoma bitna. Ona u svakom momentu može dati odgovore na sva pitanja u proizvodnji. Pitanja poput “Da li su sve procedure ispoštovane?“.  Ili “Da li su u označenom vremenu sprovedene kontrole na svi kritičnim tačkama?”.

Druge stvari poput odstupanja, sprovođenja mera i njihovih rezultata, osoblja koje ih sprovodi i dr. su takođe date u zapisima i zbog toga su oni od izuzetne važnosti.

“Sve to rezultira kvalitetnim i zdravstveno bezbednim proizvodom  što i jeste krajnji cilj proizvođača, kupaca i krajnjih potrošača. Sve navedeno je uvek dostupno kupcu na uvid i na taj način ga uverava da je odabrao pravog proizvođača i pravi proizvod“- iznosi kao zaključak Dr Marija Vukašinović.

Naberi pa plati: Kako to izgleda iz prve ruke?

Već mesecima smo kolektivno izloženi stresu, a dobar deo vremena nam je kretanje bilo ograničeno. Srećom, mali proizvođači širom Srbije radili su punom parom, te smo mogli da se oslonimo na njih i da računamo makar na to da će na naše trpeze stići kvalitetne, domaće namirnice. Mada su vremena i dalje neizvesna, leto je uveliko tu, a boravak u prirodi je ne prestaje da bude blagotvoran i nadasve preporučljiv.  S tim u vidu nastao je princip kupovine Naberi, pa plati, višestruko korisna koja povezuje male proizvođače direktno sa njihovim mušterijama. 

Šta podrazumeva princip Naberi, pa plati?

Mnoga poljoprivredna gazdinstva odlučila su da ugoste zainteresovane kupce i pruže im priliku da sami naberu plodove koje bi inače naručili, i po berbi ih plate. Umesto iz fotelje, kupovina na licu mesta, a plod doslovce iz prve ruke. Dovoljno je da odete na stranicu sa informacijama i saznate koja su gazdinstva trenutno dostupna za ovu praksu.

Dobrobiti samostalne berbe plodova

Višestruke su prednosti ubiranja voća i povrća na licu mesta, među kojima se izdvajaju:

• Kontakt sa hranom. – Naručivanje namirnica iz udobnosti doma ima svojih pogodnosti; ipak, neprocenjiv je osećaj kada svojim rukama uberete plod, kada nema posrednika između vas i hrane koju konzumirate. 
• Kontakt sa domaćinom. – Ne možemo da garantujemo da će svi domaćini biti jednako pričljivi, ali sva je prilika da ćete moći nešto i da naučite o gazdinstvu u kojem se nađete. Put koji plod prevali od polja do stola ume da bude nepotrebno dug, a vi dobijate mogućnost ne samo da iskoristite prečicu, već i da sa proizvođačem porazgovarate, možda ponešto i naučite.
• Boravak u prirodi. – Možda i najprimamljiviji aspekat principa Naberi, pa plati jeste beg od vreve svakodnevice. Boravak u prirodi delotvoran je za sve, a posebno je od koristi za decu. Njihova urođena ljubopitljivost i istraživački duh poneće ih da steknu nova znanja, a kako se ispostavlja, sasvim je izvesno da će zavoliti nekada odbojno voće ili povrće.

Utisci sa Naberi, pa plati avanture

Ideja za Naberi, pa plati je nastala na spontano na grupi Mali proizvođači hrane u Srbiji na Fejsbuku. Veliki broj ljudi je pokazao interesovanje za ovakav način spajanja kupovine namirnica, boravka u prirodi i obilaska svog okruženja.

Pratili smo utiske u grupi, i kontaktirali prve kupce i prozivođače koji su se oprobali, kako bismo čuli utiske: jednu Anu i njenu porodicu, i Miljanu i njeno gazdinstvo, u kom su u tom trenutku bile aktuelne kajsije i kruške.

Kako je proteklo prvo iskustvo iz ugla proizvođača i kupca-berača?

Po svemu sudeći, na obostrano zadovoljstvo! Miljana Tešović prvi put je ugostila na svom gazdinstvu samostalne berače. Kaže da joj se dopada opcija da potrošači sami uberu voće za sebe. Iako su kupci stigli pred kraj berbe, uspeli su da se oprobaju u branju nakon obilaska voćnjaka.

Osunčani voćnjak Miljane Tešović

Pitali smo Miljanu da li misli da li ovakva praksa ima potencijal za dalji razvoj. Kako je Naberi, pa plati u povoju, ovakve povratne informacije mogu da budu dragocene ostalim proizvođačima koji su rešili da otvore svoja vrata kupcima-beračima:

Ukoliko bi bilo zainteresovanih za ovakav vid prodaje i sledeće godine, onda bismo se organizovali drugačije, pronašli čoveka od poverenja, koji bi to odradio kao da smo mi tu. Kontaktiralo nas je par ljudi koje smo morali da odbijemo zbog obaveza i loših vremenskih prilika, i planiramo da se za sledeću godinu bolje pripremimo!

Možda to znači da će sledeće godine Miljana i njena porodica imati i jednog zaposlenog koji će se baviti turama oko njihovog voćnjaka – svakako se nadamo da će i oni, i ostali proizvođači uvideti priliku koju ovaj vid prodaje pruža!

Iz ugla posetioca

Ana i njena porodica imaju samo reči hvale. Nakon što su sa Miljanom utvrdili detalje, jednog subotnjeg popodneva krenuli su put severa. Pored informacija u vezi sa voćem i berbom, Miljana im je dala i zanimljive preporuke za obilazak okolnih lokaliteta. Pozitivni utisci stali su u jednu rečenicu: 

Prijatno provedeno vreme na imanju, u voćnjaku, devojčica koju inače teram da jede je sama brala i kruške i kajsije, dok je beba sve posmatrala.

I beba se obrela u berbi kajsija

Koncept joj se dopada, ali smatra da bilo korisno imati što više informacija u vezi sa ponudom i samom organizacijom ovakvih akcija. Proizvođačima se stoga preporučuje da prilikom detaljno osmisle kako će ove ture izgledati: koje proizvode nude, da li će kupci moći kod njih da kupe ručak ili kafu, kako stići do njih, kao i šta se može obići u okolini. Pogodno je da i sami obaveste svoju zajednicu na društvenim mrežama o ovim turama.

Zahvaljujući ljubaznosti domaćice, Ana je sa porodicom upotpunila doživljaj dodatnim izletima u blizini Banatskog Karlovca, gde se nalazi imanje. Evo kako je izgledao izlet:

Dan smo proveli prvo na foto-safariju kroz Deliblatsku peščaru, a zatim na obližnjem Devojačkom bunaru, na bazenu Plava dama gde smo i ručali, a potom šetali po izletistu Devojački bunar gde se osim bunara nalazi i crkva brvnara. Priroda je prelepa, sve u zelenilu, ima par kafića maltene u šumi, a deca su uživala u čuvenom bazenu sa peskom.

Ukoliko ste i vi zainteresovani da naberete, pa platite, saznajte koja su to domaćinstva otvorena za ovakav tip saradnje i obavezno nam prosledite utiske!

Tamara Nikolić