Beli luk: Mit, magija ili činjenica?

Hiljadama godinama beli luk se koristi kao hrana i lek. Ljudi su tvrdili da beli luk može da otera vampire, da izleči kugu i, u novije vreme, da spreči običnu prehladu. Ali da li ove tvrdnje imaju savremenu medicinsku osnovu? Evo činjenica i mitova o zdravstvenim prednostima belog luka.

Mitovi o i sujeverja o belom luku

Neke tvrdnje o belom luku su potencijalno opasne jer nemaju nikakvu medicinsku osnovu. Osim toga, vekovima su ljudi širom sveta verovali da beli luk ima magične moći. Bio je odgovoran za odbijanje vampira, zlih duhova i smrtonosnih bolesti. Savremeni svet nije toliko zabrinut za vampire, ali veći deo populacije veruje da beli luk ima izuzetne isceliteljske moći.

Neka uobičajena sujeverja o belom luku uključuju:

Beli luk kao glavni neprijatelj vampira

Još od starog Egipta, beli luk se u mnogim kulturama smatrao biljkom čistoće i korišćen je za odbijanje zla i bolesti. Južnoslovenska narodna verovanja smatrala su beli luk moćnim zaštitnikom od demona, vukodlaka i vampira. Da bi se oterali vampiri, beli luk se mogao nositi, okačiti na prozore ili trljati po dimnjacima i ključaonicama. Mnoga područja istočne Azije su takođe imala verovanja da će trljanje belog luka po telu držati vampire na odstojanju.

Beli luk kao sredstvo za odvraćanje komaraca

Mnogi ljudi veruju da konzumiranje belog luka može pomoći da se insekti odalje. To naizgled ima smisla. Ljudi privlače komarce ugljen-dioksidom koji izdišu. Nakon što jedemo beli luk, mi emitujemo jedinjenja sumpora iz daha i kože, tako da bi bilo logično da bi to moglo biti prepreka za male krvopije. Međutim, istraživačka studija iz 2005. otkrila je da su učesnici koji su jeli veliku količinu dodataka belog luka, a zatim bili izloženi komarcima, ujedani jednako često u dane kada ga nisu konzumirali.

Nošenje belog luka sprečava prehladu

Neki ljudi veruju da će vas nošenje čena belog luka zaštiti od obične prehlade ili gripa. Istina je, zapravo, da morate da jedete beli luk da biste ojačali imunitet ili da biste se borili protiv upale.

Utvrđene zdravstvene prednosti belog luka

Ljudi su izneli mnoge tvrdnje o zdravstvenim prednostima belog luka. Neke od njih su temeljno istražene i potkrepljene naučnim dokazima, ali mnoge su zasnovane na neuverljivim studijama ili potpuno lažnim tvrdnjama.

Ovo su činjenice o belom luku koje znamo:

Beli luk može pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska

Jedno od najnovijih otkrića je efekat belog luka na visok krvni pritisak. Pregled 11 studija o belom luku i krvnom pritisku pokazao je da beli luk smanjuje sistolni (gornji) krvni pritisak u proseku za 4,6 mmHg. Rezultati kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom bili su još ohrabrujući sa prosečnim smanjenjem krvnog pritiska od 8,4mmHg sistolnog i 7,3 mmHg dijastolnog (donjeg) pritiska.

Beli luk ima antibiotska svojstva

Mnogi ljudi pokušavaju da izbegnu uzimanje antibiotika zbog njihovog štetnog dejstva na dobre crevne bakterije. Prirodne alternative antibioticima traže se i za one osobe koje pate od alergijskih reakcija na lekove. 

Beli luk se smatra jednom od naših najboljih prirodnih opcija jer njegove hemikalije imaju antibakterijska, antivirusna i antiparazitska svojstva. Do danas, studije su pokazale da je beli luk efikasan lek protiv bakterija ešerihije koli i tuberkuloze otporne na lekove. Iako beli luk ima neke antibiotske prednosti, on ne bi trebalo da bude zamena za lekove koje je prepisao lekar.

Beli luk može pomoći u prevenciji prehlade

U jednoj studiji, grupa od 146 zdravih učesnika uzimala je suplemente belog luka tri meseca. Utvrđeno je da je ta grupa imala 63% smanjenu šansu da se prehladi, a ako jeste, njihova prehlada je trajala kraće.

Beli luk može pomoći u smanjenju holesterola

Istraživači su proučavali beli luk kao potencijalni način za smanjenje holesterola. Ispitivanje sprovedeno na pacovima koji pate od hiperholesterolemije izazvane ishranom sa visokim holesterolom pokazalo je značajno smanjene nivoe serumskog holesterola, triglicerida i LDL (lošeg) holesterola. Ispitivanja na ljudima su takođe ohrabrujuća, pregled iz 2014. otkrio je da preparati od belog luka značajno smanjuju serumski holesterol i trigliceride.

Proizvođači belog luka ili proizvoda sa belim lukom na Malim proizvođačima

1. PG Mihajlov – Poljoprivredno gazdinstvo Mihajlov iz banatskog sela Idvora proizvodi domaći jesenji beli luk.
2. Ukusi Kopaonika – Poljoprivredno gazdinstvo Karanović se nalazi na 800 m nadmorske visine, u Rudnici podno Kopaonika. Proizvode kačkavalj sa belim lukom.
3. My Veggies – PG Miloje Živanović je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018., koje se bavi uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Proizvode beli luk u prahu. 

Važno obaveštenje: Novine u funkcionisanju platforme Mali proizvođači hrane u Srbiji

Slavimo jubilej: Deseti bazar Malih proizvođača hrane

U junu prošle godine, u saradnji sa restoranom Azbuka u Beogradu, pokrenuli smo Bazar malih proizvođača hrane, sa željom da malim proizvođačima osim mogućnosti oglašavanja u našoj FB grupi i na našem sajtu, pružimo još jedan vid podrške – da se kroz neki vid “pijace”, odnosno manifestacije koju smo nazvali Bazar, predstave ljudima koji prate njihov rad, ali i da se na taj način povežu i sa drugim malim proizvođačima.

Ideja nam je da na svakom Bazaru budu različiti proizvođači, kako bismo pružili šansu za promocijom na što više proizvođača i kako bi ljudi koji dolaze na Bazar imali prilike da upoznaju što više proizvođača iz naše zemlje i probaju raznovrsne proizvode koje oni prave. S tim u vezi, za naš Bazar ne postoje prijave “otvorenog tipa” da proizvođači mogu sami da se prijave, već mi kao organizatori stalno tragamo za novim proizvođačima, koji nisu učestvovali na prethodnim Bazarima, što za nas predstavlja pravi izazov. To naravno ne znači da ne želimo da se družimo i sa proizvođačima koji su već učestvovali (više proizvođača ugostili smo dva puta), ali nam je prioritet uvek da “otkrijemo” i nove proizvođače.

Osnovni uslov za učešće na našem Bazaru je da proizvođač mora imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili preduzetničku radnju (registrovanu firmu). Do sada smo održali devet Bazara malih proizvođača  hrane i ugostili 89 različitih malih proizvođača iz različitih krajeva Srbije.

Sirevi, suvomesnati proizvodi, zimnica, med…

Saradnju sa restoranom Azbuka ostvarili smo jer delimo iste vrednosti i principe, pa tako i oni na svom meniju imaju proizvode malih proizvođača, a ono na šta smo posebno ponosni je da su u svoju ponudu uvrstili i proizvode nekih proizvođača koji su učestvovali na Bazaru, kao što su Destilerija Novićević iz Velike Plane i Mesara Jabuka iz Novog Pazara.

Na svakom Bazaru ugostimo maksimum 15 proizvođača i ponosni smo na to – nije nam namera da od Bazara pravimo veliku manifestaciju po broju proizvođača, već Bazar smatramo velikim na svoj način 🙂 Trudimo se da na svakom Bazaru kategorije proizvoda budu “ravnopravne” i prema tome i biramo proizvođače – možda na manifestacijama ovog tipa zarada nije na prvom mestu, ali uvek gledamo da bude raznovrsan izbor proizvoda i zdrava konkurencija.

Ipak, stekli smo utisak da ljudi najviše vole da kupuju sireve i suvomesnate proizvode 🙂

Jubilarni, deseti Bazar malih proizvođača hrane

Kao što smo s ponosom najavili Prvi bazar Malih proizvođača hrane, radujemo se da vas pozovemo i na jubilarni, Deseti bazar Malih proizvođača hrane , koji će biti održan 17. jula (nedelja), u periodu 16 – 21 h, u restoranu Azbuka (Vukova zadužbina, Kralja Milana 2, Beograd).

Na desetom Bazaru simbolično ćemo ugostiti mešovitu ekipu proizvođača sa prethodnih bazara i jednog proizvođača koji do sada nije učestvovao, a uz zvukove gitare zabavljaće nas Veljkov drug Džimi 🙂

Proizvođači koji će učestvovati na 10. Bazaru malih proizvođača hrane:

• Manufaktura delikatesa – suvomesnati proizvodi
• ZZApi pivara – zanatsko pivo
• Ajvar Radić – slatka i slana zimnica
• SZR Šejla – mantije i testenina
• Destilerija Braća Rajković – rakija i likeri
• Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić – hladno ceđena ulja i proteinska brašna
• Janovi vinogradi – vina
• Nuts platz – lešnik krem i pestonela
• Mangulica Kovilj – suvomesnati proizvodi
• Smoke and cheese – sirevi
• Poljoprivredno gazdinstvo Mićović – maline
• Mala Vlajna – med i voćni namazi

Dođite da probate i kupite kvalitetne domaće proizvode, upoznate se malim proizvođačima i timom koji stoji iza grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji! 

Vidimo se u Azbuci 17. jula! 

Srećna Nova godina od Malih proizvođača 🎄

Dragi mali proizvođači,

U ime tima koji vodi ovu platformu, želimo vam srećnu i uspešnu Novu godinu. 🎄

Bilo je zadovoljstvo gledati vaše porodične, zanatske priče i proizvode koje stvarate i želimo vam puno uspeha u daljem radu. Jedva čekamo da vidimo vaše i naše nove uspehe u 2022. godini. 🎅

Za Novu godinu imamo nove planove i nadamo se da se družimo i dalje!  🥂

🎄🎄🎄

Srećnu Novu godinu želimo i svim ljudima koji su članovi naše FB grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji – hvala vam što kupovinom proizvoda od proizvođača u grupi, podržavate male proizvođače iz cele Srbije. 🎁

Subvencije za poljoprivredna gazdinstva

Subvencije za poljoprivredna gazdinstva koje postoje na nacionalnom nivou u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usmerene su ka proizvođačima u cilju unapređenja poljoprivedne proizvodnje, povećanja konkurentnosti, pa i time povećanja prihoda samim poljoprivrednim gazdinstvima.

U okviru ovog Ministarstva, postoji specijalizovana institucija, Uprava za agrarna plaćanja, koja se isključivo bavi subvencijama u poljoprivredi. Njen zadatak je da omogući poljoprivrednim proizvođačima da se jasno i na pouzdan način obaveste o svim aktuelnim podsticajima u poljoprivredi.

Poljoprivredni proizvođači kroz različite fondove mogu da ostvare određene finansijske olakšice, odnosno bespovratna finansijska sredstva u zavisnosti od različitih kriterijumama.

Ovde ćemo predstaviti programe koji su namenjeni poljoprivrednim gazdinstvima, bilo da se oni bave primarnom poljoprivrednom proizvodjom, preradom poljoprivrednih proizvoda, zanatom, ili seoskim turizmom.

Direktna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Glavni i osnovni program jeste nacionalni program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U okviru ovog programa, postoje dve grupe subvencija. Prva grupa čine direktna plaćanja. Ovi podsticaji predstavljaju osnovne podsticaje koji se isplaćuju svake godine poljoprivrednom gazdinstvu za prijavljene površine ili grla stoke u određenom novčanom iznosu.  

Pravo na podsticaje ostvaruje se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor. Zahtev se podnosi jedanput godišnje. Više informacija o aktuelnim podsticajima i prijavi pogledajte na sajtu Uprave za trezor.

Tako na primer, direktna plaćanja u 2021. godini isplaćivala su se u odgovarajućim maksimalnim iznosima, i to*:

1. Premiju za mleko u iznosu od 10 dinara;
2. Osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 4.000 dinara po hektaru;
3. Podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;
4. Podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
5. Podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu;
6.  Podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;
7. Podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu;
8. Podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu;
9. Podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu;
10. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu;
11. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu;
12. Podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu;
13. Podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
14. Podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu;
15. Podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu;
16. Podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu;
17. Podsticaje za košnice pčela u iznosu od 800 dinara po košnici;
18. Podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od deset dinara po kilogramu proizvedene ribe;
19. Podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 20.000 dinara po grlu;
20. Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40% troškova skladištenja 

*Izvor

Mere ruralnog razvoja

Druga grupa subvencija čine mere ruralnog razvoja. To su bespovratna sredstva u određenom procentualnom iznosu koje, između ostalog, najviše utiču na povećanje konkurentnosti poljoprivrednim gazdinstvima i povećanje prihoda poljoprivrednim proizvođačima. Drugim rečima, u zavisnosti od investicije, poljoprivredni proizvođač može da ostvari pravo na bespovratna sredstva za svoju realizovanu, ili tek planiranu investiciju. Više informacija na sledećem linku.

U okviru ovih mere, postoje:

1. Posticaji za mlade poljoprivrednike;
2. Posticaji za podizanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja;
3. Podsticaji za podizanje novih višegodišnjih zasada vinove loze; 
4. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje;
5. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
6. Podrška za investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
7. Podrška za investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje; 
8. Prerada i marketing u sektoru proizvodnje vina; 
9. Prerada i marketing u sektoru jakih alkoholnih pića; 
10. Podrška investicijama u izgradnju i opremanje;
11. Podrška investicijama u nabavku novih traktora; 
12. Podrška unapređenja kvaliteta vina i rakije i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda;
13. Kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino; nabavku opreme u sektoru mesa, mleka, voća, povrća i grožđa i piva;
14. Regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje;
15. Organska biljna i stočarska proizvodnja; 
16. Očuvanje biljnih genetičkih resursa; 
17. Očuvanje životinjskih genetičkih resursa; očuvanje životinjskih genetičkih resursa u banci gena;
18. Unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima; 
19.  Podrška mladima u ruralnim područjima;
20.  Uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla; 
21. Diversifikaciju ekonomskih aktivnosti kroz podršku investicijama u preradu i marketing na gazdinstvu.

IPARD program

U okviru nacionalnog programa, postoji i IPARD program. IPARD program je pretpristupna pomoć koju daje Evropska unija u cilju prilagođavanja njenim zahtevima i standardima. Ova sredstva su namenjena za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane, kao i razvoj drugih aktivnosti koji se obavljaju u ruralnim područjima i na poljoprivrednim gazdinstvima (kao što je seoski turizam). Prednost IPARD programa u odnosu na naconalni program jeste što IPARD daje pravnu sigurnost. Drugim rečima, ukoliko je Vaša ideja održiva i realna, i ukoliko ispoštujete sva pravila i zahteve, zasigurno ćete dobiti finansijsku podršku koja se kreće od 50% i više u zavisnosti od različitih kriterijumima.

IPARD program je dosta složeniji od nacionalnog programa, i generalno je namenjen za jača i veća poljoprivredna gazdinstva. IPARD program je definisan kroz nekoliko mera. Za nas, tri mere su značajne, a to su:

1. MERA 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (nabavka opreme, mehanizacije, izgradnja objekata i slično) – ova mera je prvenstveno namenjena primarnim poljoprivrednim proizvođačima;
2. MERA 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda;
3. MERA 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (podrška razvoju ruralnog turizma)

Projekat konkurentne poljoprivrede

Projekat konkurentne poljoprivrede (Serbia competitive agriculture project- SCAP) za cilj projekta ima osnaživanje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i preduzeća, i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti.

Projekat konkurentne poljoprivrede u Srbiji pruža mogućnost poljoprivrednicima da i preduzećima da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 50% od ukupne vrednosti investicije (sa PDV-om), 40 % kreditno finansiraju iz kredita sa poslovnim bankama uz svega 10% sopstvenog učešća, za realizaciju projekata kojim će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju gazdinstava i učestvovati u razvoju konkurentnosti poljoprivrede u Republici Srbiji.

Ukupne vrednosti investicija u individualnim biznis planovima iznose (poljoprivredni proizvođači) 20.000 – 50.000 eura (tj. minimalni iznos bespovratnih sredstava od 10.000 – 25.000 eura). 

Koji su osnovni uslovi za subvencije?

Ono što je zajedničko kod svih ovih nabrojanih programa jesu neki od sledećih uslova:

1. Poljoprivredni proizvođač mora biti registrovan;
2. Da je izmirio sve obaveze prema državi (porezi, doprinosi i druge dažbine);
3. Da se projekat odnosi na poljoprivredni sektor;
4. Da se mesto investicije nalazi u ruralnom području;
5. Da za istu investiciju ne koristi neka druga podsticajna sredstva i slično.

Poljoprivredna gazdistva kroz ove programe mogu dobiti bespovatna finansijska sredstva u određenom procentu i za opremu, mehanizaciju, podizanje višegodišnjih zasada, organsku proizvodnju, preradu, unapređenje seoskog turizma i mnogo toga drugog.

Sa ponosom vam predstavljamo: Prvi Bazar Malih proizvođača hrane

Mali proizvođači na Bazaru

• Fruškogorski zalogaj iz Male Remete
• My Veggies
• Vinarija Plavinci
• Testenina od davnina
• Farma Lazarević
• Slatka teglica
• Farma Que koza

Besplatan priručnik: Naš mali doprinos malim proizvođačima

Platforma Mali proizvođači pokrenuta je 2019. godine, sa željom da okupi što više malih proizvođača hrane na jednom mestu i poveže male proizvođače sa potencijalnim kupcima koji su željni domaće, zdrave hrane. Prvo je nastala naša facebook grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji (koja trenutno broji preko 90.000 članova), a ubrzo zatim i sajt, gde objavljujemo ponudu i priče malih proizvođača, kao i druge edukativne tekstove.

Nakon godinu i po dana komunikacije sa malim proizvođačima, praćenja njihovih objava u grupi i kreiranja ponude na sajtu, poželeli smo da kreiramo Priručnik, u kome ćemo objasniti sva pravila vezana za grupu i sajt, ali i podeliti savete i svoje znanje i iskustvo i za neke druge stvari, koje se tiču poslovanja uopšte.  Na izradi Priručnika radili smo poslednja dva meseca i verujemo da će svim malim proizvođačima zaista biti od koristi.

Sa ponosom vam predstavljamo Priručnik za male proizvođače koji možete preuzeti klikom na sledeći link.

Javite utiske!

Posadi uspeh: Online NLP radionica za male proizvođače hrane

Plodovi mog imanja: Porodična priča sa imanja na obroncima Rajca

Porodicu Kokanović krasi velika ljubav, poštovanje, podrška, poverenje i iskrenost. Zorica i Milinko imaju troje dece, dva sina i ćerku. Stariji sin Stefan studira hotelijerstvo, ćerka Anja je na trećoj godini studija pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu, a najmlađi sin Uroš je treća godina srednje škole. Žive u Beogradu, ali svakog vikenda borave u selu Slavkovica podno Rajca, gde su kupili imanje. 

Čovek i priroda – kad knjiga inspiriše

Kokanovići su privrženi prirodi celog života i kako kažu, imaju sreću jer su pronašli komad svoje zemlje u kome uživaju i ostvaruju svoje ideje:

– Ideja se rodila zahvaljujući knjizi Vladimira Megrea – Anastasija, u kojoj se na najplemenitiji i najlepši način opisuje čovek, stvaranje, svrha postojanja i njegovo jedinstvo sa prirodom. Knjiga je na nas ostavila snažan utisak i tada smo suprug i ja poželeli da imamo negde svoj hektar zemlje, na kome ćemo da stvaramo jedan novi potpuni smisao za svoju porodicu. Zbog našeg posla, želeli smo da to bude negde u blizini Beograda, kako bismo mogli što češće da odlazimo na naše imanje. I sada se sećam jedne nedelje u avgustu, trenutka kada smo naišli na oglas o prodaji jednog porodičnog imanja u Slavkovici, kod Ljiga. Otišli smo, videli, zaljubili se na prvi pogled i odmah rešili da kupimo – priča nam Zorica.

Ljubav na prvi pogled – imanje porodice Kokanović u Slavkovici

Proizvodi od maline i kupine

S obzirom da se imanje koje su kupili u Slavkovici prostire na 20 hektara i imali su veliku površinu za korišćenje na raspolaganju, želeli su da pokušaju nešto da proizvode, da imaju razonodu kada odu na imanje.  

– Moj suprug Milinko je rodom iz Ivanjice i nekako smo uvek slušali o toj lepotici malini, jer tamo svi imaju svoje maline pa se onda podrazumevalo da na imanju posadimo i svoj zasad maline. Napravili smo radnu akciju u kojoj su nam pomogli naši prijatelji i kumovi i uz druženje, smejanje i zabavu, posadismo malinjak.

Malinjak porodice Kokanović

U ponudi imamo tri proizvoda: namaz od maline, sok od maline i sok od kupine. Kada smo počeli da pravimo džem od maline, pravili smo ga po receptu za džem, naravno. Međutim, kada smo odneli na analizu za nutritivne vrednosti i bezbednost, ovlašćena ustanova koja se bavi kvalitetom hrane nam je rekla da nismo napravili džem već namaz. Tada smo i saznali da, da bi se proizvod zvao džem, potrebno je da bude min 65% suve materije, tj. šećera, a u našem namazu ima 42% suve materije. Bilo nam je malo krivo zbog toga, ali smo ostali pri svom receptu koji je mnogo zdraviji i ima manje šećera, iako se zove namaz od maline.  

Prošle godine smo počeli i proizvodnju sokova od maline i kupine koji su od 100% voća po ideji mog supruga, bez ikakvih dodataka, samo isceđena i pasterizovana malina i kupina. 

Zaista se trudimo da proizvodimo zdrave proizvode jer osećamo dužnost da blagoslove i darove prirode pretočimo u zdravlje.

Svaki vikend provode na selu

Kokanovići uglavnom sve rade sami, porodično: od održavanja malinjaka, branja i prerade, do marketinga i prodaje. Sve je veoma zahtevno i nadaju se da će uspeti da se razviju. Za sada ne mogu da žive samo od proizvodnje, jer su potrebna velika ulaganja, tako da su još uvek zavisni od posla koji primarno obavljaju. Zorica radi u Pošti, a Milinko u ugostiteljstvu.

– I posle četiri godine, još uvek radimo, moglo bi se reći dva posla – naš primaran posao u Beogradu i vikendom na našem imanju – slobodne dane imamo samo kada padne veliki sneg i kada su minusi. Na selu smo svakog, ali svakog vikenda i uvek ima nešto da se radi. Uglavnom sve sami radimo, iako imamo pomoć od naših komšija koji nam pomažu u oranju, prskanju i branju malina. Mnogo smo im zahvalni, svi su tako divni ljudi. Naučili smo da samo uzajamnim pomaganjem možemo da napravimo nešto značajno i veliko.  Sa ponosom možemo da se pohvalimo da smo krajem prošle godine pokrenuli i proizvodnju rakije, koja se zove Iskrena rakija i džina, koji smo nazvali Cloud Rider. Nadamo se da će se kvalitet naših proizvoda prepoznati i da će naši zadovljni klijenti biti oduševljeni našim novim proizvodima.

Planovi za budućnost

Kokanovići su sav rod od 4 tone prošle godine pretvorili u sokove i namaz i trenutno je to njihov kapacitet. Za sada, Plodovi mog imanja dostupni su u nekoliko prodavnica hrane u Beogradu, kao i u par restorana. 

– Naši planovi su veliki, nadamo se da ćemo povećati prodaju. Za sada smo proizvodnju postavili na čvrstim temeljima, dobili smo sve potrebne dozvole od zakonskih do dozvola za zdravstvene ispravnosti, put je bio veoma dug i kompikovan, i sada smo spremni za povećanje proizvodnje. Nadamo se da ćemo uspeti u našim vizijama. Imamo veliko imanje sa ogromnim potencijalom, tako da ćemo videti u kom pravcu ćemo se razvijati, smeši nam se ideja o seoskom turizmu, kako bismo omogućili našim prijateljima, pratiocima i poslovnim partnerima da mogu da dođu kod nas i da se uvere u lepote našeg predela, da vide gde se naši proizvodi rađaju i da uživaju u selu.