RASTIĆ – D Sjenički mlečni proizvodi

Gazdinstvo Rastić (RASTIĆ – D) iz Sjenice poznato je po svojoj posvećenosti poljoprivredi i stočarstvu. Naše gazdinstvo je osnovano sa ciljem očuvanja tradicije i proizvodnje visokokvalitetnih mlečnih proizvoda.

Prepoznajući kvalitet našeg mleka, odlučili smo da otvorimo mini siranu i započnemo proizvodnju sjeničkog sira. Naša mini mlekara koristi tradicionalne recepte i savremene tehnologije za stvaranje autentičnog proizvoda.

Sjenički sir iz naše mini mlekare prepoznatljiv je po svojoj bogatoj teksturi i punom ukusu.

Mlekara Kajsija

Mi smo porodično gazdinstvo koje se stočarstvom bavi preko 40 godina. U želji da zaokružimo proizvodnju počeli smo sa proizvodnjom krem sira kao radionica sira “Kajsija”. Nakon pauze, dvoje dece i izgradnje mlekare sada smo porodična mlekara “Kajsija”. Naš krem sir je specifičan po tome što ima mazivu strukturu, ali u isto vreme je i dovoljno kompaktan da se može seći u krišku. U proizvodnji sira učestvuju supružnici Ivana i Dejan, diplomirani inženjeri poljoprivrede, dok brigu oko imanja i krava preuzimaju i Dejanovi roditelji.

Samo ime mlekare je nastalo po uzoru na drvo kajsije, staro više od 50 godina koje se nalazi ispred porodične kuće i koje je “videlo” lepe i manje lepe trenutke koji su pratili našu porodicu, a snažno odolevala vremenu, nepogodama i bolestima. Takođe, kada se pogleda iz daljine izgleda kao da grli kuću svojim granama jer je nagnuta prema njoj. Otuda inspiracija za ime… Spoj zahvalnosti, pravih vrednosti, porodici i tradiciji.

Sir Art

Mi smo Sir Art, radionica sireva, nalazimo se u selu Takovu kod Uba.

Ja sam Jovica Radovanović. Vratio sam se u rodno selo, ali nisam sedeo skrštenih ruku. Tajne ovog mlekarskog zanata bile su mi poznate, ali sam tek sada počeo da primenjujem neka davno stečena znanja.U pitanju je bila tajna švajcarska receptura porodice Tellmann, a onda sam se ja malo zaigrao i počeo da radim razne vrste sireva. Udružio sam ljubav i iskustvo i odlučio da se bavim proizvodnjom sireva, ali na malo specifičan, rekao bih, umetnički način.

Sir se gaji, pošto je sve vreme živ. Nema rok trajanja, samo se vremenom menja. U početku je blag i mekan, a starenjem dobija na čvrstini, jačini i snazi, gubi vlagu pa ukus zavisi od vremena i temperature. Sir se pravi od svežeg mleka, pola sata do sat posle muže što se prepoznaje u njegovom ukusu.

Trudimo se da napravimo nešto novo, ali ne želimo da izađemo iz tog zdravog kruga, tako da u proizvodnji ne koristimo nikakve konzervanse, pojačivače ukusa, aditive, niti bilo kakvu drugu hemiju.

Imamo sir koji dozreva u pepelu, sir u vinu, sa kurkumom, mediteranskim biljem, zlatom, žirom, vranilovom travom, sir star četiri, pet godina, sa kravljim i kozijim mlekom, mešane, sireve koji sazrevaju na jelovim daskama, dimljene i drago nam je da se to narodu sviđa.

Cela filozofija naše priče i načina rada je da treba da se vratimo korak nazad ako mislimo da idemo korak napred.

Hedonista sa kamena

Mi smo poljoprivredno gazdinstvo i bavimo se proizvodnjom sirćeta od divlje jabuke, sremuš pesta, soka i sirupa od divljeg nara. Poreklom smo iz Hercegovine, te u ponudi imamo i autohtone Hercegovačke proizvode  Sir i Kajmak iz Mješine, i Hercegovački Med.

Naši proizvodi su katunski i spremaju se bez upotrebe bilo kakvih veštačkih dodataka. Sir i kajmak su sa nadmorske visine od 1500m.

Sjenički proizvodi

Mi smo malo gazdinstvo  iz Sjenice. Bavimo se proizvodnjom mlečnih proizvoda. Naši proizvodi su nadaleko poznati, o čijim kvalitetima je i suviše pričati, a o tome najviše govore zadovoljne mušterije.

Tokom studiranja u Novom Sadu često su nam roditelji slali pakete hrane iz naših krajeva koje bismo delili obično na faksu, a kasnije i kroz posao. Shvatajući sve veći značaj hrane i prirode dosta često smo se pitali šta mi tražimo iskreno ovde gde smo sada. Taj neki pokušaj posle studija da se ostane u velikom gradu nije nam bio pozitivan. Sve više se rađala želja da se čovek vrati kući pogotovo što radiš i opstaješ, odvojen si od porodice. Hajde da imaš siguran posao, stabilan, da ne mariš, a mi nismo mogli da zaradimo koliko se trošilo na plaćanje režija i ostalo.

Spakovali smo se i kroz 2 dana se vratili sa svim koferima. To su bili najteži dani u životu, ne sluteći da će posle toga krenuti sve uzlaznim putem. Ne treba kriti i dok smo bili tamo, neki dinar bismo uspeli da zaradimo. Naši pošalju ili kad idemo kući pokupimo porudžbine pa podelimo. I tada smo imali ime jedno jedino iza koga i danas stojimo, a to je Sjenički Proizvodi. Opet želim da se vratim na jednu najbitniju stvar kada nas je jedna gospođa pozvala u grupu gde smo se učlanili i krenuli sa prodajom naših proizvoda. Kasnije smo otvorili našu radnju, dobili ćerkicu i uz božiju pomoć i volju krenuli uzlaznim putevima.

Tanjina radionica kozjih sireva

Tanjina radionica kozjih sireva, tj. malo poljoprivredno gazdinstvo Mihajlović nalazi se na Istoku Srbije. U selu Rajac “Rajačke pimnice” kod Negotina. Dođe dan kada ti bude dosta svega i rešis da budeš pastir. Kupš šubaru, štap, radiš na otvorenom i udišeš čist vazduh. Posao radiš uz pomoć pasa, svojih vernih prijatelja. Kreće avantura “nomadskog zivota”. Mi smo krenuli u tu avanturu 2016. godine sa prvih 30 koza. Počeli smo da se budimo, radimo i živimo u skladu sa prirodom.

Spojili smo posao i očuvanje prirodne ravnoteže. “Mislimo globalno,a delujemo lokalno. ”

Sada imamo preko 70 koza sa tendencijom proširenja stada. Naše stado je svakodnevno na ispaši dva puta dnevno. Hrani se svežim, zdravim i lekovitim biljem. Samim tim dobijamo vrhunski kvalitet mleka. Mužu obavljamo mašinski.Mleko nakon muže prenosimo do laktofriza gde se hladi i čeka preradu u sir. Imamo savremenu i urednu prostoriju koja je registrovana na seoskom gazdinstvu. Tu radimo preradu mleka. Imamo mogućnosti za prelazak u malu minu mlekaru, ali to će doći kasnije. U ovaj posao uključen je moj muž koji čuva koze u polju i sin koji sprema hranu za zimu. Ja radim mužu i izradu sireva. U proizvodnju sireva, kao i u samu brigu o stadu, uloženo je mnogo ljubavi, energije i vere.

Pored kozjih sireva koje ćemo u ponudi imati ponovo od proleća, radimo i preradu kravljeg mleka i pravim lisnati sir po kolašinskoj recepturi i bareni sir po miročkoj recepturi.

Mlečni proizvodi Tadić

Mi smo porodica Tadić. U okviru svog gazdinstva vršimo preradu kravljeg mleka i proizvodnju mlečni proizvoda. U Donjoj Bukovici, nadomak Valjeva, pravimo pravu čaroliju ukusa. U našem domu se tradicionalno generacijama proizvodi sir i kajmak, a 2020. smo odlučili da odemo i korak dalje i upustimo se u avanturu zvanu polutvrdi dimljeni sir. Na početku u našoj ponudi imali smo klasik dimljeni bez dodataka, sa tucanom paprikom, sa belim lukom i peršunom.

Imajući potrebu da stalno ponudimo nešto novo i drugačije, a i osluškujući želje naših kupaca danas imamo gotovo 20 različitih ukusa. Od travkastih začina (bosiljak, mirođija, origano…), do orašastih plodova (lešnik, orah, pistaći), voćnih kombinacija (suva šljiva, aronija, suvo grožđe, brusnica) i na kao kruna svega dimljeni sir sa duvan čvarcima, kao najbolji predstavnik našeg kraja. Ono što je svim navedenim vrstama zajedničko je da su pravljeni od pasterizovanog mleka, sirila i soli, bez konzervansa i aditiva. Takođe, reč je o ručnoj proizvodnji i kako mi to volimo da nazovemo “šerpa – smederevac” tehnologija.

Naši sirevi najlepši miris i boju dobiju dimljenjem na čistom bukovom drvetu. U čitav proces uključeni su svi članovi porodice, roditelji glavni u proizvodnji dok su mladi više uključeni u prodaju i marketing.

Manastir Sukovo

Gradnja manastira trajala je od 1857. do 1859. godine, o čemu svedoči natpis iznad prozora na zapadnoj fasadi. Crkva Sukovskog manastira je trikonhos sa tri polukružne apside. Zidana je sivim tesanim kamenom naizmenično sa vrućim krečom, a pokrivena ćeramidom. Na vrhu je kube kružne osnove sa krstom. Priprata crkve je obnovljena 2014. godine. Sama crkva živopisana je 1869. godine. Zidna dekoracija predstavlja hronološki presek istorije Starog zaveta, hrišćanske i srpske crkve.

Predanje

O postanku manastira postoji zanimljivo narodno predanje: Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin tako da je on ovde često boravio. Jednom, šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena anđelima i naredila mu da na mestu zvanom “Crkvište” otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, a pod nadzorom krupačkog jereja Jovana Madića na tom mestu poče da kopa i nađoše kandilo i ikonu,što je upućivalo na postojanje pređašnjih temelja hrama Božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vređa, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše.

Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi ruku sveštenika Jovana i Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama, pa uskoro sveštenik Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira. Sveštenik Jovan se iz Krupca preseli, zajedno sa Veljom u Sukovo, a uskoro vladika Antim zamonaši Velju u Staroj crkvi u Pirotu. Velja, u monaštvu narečen Venijamin i sveštenik Jovan skupiše dovoljno priloga, te se tako i završi gradnja manastirske crkve. Kada je 1974. godine započeta rekonstrukcija krova crkve, oko kubeta je, na opšte iznenađenje pronađeno stotinak predmeta od gline raznih oblika i stepena očuvanosti. Ovi predmeti se mogu videti u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

Manastir je pod zaštitom države od 1968. godine.

Manastir poseduje svoje imanje koje monasi obrađuju. Pored drugih životinja najveći akcenat je na kravama od kojih se dobijaju mlečni manastirski proizvodi. U štali se nalazi između 20 i 30 krava. Dobijeno mleko se prerađuje u maloj mlekari na manastirskoj ekonomiji gde se prave: sir, kačkavalj i đubek. Đubek je specijalitet u pirotskom kraju, a u manastiru je obogaćen dodatkom raznih začina.

Pored mlečnih proizvoda u manastiru se mogu naći razni melemi, preparati, lekovite kapi, med, rakija, tamjan itd.

Sjenički sir Pešić

Ja sam Ljilja i predstavljam poljoprivredno gazdinstvo Pešić iz sela Stup kod Sjenice. Bavimo se proizvodnjom najukusnijih sorti sira, koji zahvaljujući kvalitetu zemlje i položaju imaju poseban ukus.

Sjenički sir, sa svojom bogatom istorijom i jedinstvenim ukusom, predstavlja pravu poslasticu za sve ljubitelje sireva. Ovaj sir, poreklom iz Sjenice u Srbiji, predstavlja sinonim za tradiciju i autentičnost u svetu sireva. Sjenički sir se pravi od najkvalitetnijeg mleka, što ga čini izuzetno bogatim i kremastim. Sa svojom karakterističnom teksturom i blagim, ali prepoznatljivim ukusom, ovaj sir je neodoljiv za svaku priliku. Šta ga čini posebnim? Pre svega, tradicionalna proizvodnja u malim seoskim mlekarama, gde se koriste recepti koji se prenose sa generacije na generaciju. Sjenički sir se pravi pažljivo i sa ljubavlju, bez veštačkih aditiva ili konzervansa. To ga čini potpuno prirodnim proizvodom koji donosi čisti ukus prirode na vaš sto.

PG Demeter