Posle letnje turneje u okviru projekta Akademija Malih proizvođača i gostovanja u Novom Pazaru, Negotinu i Nišu, Bazar Malih proizvođača vraća se u Beograd i to ovog puta pod imenom “Mališor”.
Bazari u organizaciji našeg udruženja, do sada su održavani u “Azbuci”, zatim u “KC Grad”, gostovali smo i na Avali, a po prvi put ovog oktobra selimo se u gastro centar Beograda, u Gastrošor. Zbog toga ovog puta naš Bazar nosi novi naziv MALIŠOR.
Ono što ovaj Bazar izdvaja od svih dosadašnjih jeste rekordan broj proizvođača izlagača, kojih će biti skoro 50, kao i propratni zabavni program, ali pre nego što počnemo priču o programu, da predstavimo najvažnije, a to su upravo proizvođači.
Do sada su nam učešće potvrdili:
🍓Baba Julina Kujna @baba_julina_kujna
🍯Pčelarstvo Milošević @pcelarstvomilosevic.gk
🍺ZZAPI pivara @zzapipivara
🍐Vikend farmeri @vikendfarmeri
🌽PG Jarkovački @gazdinstvo_jarkovacki
🧀Hedonista sa kamena @hedonista_sa_kamena
🫐Slatka teglica @slatka_teglica
🧈PG Krstonošić @p.g.krstonosic_kikinda
🥩S&S čuvari tradicije @vlaska__magija
🥧Duca Petrović @cake_pops_duca
🍄🟫PG Nikolov @shiitake_pecurke
🥧Šejla 97 @sejla_97_
🍒Samo Višnje @samo.visnje
🎃Lalino zlato @lalinozlato
🌭Dragin kulen i kobasica @kulenikobasica.rs
🍓Kraftberry @kraftberry.rs
🧃Marina domaći proizvodi @_marina.domaci.proizvodi_
🧃Gazdinstvo Petrović @pikv_petar_i_aleksa
🥃Destilerija Joković – Amanet rakija @amanetrakija
🧀PG Agatonović Rosica @gazdinstvo_agatonovic_rosica
🍞Vodenica Stanković @vodenica_stankovic
🍯PG Stevanović @prirodanmed
🍯Pčelinjak Milošević @pcelinjak_milosevic
🥕Tegla Podrinja @teglapodrinja
🌰Lešnikovac @lesnikovac_original2015
🧃VITBERY @vitbery.rs
🥥Zdravo kod Rusa @zdravokodrusa
🍷Podrum Milivojević @podrum_milivojevic
🎃Zadruga Suština @sustinask
🍯Pčelarska farma Mimi & Ivana @pcelarska_farma_mimi_i_ivana
🍺The Black Turtle pivara @the.black.turtle
🍠Batatovka @jedinstvena_rakija_od_batata
🍷Vinarija Unikat @vinarijaunikat
🫗Aronija Sretenović @aronijaaronik
🍺Pivara Guliver @guliver_brewery
🍞Vodenica Potočara Tulare @vodenica_potocara
🍯PG Mandić @medolada.rs
🥪Neusatzer @neusatzer
🧈Žuna maslac @zunamaslac
🧀Gostiljski sir @gostiljskisir
Kao i uvek biće zastupljene najrazličitije vrste hrane, pa će posetioci moći da probaju različite kremove, med, zanatsko pivo, vino, rakiju, suhomesnate proizvode, proizvode od pečuraka, proizvode od aronije, ajvar, sokove, džemove, slatko, putere, ulja, testeninu, domaću paštetu, mantije i još mnogo toga zanimljivog, pa čak i rakiju od batata.
Bazar u Novom Pazaru
Ovaj Bazar, najveći do sada po broju proizvođača, drugačiji je od svih dosadašnjih i i po tome što ćemo imati i propratni program, za decu, a i za odrasle.
Od 16.30 – 18.00 Pavle Đorđević, vlasnik farme “Organela” održaće radionicu za decu pod nazivom “Zemljište kao superheroj: Kako da ga sačuvamo?”, a nakon toga žurka se nastavlja uz DJ Miloša Kaljevića poznatog kao Kalje Vest.
Bazar u Negotinu
Kako su Mali proizvođači udruženje koje okuplja proizvođače iz cele zemlje, tako će na Bazar stići proizvodi iz svih njenih krajeva. Imamo proizvođače meda sa Stare planine, iz Drmna kod Požarevca, iz Negotina i Lazareva kod Zrenjanina. Mantije i testenina stižu iz Novog Pazara, zanatsko pivo iz Borče i podnožja Avale, rakija iz Gložana i Male Jasikove, a vino iz Negotina. Nećemo zaboraviti ni sokove i celokupnu zimnicu koja stiže iz Brusa, Pančeva, Bajine Bašte, Lazarevca, okoline Ljiga, Mionice i Kragujevca.
Bazar u Nišu
Gastrošor je prvi gastro-park u centru grada i nalazi se između Luke Beograd i Dorćol Marine. Ima svoj parking, a do samog mesta dešavanja lako se dolazi i gradskim prevozom. Svakako, ko odluči da u subotu prošeta, Mališor je odlična opcija jer je od centra grada udaljen svega petnaestak minuta lagane šetnje.
Još jedno podsećanje da Bazar počinje od 16.00 i da će trajati do 23.00 časa.
Vidimo se u subotu. Dobro došli.
Pročitajte više
“Proizvodnjom sira počeo sam da se bavim pre četiri godine dok je moja majka radila to i pre. Zašto baš parenica? Kada sam bio dete uvek bismo pri povratku iz Nemačke svratili u Mađarsku da kupimo ovu vrstu sira. Igrom slučaja sam jednog dana dobio sirnu kulturu za mocarelu i parenicu. Zbog nostalgije za tim ukusom iz detinjstva, počeo sam da pravim handmade sireve. Naša parenica se pravi od prvoklasnog kravljeg mleka od krava koje se hrane isključivo senom od lucerke. Sireve dimimo na bukvi.”
-Pre 5 godina sam poceo da se bavim sirevima. U početku je to bila znatiželja i ljubav prema ovim vrstama sireva koje smo uvek kupovali u Mađarskoj, kada smo putovali kući iz Nemačke. Ozbiljniju proizvodnju sireva, započeo sam za vreme kovida, jer moja primarna manufaktura, proizvodnja vina i medovače su skoro potpuno stali, zbog otkazivanja svih festivala na koje sam bio pozvan.
Sirevi Lasla ŠulcaSirevi koje Laslo proizvodi su iz porodice Mozarelle.
– Prvo što sam radio jeste parenica koja je grubo rečeno dimljena Mozzarella u obliku puža, jer umesto loptice, trake vučem iz sira koje posle namotam i vežem kanapom. Nakon toga sir dimim na bukvi.
Od sireva, dimljena parenica je i kupcima najomiljeniji i najtraženiji proizvod.
I sam Laslo pravi sireve koji su i njemu omiljeni. – I kako otac ne može da kaže, koje mu je omiljeno dete, tako ni ja ne mogu da kažem, koji je meni moj omiljeni sir.
Autentičnost sireva Lasla Šulca ogleda se kako u njihovom ukusu, tako i u obliku.
-Sirevi su kao pužući, pa često misle kupci, koji ne znaju šta je, da u ponudi imam kolače.
Laslo voli život u prirodi, a to vole i posetioci koji dolaze na salaš. Posete su česte od ranog proleća, pa sve dok vreme dozvoli da se boravi napolju. Na salašu se organizuju i razni festivali, dešavanja na otvorenom, dečiji rođendani, a može se organizovati i team building. Ima i individualnih poseta kada neko dođe samo da proba njegov zapečeni sir ispod sača.
-Volim festivale hrane, jer uopšteno volim kontakt sa ljudima, a još kad većim delom rasprodaš sve pre vremena, onda to puni dušu, jer ipak vidiš da je to nešto što si napravio dobro i da se sviđa ljudima.
Laslo je u pripremi i nekoliko novih ukusa sireva, kao i vina koja će se uz njih slagati. Ima različite planove za budućnost, kako bi se prilagodio željama i potrebama svojim kupaca.
-Bazar Malih proizvođača mi je jedna od omiljenih manifestacija, pored kojeg bih još dodao i Balkan cheese festival, kao i naš Bečejski gastro festival, ali ruku na srce, svi festivali su na neki svoj način lepi.
Platforma Mali proizvođači je bila odskočna daska za moje sireve, pomogla je da me jako puno ljudi vidi, proba i kupi moje sireve. Svakako sam jako zahvalan što sam deo ove platforme i zajednice i to ne kažem, jer sada vama dajem odgovore nego i inače hvalim vaš posao i trud.
-Moja poruka za one koje bi ušli u svet proizvodnje sireva je: Voli to što radiš, biće prepreka, bacanja, neuspeha, ali razlika između majstora i početnika je u tome da je majstor više puta bio neuspešan, nego što je početnik uopšte probao.
Laslov kontak možete pronaći na njegovom listingu na našem sajtu, ali ga možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, a nadamo se da se i uživo vidimo na nekom od naših narednih Bazara.
Tijana Marić, @dedina_vodenica_1892_seca_reka
Tomislav Jovanović, @rudnicki_lesnik
Zoran Jovanović, @zets_orchard
Dedina vodenica 1892“Iza brenda Dedina vodenica 1892stojimo moj suprug Nenad i ja, a moje ime je Tijana i ja ću vas voditi kroz našu priču.
Kada smo 2021. godine rešili da svoj život u Beogradu zamenimo životom “kod kuće” spontano je i svoj “novi duh” dobila i jedna vodenica potočara u mom selu Seča Reka. Vodenica je bila u vlasništvu moje familijeviše od 130 godinai sve vreme aktivna. Osnovao je moj čukundeda Milovan, potom je njom rukovodio pradeda Velimir, a najduže moj deda Milovan koji je zanat predao nama u ruke.
Kao 5. vlasnik vodenice u porodici, prva sam žena koja se bavi vodeničarstvom, iako su moje bake imale veliku ulogu u opstanku vodenice i svojim muževima pružale podršku kao što to danas radi moj suprug meni kako bismo zajedno nosili posao. Uz podršku porodice i prijatelja, uspeli smo da renoviramo vodenicu i dovedemo u stanje svakodnevne radne aktivnosti i za kratko vreme stvorimo brend DEDINA VODENICA 1892.
Na tradicionalan način, hladnim i sporim mlevenjemstvaramonajkvalitetnija projina brašna od celog zrna belog kukuruza kao i od starih sorti belog Osmaka i crvenog kukuruza, koje su jako retke i teško su se održale do danas, a smatraju se vrlo kvalitetnim žitaricama. Tako mlevena brašna zadržavaju sve nutritivne vrednosti kukuruza.
Važno nam je da istaknemo da meljemo samo kukuruz.U vodenici nema mešanja sa drugim žitaricama, te su naša brašna bez glutena, što nas izdvaja od ostalih proizvođača brašna.
Naša misija je da stvorimo priliku što većem broju potrošača da iskuse miris i ukus jela od pravog projinog brašna, kakvo su nekada jeli naši preci. Kao i da sačuvamo ovaj stari zanat, a nas dvoje budemo primer dobre prakse mladim ljudima koji žele da žive od svog rada na selu.
Trudimo se da imamo zaokružen proces proizvodnje od sejanja kukuruza do pakovanja brašna i sve radimo pretežno ručno. Najveću pažnju posvećujemo pripremi i čišćenju (razvijanju) kukuruza za mlevenje.
Prepoznaju nas potrošači koji žele da ih ukus i miris jela od našeg brašna vrate u detinjstvo. Ali i sve veći broj mladih ljudi koji žele da u svoje navike uvrste zdravu i kvalitetnu namirnicu.
Veliku podršku dobijamo i od Društva vodeničara Srbije čiji smo član od samog početka.
Naši dalji ciljevi su razvoj vodeničarskog etno turizma kroz primanje posetilaca koji će učestvovati u nekom od procesa proizvodnje i moći da se posluže kačamakom ili projom uz proizvode iz našeg sela!
U našoj domaćoj proizvodnji imamo i Sirće divlje jabuke -DIVLJE– kao i Sirće od neprskanih starih sorti jabuka.
Brašnjavi pozdrav od Tijane i Nenada iz Dedine vodenice 1892 iz Kosjerića.”
Priče iz “Dedine vodenice” možete pratiti na njihovom Instagram profilu, a celokupna ponuda dostupna je na našem sajtu.
PG Jovanović – Rudnički lešnikNaš cilj je da se proizvodima od lešnika prepozna Rudnički lešnik kao brend na prostoru Srbije i na taj način pokaže kvalitet naših proizvoda i promoviše planina Rudnik i Jarmenovci kao mesto gde priroda daje najbolji vazduh u Evropi, i sve prirodne lepote koje se prostiru na obroncima planine Rudnik.”
Jovanovići su rasprodali sve svoje zalihe proizvoda i novu turu očekuju u novembru. Zbog toga ostanite u toku i pratite ažuriranja na rudnickilesnik.rs i njihovom profilu na našem sajtu.
ZETS orchard“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supruzima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.
Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka, koji je u konverziji u organsku proizvodnju. Za razliku od mnogobrojnih preradjivača, naše voće putuje do 100-tinak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koji su preko 40 i više godina stari.
Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”
Ponudu i aktuelnosti sa imanja u Rajkoviću, možete pratiti na sajtu Zets Orchard ili na njihovom profilu na našem sajtu.
Ivana i Dejan Gligorijević su mladi bračni par iz sela Radanovci, opština Kosjerić koji se posle završenog Poljoprivednog fakulteta u Beogradu odlučio da život nastavi u Dejanovom rodnom mestu. Nastavili su već započetu tradiciju pravljenja krem sira i preuzeli posao koji su započeli Dejanovi roditelji.
– Oboje jesmo inženjeri poljoprivrede, ali smo shvatili da zaštita bilja malo drugačije funkcioniše od onoga kako smo mi učili na fakultetu. U teoriji su hemijske mere borbe na poslednjem mestu, a u praksi su, nažalost, na prvom. Zbog toga smo odlučili da stečeno znanje iskoristimo da obezbedimo našim kravama što kvalitetniju hranu, a želja da zaokružimo proizvodnju je iznedrila krem sir koji Dejanova majka, moja svekrva, pravi već 20-ak godina u kućnim uslovima, kaže Ivana. – Ona nam je nesebično prenela recepturu i tajne zbog kojih je taj sir baš tako kremast, a i dovoljno čvrst da može da se seče u kriškice.
Kako je “Radionica Kajsija” dobila ime?Radionica, danas već “Mlekara Kajsija” ime je dobila po drvetu kajsije koje se nalazi u dvorištu porodične kuće skoro pola veka. Kako je kajsija bila svedok života nekoliko generacija porodice Gligorijević, tako danas i krasi ime njihovog brenda.
U emisiji “Brend moga sela” Dejan je pričao o tome kako je bitno zaokružiti proces proizvodnje od sirovine do gotovog proizvoda. Ideju o tome imao je i za vreme studiranja. Zajedno sa suprugom Ivanom, danas ostvaruje svoje planove.
– Ideja o mlekari je postojala još u doba studiranja kada je Dejan pričao kako bi voleo da ima mlekaru, da se preradi sva količina mleka koju krave daju i da se konačno zatvori taj krug do gotovog proizvoda. Kada smo se venčali rešili smo da probamo sa proizvodnjom krem sira. Ja sam mleko kuvala na šporetu, a sva količina sira je prodata preko grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji. Kada sam ušla u osmi mesec trudnoće već je bilo teško kuvati mleko i tada smo prestali sa radom, ali počeli sa mlekarom.
Kako svemu pristupaju ozbiljno i sa detaljnim planom i dobrom organizacijom, Gligorijevići su i za izgradnju i projektovanje svoje buduće mlekare angažovali profesionalce.
– Pozvali smo profesora sa fakulteta koji nam je uradio projekat i od tada počinje igranka. Profesor koji je radio projekat za mlekaru, napisao je recepturu za tvrde sireve i prevideo prostoriju za zrenje koja je sada već skoro opremljena. Korona nas je naučila da ne planiramo mnogo unapred tako da se trudimo da damo svoj maksimum i u radu i u životu.
A ovo i jeste porodičan posao tako da ćemo se truditi da damo primer deci kako se živi od svog rada, pa neka sami odluče da li žele da nastave našim stopama. Baš kada su cene materijala skočile, mi smo otvorili firmu. Fond za razvoj je odbio da nam pomogne. Sa druge strane cena mleka je padala, tako da smo mnogo puta odustajali, ali smo onda ponovo ustajali i borili se. Da bi konačno, posle 3 godine, počeli ponovo sa proizvodnjom krem sira.
Ponuda mlekare Kajsija– Trenutno u ponudi imamo Classic krem sir, krem sir sa ljutom paprikom i krem sir sa susamom. U planu je vraćanje krem sira sa voćem, ali i proizvodnja tvrdih sireva.
Što se tiče sirovine ona je sa našeg gazdinstva, ne otkupljujemo mleko. Čak ne preradino ni sve mleko od naših krava, već dajemo mlekari iz Kosjerića koja je i do sada uzimala. Još uvek nemamo toliku potražnju sira da bi sva količina mleka mogla da de preradi.
Ivana i Dejan smatraju da je prednost to što su se njegovi roditelji bavili stočarstvom, pre nego što su i oni sami odlučili da im se u tom poslu pridruže, da posao održe i dalje razvijaju.
– Da, svakako da je prednost što je neko pre nas počeo da se bavi stočarstvom, ali naš povratak na selo je više išao u pravcu priče o tome gde i kako želimo da nam deca odrastaju. Tako da je jednoglasno pala odluka da se vratimo na selo, osnujemo porodicu i smislimo kako da živimo od svog rada.
Novi proizvod – Povlenski biserPovlenski biser je za razliku od krem sira, sir koji sazreva 21 dan. Iz radionice kažu da je to onaj sir koji nas vraća u detinjstvo i donosi nam sećanja na ukus sira onako kako su ga pravile naše baka.
Kada poželite punomasni sir, setite se “Povlenskog bisera” i tradicije na moderan način.
Kao i svaki mali biznis i priču koja je u začetku, i ovaj posao prate anegdote i različita dešavanja. Pored dvoje male dece koja svakog dana kroz igru učestvuju u radu, to se nekako nameće i kao logična stvar, ali mi smo ipak pitali Gligorijeviće da izdvoje neku anegdotu koja im se čini najzanimljivija.
– Anegdotu imamo, ali ne znam gde bih ubacila. Još na fakultetu kada bi se u društvu šalili i pričali gde ćemo posle fakulteta, šta planiramo, Dejan bi pričao šta kući radi. Često je znao da mi kaže: ” Ma šta te briga, sa mnom ćeš imati i med i mleko”, jer ima mnogo krava, a u tom periodu je imao i pčele.
I tako je nekako i bilo. Ivana i Dejan su sada roditelji dva sina, ponosni vlasnici svoje male mlekare, koja će, nadamo se nastaviti da raste i širi svoje kapacitete. Ispunili su svoju primarnu želju da porodicu grade u zdravom okruženju i na svom imanju. Pa ako je nekad i bilo teško, kad pogledaš iz perspektive onog što je bila samo želja, danas je ako ne potpuno ostvarenje snova, ono bar dobri, hrabri i pravi koraci ka tome, a to je sve ono na šta mislimo kada kažemo za nešto da je “med i mleko”.
Mlekara Kajsija na društvenim mrežamaUkoliko želite da budete u toku sa dešavanjima i ponudom Mlekare, odnosno Radionice Kajsija, možete ih pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram ili im se javiti porukom na njihovom profilu na našem sajtu.
Pročitajte više
U nedelju, 23. juna održan je prvi Novopazarski Bazar Malih prozvođača hrane.
Ovo je prvi od tri Bazara koji naše udruženje organizuje u okviru Akademije Malih proizvođača, projekta koji sprovodimo uz podršku projekta Velika mala privreda, koji finansira USAID, a realizuje ACDI/VOCA.
Na Bazaru je učestvovalo 20 malih proizvođača hrane iz cele Srbije, uključujući lokalne proizvođače iz Novog Pazara i okoline.
Bili su izloženi sirevi, ovčiji suvomesnati proizvodi, džemovi, sokovi, slatko, ajvar, kremovi od orašastog voća, različite vrste brašna, med, sveže maline, mantije, baklave, rezance za supu i još mnogo toga.
Veliku zahvalnost dugujemo našim partnerima Regionalnoj razvonojnoj agenciji Sandžaka SEDA, Turističkoj organizaciji Novog Pazara, Turističkoj organizaciji Prijepolje, kao i proizvođačima članovima našeg udruženja Maidi i Mustafi Nišliji, vlasnicima SZR Šejla, koji se bave proizvodnjom rezanaca za supu, fide i kokica, kao i Abidi Ganić Ličina, iz Pčelarstva Ličina iz Novog Pazara, jer bez njihove pomoći i podrške koju su nam pružali od početka organizacije, realizacija ne bi bila moguća.
Zahvaljujemo se i svim lokalnim medijima – RTV Novi Pazar, A1TV.NET, Sto plus, Free Media, kao i televiziji Nova S koji su događaj najpre najavili na svojim portalima i društvenim mrežama, a potom u nedelju i posetili Bazar.
Nadamo se da je ovo samo prvi u nizu Bazara Malih proizvođača i radujemo se ponovnom dolasku u Novi Pazar, pogotovo jer će uskoro na našem sajtu svoje profile napraviti 11 novih proizvođača iz tog grada i okoline.
Sve fotografije sa Bazara možete pogledati na ovom linku.
Treća u nizu od planiranih 10 panel diskusija, koje organizujemo u okviru projekta “Prostori otpora – Jačanje lokalnih inicijativa”, održana je juče u Krokodilovom centru, u Karađorđevoj 43. Projekat sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan.
Tema panela privukla je do sada najveću pažnje publike i pokazala da postoji interesovanje za bavljenje organskom proizvodnjom hrane u Srbiji.
Učesnici panela bili su naši proizvođači Betina Žunji iz Temerina, ispred svoje porodice koja se bavi uzgojem organskog kivija i Pavle Đorđević, vlasnik imanja Organela iz Valjevske Kamenice. Uz njih, učešće u panelu uzela je i Ivana Simić, generalna sekretarka Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje – Serbia Organica.
Voj Joy – organski kivi iz VojvodinePoljoprivredno gazdinstvo dve porodice Žunji i Silak iz Temerina od 2014. godine bavi se proizvodnjom kivija. Prvi deo plantaže zasađen je pre 10 godina, a proširenje na 1.4 hektara usledilo je 2017. godine.
Od 2020. plantaža je bila u procesu konverzije ka organskoj proizvodnji, a 2022. usledila je berba zvanično organskog proizvoda.
Njihov kivi prvi je kivi iz Srbije registrovan kod Uprave za trezor, uzgajan po organskim principima.
Pored poljoprivrede, porodica se bavi i turizmom, pa su za te potrebe adaptirali i jedan salaš na obali jezera. Njihov rad možete pratiti na dva Instagram naloga @voj_joy i @salasnaobalijezera , a ponudu i način poručivanja možete videti na njihovom profilu na našem sajtu. Samo, za prvi organski kivi ove godine, ipak morate čekati novembar, jer tada stiže za berbu.
Organela“Kada su se udružili mladi i stariji ljudi, iskustvo, struka i sjajna energija, nastala je naša priča.
Nalazimo se u jednom lepom sokaku kraj Valjevske Kamenice, blizu smo samog sela, a opet malo izolovani. Gazdinstvo je uronjeno u netaknutoj prirodi gde skoro svakodnevno možete sresti srne, zečeve, fazane, rode, patke, žabice, kornjače, jastrebove i razne druge životinje. Priroda je podarila svež vazduh, čistu vodu, zdravo i plodno zemljište.
Mi proizvodimo i prerađujemo organsko voće i povrće, ali u dosluhu sa prirodom. Kada sarađujete sa prirodom, sve je lakše. Ne prskamo naše biljke, te malo (ili malo više) izgubimo prinosa, ali dobijemo na kvalitetu.
Ponuda naših sertifikovanih organskih proizvoda se svakodnevno ažurira i dostupna je na sajtu: www.organela.rs
U ponudi imamo: organsko povrće, organsko voće, domaća jaja, ali i gotove proizvode – sokove, ajvar, pesto, malidžano.”
Organelu takođe možete pratiti na Instagramu, a dostavu proizvoda Paja i njegov tim realizuju u Valjevu i Beogradu.
Serbia Organica“Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica je nezavisna, nevladina i neprofitna građanska organizacija, osnovana na inicijativu zainteresovanih strana iz organskog sektora.
Serbia Organica osnovana je u maju 2009. godine na inicijativu Ministarstva poljoprivrede kao krovna organizacija sa ciljem pružanja podrške razvoju organske proizvodnje i promovisanja organske proizvodnje u Srbiji. Serbia Organica udružuje celokupan sektor organske poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije i strateški je partner državnim i inostranim institucijama u cilju usklađivanja i koordinacije razvoja organske poljoprivrede u Srbiji.”
Pored mnogobrojnih aktivnosti koje organizuje i podržava već 15 godina unazad, ove godine organizacija je uzela učešće i u stvaranju prvog biodistrikta u Srbiji.
Biodistrikt je zamišljen kao geografska oblast zasnovana na principima i modelu organske poljoprivrede. Cilj je umrežavanje i međusobna saradnja poljoprivrednika, ugostitelja i obrazovnih i naučnih institucija, razvijanje održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i unapređenje ekonomskog, socijalnog i kulturnog života u Kolubarskom okrugu.
Biodistrikt Kolubara moguće je posetiti u okviru “Dana otvorenih vrata – Posete organskim proizvođačima”, a prva naredna prilika je u nedelju 16. juna. Ukoliko ste osoba uzrasta od 18-40 godina, volite domaće organske proizvode i prirodu, iskoristite Dan otvorenih vrata i posetite imanje Organela i mogućnost da na mestu proizvodnje kupite za sebe omiljene domaće proizvode, uzgajane u skladu sa prirodom.
Više informacija o posetama, naći ćete na Instagram profilu Serbia Organice.
Pročitajte više
Panel diskusija “Proizvodnja vina u Srbiji” je naša druga panel diskusija koju organizujemo jednom mesečno u periodu od aprila do novembra, u okviru projekta “Prostori otpora – Jačanje lokalnih inicijativa” koji sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan. Učesnici na drugom panelu biće:
Branislav Anđelić – Vinarija Plavinci
Bojan Vukmirica – Janovi vinogradi
prof. dr Zorica Ranković Vasić – Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
O tome kako se pravilno podiže vinograd, koje sorte grožđa su najzastupljenije u Srbiji i kako izgleda biti mali proizvođač vina saznaćete na panelu od prof. dr Zorice Ranković Vasić sa Katedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu i od dvojice malih proizvođača vina, Branislava i Bojana.
Pridružite nam se na panelu u prostorijama udruženja Krokodil u utorak, 14. maja, od 18 – 20 h.
Obavezne prijave na sledećem linku: https://tinyurl.com/yj2cns65
Kada u pretragu na sajtu Mali proizvođači upišete reč “vino”, dobićete 10 rezultata pretrage. Od vina koja nastaju u malim količinama za potrebe domaćinstva, vina u poklon paketima, do pravih malih vinarija, u zavisnosti koje i kakvo vino želite, sigurno ćete pronaći nešto po svom ukusu.
Obavezno pretražite sajt, a u nastavku teksta upoznajte se sa pričama Janovih vinograda i Organske vinarije Plavinci, čiji su vlasnici učesnici ovog panela.
“Vinarija Janovi vinogradi nalazi se u selu Parcani na oko četrdeset minuta vožnje od Beograda. Udaljena svega 37 km od centra grada. U našoj maloj vinariji uživaćete u degustaciji vrhunskih domaćih vina. Vinarija je trenutno u procesu konverzije ka organskoj proizvodnji.
Vina su napravljena isključivo od grožđa iz našeg vinograda. Grožđe je gajeno bez upotrebe štetnih pesticida uz puno manuelnog rada, znanja i ljubavi. Ukoliko nas posetite, upoznaćete vinara, a uz pogled na brda Avalsko-kosmajskog podrejona, uvidećete razliku između malih i velikih vinarija. Lepo vreme, proleće i priroda omogućavaju gostima da na kratko pobegnu iz gradske gužve i uživaju u prirodi i vrhunskim vinima. Dobro došli!”
“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:
Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.”
*Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji? Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur… Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.
O vinariji Plavinci pisali smo i na našem blogu, pa sve detaljnije možete pročitati ovde.
Još jednom vas pozivamo da nam se pridružite na panelu u prostorijama udruženja Krokodil u utorak, 14. maja, od 18 – 20 časova.
I ponovo delimo link za prijave: https://tinyurl.com/yj2cns65
Broj mesta je ograničen. Vidimo se i dobro došli.
Da li ste znali da je Hercegovina bogata divljom pčelinjom pašom sa preko tri stotine vrsta lekovitog medonosnog bilja? I koje su to biljke od kojih nastaje med specifične strukture i ukusa? Današnjom pričom vodimo vas u Hercegovinu, tačnije u Trebinje, u posetu pčelarskom gazdinstvu Skočajić.
U našem udruženju mnogo je pčelara koji u svojoj ponudi imaju različite vrste meda, ali je samo jedan Hercegovački i poliflorni. Po čemu se on razlikuje od drugih vrsta meda, pročitajte u nastavku teksta.
– Pčelarstvo je duga tradicija u našoj porodici, iako na žalost nemamo provjerene informacije koji od naših predaka je otpočeo to druženje sa pčelama. Zasigurno se zna da smo mi peta generacija pčelara i da su pčele prisutne u našoj porodici još od 20-ih godina prošlog vijeka, a možda i ranije. Dakle, tradicija je duža od jednog vijeka.
Što se tiče noviteta koje primjenjujemo u radu, kao i svaka druga grana poljoprivrede tako je i pčelarstvo kroz godine doživljavalo mnogobrojne promjene koje se odnose na tehnike i tehnologije samog posla, suočavalo se sa raznim izazovima, pojavom novih bolesti itd, te smo se morali prilagođavati. Ono što je kod nas od početka ostalo isto je činjenica da pčele proizvode med i da uplitanje čovjeka u taj proces proizvodnje samo može pokvariti jedan savršen proizvod. Ovakav stav nas kao proizvođače dovodi često do nižih prinosa meda po košnici, ali i vrhunskog kvaliteta, jer naš med ne sadrži vještački dodavane primjese.
Uloga pčelara je da obezbjedi pčelama dobre uslove za život i razvoj kolonije, da im pomogne da budu zdrave, vitalne i jake, sposobne za sakupljanje i proizvodnju nektara, bez uplitanja u sam proces nastajanja meda.
Trenutno opslužujemo oko 250 pčelinjih zajednica, od kojih u prosjeku očekujemo između 15 i 20 kilograma meda godišnje. To je dovoljno za tržište koje trenutno imamo, ali smatramo da će naše učešće u „Malim proizvođačima“ umogome pomoći da i mnogi drugi kupci saznaju za nas i probaju proizvod na koji smo ponosni, te ćemo nastaviti da širimo i unapređujemo posao.
Pčelarstvo je posao u kojem učestvuje cijela porodica (5 članova) kada to nalažu potrebe u sezoni, dok glavni teret obaveza tokom godine obavljamo moj otac i ja (Mrkša i Ognjen Skočajić)
S obzirom da se bavimo nomadskim pčelarstvom, tj. selimo pčele na više lokacija u potrazi za kvalitetnom pašom, najteže nam pada to fizičko pomjeranje košnica. Taj posao je veoma rizičan i težak, jer se obavlja tokom noći i zahtjeva angažovanje prevoznog sredstva i više učesnika. U budućnosti planiramo kupovinu platformi za smještaj pčela kako bi olakšali ovaj dio posla.
Poliflorni med nastaje na način da pčele tokom sezone posjećuju veći broj biljaka sa kojih sakupljaju med i skladište u saću. Tako da je to med nastao kao mješavina nektara sa više vrsta biljaka. Nasuprot njega monoflorni ili sortni med nastaje od samo jedne vrste biljke. Iako prilično škrt kraj sa dosta kamena i malo svega ostalog, Hercegovina je bogata divljom pčelinjom pašom sa preko tri stotine vrsta ljekovitog medonosnog bilja od kojih su najpoznatije žalfija (kadulja), zanovet, drača, vrijesak, majčina dušica.
S obzirom da u Hercegovini skoro da i nema industrijskog bilja i površina sa monokulturama kao što su suncokret, uljana repica itd, naš med uvijek u sebi sadrži više vrsta biljaka, od kojih se veliki broj koristi u tradicionalnoj (narodnoj) medicini, te to dovoljno govori o njegovim karakteristikama.
Kupci kojima su poznate osobine Hercegovačkog meda uvijek će se odlučiti za kupovinu istog u odnosu na med iz drugih krajeva. Sa druge strane veoma često dobijamo poruke podrške i pohvale na račun meda od ljudi koji prvi put probaju, pa se može zaključiti da je interesovanje u porastu. Nužno je nastaviti raditi na brendiranju i promociji kako bi što više ljudi čulo priču o našem kraju i našem „premijum“ proizvodu.
Hercegovački med vs. druge vrste medaKao i kod svake druge vrste meda, ono što je neophodno za njegovo nastajanje su zdrave i jake pčelinje zajednice, pravi izbor lokacije na kojoj je zastupljena dobra pčelinja paša sa velikim brojem različitog bilja i dobri vremenski uslovi u vrijeme cvijetanja.
S obzirom da u njegov sastav ulazi ljekovito bilje, Hercegovački med ima znatno intenzivniji ukus u poređenju sa drugim, vrlo često tamniju boju i gušću strukturu.
Zanimljivo je pomenuti da čovjek od pčela ima višestruku korist. Najpoznatiji proizvodi su med, propolis, polen, matična mliječ. Dok se u poslijednje vrijeme puno pažnje posvećuje i pčelinjem otrovu. Nauka je dokazala da je u malim dozama blagotvoran za ljudski organizam, da ubija neke zloćudne ćelije, a već odavno se zna da otrov pčela podstiče lučenje kolagena za obnavljanje kože, te se koristi u proizvodnji krema za podmlađivanje, umjesto botoksa.
Pčelarstvo nije samo posao, nego i specifičan način života u harmoniji sa prirodom. Ono može biti divan hobi, bijeg od stresa svakodnevnice, a može biti i veoma korisno dopunsko zanimanje za dopunu kućnog budžeta. Ono što je zajedničko za sve pčelare bili oni profesionalci, hobisti ili amateri je ljubav prema pčelama. Za nekoga ko razmišlja o nabavci pčela ovo je osnovni uslov. Kada je on ispunjen može se početi sa pčelarstvom, ali se budući pčelar mora naoružati i strpljenjem. Mora biti spreman na konstantno učenje, kako od samih pčela tako i iz literature, sa interneta i od starijih kolega pčelara koji rado djele svoja iskustva. Pčelarstvo iziskuje mnogo vremena, posvećenosti, truda i energije, ali će sve uloženo pčele znati da nagrade višestruko.
Naš sagovornik Ognjen Skočajić za Male proizvođače je saznao preko prijatelja, koji svoje proizvode takođe prodaje preko naše platforme. A šta sve novo možemo očekivati u ponudi Skočajića?
– Osim proizvodnje meda, zadnjih par godina smo se okrenuli i proizvodnji selekcionisanih matica za kolege pčelare kao i određenih količina matične mliječi. Takođe, planiramo proširenje palete proizvoda, pa ćemo u skorijoj budunosti u ponudi imati i pergu u kobinaciji sa medom, propolisom i matičnom mliječi.
Proizvode pčelarskog gazdinstva Skočajić možete poručiti putem njihovog profila na našem sajtu, kao i na društvenim mrežama gazdinstva – Facebook i Instagram.
A ako i sami želite da se u Srbiji bavite pčelarstvom, ali ne znate kako se registruje objekat za punjenje meda i šta je HID broj, epizoda “Kako započeti proizvodnju meda?” naše Akademije je pravo mesto za vas. Poručite od Skočajića svoj med, udobno se smestite i pogledajte šta to sve danas moraju da znaju i koje uslove treba da ispune svi koji žele da budu pčelari.
Pročitajte više
“Dvadeset osam godina bavimo se proizvodnjom voća i povrća. Sve ono što bogata Šumadija rađa, pretvorili smo u domaće džemove, slatka, sokove, kompote, ajvare i mnoge druge đakonije. Stara sveska sa receptima, pre osam godina postala je Anina “Biblija” za pokretanje dodatnog posla od kog danas živi naša porodica.
Pripremanje zimnice po tradicionalnim receptima, poslovna deviza od koje se ne odstupa. Ukus starinske zimnice bez konzervansa i mašinske prerade. Voće i povrće od kog nastaje preko sedamdeset različitih ukusa slatke i slane zimnice ručno se secka, meša i kuva na četiri šporeta na drva.
Dobrodošli u naš skromni dom. Čašica razgovora, pogledi koji govore više od reči i neizbežna gastronomska dobrodošlica.”
“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću, stari naziv je Feketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera, i ulje od koštica višanja.
Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu. Šta to znači?
Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, i u procesu smo konverzije za dobijanje organskog sertifikata, što znači da ćete piti potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera, ukusna je i slatka, i nije potrebno dodavati industrijski šećer u sok. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.
Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?
Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).
Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!
Nešto više o nama možete pogledati na sledećim linkovima: Samo višnje, sok, liker i rakija (Marka Žvaka) i Priče sa dušom.”
Pročitajte više
Kako je već uveliko počela priprema zemljišta za prolećnu sadnju, u nastavku ovog teksta videćete jedan primer kako je moguće zemljište za sadnju pripremiti bez upotrebe veštačkih đubriva i hemikalija.
Svoja iskustva i kako izgleda deo pripreme borovnice pred predstojeću sezonu, sa nama je podelio David Radovanović, vlasnik plantaže Dedovina – Blueberry farm.
Da bi shvatili način na koji biljka funkcioniše, moramo je posmatrati iz njene perspektive. Da bi biljka opstala neophodna joj je svetlost i voda. To su dva ključna elementa bez kojih biljka ne bi mogla da preživi više od nedelju dana.
Ne treba zaboraviti treći faktor koji može jako puno uticati na kvalitet života i zdravlje biljaka, a to je zemljište. Da bi lepo rasle i napredovale, biljke vole da budu u zemljištu koje je bogato humusom, koje lepo upija vodu, ali je isto tako i ocedito, pa sav višak vode koji se nakupi može nesmetano da se ocedi. Upravo je takvo zemljište u šumi.
Šuma je samoodrživi sistem koji može nesmetano da funkcioniše hiljadama i hiljadama godina bez ikakvog prisustva čoveka. To ie sistem koji je sam sebi dovoljan! Da li ste se ikada zapitali zbog čega je to tako?
Moderan čovek koji radi poljoprivredu prinuđen je da koristi razna mineralna đubriva, puno fungicida, pesticida, insekticida i ostalih štetnih hemikalija, da bi uspeo da održi proizvodnju koliko toliko isplativom. No ironično, to ga uvodi u začarani krug, jer sve što više đubriva i hemije koristi, prinosi u svetu se iz godine u godinu smanjuju. I on je prinuđen da koristi sve više i više inputa, a za uzvrat dobija sve manje i manje roda. To nema nikakvog smisla, složićete se sa mnom.
U čemu je onda problem?
Da bi našli uzrok problema treba se opet vratiti na onu šumu i posmatrati kako to priroda radi. U prirodi, pre svega nema hemikalija. Niko ne ide i ne prska unaokolo raznu hemiju. Takođe svake jeseni u prirodi opadne velika količina lišća koje prekrije zemlju i tako je čuva preko zime od smrzavanja. Kada to lišće opadne počinje da se događa jedan jako zanimljiv proces. To je proces kompostiranja.
KompostiranjeVeliki broj sićušnih organizama pronalazi svoj dom u tom lišću. Dođu razne bubice, gliste, mravi, gusenice i ostale sićušne životinjice kako bi se nahranile ostacima organske materije. One prave mnoštvo tunela i ubacuju dragocen kiseonik u svoj dom. Na taj način zemljište ostaje rastresito i zdravo. Koren biljaka može nesmetano da prođe kroz te male tunele i prolaze i samim tim može da poraste mnogo veći. Tako će svaka nova biljka dati svoj doprinos tom ekosistemu na jesen kada se osuši i izmrzne ili kada joj opadne lišće. To se tako nastavlja godinama i dolazi do stadijuma samoodrživosti.
Šta se dešava kada čovek uzore to zemljište? On uništi sav trud tih mikroorganizama koji su se godinama borili da naprave svoj dom u zemljištu. Stoga nije pravilno ni uznemiravati zemljište. Jer gde ste vi videli da neko u šumi radi duboku obradu zemljišta?
Sada kada smo shvatili šta želimo da postignemo potreban nam je način za to. Tajna leži u prirodnom procesu kompostiranja.
Napravimo sami mikrobiološko đubrivoDa li ste znali da možete sami da napravite svoje mikrobiološko đubrivo za manje od mesec dana i to jako lako i jednostavno?
Upravo to đubrivo vam može pomoći da ostvarite sve benefite koje možete videti u šumskom ekosistemu. A to su: zdrave, tj. biljke otporne na bolesti. Zatim, smanjena potreba za navodnjavanjem, jer zemljište bogato humusom zadržava mnogo više vode, ukusniji i zdraviji plodovi – ništa nije ukusno kao divlji plodovi, a to je upravo zbog kvalitetnog zemljišta, bolji biodiverzitet biljnog i životinjskog sveta, kvalitetnije rastresito i zdravije zemljište i tako dalje. Sve što možete videti u prirodi.
Čovek treba da posmatra prirodu i da koristi njene obrasce, da bi imao najkvalitetniju i najzdraviju proizvodnju.
U nekim od sledećih tekstova napisaćemo i kako se pravilno pravi i koristi kompost u vašoj bašti.
Autor teksta i forografija David Radovanović – Dedovina Blueberry farm
Pročitajte više
