Važno obaveštenje: Novine u funkcionisanju platforme Mali proizvođači hrane u Srbiji
Vreme je za određene promene
Do sada, sve što smo radili na platformi bilo je na volonterskoj osnovi. Veljko i Ana kao osnivači platforme finansirali su sve troškove u poslednje tri godine.
Naša ideja – samoodrživa platforma
Koje su to promene u daljem funkcionisanju naše platforme?
- Platforma će biti namenjena isključivo registrovanim proizvođačima
- Svi proizvođači moraju imati stranicu/listing na našem sajtu
- Naplata članarine u udruženju Mali proizvođači hrane u Srbiji
Registrovani proizvođači
Od 1. avgusta 2022. godine, na platformi će moći da se oglašavaju isključivo proizvođači koji imaju registrovana gazdinstva ili drugi vid privrednih subjekata (preduzetnik, doo). Ovo znači da dosta proizvođača više neće moći da se oglašava u našoj FB grupi i sa tim smo sasvim u redu. Jednostavno ne želimo da na platformi imamo proizvođače koji prodaju višak proizvoda iz svoje kuhinje. Nadamo se da će ova naša promena pravila nekog motivisati da svoju priču podigne na viši nivo. Ukoliko imate uslova za registraciju poljoprivrednog gazdinstva, ali do sada ga niste registrovali, možda je sada pravo vreme – pisali smo o tome kako se registruje poljoprivredno gazdinstvo. Proces nije skup i ne zahteva veliku papirologiju.
Stranica/listing proizvođača na našem sajtu
Članarine u udruženju Mali proizvođači hrane u Srbiji
Od 1. septembra 2022. godine ćemo krenuti sa naplatom članarine u udruženju Mali proizvođači hrane u Srbiji, što podrazumeva otvaranje i održavanje listinga na našem sajtu, odnosno oglašavanje u našoj FB grupi.
Kako će funkcionisati naplata članarina možete videti ovde.
Slavimo jubilej: Deseti bazar Malih proizvođača hrane
U junu prošle godine, u saradnji sa restoranom Azbuka u Beogradu, pokrenuli smo Bazar malih proizvođača hrane, sa željom da malim proizvođačima osim mogućnosti oglašavanja u našoj FB grupi i na našem sajtu, pružimo još jedan vid podrške – da se kroz neki vid “pijace”, odnosno manifestacije koju smo nazvali Bazar, predstave ljudima koji prate njihov rad, ali i da se na taj način povežu i sa drugim malim proizvođačima.
Ideja nam je da na svakom Bazaru budu različiti proizvođači, kako bismo pružili šansu za promocijom na što više proizvođača i kako bi ljudi koji dolaze na Bazar imali prilike da upoznaju što više proizvođača iz naše zemlje i probaju raznovrsne proizvode koje oni prave. S tim u vezi, za naš Bazar ne postoje prijave “otvorenog tipa” da proizvođači mogu sami da se prijave, već mi kao organizatori stalno tragamo za novim proizvođačima, koji nisu učestvovali na prethodnim Bazarima, što za nas predstavlja pravi izazov. To naravno ne znači da ne želimo da se družimo i sa proizvođačima koji su već učestvovali (više proizvođača ugostili smo dva puta), ali nam je prioritet uvek da “otkrijemo” i nove proizvođače.
Osnovni uslov za učešće na našem Bazaru je da proizvođač mora imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju (registrovanu firmu). Do sada smo održali devet Bazara malih proizvođača hrane i ugostili 89 različitih malih proizvođača iz različitih krajeva Srbije.
Sirevi, suvomesnati proizvodi, zimnica, med…
Saradnju sa restoranom Azbuka ostvarili smo jer delimo iste vrednosti i principe, pa tako i oni na svom meniju imaju proizvode malih proizvođača, a ono na šta smo posebno ponosni je da su u svoju ponudu uvrstili i proizvode nekih proizvođača koji su učestvovali na Bazaru, kao što su Destilerija Novićević iz Velike Plane i Mesara Jabuka iz Novog Pazara.
Na svakom Bazaru ugostimo maksimum 15 proizvođača i ponosni smo na to – nije nam namera da od Bazara pravimo veliku manifestaciju po broju proizvođača, već Bazar smatramo velikim na svoj način 🙂 Trudimo se da na svakom Bazaru kategorije proizvoda budu “ravnopravne” i prema tome i biramo proizvođače – možda na manifestacijama ovog tipa zarada nije na prvom mestu, ali uvek gledamo da bude raznovrsan izbor proizvoda i zdrava konkurencija.
Ipak, stekli smo utisak da ljudi najviše vole da kupuju sireve i suvomesnate proizvode 🙂
Jubilarni, deseti Bazar malih proizvođača hrane
Kao što smo s ponosom najavili Prvi bazar Malih proizvođača hrane, radujemo se da vas pozovemo i na jubilarni, Deseti bazar Malih proizvođača hrane , koji će biti održan 17. jula (nedelja), u periodu 16 – 21 h, u restoranu Azbuka (Vukova zadužbina, Kralja Milana 2, Beograd).
Na desetom Bazaru simbolično ćemo ugostiti mešovitu ekipu proizvođača sa prethodnih bazara i jednog proizvođača koji do sada nije učestvovao, a uz zvukove gitare zabavljaće nas Veljkov drug Džimi 🙂
Proizvođači koji će učestvovati na 10. Bazaru malih proizvođača hrane:
- Manufaktura delikatesa – suvomesnati proizvodi
- ZZApi pivara – zanatsko pivo
- Ajvar Radić – slatka i slana zimnica
- SZR Šejla – mantije i testenina
- Destilerija Braća Rajković – rakija i likeri
- Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić – hladno ceđena ulja i proteinska brašna
- Janovi vinogradi – vina
- Nuts platz – lešnik krem i pestonela
- Mangulica Kovilj – suvomesnati proizvodi
- Smoke and cheese – sirevi
- Poljoprivredno gazdinstvo Mićović – maline
- Mala Vlajna – med i voćni namazi
Dođite da probate i kupite kvalitetne domaće proizvode, upoznate se malim proizvođačima i timom koji stoji iza grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji!
Vidimo se u Azbuci 17. jula!
Pročitajte više
Srećna Nova godina od Malih proizvođača 🎄
Dragi mali proizvođači,
U ime tima koji vodi ovu platformu, želimo vam srećnu i uspešnu Novu godinu. 🎄
Bilo je zadovoljstvo gledati vaše porodične, zanatske priče i proizvode koje stvarate i želimo vam puno uspeha u daljem radu. Jedva čekamo da vidimo vaše i naše nove uspehe u 2022. godini. 🎅
Za Novu godinu imamo nove planove i nadamo se da se družimo i dalje! 🥂
🎄🎄🎄
Srećnu Novu godinu želimo i svim ljudima koji su članovi naše FB grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji – hvala vam što kupovinom proizvoda od proizvođača u grupi, podržavate male proizvođače iz cele Srbije. 🎁
Pročitajte višeSubvencije za poljoprivredna gazdinstva
Subvencije za poljoprivredna gazdinstva koje postoje na nacionalnom nivou u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usmerene su ka proizvođačima u cilju unapređenja poljoprivedne proizvodnje, povećanja konkurentnosti, pa i time povećanja prihoda samim poljoprivrednim gazdinstvima.
U okviru ovog Ministarstva, postoji specijalizovana institucija, Uprava za agrarna plaćanja, koja se isključivo bavi subvencijama u poljoprivredi. Njen zadatak je da omogući poljoprivrednim proizvođačima da se jasno i na pouzdan način obaveste o svim aktuelnim podsticajima u poljoprivredi.
Poljoprivredni proizvođači kroz različite fondove mogu da ostvare određene finansijske olakšice, odnosno bespovratna finansijska sredstva u zavisnosti od različitih kriterijumama.
Ovde ćemo predstaviti programe koji su namenjeni poljoprivrednim gazdinstvima, bilo da se oni bave primarnom poljoprivrednom proizvodjom, preradom poljoprivrednih proizvoda, zanatom, ili seoskim turizmom.
Direktna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Glavni i osnovni program jeste nacionalni program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U okviru ovog programa, postoje dve grupe subvencija. Prva grupa čine direktna plaćanja. Ovi podsticaji predstavljaju osnovne podsticaje koji se isplaćuju svake godine poljoprivrednom gazdinstvu za prijavljene površine ili grla stoke u određenom novčanom iznosu.
Pravo na podsticaje ostvaruje se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor. Zahtev se podnosi jedanput godišnje. Više informacija o aktuelnim podsticajima i prijavi pogledajte na sajtu Uprave za trezor.
Tako na primer, direktna plaćanja u 2021. godini isplaćivala su se u odgovarajućim maksimalnim iznosima, i to*:
- Premiju za mleko u iznosu od 10 dinara;
- Osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 4.000 dinara po hektaru;
- Podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;
- Podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
- Podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu;
- Podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;
- Podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu;
- Podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu;
- Podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu;
- Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu;
- Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu;
- Podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu;
- Podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
- Podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
- Podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
- Podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
- Podsticaje za košnice pčela u iznosu od 800 dinara po košnici;
- Podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od deset dinara po kilogramu proizvedene ribe;
- Podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 20.000 dinara po grlu;
- Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40% troškova skladištenja
Mere ruralnog razvoja
Druga grupa subvencija čine mere ruralnog razvoja. To su bespovratna sredstva u određenom procentualnom iznosu koje, između ostalog, najviše utiču na povećanje konkurentnosti poljoprivrednim gazdinstvima i povećanje prihoda poljoprivrednim proizvođačima. Drugim rečima, u zavisnosti od investicije, poljoprivredni proizvođač može da ostvari pravo na bespovratna sredstva za svoju realizovanu, ili tek planiranu investiciju. Više informacija na sledećem linku.
U okviru ovih mere, postoje:
- Posticaji za mlade poljoprivrednike;
- Posticaji za podizanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja;
- Podsticaji za podizanje novih višegodišnjih zasada vinove loze;
- Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje;
- Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje;
- Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje;
- Podrška za investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje;
- Prerada i marketing u sektoru proizvodnje vina;
- Prerada i marketing u sektoru jakih alkoholnih pića;
- Podrška investicijama u izgradnju i opremanje;
- Podrška investicijama u nabavku novih traktora;
- Podrška unapređenja kvaliteta vina i rakije i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda;
- Kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino; nabavku opreme u sektoru mesa, mleka, voća, povrća i grožđa i piva;
- Regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje;
- Organska biljna i stočarska proizvodnja;
- Očuvanje biljnih genetičkih resursa;
- Očuvanje životinjskih genetičkih resursa; očuvanje životinjskih genetičkih resursa u banci gena;
- Unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima;
- Podrška mladima u ruralnim područjima;
- Uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla;
- Diversifikaciju ekonomskih aktivnosti kroz podršku investicijama u preradu i marketing na gazdinstvu.
IPARD program
U okviru nacionalnog programa, postoji i IPARD program. IPARD program je pretpristupna pomoć koju daje Evropska unija u cilju prilagođavanja njenim zahtevima i standardima. Ova sredstva su namenjena za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane, kao i razvoj drugih aktivnosti koji se obavljaju u ruralnim područjima i na poljoprivrednim gazdinstvima (kao što je seoski turizam). Prednost IPARD programa u odnosu na naconalni program jeste što IPARD daje pravnu sigurnost. Drugim rečima, ukoliko je Vaša ideja održiva i realna, i ukoliko ispoštujete sva pravila i zahteve, zasigurno ćete dobiti finansijsku podršku koja se kreće od 50% i više u zavisnosti od različitih kriterijumima.
IPARD program je dosta složeniji od nacionalnog programa, i generalno je namenjen za jača i veća poljoprivredna gazdinstva. IPARD program je definisan kroz nekoliko mera. Za nas, tri mere su značajne, a to su:
- MERA 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (nabavka opreme, mehanizacije, izgradnja objekata i slično) – ova mera je prvenstveno namenjena primarnim poljoprivrednim proizvođačima;
- MERA 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda;
- MERA 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (podrška razvoju ruralnog turizma)
Projekat konkurentne poljoprivrede
Projekat konkurentne poljoprivrede (Serbia competitive agriculture project- SCAP) za cilj projekta ima osnaživanje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i preduzeća, i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti.
Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji pruža mogućnost poljoprivrednicima da i preduzećima da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 50% od ukupne vrednosti investicije (sa PDV-om), 40 % kreditno finansiraju iz kredita sa poslovnim bankama uz svega 10% sopstvenog učešća, za realizaciju projekata kojim će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju gazdinstava i učestvovati u razvoju konkurentnosti poljoprivrede u Republici Srbiji.
Ukupne vrednosti investicija u individualnim biznis planovima iznose (poljoprivredni proizvođači) 20.000 – 50.000 eura (tj. minimalni iznos bespovratnih sredstava od 10.000 – 25.000 eura).
Koji su osnovni uslovi za subvencije?
Ono što je zajedničko kod svih ovih nabrojanih programa jesu neki od sledećih uslova:
- Poljoprivredni proizvođač mora biti registrovan;
- Da je izmirio sve obaveze prema državi (porezi, doprinosi i druge dažbine);
- Da se projekat odnosi na poljoprivredni sektor;
- Da se mesto investicije nalazi u ruralnom području;
- Da za istu investiciju ne koristi neka druga podsticajna sredstva i slično.
Poljoprivredna gazdistva kroz ove programe mogu dobiti bespovatna finansijska sredstva u određenom procentu i za opremu, mehanizaciju, podizanje višegodišnjih zasada, organsku proizvodnju, preradu, unapređenje seoskog turizma i mnogo toga drugog.
Pročitajte višeSa ponosom vam predstavljamo: Prvi Bazar Malih proizvođača hrane
Mali proizvođači na Bazaru
- Fruškogorski zalogaj iz Male Remete
- My Veggies
- Vinarija Plavinci
- Testenina od davnina
- Farma Lazarević
- Slatka teglica
- Farma Que koza
Moje gnezdo: Sanjina domaća, ručno rađena testenina
Po obrazovanju profesor srpskog jezika i književnosti, po struci prevodilac sa engleskog na srpski jezik, a poslednjih nešto više od pet godina, vlasnica firme za proizvodnju domaće ručno rađene testenine – ovo je priča o Sanji Milosavljević iz Beograda i njenom brendu testenina Moje gnezdo.
Profesorka i prevodilac u svetu testenine
Sanja se bavi prevodilaštvom poslednjih 17 godina i kaže da je to jedan jako zanimljiv posao koji vas stalno tera da učite, da brusite svoje znanje maternjeg jezika, da istražujete neke nove oblasti u kojima nemate znanja. Tako je nastala i njena želja da se oproba u vođenju firme, da razvija neke osobine ili kvalitete koje je mislila da ima, a koji su ostajali nerazvijeni sve dok se “krila” iza monitora kompjutera. Imala je želju da uči i da se razvija, ali van zone komfora.
– Izbor da želim da proizvodim testenine je u tom smislu bio jednostavan, jer je to nešto što znam da radim, to sam naučila još kao mala. Receptura je već postojala, a onda sam testiranjem u bliskom okruženju i isprobavanjem različitih vremena mešenja i sušenja, došla do proizvoda koji je manje više isti i danas.
Dobra stvar danas je što se sve manje oseća pritisak okruženja da moramo da biramo neke škole i profesije na kojima ćemo ostati do penzije. Ja sam imala tu sreću da sam slobodno mogla da izaberem fakultet koji ću studirati, ali i slobodu da kažem da rad u školi ipak nije za mene i da želim da probam nešto drugo.
Ručno rađene testenine – po maminom starom receptu
U maloj radionici u Zemunu, Sanja je počela da radi na staroj mašinici njene mame, koja je kupljena pre više od 40 godina. Stara mašinica je sada na zasluženom odmoru, a uz nove koje je u međuvremenu kupila i pomoć koleginice u proizvodnji, može da proizvode do 20 kg testenine dnevno.
– Baza za testenine je mamin stari recept, a ja sam u međuvremenu malo eksperimentisala sa ukusima i bojama. Tako su nastale crvene, žute, zelene, crne ili narandžaste testenine. Glavna odlika Moje gnezdo testenina i ono što ih razlikuje od ostalih na tržištu, je što se rade ručno. Ne dodajem soli, šećere, učvršćivače, veštačke arome, boje ili aditive. U pitanju je prirodan proizvod, i ako vidite da je testenina obojena, u pitanju su prirodni sastojci, kao što je cvekla, spanać, kurkuma, sipino mastilo, kakao ili gljive i začinsko bilje, jer mi je stalo da proizvod bude i funkcionalan. Trudim se da svi ili skoro svi sastojci budu sa lokala, kako bismo smanjili carbon footprint, pa su brašno, spanać, jaja ili lokalno dostupni sastojci, domaćeg porekla.
Ponudu Moje gnezdo testenina čine četiri osnovna proizvoda: taljatele od pšeničnog brašna i jaja, taljatele od pšeničnog brašna, jaja i spanaća i taljatele od taljatele od pšeničnog brašna, jaja i sipinog crnila, kao i dve vrste posnih testenina, a to su testenine od integralnog speltinog brašna i integralnog pšeničnog brašna, za one koji ne jedu jaja, poste ili imaju potrebu da izbace belo brašno iz ishrane. Osim taljatela i rezanaca, Sanja pravi i mašnice (za one koji naruče preko sajta Moje gnezdo), a restoranima nudi i punjene i sveže testenine.
Boravak na farmi u Siciliji – dragoceno iskustvo
Sanja je veliki zaljubljenik u gastronomiju – voli domaće specijalitete iz cele Srbije, ali voli da istražuje i strane kuhinje i recepte, između ostalog jer smatra da se putevima hrane na neposredan način uči o drugim kulturama. Zato i ne čudi što je 2018. godine provela skoro tri meseca na Siciliji, u sklopu programa razmene Erasmus za mlade preduzetnike, u gradu koji se zove Marsala i koji je čuven upravo po jakom desertnom vinu Marsala.
– Boravila sam i radila na farmi, u porodici Maltese, koja se bavi proizvodnjom vina i maslinovog ulja ali i onim što bismo ovde nazvali “zimnica” kad bi tamo bilo ove naše kontinentalne zime. Preko dana sam radila u kuhinji, a onda sam svoje slobodno vreme koristila da učim jezik, posebno dijalekat tog kraja Sicilije, gastronomiju i tradicionalne tehnike izrade testenine. Imala sam sreću, pa sam posetila i najvećeg proizvođača testenine na Siciliji, koji svoje različite brendove plasira i u ostatak Italije, ali i izvozi, pretežno za tržište Amerike. To su iskustva i emocije koje nije lako prepričati i objasniti.
Gde možete kupiti Sanjine testenine?
Sanja planira da u narednih 3 – 5 godina otvori sopstvenu prodavnicu i ponudi ljudima i svežu, a ne samo suvu testeninu. A dok se plan ne ispuni, testenine Moje gnezdo možete kupiti u nekoliko specijalizovanih prodavnica hrane malih proizvođača u Beogradu i okolini, a možete poručiti i online, na više platformi. Naravno, Moje gnezdo testenine uvek možete poručiti preko e-shopa na veb-sajtu www.mojegnezdo.rs.
Osim što se bavi izradom testenina, u poslednjih nekoliko godina, Sanji se pružila šansa da radi sa timom ozbiljnih stručnjaka na osnaživanju žena u ruralnim delovima Srbije, gde im kroz svoje iskustvo prenosi neke osnove poslovanja, od toga koji su minimalni sanitarni i tehnički uslovi za objekte u kojima se proizvodi hrana, kako da vode neke najjednostavnije tabele tokova novca u gazdinstvima, do toga kako da ponude svoje proizvode na internetu, sa posebnim fokusom na grupu Mali proizvođači hrane u Srbiji.
Pročitajte više
Besplatan priručnik: Naš mali doprinos malim proizvođačima
Platforma Mali proizvođači pokrenuta je 2019. godine, sa željom da okupi što više malih proizvođača hrane na jednom mestu i poveže male proizvođače sa potencijalnim kupcima koji su željni domaće, zdrave hrane. Prvo je nastala naša facebook grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji (koja trenutno broji preko 90.000 članova), a ubrzo zatim i sajt, gde objavljujemo ponudu i priče malih proizvođača, kao i druge edukativne tekstove.
Nakon godinu i po dana komunikacije sa malim proizvođačima, praćenja njihovih objava u grupi i kreiranja ponude na sajtu, poželeli smo da kreiramo Priručnik, u kome ćemo objasniti sva pravila vezana za grupu i sajt, ali i podeliti savete i svoje znanje i iskustvo i za neke druge stvari, koje se tiču poslovanja uopšte. Na izradi Priručnika radili smo poslednja dva meseca i verujemo da će svim malim proizvođačima zaista biti od koristi.
Sa ponosom vam predstavljamo Priručnik za male proizvođače koji možete preuzeti klikom na sledeći link.
Javite utiske!
Pročitajte višePosadi uspeh: Online NLP radionica za male proizvođače hrane
Da li ste čuli za NLP – neurolingvističko programiranje?
Neurolingvističko programiranje (NLP) je najpoznatiji svetski komunikacioni model, odnosno metodologija koja izučava komunikaciju sa samim sobom kako bismo se samomotivisali i postigli cilj, ali i ostvarili uspešnu komunikaciju sa drugim ljudima. NLP model se u početku primenjivao u domenu psihoterapije, ali vremenom se njegovo delovanje proširilo i u drugim oblastima. U današnje vreme, mnogi ljudi koji žele da rade na sebi na ličnom i poslovnom planu, pohađaju NLP kurseve koji se održavaju širom sveta.
Dobro došli!
Plodovi mog imanja: Porodična priča sa imanja na obroncima Rajca
Porodicu Kokanović krasi velika ljubav, poštovanje, podrška, poverenje i iskrenost. Zorica i Milinko imaju troje dece, dva sina i ćerku. Stariji sin Stefan studira hotelijerstvo, ćerka Anja je na trećoj godini studija pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu, a najmlađi sin Uroš je treća godina srednje škole. Žive u Beogradu, ali svakog vikenda borave u selu Slavkovica podno Rajca, gde su kupili imanje.
Čovek i priroda – kad knjiga inspiriše
Kokanovići su privrženi prirodi celog života i kako kažu, imaju sreću jer su pronašli komad svoje zemlje u kome uživaju i ostvaruju svoje ideje:
– Ideja se rodila zahvaljujući knjizi Vladimira Megrea – Anastasija, u kojoj se na najplemenitiji i najlepši način opisuje čovek, stvaranje, svrha postojanja i njegovo jedinstvo sa prirodom. Knjiga je na nas ostavila snažan utisak i tada smo suprug i ja poželeli da imamo negde svoj hektar zemlje, na kome ćemo da stvaramo jedan novi potpuni smisao za svoju porodicu. Zbog našeg posla, želeli smo da to bude negde u blizini Beograda, kako bismo mogli što češće da odlazimo na naše imanje. I sada se sećam jedne nedelje u avgustu, trenutka kada smo naišli na oglas o prodaji jednog porodičnog imanja u Slavkovici, kod Ljiga. Otišli smo, videli, zaljubili se na prvi pogled i odmah rešili da kupimo – priča nam Zorica.
Proizvodi od maline i kupine
S obzirom da se imanje koje su kupili u Slavkovici prostire na 20 hektara i imali su veliku površinu za korišćenje na raspolaganju, želeli su da pokušaju nešto da proizvode, da imaju razonodu kada odu na imanje.
– Moj suprug Milinko je rodom iz Ivanjice i nekako smo uvek slušali o toj lepotici malini, jer tamo svi imaju svoje maline pa se onda podrazumevalo da na imanju posadimo i svoj zasad maline. Napravili smo radnu akciju u kojoj su nam pomogli naši prijatelji i kumovi i uz druženje, smejanje i zabavu, posadismo malinjak.
Nismo ni bili svesni koliko je zahtevno i ozbiljno baviti se proizvodnjom bilo čega na selu i u poljoprivredi, ali nama je to bio izazov, zadovoljstvo i nešto novo u našim životima što nam je donelo veliku sreću.
U ponudi imamo tri proizvoda: namaz od maline, sok od maline i sok od kupine. Kada smo počeli da pravimo džem od maline, pravili smo ga po receptu za džem, naravno. Međutim, kada smo odneli na analizu za nutritivne vrednosti i bezbednost, ovlašćena ustanova koja se bavi kvalitetom hrane nam je rekla da nismo napravili džem već namaz. Tada smo i saznali da, da bi se proizvod zvao džem, potrebno je da bude min 65% suve materije, tj. šećera, a u našem namazu ima 42% suve materije. Bilo nam je malo krivo zbog toga, ali smo ostali pri svom receptu koji je mnogo zdraviji i ima manje šećera, iako se zove namaz od maline.
Prošle godine smo počeli i proizvodnju sokova od maline i kupine koji su od 100% voća po ideji mog supruga, bez ikakvih dodataka, samo isceđena i pasterizovana malina i kupina.
Zaista se trudimo da proizvodimo zdrave proizvode jer osećamo dužnost da blagoslove i darove prirode pretočimo u zdravlje.
Svaki vikend provode na selu
Kokanovići uglavnom sve rade sami, porodično: od održavanja malinjaka, branja i prerade, do marketinga i prodaje. Sve je veoma zahtevno i nadaju se da će uspeti da se razviju. Za sada ne mogu da žive samo od proizvodnje, jer su potrebna velika ulaganja, tako da su još uvek zavisni od posla koji primarno obavljaju. Zorica radi u Pošti, a Milinko u ugostiteljstvu.
– I posle četiri godine, još uvek radimo, moglo bi se reći dva posla – naš primaran posao u Beogradu i vikendom na našem imanju – slobodne dane imamo samo kada padne veliki sneg i kada su minusi. Na selu smo svakog, ali svakog vikenda i uvek ima nešto da se radi. Uglavnom sve sami radimo, iako imamo pomoć od naših komšija koji nam pomažu u oranju, prskanju i branju malina. Mnogo smo im zahvalni, svi su tako divni ljudi. Naučili smo da samo uzajamnim pomaganjem možemo da napravimo nešto značajno i veliko. Sa ponosom možemo da se pohvalimo da smo krajem prošle godine pokrenuli i proizvodnju rakije, koja se zove Iskrena rakija i džina, koji smo nazvali Cloud Rider. Nadamo se da će se kvalitet naših proizvoda prepoznati i da će naši zadovljni klijenti biti oduševljeni našim novim proizvodima.
Planovi za budućnost
Kokanovići su sav rod od 4 tone prošle godine pretvorili u sokove i namaz i trenutno je to njihov kapacitet. Za sada, Plodovi mog imanja dostupni su u nekoliko prodavnica hrane u Beogradu, kao i u par restorana.
– Naši planovi su veliki, nadamo se da ćemo povećati prodaju. Za sada smo proizvodnju postavili na čvrstim temeljima, dobili smo sve potrebne dozvole od zakonskih do dozvola za zdravstvene ispravnosti, put je bio veoma dug i kompikovan, i sada smo spremni za povećanje proizvodnje. Nadamo se da ćemo uspeti u našim vizijama. Imamo veliko imanje sa ogromnim potencijalom, tako da ćemo videti u kom pravcu ćemo se razvijati, smeši nam se ideja o seoskom turizmu, kako bismo omogućili našim prijateljima, pratiocima i poslovnim partnerima da mogu da dođu kod nas i da se uvere u lepote našeg predela, da vide gde se naši proizvodi rađaju i da uživaju u selu.
Pročitajte više
Mali proizvođači za velike heroje
Svesni žrtve koju lekari i medicinski tehničari u bolnicama širom Srbije podnose od marta meseca, kompanija Srberry iz Kosjerića pokrenula je akciju podrške zdravstvenim radnicima pod nazivom Mali proizvođači za velike heroje, sa ciljem da zdravstvenim radnicima u COVID bolnicama širom Srbije bar malo olakšaju nošenje skafandera, gumenih čizama, vizira, maski i rukavica, kao i neprospavane noći i naporne smene u crvenoj zoni.
Mali proizvođači velikog srca
Uputili su poziv malim proizvođačima i u akciju su krenuli u ponedeljak, 28. decembra – više od 20 proizvođača iz užičkog kraja, ljudi velikog srca, odazvalo se i doniralo svoje proizvode: sokove, džemove, med i suvomesnate proizvode. Red je da ih spomenemo:
Proizvodnja mesa i mesnih prerađevina:
- Szr Stojanović plus, Kačer Užice
- Aćim d.o.o. Mušvete Užice
- Szr za preradu mesa Brković, Kačer, Užice
- Braća Stojanović, Mačkat, Užice
- Vladimir Andžić, Mačkat, Užice
- Prerada mesa Radovanović, Šljivovica, Čajetina
- SZR Rupić, Čajetina, Mačkat
- Szr Petronijević, Golovo, Čajetina
- Mesara Čava, Čajetina, Zlatibor
- Smuđa d.o.o. Čajetina Zlatibor
- Stojanović produkt, Mačkat, Čajetina
- ZR Era, Čajetina, Kriva Reka
- SZR Badžo, Čajetina Mačkat,
Sokovi i džemovi:
- Srberry sokovi, Kosjerić
- Zadruga Kosjerka, Kosjerić
- Čarobna šuma, Bela zemlja, Užice
Med:
- Poljoprivredno gazdinstvo Đoki, Nada i Radovan Đokić, Kosjerić
- Poljoprivreno gazdinstvo Hadži Milija Joksimović, Skakavci, Kosjerić
- Poljoprivredno gazdinstvo Milivojević, Kosjerić
.
Proizvode su odneli u njima najbližu COVID bolnicu, u Užicu.
Pridružite se akciji
O njihovoj ideji obavestili su desetine proizvođača hrane širom Srbije da isto urade u svom kraju i animiraju svoje kolege proizvođače:
“Posebno nas raduje odaziv malih proizvođača i pozitivne reakcije na naš poziv da se priključe. Ukoliko smo inspirisali neke naše kolege, ili ljude dobre volje da učine ovo u svojim opštinama, biće nam puno srce kao kada smo u ponedeljak nosili proizvode junacima u belim mantilima.” – kaže Nikola, iz kompanije Srberry.
Pozivamo sve proizvođače hrane u Srbiji da se priključe akciji Mali proizvođači za velike heroje u skladu sa svojim mogućnostima. Ukoliko imate želju da napravite sličnu akciju u svom kraju, kompanija Srberry vam može pomoći u organizaciji.
Budimo solidarni, dajmo svoj doprinos!
Pročitajte više