Utiče li ambalaža na ukus i kvalitet mleka i mlečnih proizvoda?

Nije neuobičajeno da se na Fejsbuk stranici Malih proizvođača izdvoje svojevrsne zvezde u svojoj kategoriji.  Takav je slučaj i sa mlekarom Petrov, proizvođačima iz Velikog Središta koji su okupili potrošače željne pravog, mirisnog mleka čija aroma vraća u selo i vraća nadu u autentične namirnice proizvedene po meri čoveka. U doba hiperprodukcije mleko i mlečni proizvodi često su pod lupom, što zbog nedozvoljenih količina toksičnih supstanci, što zbog surovih praksi mlečne industrije u globalu. Mlekara Petrov se diči svojim imanjem, koje predstavljaju kao oazu za biljni i životinjski svet, što neumitno utiče na kvalitet namirnica koje proizvode. 

Da li ste ikada razmišljali o tome kako na kvalitet mleka koji pije vaša porodica utiče ambalaža u koju je mleko upakovano? Zoran Petrov sa nama podelio svoja razmišljanja na temu ambalaže u koje se pakuje mleko. 

Od kartonske kutije i kese, do 50.000 tona PET granulata 

Nekada davno, kada sam bio đak, učili su nas da su mleko i mlečni proizvodi lako kvarljivi a majke su nas upozoravale da pazimo gde kupujemo sladoled jer nije bilo neuobičajeno da se od njega pokvare stomaci. U to vreme problem se higijene u tadašnjim poslastičarnicama lako rešavao ubacivanjem antibiotika u sladoled.

Prošlo je od tada puno godina, mleko i mlečni proizvodi kao da su dobili neka nova svojstva pa ne samo da su se pojavila mleka sa rokom trajanja od više od 4 dana, već ima mleka i mlečnih proizvoda koji više i ne moraju da budu u frižideru!

Sve do nedavno u frižiderima su mleko i jogurt bili isključivo u PET bocama, tzv. kartonskim kutijama kao i u kesama. Mi kao kupci, sa punim poverenjem u industriju, nekako ne promišljamo dovoljno daleko pa se ne pitamo, ne samo u šta je naše mleko upakovano, već i šta se dešava sa tom plastičnom ambalažom od mleka i jogurta nakon što je bacimo u đubre? Nažalost, odgovor na ovo drugo pitanje postaje sve vidljiviji jer se godišnje uveze preko 50 000 tona PET granulata koji se najvećim delom koristi u mlekarskoj industriji. Što se tiče kartonske ambalaže, ona je samo prividno ”ekološka” jer se sastoji od više slojeva kartona, neke vrste plastike (ponekad i aluminijumske folije). Reke, jezera, šume, ravnice plastificirane su PET-om gde smo mi kupci tihi ali i uporni kolaboracionisti.

A šta je sa kvalitetom mleka u dodiru sa PET-om?

Veći problem predstavlja pitanje šta se dešava sa mlekom i jogurtom koji dolaze u dodir sa PET-om ili plastičnom folijom kod kartonske ambalaže? Poznato je da je mlečna kiselina izuzetno agresivna a poznate su i tvrdnje industrije da je plastika, tj. PET, po srpskom inertan, tj. ne reaguje na mlečnu kiselinu. Bez citiranja i iznošenja tvrdnji, možda je jednostavnije da se vratimo onoj praistorijskoj naučnoj metodi jednostavno nazvanoj organoleptičkoj metodi – određivanja svojstava hrane – izgleda, boje, mirisa i ukusa našim vlastitim čulima 🙂  i da je primenimo na hranu, u ovom slučaju mleko ili jogurt koje koristimo.

Kada je naša mlekara počela sa radom nismo imali puno izbora kad je ambalaža bila u pitanju pa smo u jednom trenutku za jogurt imali 3 vrste ambalaže – staklenu bocu, plastičnu čašu i kesu.  Ubrzo smo primetili da isti jogurt ima tri različita ukusa! Toliko o inertnoj ambalaži!

Može li naše nepce osetiti ovu razliku?

Mi smo pre nekoliko godina na IPMT seminaru iz antroposofske medicine u Vršcu u okviru predavanja o ishrani imali jednostavan test za sve učesnike. Taj test je podrazumevao probanje od svakog učesnika 3 uzorka – konvencionalnog, organskog i našeg mleka obeleženih brojevima 1, 2 i 3. Svako je trebalo da zadrži jedan uzorak mleka oko 1-2 minuta u ustima i da zapiše svoje utiske. Kada su zapisani svi utisci za svaki pojedinačni uzorak došlo je do saglasja tih utisaka većine učesnika oko glavnih doživljaja:

1. konvencionalno mleko se doživelo kao vodenasto i brašnasto;
2. organsko se doživelo kao da je napravilo masni film preko nepaca;
3. naše mleko je doživljeno kako se razliva i sjedinjuje sa sluzokožom nepaca.

Svi učesnici su bili iznenađeni spoznajom da taj je takav doživljaj moguć i stvaran, ali da zbog načina života jednostavno nemamo vremena da obratimo pažnju na informacije koje nam telo daje kada dođe u dodir sa hranom.

Petrovi stoje pri onome što su naučili i iskusili; zato se i o ambalaži posebno vodi računa, te ćete njihova mleka i jogurte dobiti u staklenoj ambalaži. A u prilog tome da se dobar glas daleko čuje govori i saradnja o kojoj ste mogli da čitate na našem blogu: u pitanju je partnerstvo sa čuvenim sladoledžijama Moritz Eis. Sve više biramo da se okrenemo prirodi, ponajviše stanovnici gradova, i često to tražimo kroz namirnice koje konzumiramo. Ohrabrujuće je videti da to prepoznaju i veliki i mali brendovi, kao i da postoji nastojanje i ulaganje da ono što jedemo i pijemo bude po našoj meri, ali i prijateljski prema prirodi.