Subvencije za poljoprivredna gazdinstva

Subvencije za poljoprivredna gazdinstva koje postoje na nacionalnom nivou u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usmerene su ka proizvođačima u cilju unapređenja poljoprivedne proizvodnje, povećanja konkurentnosti, pa i time povećanja prihoda samim poljoprivrednim gazdinstvima.

U okviru ovog Ministarstva, postoji specijalizovana institucija, Uprava za agrarna plaćanja, koja se isključivo bavi subvencijama u poljoprivredi. Njen zadatak je da omogući poljoprivrednim proizvođačima da se jasno i na pouzdan način obaveste o svim aktuelnim podsticajima u poljoprivredi.

Poljoprivredni proizvođači kroz različite fondove mogu da ostvare određene finansijske olakšice, odnosno bespovratna finansijska sredstva u zavisnosti od različitih kriterijumama.

Ovde ćemo predstaviti programe koji su namenjeni poljoprivrednim gazdinstvima, bilo da se oni bave primarnom poljoprivrednom proizvodjom, preradom poljoprivrednih proizvoda, zanatom, ili seoskim turizmom.

Direktna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Glavni i osnovni program jeste nacionalni program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U okviru ovog programa, postoje dve grupe subvencija. Prva grupa čine direktna plaćanja. Ovi podsticaji predstavljaju osnovne podsticaje koji se isplaćuju svake godine poljoprivrednom gazdinstvu za prijavljene površine ili grla stoke u određenom novčanom iznosu.  

Pravo na podsticaje ostvaruje se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor. Zahtev se podnosi jedanput godišnje. Više informacija o aktuelnim podsticajima i prijavi pogledajte na sajtu Uprave za trezor.

Tako na primer, direktna plaćanja u 2021. godini isplaćivala su se u odgovarajućim maksimalnim iznosima, i to*:

1. Premiju za mleko u iznosu od 10 dinara;
2. Osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 4.000 dinara po hektaru;
3. Podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;
4. Podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
5. Podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu;
6.  Podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;
7. Podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu;
8. Podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu;
9. Podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu;
10. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu;
11. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu;
12. Podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu;
13. Podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
14. Podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
15. Podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
16. Podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
17. Podsticaje za košnice pčela u iznosu od 800 dinara po košnici;
18. Podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od deset dinara po kilogramu proizvedene ribe;
19. Podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 20.000 dinara po grlu;
20. Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40% troškova skladištenja 

*Izvor

Mere ruralnog razvoja

Druga grupa subvencija čine mere ruralnog razvoja. To su bespovratna sredstva u određenom procentualnom iznosu koje, između ostalog, najviše utiču na povećanje konkurentnosti poljoprivrednim gazdinstvima i povećanje prihoda poljoprivrednim proizvođačima. Drugim rečima, u zavisnosti od investicije, poljoprivredni proizvođač može da ostvari pravo na bespovratna sredstva za svoju realizovanu, ili tek planiranu investiciju. Više informacija na sledećem linku.

U okviru ovih mere, postoje:

1. Posticaji za mlade poljoprivrednike;
2. Posticaji za podizanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja;
3. Podsticaji za podizanje novih višegodišnjih zasada vinove loze; 
4. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje;
5. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
6. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
7. Podrška za investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
8. Prerada i marketing u sektoru proizvodnje vina; 
9. Prerada i marketing u sektoru jakih alkoholnih pića; 
10. Podrška investicijama u izgradnju i opremanje;
11. Podrška investicijama u nabavku novih traktora; 
12. Podrška unapređenja kvaliteta vina i rakije i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda;
13. Kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino; nabavku opreme u sektoru mesa, mleka, voća, povrća i grožđa i piva;
14. Regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje;
15. Organska biljna i stočarska proizvodnja; 
16. Očuvanje biljnih genetičkih resursa; 
17. Očuvanje životinjskih genetičkih resursa; očuvanje životinjskih genetičkih resursa u banci gena;
18. Unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima; 
19.  Podrška mladima u ruralnim područjima;
20.  Uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla; 
21. Diversifikaciju ekonomskih aktivnosti kroz podršku investicijama u preradu i marketing na gazdinstvu.

IPARD program

U okviru nacionalnog programa, postoji i IPARD program. IPARD program je pretpristupna pomoć koju daje Evropska unija u cilju prilagođavanja njenim zahtevima i standardima. Ova sredstva su namenjena za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane, kao i razvoj drugih aktivnosti koji se obavljaju u ruralnim područjima i na poljoprivrednim gazdinstvima (kao što je seoski turizam). Prednost IPARD programa u odnosu na naconalni program jeste što IPARD daje pravnu sigurnost. Drugim rečima, ukoliko je Vaša ideja održiva i realna, i ukoliko ispoštujete sva pravila i zahteve, zasigurno ćete dobiti finansijsku podršku koja se kreće od 50% i više u zavisnosti od različitih kriterijumima.

IPARD program je dosta složeniji od nacionalnog programa, i generalno je namenjen za jača i veća poljoprivredna gazdinstva. IPARD program je definisan kroz nekoliko mera. Za nas, tri mere su značajne, a to su:

1. MERA 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (nabavka opreme, mehanizacije, izgradnja objekata i slično) – ova mera je prvenstveno namenjena primarnim poljoprivrednim proizvođačima;
2. MERA 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda;
3. MERA 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (podrška razvoju ruralnog turizma)

Projekat konkurentne poljoprivrede

Projekat konkurentne poljoprivrede (Serbia competitive agriculture project- SCAP) za cilj projekta ima osnaživanje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i preduzeća, i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti.

Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji pruža mogućnost poljoprivrednicima da i preduzećima da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 50% od ukupne vrednosti investicije (sa PDV-om), 40 % kreditno finansiraju iz kredita sa poslovnim bankama uz svega 10% sopstvenog učešća, za realizaciju projekata kojim će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju gazdinstava i učestvovati u razvoju konkurentnosti poljoprivrede u Republici Srbiji.

Ukupne vrednosti investicija u individualnim biznis planovima iznose (poljoprivredni proizvođači) 20.000 – 50.000 eura (tj. minimalni iznos bespovratnih sredstava od 10.000 – 25.000 eura). 

Koji su osnovni uslovi za subvencije?

Ono što je zajedničko kod svih ovih nabrojanih programa jesu neki od sledećih uslova:

1. Poljoprivredni proizvođač mora biti registrovan;
2. Da je izmirio sve obaveze prema državi (porezi, doprinosi i druge dažbine);
3. Da se projekat odnosi na poljoprivredni sektor;
4. Da se mesto investicije nalazi u ruralnom području;
5. Da za istu investiciju ne koristi neka druga podsticajna sredstva i slično.

Poljoprivredna gazdistva kroz ove programe mogu dobiti bespovatna finansijska sredstva u određenom procentu i za opremu, mehanizaciju, podizanje višegodišnjih zasada, organsku proizvodnju, preradu, unapređenje seoskog turizma i mnogo toga drugog.