Lilifik: ćuršuta, ćulen i ćurbasica – domaći ćureći proizvodi iz Temerina

Još jedna inspirativna priča o tome kako je nastao jedan mali biznis koji i dalje raste, stiže nam iz Vojvodine. Ovoga puta iz Temerina. Iako nastanku Lilifika nije prethodila želja, već potreba da iz zdravstvenih razloga svojoj porodici obezbedi ćureće meso, naša sagovornica Ljiljana Vračar, danas je najpoznatija žena proizvođač ćureće pršute među Malim proizvođačima, a i šire.

Kako je počela priča Lilifika?

– Naša priča počinje 2005. godine. I da budem iskrena više je bila prinudna i spontana. Mom suprugu je te 2005. otkrivena bolest bubrega za koju nema leka. Doktor mu je rekao da će morati na dijalizu, ali da od njegove ishrane zavisi da li će to biti za godinu, dve ili pet. Ono što je morao da izbaci iz ishrane jesu gazirana pića, alkohol i crvena mesa. Od mesa, doktor mu je rekao da sme ribu i piletinu ili još bolje bi bilo da to bude ćuretina.

Tih godina ćuretinu niste mogli da nađete u mesarama, pa sam ja odlučila da probam da uzgajam par komada u porodičnoj kući u Temerinu, isključivo za naše potrebe. Vrlo brzo zatim, ćuretina nam je postala normalna u ishrani. Deca, a i svi u porodici su se brzo navikli, jer nije bilo neke razlike u ukusu u odnosu na pileće meso, ali je po rečima doktora bilo kvalitetnije. Manje masno, sa većom količinom proteina i lakše za varenje. A sve je to bilo bitno za usporavanje razvoja suprugove bolesti.

Prvi korak ka proširenju proizvodnje – registracija poljoprivednog gazdinstva

– Vremenom, prijatelji koji su probali ćuretinu kod nas pitali su da i za njih odgajim po koju ćurku. Tako se naša priča širila, što bi se reklo, od usta do usta. Nekako je vremenom, postalo sve obimnije i odličila sam da 2008. godine registrujem poljoprivredno gazdinstvo i da počnem da odgajam ćurke za prodaju. U početku, to mi je bio drugi posao, jer sam u tom momentu radila na farmi svinja kao veterinarski tehničar. Kasnije je sve to skupa postalo preveliko i morala sam da napustim posao na farmi.

Lilifik – prerađevine od ćurećeg mesa

– Ideja za prerađevine je došla od mog mlađeg sina. Mi smo kao i većina porodica u Vojvodini tradicionalno pravili svoje kobasice od svinjetine koje je moj muž obožavao, ali nije smeo da jede zbog svoje bolesti. Međutim, uvek je tako povremeno uzimao komadić kulena ili kobasice. Jednostavno nije mogao da odoli. Sin je to gledao i samo rekao: “Što mi ne bi samleli ćuretinu i napravili od nje kobasice?” Mi smo ga samo onako pogledali, nasmejali se i bili kao pa možemo probati neku manju ćurku da stavimo u kobasice.

I naravno, to smo i uradili.  Sve isto kao i pre, samo smo svinjsko meso zamenili ćurećim. Rezultat je na iznenađenje svih bio odličan. Svima su se svidele i nekako se priča ponovila, kao i kada sam počela sa uzgojem ćuraka. Prijatelji probali kod nas i onda su tražili da i njima napravimo. To je sve počelo tamo negde 2011.

Lilifik, pravo pokretanje malog biznisa – registracija klanice

– Sve do  2022. prerađevine smo pravili za nas i naše prijtelje. Tada odlučujemo da registujemo klanicu i naše proizvode ponudimo svima. Naravno vremenom smo širili ponudu i danas u ponudi imamo 4 proizvoda: kulen, kobasicu, salamu i ćureću pršutu, kako mi volimo da je zovemo.

Novi izazov – prodaja proizvoda

– Sledeći korak u našem razvoju bila je prodaja tih proizvoda, koja je na naše iznenađenje išla dosta teže nego što smo očekivali. Mi smo znali da imamo vrhunski proizvod – zdrav i ukusan, ali bilo je dosta predrasuda kod ljudi koji, iz meni nepoznatih razloga nisu hteli uopšte proizvode da probaju, kad im kažemo da su od ćuretine.

Znate, ja mogu da razumem da probate nešto i da vam se to nešto ne svidi, ali da nećete da probate, to mi je nekako bilo neshvatljivo. Pogotovo, jer sam bila ubeđena da ako probaju, svideće im se bar nešto od onoga što nudimo. Vremenom smo i taj most prešli i ljudima suu se svideli naši proizvodi. Naročito salama, iako je naš porodični favorit bio kulen.

Lilifik i Mali proizvođači

– U tom prevazilaženju problema u prodaji bitnu ulogu su imali i Mali proizvođači za koje sam čula od sestričine koja je sarađivala sa vama, dok ja još nisam imala preradu mesa. Sestričina mi je ukratko ispričala koja je zamisao sajta. Meni se taj koncept svideo, kontaktirala sam administratore i od tada imamo sjajnu saradnju koja traje par godina unazad. A vidim da interesovanje za vaše usluge kao i  za naše proizvode sa godinama sve više raste.

Savet za buduće male proizvođače

Što se tiče nekih naših iskustava u preradi mesa, mi smo na neki način jos uvek početnici u tome i još uvek usavršavamo proizvodnju. I ne bih se sad baš ja usudila da delim neke savete, ali ljudima koji hoće da se bave ovim mogu da poručim: Pravite vaš proizvod kao za sebe i svoju porodicu i sigurna sam da će se i drugima dopasti.

Kako poručiti ćulen, ćurbasicu i ćuršutu?

Ćureći kulen iliti ćulen, kobasicu – ćurbasicu i pršutu – ćuršutu možete porućiti tako što ćete Ljilji poslati poruku putem našeg sajta, na Facebooku ili na Instagramu Lilifika. Ili jednostavnim pozivom na telefon 0637005094, a u izradi je i njihov novi sajt koji možete posetiti na ovom linku.

Iako Srbija važi za zemlju gurmana, izuzetno bogate gastronomske tradicije, gde većina jela u svom sastavu ima neku vrstu mesa, ćuretina u bilo kom obliku, nije nešto što često imamo na svojim trpezama, pa i u restoranima.

Možda je baš sada pravo vreme da unesete neke izmene u svoju ishranu, tako što ćete je obogatiti nekim od Lilifik proizvoda.

Za početak, ako volite da idete na sigurno, neka to bude ono što retko koji ljubitelj mesa neće navesti kao omiljenu prerađevinu – pršuta. Ali, ne zaboravite, u ovom slučaju, to je ipak ćuršuta.

16. Bazar Malih proizvođača hrane u Beogradu | 22. oktobar, bašta KC Grad

Dragi ljubitelji bazara Malih proizvođača hrane i pravih domaćih proizvoda, na naše, a nadamo se i vaše zadovoljstvo, družimo se treći put za mesec dana. Posle prošlomesečnog Beogradskog Bazara i prošlonedeljnog Niškog, ponovo vas ekipa iz udruženja Mali proizvođači čeka u bašti KC Grad.

Ovog vikenda svoje proizvode predstaviće vam čak 16 proizvođača. Neke od njih imali ste prilike da vidite na prethodna dva bazara, a neke ukuse tek ćete probati tokom vikenda koji je pred nama.

Evo ko nam sve dolazi 22. oktobra u KC Grad:

• Šitake Nikolov
• Vitbery
• Baba Julina kujna
• Vikend farmeri
• Pčelarstvo Sporin
• Zets Orchard
• Samo višnje
• Farma na kraj sela
• Keka ratluk
• Plave bobice Naupare
• Vlaška Magija – S & S Čuvari tradicije 
• Lilifik
• Satura Organic
• Dedino zlato
• Ukusi Kopaonika 
• Taniero sos

Med i proizvodi od meda

Za početak, kao kada dođete u goste, zasladite se pravim domaćim medom. U jeku priča o “lažnom medu”, sa Malim proizvođačima, uvek ste na sigurnom.

Svoj med donose nam dva gazdinstva: Pčelarstvo Sporin i novi član našeg udruženja, unuk jednog iskusnog pčelara, čiji brend nosi naziv “Dedino zlato”.

Pčelarsko gazdinstvo Sporin

O sebi su rekli: “Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”

U njihovoj ponudi pronaći ćete mnoge pčelinje proizvode, ali i jedan unikatan naziva IMUNO MIX, koji se sastoji od livadskog meda, propolisa i polena. Šta to sve ima “Pčelarsko gazdinstvo Sporin” pogledajte na njihovom listingu, kao i na društvenim mrežama gazdinstva Facebook i Instagram.

Dedino zlato

“Dedino zlato” dolazi nam takođe iz Vojvodine. Iza ovog brenda, stoji jedan Dušan. O sebi i medu koji donosi na bazar, rekao je “Moje ime je Dušan. Predstavljam vam naš prirodan med. Pčelinjak “Dedino zlato” nalazi se u Novim Banovcima, u Sremu, na obali Dunava. Imamo tradiciju dugu 40 godina bavljenja pčelarstvom. Pre 40 godina prve košnice je kupio moj deda, posle toga ga je nasledio moj tata, a brigu o pčelama sada preuzimam ja. Trenutno imamo 30 košnica, a u planu je proširivanje pčelinjaka. Garantujemo vrhunski kvalitet našeg meda. Med je potpuno prirodan, bez dodatog šećera, konzervansa i aditiva.”

Dostavu vrši putem kurirskih službi na teritoriji cele Srbije. Svakog vikenda moguće je preuzimanje na određenim lokacijama u Beogradu. Kupovinom 3 ili više kilograma meda, na teritoriji Beograda dostava na kućnu adresu je besplatna.

Za više informacija o proizvodima, poručivanju i dostavi možete pisati Dušanu na sajtu Mali proizvođači ili na Instagram profilu Dedinog zlata.

Slatkiši

Keka ratluk

Za one koji ne vole ili iz nekog razloga ne smeju da konzumiraju med, na ovom bazaru nudimo ništa manje dobru alternativu. Ljubiteljima dobrog ratluka, ovo slobodno može biti prvi izbor. Domaći ratluk sa ukusom ariljskih malina, zameniće onaj koji ste do sada služili na svojim trpezama.

“Ratluk na Balkanu važi za tradicionalni slatkiš, ali kada se pomeša sa najslađom srpskom malinom dobije se Keka ratluk.

Keka je brend koji predstavlja ratluk od maline, jer srpske maline su brend u svetu, a u Keka ratluk ulaze samo one najsočnije sorte Vilamet. Keka ratluk se pravi po staroj recepturi iz 1936. godine. Pravi se ručno – kuva, meša, a zatim se izliva u stare kalupe i seče. Kekin ratluk je bez veštačkih boja i arome.

Krenulo je veliko interesovanje za Kekinim ratlukom u raznim restoranima, salašima, prodavnicama zdrave hrane. Ovo je idealan dodatak uz kafu, ali i savršena poslastica za one koji poste.

Keka se pojavljuje na mnogim sajmovma, izložbama i festivalima hrane i na istim osvaja nagrade:

• 13. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – robna marka Srbije
• 86. Međunarodni poljoprivredni sajam Novosadski sajam „Najbolji u agrobiznisu“ – Najbolja žena u agrobiznisu 2019. – očuvanje tradicije starih zanata
• 14. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – specijalno priznanje za kontinuirani kvaltet

Ponudu i cene, kao i način dostave, pogledajte na listingu Keka ratluka, ili na njihovom sajtu. Možete ih kontaktirati i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.

Domaći sokovi

Posle zaslađivanja, posetioci bazara moći će da pređu na osveženje. Domaće proizvode u KC Grad ovog vikenda donose Vitbery i Samo višnje. Vitbery nam dolazi iz Kragujevca, a Samo višnje iz Feketića.

Vitbery

“Mi smo firma Vitbery iz Kragujevca, proizvodimo hladno ceđene sokove premium kvaliteta. Voće od kojeg cedimo sokove ne sme biti tretirano/prskano mora biti prve klase, ne sme da sadrži trulež. Svi naši sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, bez vode, bez veštačkih boja i aroma. Naši sokovi ne služe da utole žeđ, već služe za uživanje u čarobnim ukusima samog voća i da nahrane organizam svim vitaminima, mineralima i ostalim nutrijentima, kako bismo uvek bili zdravi i nasmejani. Svi naši sokovi poseduju analize sertifikovane laboratorije za bezbednost hrane i pića. Takođe posedujemo analizu sa Beogradskog Instituta da su nam sokovi na tržištu najbogatiji antioksidansima. Naše sokove mogu svi piti, bez starosnog ograničenja.”

O načinu dostave i kako možete poručiti prave domaće sokove od jagode, jabuke, borovnice, maline, kupine, aronije i višnje možete se informisati na listingu na našem sajtu, kao i na društvenoj mreži Instagram.

Samo višnje

Poljoprivredno gazdinstvo Simić, tj. Samo višnje zaintrigiralo je skoro 100000 članova naše Facebook grupe svojom objavom u istoj od pre nekoliko meseci. Njihova zanimljiva priča i još bolji kvalitet soka i ostalih proizvoda privukao je veliku pažnju. Za svoje višnje koje uzgajaju u Feketiću i od njih prave matični sok bez šećera, kao i ulje, dobilu su ove godine organski sertifikat.

Ovo je njihova priča:

“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću. Stari naziv jeFeketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera i ulje od koštica višanja.

Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu.

Šta to znači?

Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, što znači da pijemo potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera. Ukusna je i slatka i nije joj potrebno dodavati industrijski šećer. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.

Ulje od višnje? Može.

Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?

Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).

Naučne studije:

• https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20482278/
• https://www.mdpi.com/1420-3049/27/3/696
• https://www.hindawi.com/journals/jfq/2021/5529613/

Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500 kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!”

Pojedinosti o dostavi, ceni proizvoda, među koje je uvrštena i rakija, kao i liker od višanja, možete pogledati na listingu ili Facebook profilu gazdinstva. Priča porodice Simić bila je interesanta i za Marka Žvaku, tako da ih možete pogledati i na njegovom Youtube kanalu, video naslova Samo višnje sok, liker i rakija. Za ljubitelje pisane reči, tu je članak sa stranice Priče sa dušom, dostupan na ovom linku.

Zimnica: različiti namazi, ajvar, džem i slatko

Baba Julina kujna

“U selu Bajevac, u sklopu poljoprivrednog gazdinstva Ikonić, nalazi se Baba Julina kujna. U njoj vredne ruke kuvaju najlepše slatko, džemove, ajvare… Svi naši proizvodi su prirodni, bez konzervansa, veštačkih boja i aroma. Pripremaju se sa puno ljubavi, po domaćoj recepturi i na tradicionalan način, korišćenjem isključivo šporeta na drva.
Baba Julini specijaliteti su za jedne povratak u detinjstvo, za druge otkrivanje novog i nepoznatog ukusa. U oba slučaja – potpuno uživanje u pravim domaćim proizvodima!

Besplatnu dostavu na kućnu adresu vršimo lično, i to na teritoriji Beograda, Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, Valjeva, Uba, Lajkovca, Šapca, Aranđelovca…
Za sva mesta gde nismo u mogućnosti izvršiti ličnu dostavu, proizvode šaljemo brzom poštom (Post Express), uz naplatu po zvaničnom cenovniku Pošte Srbije.”

Od baba Jule na bazaru možete kupiti slatko od šljiva, kajsija, smokvi, ali i različite džemove, kao i peglanu papriku i ajvar. Celokupnu ponudu pogledajte na listingu na našem sajtu.

Vikend farmeri

Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Družili su se nama i na prethodnom Beogradskom Bazaru Malih proizvođača. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.

A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.

Celokupnu ponudu Vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. O Ivkovićima smo pisali i na našem blogu. Tekst o njima možete pročitati klikom na ovaj link.

A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi i novim proizvodima, predlažem da pristupite Viber klubu Vikend farmera.

Zets orchard

Za gazdinstvo Joksimović iz Rajkovića, kod Ljiga, moglo bi se reći da je stalni učesnik naših manifestacija.

I njihova priča jedna je od zanimljivijih kada su u pitanju članovi našeg udruženja. Od ove godine i ovo gazdinstvo može se pohvaliti organskim sertifikatom za proizvodnju jabuka.

“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.

Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.

Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”

Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode ovog gazdinstva, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.

Zets Orchard sajt, Facebook i Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.

Plave bobice Naupare

Prvi put na bazaru družimo se za poljoprivrednim gazdinstvom Zamahajev, koje se bavi proizvodnjom borovnica u selu Naupare kod Kruševca.

“Posvećeni smo uzgoju borovnice u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, uz primenu Global G.A.P. sistema kvaliteta. Naš cilj je da pružimo zdravu i ukusnu borovnicu koja je uzgajana na održiv način. Polja su pažljivo odabrana i negovana, a berba se vrši ručno kako bi se osigurao najbolji kvalitet. Sva borovnica koju proizvodimo je sveža i lokalno proizvedena. Uzgoj borovnice nije samo posao, već i strast. Odlučni smo da nastavimo porodičnu tradiciju uzgoja kvalitetne hrane i da radimo sa pažnjom prema prirodi i proizvodima. Verujemo da se to odražava u ukusu i kvalitetu naše borovnice. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim proizvodima ili načinu uzgoja, slobodno nas kontaktirajte.”

Ponudu i način dostave plavih bobica i proizvoda od njih, možete pogledati na listingu na sajtu Mali proizvođači, kao i na Facebook profilu gazdinstva.

Pečurke

Šitake Nikolov

Iz niške “Pandore” u “KC Grad” stiže nam i poljoprivredno gazdinstvo Nikolov i njihov širok asortiman proizvoda od šitake pečuraka.

“Mi smo porodično poljoprivredno gazdinstvo Nikolov, koje je počelo sa proizvodnjomšitake pečuraka 2007 godine. Tada smo prve supstrate šitake pečurke ubacili u jednu malu podrumsku prostoriju od desetak metara kvadratnih. Sama ideja da se bavimo proizvodnjom pečuraka datira iz 1995. godine, ali tada nismo planirali da to budu šitake.

Na samom početku, po nagovoru prijatelja počeli smo sa100 supstrata, koje smo kupili gotove. Tada se javila i ljubav prema šitake pečurkama. Već sledeće godine smo proširili proizvodnju sa još jednom prostorijom i naučili smo da spremamo svoje supstrate, ili smo bar mislili da smo naučili.

Posle bezbroj grešaka u pripremi i ispravljanja istih, stigli smo do nivoa kada možemo reći da imamo kvalitetne supstrate sa odličnim prinosima i izuzetne pečurke bez upotrebe hemijskih sredstava. Supstrate izrađujemo od piljevine hrasta, koju sami pravimo.”

PG Nikolov iz Dimitrovgrada nudi ljubiteljima pečurki sveže, sušene, mlevene i marinirane šitake u kombinaciji sa različitim ukusima. Njihovu ponudu možete pogledati na našem sajtu, kao i na mrežama Facebook i Instagram.

Za one koji ne mogu na bazar, a zanima ih ova rapsodija ukusa, dobra vest je da Nikolovi svoje proizvode šalju kurirskim službama na adrese zainteresovanih kupaca.

Meso i proizvodi od mesa

U ovoj kategoriji, na ovom Bazaru svoje proizvode predstaviće čak tri proizvođača: Farma na kraj sela, Lilifik i Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije, koji nam takođe stižu iz Niša.

Farma na kraj sela

Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar ponovo donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, ko nije bio na prošlom beogradskom bazaru, može da pročita u sledećim redovima.

“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.

Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”

Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.

Lilifik

Koliko vas voli ćuretinu? I koliko vas može da nađe kvalitetno i domaće ćureće meso? Gde? Na poslednja dva pitanja, mi imamo odgovor. Potrebno je samo da nađete ljubitelja ćurećeg mesa i uputite ga na naš sajt.

“Firma Lilifik nastala je od poljoprivrednog gazdinstva Vračar na kome se u Temerinu od 2005. godine gaje ćurke. U početku je uzgoj ćuraka bio isključivo za sopstvene potrebe. Zahvaljujući našim porodičnim prijateljima koji su nam bili prve mušterije uzgoj se spontao proširio. Danas smo gazdinstvo koje godišnje odgaji 2000 ćuraka i imamo svoju registrovanu klanicu od prošle godine. Kada smo registrovali klanicu počeli smo da proizvodimo i mesne prerađevine (kulen, kobasice, dimljeno belo meso) koje su bez aditiva i začinjene su isključivo prirodnim začinima.”

Detalje o dostavi, kao i informacije o ponudi i cenama, možete pronaći na listingu firme ili njihovom Facebook profilu.

Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije

I sa Vlaškom magijom družili smo se u Nišu. Mala preduzetnička radnje “S & S Čuvari tradicije” iz istočne Srbije “Vlašku magiju” – meso zaliveno u mast, donosi i posetiocima bazara u Beogradu.

Svi oni koje ukus ovog specijaliteta spremljenog na tradicionalan način oduševi, upravo na bazaru moći će da saznaju gde sve to mogu kupiti svež svinjski pauflek pripremljen po tradicionalnoj recepturi zalivanjem u masti. Po starom receptu naših baka, od pažljivo biranog mesa. Tvorci ovog jela za njega kažu: “Deca ga obožavaju, raspada se i topi pri svakom zalogaju. Konzervirano u masti kao nekada. Pravljeno bez ikakvih dodataka, konzervanasa, pojačivača što je ispitano od strane  Zavoda za javno zdravlje Zaječar kao i Veterinarske inspekcije.”

Više informacija o samom specijalitetu i kako ga možete poručiti pronaćićete na listingu “Čuvara tradicije” na našem sajtu, kao i na sajtu Vlaška magija.

Domaći sirevi

Ukusi Kopaonika

Iako su sirevi samo mali deo ponude Ukusa kopaonika, ovde su navedeni kao glavni, jer je upravo gadzinstvo Karanović jedini proizvođač koji na ovaj bazar donosi sireve.

“Poljoprivredno gazdinstvo Karanović nalazi se u Rudnici podno Kopaonika, na 800 m nadmorske visine.  Na našem gazdinstvu životinje žive slobodno, krave su na ispaši najvećim delom godine, nakon toga se hrane livadskim biljem koje ručno skupljamo tokom leta. Naše koke žive bez kaveza i bez ograda, idu gde im je volja. Povrće i voće proizvodimo bez trunke pesticidab, preradjujemo ga bez konzervanasa i bilo kakvih dodataka.”

Vredne ruke naše Ane pored sira prave i sokove, džem, slatko, sirupe, zimnicu i likere.

Ponudu, cenovnik i način dostave ovih raznovrsnih proizvoda  možete pogledati na njihovom listingu na sajtu Mali proizvođači.

Čajevi

Satura organic

Kao pripremu za predstojeće hladne dane, predlažemo kupovinu domaćih čajeva Satura organic. Satura organic je takođe jedan od naših organskih proizvođača i treći čije proizvode možete kupiti na ovom bazaru. U ponudi imaju čajeve od mente, matičnjaka, kamilice itimijana.

“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje–i domaćeg i EU sertifikata.”

Pojedinosti o dostavi možete pronaći na listingu na našem sajtu. Više informacija o samim proizvodima i načinu proizvodnje pogledajte na sajtu Satura organic, kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Sosevi

Nakon kupovine svega potrebnog za jedan dobar i bogat nedeljni ručak: mesa, sireva, zimnice i slatkiša, kao i proizvoda koji će u hladne dane da čuvaju i unapređuju naš imunitet: med i čajevi, možete kupiti i neki sos. Pogodni za sve vrste jela, onda kada želite da nešto “začini”.

Taniero

Takođe znanci iz Niša, proizvodi Aleksandra Tanića su pravo otkrovenje za ljubitelje lepih začina. Taniero sos dolazi nam iz Niške banje. Njihovi ljuti, slatko ljuti i sos u kombinaciji šljive, čokolade i šljivovice, nastaju od ljutih papričica iz Aleksandrovog domaćinstva.

Više pojedinosti o ovim domaćim sosevima, možete pronaći na njihovom Instagram i Facebook profilu, kao i na listingu koji odnedavno imaju na našem sajtu.

Utsici kupaca sa bazara

Posle Niškog Bazara Malih proizvođača u restoranu “Pandora” koji je u nedelju 8. oktobra zabeležio rekordnu posećenost, jedna od posetiteljki, Tanja Đorgovska, sa nama je podelila svoje utiske o istom i mi smo ih objavili u okviru Blog sekcije na sajtu.

Pozivamo sve posetioce koji ovog vikenda bodre Male proizvođače tako što će u nedelju prošetati do KC Grad, da sa nama podele svoje utiske. Možete nam pisati na mejl kontakt@maliproizvodjaci.rs ili privatnom porukom nekom iz admin tima Facebook grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji.

Vidimo se u nedelju.