16. Bazar Malih proizvođača hrane u Beogradu | 22. oktobar, bašta KC Grad

Dragi ljubitelji bazara Malih proizvođača hrane i pravih domaćih proizvoda, na naše, a nadamo se i vaše zadovoljstvo, družimo se treći put za mesec dana. Posle prošlomesečnog Beogradskog Bazara i prošlonedeljnog Niškog, ponovo vas ekipa iz udruženja Mali proizvođači čeka u bašti KC Grad.

Ovog vikenda svoje proizvode predstaviće vam čak 16 proizvođača. Neke od njih imali ste prilike da vidite na prethodna dva bazara, a neke ukuse tek ćete probati tokom vikenda koji je pred nama.

Evo ko nam sve dolazi 22. oktobra u KC Grad:

• Šitake Nikolov
• Vitbery
• Baba Julina kujna
• Vikend farmeri
• Pčelarstvo Sporin
• Zets Orchard
• Samo višnje
• Farma na kraj sela
• Keka ratluk
• Plave bobice Naupare
• Vlaška Magija – S & S Čuvari tradicije 
• Lilifik
• Satura Organic
• Dedino zlato
• Ukusi Kopaonika 
• Taniero sos

Med i proizvodi od meda

Za početak, kao kada dođete u goste, zasladite se pravim domaćim medom. U jeku priča o “lažnom medu”, sa Malim proizvođačima, uvek ste na sigurnom.

Svoj med donose nam dva gazdinstva: Pčelarstvo Sporin i novi član našeg udruženja, unuk jednog iskusnog pčelara, čiji brend nosi naziv “Dedino zlato”.

Pčelarsko gazdinstvo Sporin

O sebi su rekli: “Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”

U njihovoj ponudi pronaći ćete mnoge pčelinje proizvode, ali i jedan unikatan naziva IMUNO MIX, koji se sastoji od livadskog meda, propolisa i polena. Šta to sve ima “Pčelarsko gazdinstvo Sporin” pogledajte na njihovom listingu, kao i na društvenim mrežama gazdinstva Facebook i Instagram.

Dedino zlato

“Dedino zlato” dolazi nam takođe iz Vojvodine. Iza ovog brenda, stoji jedan Dušan. O sebi i medu koji donosi na bazar, rekao je “Moje ime je Dušan. Predstavljam vam naš prirodan med. Pčelinjak “Dedino zlato” nalazi se u Novim Banovcima, u Sremu, na obali Dunava. Imamo tradiciju dugu 40 godina bavljenja pčelarstvom. Pre 40 godina prve košnice je kupio moj deda, posle toga ga je nasledio moj tata, a brigu o pčelama sada preuzimam ja. Trenutno imamo 30 košnica, a u planu je proširivanje pčelinjaka. Garantujemo vrhunski kvalitet našeg meda. Med je potpuno prirodan, bez dodatog šećera, konzervansa i aditiva.”

Dostavu vrši putem kurirskih službi na teritoriji cele Srbije. Svakog vikenda moguće je preuzimanje na određenim lokacijama u Beogradu. Kupovinom 3 ili više kilograma meda, na teritoriji Beograda dostava na kućnu adresu je besplatna.

Za više informacija o proizvodima, poručivanju i dostavi možete pisati Dušanu na sajtu Mali proizvođači ili na Instagram profilu Dedinog zlata.

Slatkiši

Keka ratluk

Za one koji ne vole ili iz nekog razloga ne smeju da konzumiraju med, na ovom bazaru nudimo ništa manje dobru alternativu. Ljubiteljima dobrog ratluka, ovo slobodno može biti prvi izbor. Domaći ratluk sa ukusom ariljskih malina, zameniće onaj koji ste do sada služili na svojim trpezama.

“Ratluk na Balkanu važi za tradicionalni slatkiš, ali kada se pomeša sa najslađom srpskom malinom dobije se Keka ratluk.

Keka je brend koji predstavlja ratluk od maline, jer srpske maline su brend u svetu, a u Keka ratluk ulaze samo one najsočnije sorte Vilamet. Keka ratluk se pravi po staroj recepturi iz 1936. godine. Pravi se ručno – kuva, meša, a zatim se izliva u stare kalupe i seče. Kekin ratluk je bez veštačkih boja i arome.

Krenulo je veliko interesovanje za Kekinim ratlukom u raznim restoranima, salašima, prodavnicama zdrave hrane. Ovo je idealan dodatak uz kafu, ali i savršena poslastica za one koji poste.

Keka se pojavljuje na mnogim sajmovma, izložbama i festivalima hrane i na istim osvaja nagrade:

• 13. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – robna marka Srbije
• 86. Međunarodni poljoprivredni sajam Novosadski sajam „Najbolji u agrobiznisu“ – Najbolja žena u agrobiznisu 2019. – očuvanje tradicije starih zanata
• 14. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – specijalno priznanje za kontinuirani kvaltet

Ponudu i cene, kao i način dostave, pogledajte na listingu Keka ratluka, ili na njihovom sajtu. Možete ih kontaktirati i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.

Domaći sokovi

Posle zaslađivanja, posetioci bazara moći će da pređu na osveženje. Domaće proizvode u KC Grad ovog vikenda donose Vitbery i Samo višnje. Vitbery nam dolazi iz Kragujevca, a Samo višnje iz Feketića.

Vitbery

“Mi smo firma Vitbery iz Kragujevca, proizvodimo hladno ceđene sokove premium kvaliteta. Voće od kojeg cedimo sokove ne sme biti tretirano/prskano mora biti prve klase, ne sme da sadrži trulež. Svi naši sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, bez vode, bez veštačkih boja i aroma. Naši sokovi ne služe da utole žeđ, već služe za uživanje u čarobnim ukusima samog voća i da nahrane organizam svim vitaminima, mineralima i ostalim nutrijentima, kako bismo uvek bili zdravi i nasmejani. Svi naši sokovi poseduju analize sertifikovane laboratorije za bezbednost hrane i pića. Takođe posedujemo analizu sa Beogradskog Instituta da su nam sokovi na tržištu najbogatiji antioksidansima. Naše sokove mogu svi piti, bez starosnog ograničenja.”

O načinu dostave i kako možete poručiti prave domaće sokove od jagode, jabuke, borovnice, maline, kupine, aronije i višnje možete se informisati na listingu na našem sajtu, kao i na društvenoj mreži Instagram.

Samo višnje

Poljoprivredno gazdinstvo Simić, tj. Samo višnje zaintrigiralo je skoro 100000 članova naše Facebook grupe svojom objavom u istoj od pre nekoliko meseci. Njihova zanimljiva priča i još bolji kvalitet soka i ostalih proizvoda privukao je veliku pažnju. Za svoje višnje koje uzgajaju u Feketiću i od njih prave matični sok bez šećera, kao i ulje, dobilu su ove godine organski sertifikat.

Ovo je njihova priča:

“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću. Stari naziv jeFeketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera i ulje od koštica višanja.

Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu.

Šta to znači?

Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, što znači da pijemo potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera. Ukusna je i slatka i nije joj potrebno dodavati industrijski šećer. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.

Ulje od višnje? Može.

Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?

Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).

Naučne studije:

• https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20482278/
• https://www.mdpi.com/1420-3049/27/3/696
• https://www.hindawi.com/journals/jfq/2021/5529613/

Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500 kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!”

Pojedinosti o dostavi, ceni proizvoda, među koje je uvrštena i rakija, kao i liker od višanja, možete pogledati na listingu ili Facebook profilu gazdinstva. Priča porodice Simić bila je interesanta i za Marka Žvaku, tako da ih možete pogledati i na njegovom Youtube kanalu, video naslova Samo višnje sok, liker i rakija. Za ljubitelje pisane reči, tu je članak sa stranice Priče sa dušom, dostupan na ovom linku.

Zimnica: različiti namazi, ajvar, džem i slatko

Baba Julina kujna

“U selu Bajevac, u sklopu poljoprivrednog gazdinstva Ikonić, nalazi se Baba Julina kujna. U njoj vredne ruke kuvaju najlepše slatko, džemove, ajvare… Svi naši proizvodi su prirodni, bez konzervansa, veštačkih boja i aroma. Pripremaju se sa puno ljubavi, po domaćoj recepturi i na tradicionalan način, korišćenjem isključivo šporeta na drva.
Baba Julini specijaliteti su za jedne povratak u detinjstvo, za druge otkrivanje novog i nepoznatog ukusa. U oba slučaja – potpuno uživanje u pravim domaćim proizvodima!

Besplatnu dostavu na kućnu adresu vršimo lično, i to na teritoriji Beograda, Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, Valjeva, Uba, Lajkovca, Šapca, Aranđelovca…
Za sva mesta gde nismo u mogućnosti izvršiti ličnu dostavu, proizvode šaljemo brzom poštom (Post Express), uz naplatu po zvaničnom cenovniku Pošte Srbije.”

Od baba Jule na bazaru možete kupiti slatko od šljiva, kajsija, smokvi, ali i različite džemove, kao i peglanu papriku i ajvar. Celokupnu ponudu pogledajte na listingu na našem sajtu.

Vikend farmeri

Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Družili su se nama i na prethodnom Beogradskom Bazaru Malih proizvođača. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.

A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.

Celokupnu ponudu Vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. O Ivkovićima smo pisali i na našem blogu. Tekst o njima možete pročitati klikom na ovaj link.

A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi i novim proizvodima, predlažem da pristupite Viber klubu Vikend farmera.

Zets orchard

Za gazdinstvo Joksimović iz Rajkovića, kod Ljiga, moglo bi se reći da je stalni učesnik naših manifestacija.

I njihova priča jedna je od zanimljivijih kada su u pitanju članovi našeg udruženja. Od ove godine i ovo gazdinstvo može se pohvaliti organskim sertifikatom za proizvodnju jabuka.

“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.

Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.

Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”

Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode ovog gazdinstva, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.

Zets Orchard sajt, Facebook i Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.

Plave bobice Naupare

Prvi put na bazaru družimo se za poljoprivrednim gazdinstvom Zamahajev, koje se bavi proizvodnjom borovnica u selu Naupare kod Kruševca.

“Posvećeni smo uzgoju borovnice u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, uz primenu Global G.A.P. sistema kvaliteta. Naš cilj je da pružimo zdravu i ukusnu borovnicu koja je uzgajana na održiv način. Polja su pažljivo odabrana i negovana, a berba se vrši ručno kako bi se osigurao najbolji kvalitet. Sva borovnica koju proizvodimo je sveža i lokalno proizvedena. Uzgoj borovnice nije samo posao, već i strast. Odlučni smo da nastavimo porodičnu tradiciju uzgoja kvalitetne hrane i da radimo sa pažnjom prema prirodi i proizvodima. Verujemo da se to odražava u ukusu i kvalitetu naše borovnice. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim proizvodima ili načinu uzgoja, slobodno nas kontaktirajte.”

Ponudu i način dostave plavih bobica i proizvoda od njih, možete pogledati na listingu na sajtu Mali proizvođači, kao i na Facebook profilu gazdinstva.

Pečurke

Šitake Nikolov

Iz niške “Pandore” u “KC Grad” stiže nam i poljoprivredno gazdinstvo Nikolov i njihov širok asortiman proizvoda od šitake pečuraka.

“Mi smo porodično poljoprivredno gazdinstvo Nikolov, koje je počelo sa proizvodnjomšitake pečuraka 2007 godine. Tada smo prve supstrate šitake pečurke ubacili u jednu malu podrumsku prostoriju od desetak metara kvadratnih. Sama ideja da se bavimo proizvodnjom pečuraka datira iz 1995. godine, ali tada nismo planirali da to budu šitake.

Na samom početku, po nagovoru prijatelja počeli smo sa100 supstrata, koje smo kupili gotove. Tada se javila i ljubav prema šitake pečurkama. Već sledeće godine smo proširili proizvodnju sa još jednom prostorijom i naučili smo da spremamo svoje supstrate, ili smo bar mislili da smo naučili.

Posle bezbroj grešaka u pripremi i ispravljanja istih, stigli smo do nivoa kada možemo reći da imamo kvalitetne supstrate sa odličnim prinosima i izuzetne pečurke bez upotrebe hemijskih sredstava. Supstrate izrađujemo od piljevine hrasta, koju sami pravimo.”

PG Nikolov iz Dimitrovgrada nudi ljubiteljima pečurki sveže, sušene, mlevene i marinirane šitake u kombinaciji sa različitim ukusima. Njihovu ponudu možete pogledati na našem sajtu, kao i na mrežama Facebook i Instagram.

Za one koji ne mogu na bazar, a zanima ih ova rapsodija ukusa, dobra vest je da Nikolovi svoje proizvode šalju kurirskim službama na adrese zainteresovanih kupaca.

Meso i proizvodi od mesa

U ovoj kategoriji, na ovom Bazaru svoje proizvode predstaviće čak tri proizvođača: Farma na kraj sela, Lilifik i Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije, koji nam takođe stižu iz Niša.

Farma na kraj sela

Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar ponovo donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, ko nije bio na prošlom beogradskom bazaru, može da pročita u sledećim redovima.

“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.

Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”

Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.

Lilifik

Koliko vas voli ćuretinu? I koliko vas može da nađe kvalitetno i domaće ćureće meso? Gde? Na poslednja dva pitanja, mi imamo odgovor. Potrebno je samo da nađete ljubitelja ćurećeg mesa i uputite ga na naš sajt.

“Firma Lilifik nastala je od poljoprivrednog gazdinstva Vračar na kome se u Temerinu od 2005. godine gaje ćurke. U početku je uzgoj ćuraka bio isključivo za sopstvene potrebe. Zahvaljujući našim porodičnim prijateljima koji su nam bili prve mušterije uzgoj se spontao proširio. Danas smo gazdinstvo koje godišnje odgaji 2000 ćuraka i imamo svoju registrovanu klanicu od prošle godine. Kada smo registrovali klanicu počeli smo da proizvodimo i mesne prerađevine (kulen, kobasice, dimljeno belo meso) koje su bez aditiva i začinjene su isključivo prirodnim začinima.”

Detalje o dostavi, kao i informacije o ponudi i cenama, možete pronaći na listingu firme ili njihovom Facebook profilu.

Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije

I sa Vlaškom magijom družili smo se u Nišu. Mala preduzetnička radnje “S & S Čuvari tradicije” iz istočne Srbije “Vlašku magiju” – meso zaliveno u mast, donosi i posetiocima bazara u Beogradu.

Svi oni koje ukus ovog specijaliteta spremljenog na tradicionalan način oduševi, upravo na bazaru moći će da saznaju gde sve to mogu kupiti svež svinjski pauflek pripremljen po tradicionalnoj recepturi zalivanjem u masti. Po starom receptu naših baka, od pažljivo biranog mesa. Tvorci ovog jela za njega kažu: “Deca ga obožavaju, raspada se i topi pri svakom zalogaju. Konzervirano u masti kao nekada. Pravljeno bez ikakvih dodataka, konzervanasa, pojačivača što je ispitano od strane  Zavoda za javno zdravlje Zaječar kao i Veterinarske inspekcije.”

Više informacija o samom specijalitetu i kako ga možete poručiti pronaćićete na listingu “Čuvara tradicije” na našem sajtu, kao i na sajtu Vlaška magija.

Domaći sirevi

Ukusi Kopaonika

Iako su sirevi samo mali deo ponude Ukusa kopaonika, ovde su navedeni kao glavni, jer je upravo gadzinstvo Karanović jedini proizvođač koji na ovaj bazar donosi sireve.

“Poljoprivredno gazdinstvo Karanović nalazi se u Rudnici podno Kopaonika, na 800 m nadmorske visine.  Na našem gazdinstvu životinje žive slobodno, krave su na ispaši najvećim delom godine, nakon toga se hrane livadskim biljem koje ručno skupljamo tokom leta. Naše koke žive bez kaveza i bez ograda, idu gde im je volja. Povrće i voće proizvodimo bez trunke pesticidab, preradjujemo ga bez konzervanasa i bilo kakvih dodataka.”

Vredne ruke naše Ane pored sira prave i sokove, džem, slatko, sirupe, zimnicu i likere.

Ponudu, cenovnik i način dostave ovih raznovrsnih proizvoda  možete pogledati na njihovom listingu na sajtu Mali proizvođači.

Čajevi

Satura organic

Kao pripremu za predstojeće hladne dane, predlažemo kupovinu domaćih čajeva Satura organic. Satura organic je takođe jedan od naših organskih proizvođača i treći čije proizvode možete kupiti na ovom bazaru. U ponudi imaju čajeve od mente, matičnjaka, kamilice itimijana.

“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje–i domaćeg i EU sertifikata.”

Pojedinosti o dostavi možete pronaći na listingu na našem sajtu. Više informacija o samim proizvodima i načinu proizvodnje pogledajte na sajtu Satura organic, kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Sosevi

Nakon kupovine svega potrebnog za jedan dobar i bogat nedeljni ručak: mesa, sireva, zimnice i slatkiša, kao i proizvoda koji će u hladne dane da čuvaju i unapređuju naš imunitet: med i čajevi, možete kupiti i neki sos. Pogodni za sve vrste jela, onda kada želite da nešto “začini”.

Taniero

Takođe znanci iz Niša, proizvodi Aleksandra Tanića su pravo otkrovenje za ljubitelje lepih začina. Taniero sos dolazi nam iz Niške banje. Njihovi ljuti, slatko ljuti i sos u kombinaciji šljive, čokolade i šljivovice, nastaju od ljutih papričica iz Aleksandrovog domaćinstva.

Više pojedinosti o ovim domaćim sosevima, možete pronaći na njihovom Instagram i Facebook profilu, kao i na listingu koji odnedavno imaju na našem sajtu.

Utsici kupaca sa bazara

Posle Niškog Bazara Malih proizvođača u restoranu “Pandora” koji je u nedelju 8. oktobra zabeležio rekordnu posećenost, jedna od posetiteljki, Tanja Đorgovska, sa nama je podelila svoje utiske o istom i mi smo ih objavili u okviru Blog sekcije na sajtu.

Pozivamo sve posetioce koji ovog vikenda bodre Male proizvođače tako što će u nedelju prošetati do KC Grad, da sa nama podele svoje utiske. Možete nam pisati na mejl kontakt@maliproizvodjaci.rs ili privatnom porukom nekom iz admin tima Facebook grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji.

Vidimo se u nedelju.

Vikend farmeri iz Mirosaljaca – dobre komšije koje budućnost vide na selu

U maju ove godine na naše veliko zadovoljstvo, udruženju Malih proizvođača pridružila se porodica Ivković iz Beograda, koja svoje vikende provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Tada su nam ponudili sveže, krupne i lepo upakovane jagode.

Nekoliko nedelja kasnije, ova dobro uigrana farmerska ekipa javila nam se sa proširenom ponudom. Domaći džem od njihovih jagoda, pravljen od strane jedne bake i jedne snajke, bio je spreman da pronađe put do srca svih ljubitelja ovog voća i namaza. Ali, tu se priča ne završava.

Kažu da kada živiš na selu, važno je da imaš dobrog komšiju. Vikend farmeri više puta su dokazali da to zaista i jesu. Nakon plasiranja svojih proizvoda preko naše platforme, odlučili su da podrže i svoje komšije. Kao pravi savesni proizvođači i konzumenti domaće hrane, uz prethodno urađene laboratorijske analize, počeli su da vrše dostavu i njihovih proizvoda. Od tada, za Beograd pristižu uz džemove i proverena domaća jaja, projino brašno, med, polen i propolis.

Vikend farmeri i voćarstvo

• Kako su Vikend farmeri došli na ideju da počnu sa proizvodnjom jagoda?

Pre nego što smo postali Vikend farmeri odlučili smo se pre svega za voćarstvo, pa onda za proizvodnju jagoda. Želeli smo da sebe oprobamo kao poljoprivredne proizvođače. Ovo pre svega iz razloga što bilo koja grana voćarstva za koju bi se odlučili zahteva angažovanje više resursa. Pre svega vremena za postizanje vidljivih rezultata, dok je kod jagodarstva sve što uradite moguće sagledati već kroz par meseci. Na ovaj način smo shvatili koliko je lepo baviti se voćarstvom i povrtarstvom. I koliko je ispunjavajuće kada se sopstveni poljoprivredni proizvodi prerađuju u zdrave namirnice.

• A kako je došlo do toga da baka i snajka prave džem?

Obzirom da je džem od jagoda jedan od omiljenijih na našoj trpezi odlučili smo se da pravimo upravo njega. Jedan deo ukućana voli bakin džem, a drugi pak više vole snajkin džem. Da bi svi bili zadovoljni baka, odnosno svekrva i snajka su udružile snage i sa puno ljubavi prave džemiće od jagoda.

• Prema utiscima kupaca koji je bolji i po čemu se razlikuju?

Bakin džem je pravljen po starom tradicionalnom receptu i predstavlja pravi pekmez od jagoda. Snajkin džem je malo moderniji, sa komadićima jagoda pa je tako i tekstura drugačija. Utisci kupaca su pozitivni i za jedan i za drugi džem podjednako.

• Hoće li biti nekih novih ukusa i proizvoda?

Što se tiče novih proizvoda imamo u planu još nekoliko različitih ukusa džemića. Pored toga uskoro ćemo kupcima ponuditi i zimnicu.

Vikend farmeri i neobični ukusi

U svojoj ponudi Vikend farmeri imaju i džem od luka. Nešto što se sve češće viđa i proba na našim trpezama. Vikend farmeri izašli su u susret čitaocima našeg bloga i dali kratak i jednostavan recept za ovaj neobičan džem.

– Džem od luka smo odlučili da pravimo kada smo ga probali kod drugarice koja je inače kuvar po struci. Svideo nam se ukus pa smo odlučili i njega da uvrstimo u naš asortiman. Priprema je jednostavna, luk se dinsta na puteru, dodaju se začini i smeđi šećer. Kada se luk iskristališe, dodaje se Aceto Balsamico sirce. Džem od luka ima jako specifičan ukus i idealan je da se kombinuje sa sirevima ili nekim crvenim mesom.

Kako Vikend farmeri vide značaj domaće hrane?

– Bitno je šta unosimo u naš organizam i čime hranimo decu. Trudimo se da proizvedemo pre svega zdrav proizvod koji će preradom sačuvati sve nutritivne vrednosti.

Svakom ko je zainteresovan za zdravu hranu, boravak u prirodi i zdrav način života predlažemo da makar dva puta mesečno provede po jedan dan na selu. Pre svega zbog činjenice da će prosečan potrošač lakše razumeti koliko je izazovno odgajiti tovno pile. Koliko je teško na 40 stepeni okopavati paradajz od neželjenog rastinja, koliko je teško spremiti drva za zimu ili kuvati ajvar pored peći i stajati 4 sata. Onda će svakome biti jasno da 600 dinara za kilogram zdrave piletine nije mnogo. 200 dinara za kilogram paradajza nije mnogo. Tegla ajvara 900 dinara nije mnogo! Ali, lepo je i kad vatra pucketa iz “smederevca” tokom zime.

• Imate li poruku za sve one koji nisu svesni značaja postojanja domaćih proizvoda?

Prosečan potrošač nema mnogo vremena da razmišlja o tome odakle dolaze proizvodi koji se nalaze na policama supermarketa. Na nama kao poljoprivrednim proizvođačima je da pokušamo „da izlazimo iz frižidera“. Tj. da svoje proizvode marketing aktivnostima učinimo vidljivijim i masovnijim što uopšte ne mora da bude izazovno i skupo. Moramo da edukujemo potrošača koji je spreman da potroši i nešto više novca kako bi pribavio sveže i zdrave namirnice. Sa druge strane, osvešćenim potrošačima bih predložio da svoje liste potrebnih namirnica sačinjavaju za duži period – jednu ili dve sedmice. Te da nekoliko dana pre potrebne kupovine prvo provere na sajtu Malih proizvođača hrane i na facebook grupi da li postoje gazdinstva koja mogu da ponude potrebne proizvode. Kada potrošači dođu u direktan kontakt sa poljoprivrednim proizvođačem nastaće i neka nova prijateljstva. Svaka dalja komunikacija će biti olakšana i samim ti ustaliće se lanac snabdevanja na obostrano zadovoljstvo.

Vikend farmeri i Mali proizvođači

Porodica Ivković je već duže vreme član grupe Mali proizvođači, ali sa aspekta kupca. Ni sanjali nismo da ćemo u tako kratkom periodu postati proizvođači koji će se oglašavati na grupi i sajtu. Članstvo u ovoj grupi nam je donelo mnogo veću vidljivost kod potrošača koje nismo lično poznavali i koji nisu mogli da čuju preporuke koje smo dobijali od naših stalnih potrošača. Dakle, putem grupe „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ značajno je olakšan pristup potrošaču koga inače ne biste mogli lako da sretnete i ponudite mu vaše proizvode. Pored svega, ističemo kako smo oglašavanjem na Facebook grupi povećali svoju prodaju u značajnom procentu.

• Da li ste već stekli neke stalne kupce svojih proizvoda?

Iako smo u oblasti poljoprivredne proizvodnje novi možemo se pohvaliti činjenicom kako smo stekli stalne kupce koji su bili zainteresovani ne samo za jagode i džem od jagoda, koji su naši osnovni proizvodi, već im je bilo bitno da konkretno od nas kupe i druge proizvode koje poljoprivredno gazdinstvo može ponuditi. Tada se i rodila ideja da proširimo svoju delatnost prerade voća i povrća.

• Imate li neku poruku za ostale male proizvođače?

U svakom poslu čovek treba da bude dosledan i motivisan. Za početak bitno je da svoje planove formiramo na kratkoročnom i dugoročnom nivou. Na osnovu toga dalje razrađujemo koji su to načini na koje ćemo zacrtane planove ostvariti. Nije glupo, a ni nametljivo da se u vezi posla koji ste pokrenuli posavetujete sa ljudima koji su istoj branši uspešni. Skoro svakom će biti drago da sa vama svoja iskustva podeli i da vam u startu odagna mnoge sumnje i samim tim pomogne da otklonite početničke greške.

Vikend farmeri na našem bazaru

Bazar koji je održan 17. septembra 2023. godine u KC Grad će biti posebno upamćen kod Vikend farmera zbog činjenice da je ovo bila prva prilika da svoje proizvode predstavimo širem tržištu. Bilo je jako lepo podeliti iskustva sa ljudima koji su sa poslom prerade voća počeli na sličan način kao naša porodica. Razmena informacija sa kolegama koja je zlata vredna. Zanimljivo je i da smo prvi put imali malo više vremena i prilike da u direktnom kontaktu sa potrošačima prodiskutujemo o načinima proizvodnje i mogućnostima logistike Vikend farmera. To je samo po sebi potvrdilo da smo na pravom pravcu kada je u pitanju dostava svežih proizvoda do praga potrošača.

Vikend farmeri i planovi za budućnost

Radićemo svim snagama i punim srcem na tome u da u bližoj budućnosti otvorimo vrata svog gazdinstva za posete i boravak kroz formu seoskog turističkog domaćinstva. Želeli bismo da svojim gostima ponudimo visoko kvalitetne organske namirnice iz sopstvene proizvodnje koje bi mogli da konzumiraju na samom gazdinstvu. I naravno, ukoliko im se isti svide da ih kasnije naruče. Upotrebom novih tehnologija radili bismo na tome da naše domaćinstvo budu energetski nezavisno sa što manjim uticajem na životnu sredinu u svakom pogledu. Postoji velika želja, a polako se stiču i prve mogućnosti da na nivou naše lokalne zajednice formirano udruženje poljoprivrednih proizvođača koje će imati zadatak da promoviše zdrave namirnice pripremljene u Mirosaljcima.

• Da li se nadate da će i deca krenuti vašim stopama?

Dečaci su već sada uključeni u skoro svaki segment poljoprivrede kojim se naše gazdinstvo bavi. Iskazali su neočekivano veliku dozu interesovanja za decu starosti 5 i 7 godina. Svaki na svoj način doprinosi ovoj porodičnoj manufakturi. Nama kao roditeljima je pre svega velika želja da se na selu lepo zabave i shvate koliko je važno, ali i lepo učestvovati u uzgajanju ili proizvodnji prehrambenih proizvoda.

• Kakva je generalno budućnost malih gazdinstava u Srbiji?

Budućnost malih gazdinstava u Srbiji je izuzetno svetla s tim što je bitno stvari postaviti na zdrave noge u samom startu. Jako je teško takmičiti se sa velikim proizvođačima, ukoliko ne posedujete dovoljno dobru operativu da možete da budete konkurentni po pitanju cene. Obzirom na navedeno, mala gazdinstva treba da porade na kvalitetu svojih proizvoda. Sada su više nego ikad potrošači prepoznali šta znači kvalitetan, svež i zdrav proizvod sa sela.

Selo ili grad?

U zdravom telu zdrav duh. Mesečne članarine u teretanama možete da zamenite odlaskom na selo i nekom rođaku ili prijatelju pomognete u bilo kojim redovnim i vanrednim aktivnostima. Kada se sav posao završi sednete i zagledate se u sav taj posao koji ste završili ili u neki od lepih seoskih pejzaža. Odmor za dušu i telo.

Iako smo kao porodica veoma privrženi boravku na selu sve naše sedmične aktivnosti su vezane za Beograd. Kako vreme bude prolazilo i obaveze u pogledu odvođenja i dovođenja dece na njihove razne aktivnosti se smanje, verujemo da će se steći prvi uslovi za logičnu migraciju ka Mirosaljcima. Samo se nadamo da ćemo zadržati ovaj početni entuzijazam, te da će zdravlje i volja za radom ostati na istom nivou.

Vikend farmeri i  jedna zanimljiva dostava

Tokom isporuke jagoda, u sred sezone branja, zadržali smo se zbog saobraćajnih gužvi te smo kasnili na isporuku u jedan od novobeogradskih solitera. Nakon poziva našem potrošaču dobijamo informaciju da je kod kuće majka sa prehlađenom decom i da ne može da siđe ispred zgrade kako je ranije dogovoreno. Popeli smo se na 14. sprat i odneli jagode dečici. Međutim kupac je tada shvatio da nema novac pri sebi. Rekli smo da nije nikakav problem i ostavili broj računa. Uplata je izvršena u veoma kratkom roku.

Potrošači su nas pozvali i pitali zašto smo bili toliko poverljivi i kako je moguće da neko vrši isporuku bez nekih garancija da će roba biti plaćena. Rekli smo da nam je dečiji osmeh, dok se uživa uz jagode najbitniji. I da će i jagoda i parica biti samo dok smo mi zdravi. Pitali su nas i šta bismo još kao proizvođači mogli da ponudimo prilikom redovnih isporuka u Beograd. Tada smo shvatili da postoje velike mogućnosti kada je u pitanju dostava zdravih i svežih namirnica na kućnu adresu.

Kako poručiti od Vikend farmera?

Bračni par Ivković, kao jedni ozbiljni mladi farmeri, vrlo se predano bave, kako proizvodnjom, tako i plasiranjem, prezentovanjem i promocijom svojih proizvoda. Imaju svoj sajt, kao i naloge gazdinstva na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Celokupnu ponudu ovih vrednih mladih ljudi možete pogledati i na listingu na našem sajtu.

Za informacije o dostavi predlažem učlanjenje u njihov Viber klub. Tamo je nedavno osvanula vest da su naši Vikend farmeri, na drugom Beogradskom Berry Festivalu dobili nagradu.

Tim povodom uz vest još je pisalo i “Naš trud i predan rad prepoznati su, i ponosno delimo vest da smo dobili nagradu na ovom festivalu. Ova nagrada je rezultat timskog rada, stručnosti i ljubavi koju ulažemo u svaki aspekt naše proizvodnje. Hvala svima koji su nas podržavali i motivisali da nastavimo da rastemo i unapređujemo naše gazdinstvo. Belgrade Berry Festival je bio izvanredna prilika da se povežemo sa drugim stručnjacima iz industrije, razmenimo iskustva i naučimo nove tehnike. Ovo će nas dodatno inspirisati da budemo još bolji i da nastavimo sa proizvodnjom.”

A ukoliko Vam sve što ovde pročitate nije dovoljno, rado učestvuju na raznim manifestacijama. Novu priliku da ih ponovo uživo vidite, imaćete prvo u Lazarevcu, 13. oktobra na Prodajnom bazaru domaćih proizvoda “Moj špajz”, a zatim i na našem narednom Bazaru Malih proizvođača hrane, u nedelju 22. oktobra, u KC Grad. Kao i uvek, spremite svoje cegere, čekaju vas Vikend farmeri sa svojim i proizvodima svojih komšija iz Mirosaljaca.

Za kraj, reći ćemo ono što je voditeljka emisije “Šarenica” Ana Babić,  rekla na početku, prilikom gostovanja Vikend farmera u toj emisiji: “Vredni, radni, ostali na svom. Bar vikendom.”

U susret 15. beogradskom bazaru Malih proizvođača | Vidimo se 17. septembra u KC Grad

Bazar malih proizvođača je mala, kontinuirana, lepa tradicija po kojoj smo prepoznatljivi.

Prvi bazar organizovan je 18. juna 2021. godine u restoranu „Azbuka“. Na njemu je učestvovalo 15 malih proizvođača. Od tada do danas organizovali smo ih ukupno 15. Od toga četrnaest u Beogradu i jedan u Nišu.

Ideja da organizujemo bazare rodila se te 2021. godine. Želja nam je bila da omogućimo proizvođačima šansu da se predstave i promovišu svoje proizvode i uživo, a ne samo putem naše virtuelne pijace. Pored toga, bazari su sjajna prilika i za druženje, kao i upoznavanje svih onih koji vole ovaj koncept i kupuju preko naše platforme.

Posebno zadovoljstvo nam pričinjava činjenica da se na bazarima proizvođači međusobno povezuju, razmenjuju proizvode i kupuju jedni od drugih.  I kako kaže naša Sandra „To je poenta bazara. Tu se vidi sloga, zajedništvo i saradnja. Generalno je lepo gledati, prvo da se oni svi znaju međusobno zahvaljući platformi, a drugo da se proizvođač iz Čačka upozna recimo sa proizvođačem iz Kragujevca, a možda se to nikad ne bi ni desilo da nije naše platforme.“

Posle pauze od nekoliko meseci, ovog proleća ponovo smo se družili, prvo na Avali u maju, a zatim u Beogradu u junu. Posle ponovne, ali kratke letnje pauze, ponovo nastavljamo druženja i čekamo vas u nedelju u periodu od 12 – 17 h.  Od ove godine možete nas pronaći u bašti KC Grad.

Učesnici bazara od kojih možete kupiti zimnicu

Gazdinstvo Jarkovački

Jarkovački nam dolaze iz Dolova, nadomak Pančeva. O sebi su rekli: “Naše gazdinstvo Jarkovački čini dedina kuća i nešto zemlje koja se nalazi u Dolovu. Iz velike varoši smo se preselili 2010. godine i počeli smo da se zanimamo poljoprivredom. Deo voća smo zatekli na placu i odatle smo počeli pre svega za svoje potrebe, da pravimo proizvode. Vremenom smo došli dotle da smemo da se javimo u Male proizvođače. Pravimo voćne sirupe, deo slatke i slane zimnice i likere.”

Kompletnu ponudu gazdinstva Jarkovački možete pogledati na njihovom profilu na našem sajtu: Gazdinstvo Jarkovački. Rad porodice Jarkovački možete pratiti i na njihovoj Facebook stranici.

Gazdinstvo Petrović

Petrovići nam na Bazar dolaze iz Brusa. Bave se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Kako kažu, sve što proizvedu je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje i bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Sve se pravi po tradicionalnoj recepturi i pakuje u staklenu ambalažu kako bi sačuvalo prirodan ukus i miris. Petrovići prave proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.

Njihov listing i ponudu možete pronaći na sledećem linku: Gazdinstvo Petrović. Posetite i sajt, kao i Instagram stranicu da proverite šta to sve uz pomoć ostalih članova domaćinstva prave vredne ruke naše Vesne.

Vikend farmeri

Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.

A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca, počeli su da razmišljaju šta je to što bi kao “vikend seljaci” mogli da ponude Beograđanima koji su željni visoko kvalitetnih proizvoda sa sela. Odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.

Celokupnu ponudu vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama facebook i instagram.

A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi, predlažem da pristupite viber klubu Vikend farmera.

Ajvar Radić

Radići su se nama družili na jednom od prvih bazara koje smo organizovali. Slavica, Vlada, Ana i Ivana prave najukusnije namaze od povrća i voća i dolaze nam iz Velike Plane.

“Već oko 15 godina svake godine snabdevamo zimnicom domaćinstva širom Srbije i Evrope. Godišnje proizvedemo oko 10 hiljada tegli slatke i slane zimnice.

Od 2012. prisutni smo sa našim proizvodima na najvećem svetskom gastronomskom sajmu Salone del Gusto Terra Madre, koji na svake dve godine organizuje globalna mreža za ekogastronomiju, očuvanje biodiverziteta i podršku malim proizvođačima Slow Food. Na ovom sajmu više hiljada malih proizvođača iz preko 150 zemalja sveta predstavlja svoje prozivode. A naš ajvar, slatko i džem predstavili smo i mi.

Ako želite da dođete direkno kod nas da kupite svoje omiljene proizvode, najbolje je nedeljom, tada za kupce imamo gratis doručak: dva jaja, parče sira, domaća lepinja i čašica domaće šljivovice ili čaša hladnog soka od naših sirupa!”

Listing i ponudu Radića pogledajte na sledećem linku: Ajvar Radić, a za poručivanje možete im pisati i na njihovoj facebook stranici.

Gazdinstvo Jovanović

“Gazdinstvo Jovanović se nalazi u selu Mrmoš, kod Aleksandrovca. Poljoprivredom se bavimo na našem imanju generacijama unazad. Kao veterani u ovom poslu odlučili smo da sve naše poljoprivredne proizvode pretvorimo u gotov proizvod. Džemovi, sirupi, ajvar i mnogi drugi proizvodi, isključivo se sastoje od voća i povrća proizvedenih na našem imanju. Takođe, kozji mlečni proizvodi sačinjeni su od kvalitetnog mleka. Naše koze svakodnevno su na ispaši, a u zimskom periodu hrane se senom sa naših livada.”

Ponudu Jovanovića pogledajte na sledećem linku: Gazdinstvo Jovanović.

Učesnici bazara od kojih možete kupiti neobične namaze

Zdravo kod Rusa

Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bave se uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Pronaći ćete ih u Obrežu kod Varvarina, u podnožju Juhora, leva obala Velike Morave u centralnoj Srbiji. Na bazar nam donose zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.

Njihov listing možete pogledati ovde, a takođe preporuka da ih podržite i putem društvenih mreža: Facebook i Instagram.

Zets Orchard

“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.

Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.

Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”

Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Osim toga ovo gazdinstvo može se od ove godine pohvaliti i posedovanjem organskog sertifikata. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode na čijim se finalnim ukusima radilo i godinama, kako bi se došlo do “pobedničke formule”, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.

Zets Orchard sajt , Facebook i  Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.

My veggies

Gazdinstvo Miloja Živanovića je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018. godine. Bavi se uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Osušeni paradajz ova porodica prerađuje u sušeni paradajz u ulju i pesto od sušenog paradajza, a od osušenog povrća proizvode dodatak jelima sa povrćem i sušeni beli luk u prahu. Brend su nazvali  My Veggies. 

My Veggies proizvodi dobitnici su zlatnih medalja za kvalitet Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 2018. godine za sušeni paradajz u ulju i pesto od osušenog paradajza i 2019. godine za dodatak jelima sa povrćem (mešavina začina).

Otkrijte ukuse Mediterana, klikom na neki od sledećih linkova: My veggies, Facebook i Instagram.

Domaći beli luk na Bazaru

Osim zimnice i različitih namaza, na ovom bazaru imaćete priliku da kupite i pravi domaći beli luk. Za sve one koji se pripremaju za hladnu zimu, prema rečima naših baka najbolji prirodni antibiotik ovog vikenda donose nam čak dva gazdinstva: PG Mihajlov i Banatski Black Garlic.

PG Mihajlov

“Poljoprivredno gazdinstvo Mihajlov iz banatskog sela Idvora proizvodi domaći jesenji beli luk. Uz pomoć motike i vrednih ruku naših rođaka i prijatelja, beli luk izuzetnog kvaliteta je spreman za vas! U pitanju je mešavina bosuta i stare autohtone sorte još od moje prabake. Luk je aromatičan, punog mirisa i arome, ljutkast taman koliko treba. Nisu korišćena hemijska sredstva prilikom proizvodnje, osim prihrane mineralnim đubrivom pre sadnje. Beli luk je ručno kopan i špartan između redova. U određenim razmacima od aprila prskan je preparatom sa efektivnim mikroorganizmima (EM5- koristi se u organskoj proizvodnji) koji je sjajan u odbijanju lukove muve i đubrivom od koprive koje sam lično pravila.”

Njihov profil na našem sajtu, možete pogledati ovde.

Banatski black garlic

“Poljoprivredno gazdinstvo Bogatinčević iz Banatskog Novog Sela proizvodi crni beli luk.

Naš proizvod je Banatski black garlic i njime želimo da svima nama približimo prirodan domaći proizvod, zdrav, neočekivanog i jedinstvenog ukusa. On je izrazito crne boje, bez neprijatnog i oštrog mirisa nakon komzumacije. Vrlo snažan prirodni antibiotik koji poboljšava i varenje. Sadrži nekoliko puta više antioksidanasa i minerala od sirovog belog luka. Bogat je i aminokiselinama. Njegova jedinstvena boja, ukus i tekstura stvaraju se bez ikakvih aditiva. Proizvodi se fermentacijom, tehnikom koja potiče sa Dalekog Istoka – Japana i Koreje.

Način pripreme svoju tajnu krije u kvalitetnom belom luku uzgajanom u banatskoj crnici i primeni odgovarajuće kombinacije temperature, vlažnosti i strpljenja.

Može se koristiti u slanim jelima, u poslasticama, ali se može i grickati kao žele bombona.”

Više o ovom neobičnom povrću koje proizvodi porodica Bogatinčević, pogledajte na sledećim linkovima: Banatski black garlic, Facebook i Instagram.

Med i proizvodi od meda

U nedelju nam svoje medne proizvode donose čak dva gazdinstva, Nešovići iz Ivanjice i Miloševići sa Stare planine.

Sunčev roj

“Poljoprivredno gazdinstvo Nešović sa sedištem u Ivanjici osnivač je mednog brenda Sunčev roj.

Pčelarstvom i poljoprivrednom se porodično bavimo već dugi niz godina, sa idejom da u narednom periodu unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične, domaće proizvode našeg gazdinstva – med i ostale pčelinje proizvode, maline, šljive i jabuke – i na taj način ovu čaroliju prirodnih ukusa ponudimo i široj zajednici.

Za sada u ponudi imamo bagremov, cvetni i suncokretov med, propolis kapi i polen.

Veliki smo zagovornici širenja svesti o značaju očuvanja pčela, te kroz sve aktivnosti podržavamo svetske i domaće organizacije koje se bave temom spašavanja pčela a samim tim i sveta oko nas. Članovi smo udruženja SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije).”

Listing: Sunčev Roj, društvene mreže: Facebook i Instagram.

Pčelarstvo Milošević – med sa Stare planine

“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo DOBRE PČELARSKE PRAKSE. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”

Miloševiće upoznajte klikom na neki od sledećih linkova: Pčelarstvo Milošević, Instagram, Facebook.

Meso i proizvodi od mesa

Farma na kraj sela 

Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, pročitajte u sledećim redovima.

“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.

Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”

Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.

Vino

Kada obiđete sve i kupite i degustirate nešto iz raznovrsne ponude naših izlagača, priču možete zaokružiti kupovinom dobrog domaćeg vina, kojim možete začiniti lepo provedeno nedeljno popodne.

Na ovom bazaru, priliku da Vam se predstavi ima prva srpska vinarija koja poseduje organski sertifikat.

Vinarija Plavinci

“Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:

Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.

Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji?

Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur. Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.”

Posetite sajt Vinarije Plavinci, njihov profil na našem sajtu,  kao i njihovu Facebook stranicu.

Bazar u Nišu

Posle pauze od godinu dana, domaći proizvodi članova našeg udruženja ponovo dolaze i u Niš. Zapišite 8. oktobar, kao dan za druženje sa malim proizvođačima u restoranu “Pandora”. Prošlogodišnji bazar pamtimo po sjajnoj atmosferi i odličnoj posećenosti. Nadamo se da će tako biti i ove godine.

Čekamo Vas u nedelju u KC Grad, a taj 8. oktobar rezervišite da se sa malim proizvođačima sretnete i u niškoj Pandori. Vidimo se.