Satura Organic – Da li ste znali da u Srbiji postoji sertifikovani organski čaj?

Satura ili samo-natura kako su u svom predstavljanju na našem sajtu naveli vlasnici Sature Organic, je proizvodnja lekovitog bilja, ali na organski način. Posao započet 2016. godine, danas je jedna sertfirkovana organska proizvodnja čaja i eteričnih ulja.

Svoje iskustvo o tome kako je sve počelo i priču kako je jedno leto u Puli, Dejani iz Istre i Zoltanu iz Banatske Topole dalo ideju da zajedno na 38 hektara proizvode lekovito bilje i to na organski način, zbog čega su danas ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje – i domaćeg i EU sertifikata, pročitajte u narednim redovima.

• Kako ste došli na ideju da proizvodite lekovito bilje?

– Kako sam ja rodom iz Istre, Pule, a moj suprug Zoltan Kurunci iz banatske ravnice, jedno leto u Puli na ideju o organskoj proizvodnji došao je upravo on. A kako je lekovito bilje deficitarno kako kod nas tako i na inostranom tržištu, Zoltan je odlučio da radi nešto “što niko neće”, jer takav vid proizvodnje iziskuje dugogodišnja ulaganja.

Zašto organska proizvodnja?

–  Od ranog detinjstva porodica Kurunci, braća Zoltan i Željko iz Banatske Topole bave se poljoprivredom. Nakon niza godina konvencionalne proizvodnje biljaka koje su karakteristične za banatsku zemlju, Zoltan je učinio korak dalje i u tome smo ga podržavali svi iz porodice.

Naravno, kada dođe vreme okopavanja moramo uključiti sezonske radnike jer organska proizvodnja traži ruke i motiku na zemlji. Nema štetnih materija, pesticida i otrova. Da bi biljka bila čista potrebno je redovno ulaziti u zasađene redove i okopavati. U tome je velika razlika između konvencionalne i organske proizvodnje.

Za organsku proizvodnju potrebno je minimum 3 godine da se sama zemlja očisti od prethodnih useva, da bi kontrolna kuća mogla da izađe na teren, uzme uzorke zemlje i tek onda izda sertifikat validan kako u našoj zemlji, tako i za inostranstvo. Naravno kada biljke budu spremne za berbu tada se šalju na dodatne analize kvaliteta i svega što treba da bi se proizvedeno iznelo na tržište.

Život poljorivrednika, naš život, nije nimalo lagan, jer je to posao koji traži da ga posluži i malo sreće sa vremenom. Da kiša padne kad je zemlja žedna, da sunce sine kada biljka treba da se “sunča”.

Kako se gaji lekovito bilje?

– S obzirom da je reč o gajenom lekovitom bilju najzahtevniji deo posla nakon setve je borba protiv korova. S obzirom da se radi o organskoj proizvodnji to znači mnogo ljudskog rada ( već pomenute ruke i motika).

U toku proizvodnog procesa jako je bitno sprečiti kontaminaciju biljaka na njivama. To znači da moramo imati oko njive zaštitne pojaseve. Od svih biljaka koje gajimo najzahtevnija je “gospođa” nana, jer je vrlo teško držati je u redovima. Ona se korenom intezivno širi i to nam onemogućuje međurednu obradu kultivatorom.

Kada biljka dođe u stadijum tehnološke zrelosti vrši se njeno košenje i transport do sušare. Nakon procesa sušenja vrši se odvajanje lista od stabljike, razdvajanje različitih frakcija lista po veličini i pakuje se u ambalažu.

Eterična ulja Sature Organic

– Eterična ulja cedimo po principu vodene pare, destilatorom. Najviše se traži ulje od nane i timijana jer je izuzetno lekovito i pomaže pri ublažavanju tegoba respiratornih puteva u organizmu. Ulje od kamilice i matičnjaka pravimo samo po porudžbini, jer je dosta skupo. Potrebne su mnogo veće količine biljke da bi se dobila mala količina ulja.

Postoji li sezona čaja?

Čini se da se čaju svi vraćamo u zimskom periodu. Da nas izleči i ugreje. A tu činjenicu potvrđuje nam i Dejana.

– Na našim prostorima jek sezone i potražnje čajeva je od oktobra do aprila. Neretko se desi da i u sred jula dobijem narudžbu pa me to veoma obraduje jer moja dva dečaka traže hladnu nanu i u sred leta! Zaključila bih slobodno da su nam nana i kamilica svakodnevno prisutne i među našim potrošačima.

– Uspevamo da zadovojimo potrebe našeg tržišta jer je Satura Organic mlad brend na prostorima Srbije. Potrebno je vreme da se kvalitet prepozna i usvoji u domaćinstvima. Na 38 hektara zemlje gajimo organsko lekovito bilje. To je velika površina i za sada nemamo bojazni da nećemo uspeti svaku potražnju da ispoštujemo.

Satura Organic, Mali proizvođači i Bazari

– Za Male proizvođače čula sam, tj. videla na društvenim mrežama. I srećna sam što sam baš sa njima započela svoje prvo izlaganje u jesen 2021. godine. Članstvo u udruženju donelo mi je proširenje poznanstava sa ostalim malim proizvođačima raznih proizvoda u Srbiji.

– Udruženje Malih proizvođača vode osobe koje su prepoznale naš kvalitet i od mene jedno veliko hvala. Do sada sam izlagala na par Bazara. Svaki put sam se osećala kao na domaćem terenu. Atmosfera i organizacija su za svaku pohvalu.

Čaj = čarobni napitak

Rad Sature Organic, kao i način poručivanja možete ispratiti na njihovom sajtu, kao i na sajtu Mali proizvođači. Prisutni su i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Na kraju spiska pitanja za Saturu Organic stajalo je i ovo: Ukoliko postoji nešto za šta biste voleli da stoji u tekstu o vama, a nije pokriveno pitanjima, slobodno napišite.

Kao odgovor na ovaj deo, Dejana Kurunci napisala je:

– Osvrnula bih se na decu. Navike se stiču od malih nogu. Najsrećnija sam kada mi prilaze roditelji sa decom. Tada ja nastupam sa “čarobnim napicima”. A mogu i da vam pričam o tome kako moj stariji sin dođe pa na +40 kaže “Štaaa? Nema čaja?!”

Mislim da sam postigla ono što je moja majka postigla sa mnom. Čarobni napici su u našoj kući prisutni svih 12 meseci.

Poslednji ovogodišnji Bazar Malih proizvođača u Beogradu | Čekamo vas 26. novembra u KC Grad

Bazar Malih proizvođača u ovoj 2023. godini održava se još dva puta. U Beogradu se vidimo u nedelju, 26. novembra u KC Grad, a u decembru se domaći proizvodi članova našeg udruženja sele u Kragujevac.

Učesnici ovonedeljnog Bazara:

• Goca Jagodica        
• PG Arsenijević
• PG Šaletić
• Zzapi pivara – Zzapi zadruga Beograd
• Satura Organic
• PG Laslo Đerđ
• PG Demeter
• Dragin kulen i kobasica
• Organska vinarija Plavinci
• Šinkina teglica
• Pčelarsko gazdinstvo Sporin
• Torte, ljubav i ja – Dijana Bihler

Zimnica

Zimnicu – slatku i slanu, na ovaj Bazar donose četiri proizvođača. Dva iz Šumadije, jedan iz Paraćina i jedan sa Stare planine.

Goca Jagodica

Goca nam dolazi iz sela Šume nadomak Oplenca.

“Više od četvrt veka se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom, voćarstvom. Najzastupljenija je proizvodnja jagoda, pa otuda i naziv Goca jagodica. Od naših proizvoda pravimo prerađevine i bavimo se još stočarstvom i pčelarstvom. Proizvode pravimo na tradicionalan način kako za sebe tako i za naše kupce.”

Od Goce u sezoni jagoda možete kupiti najlepše sveže jagode. Ko je bio na majskom Bazaru, održanom na Avali može tome da posvedoči.

Osim svežih jagoda, Goca u ponudi ima hleb i pite, kolače, domaće sokove, kompote, slatko i džemove, ajvar i salate.

Celokupnu ponudu, kao i način dostave možete pogledati na listingu Goca Jagodica, na našem sajtu ili joj možete pisati na Facebook-u.

PG Arsenijević

Iz okoline Topole, dolazi nam još jedna zanimljiva ponuda zimnice. Pripremom domaćih sokova, ajvara, džemova, ali i rakije i sirćeta bavi se Rada Arsenijević iz sela Vinča.

“Bavimo se voćarstvom već 30 godina. Od našeg voća pravimo sokove, džemove, rakije i likere. Trudimo se da ih napravimo na stari tradicionalni način kako su naše bake pripremale. Od povrća iz naše bašte pripremamo ajvar, mleveni paradajz i papriku sa medom u teglama.”

Ponudu gazdinstva Arsenijević pogledajte na njihovom listingu na našem sajtu, a za sve informacije možete se direktno obratiti i Radi na Facebook-u.

PG Šaletić

Poljoprivredno gazdinstvo Šaletić na Bazar dolazi iz Paraćina. Šaletići se bave proizvodnjom domaće slane i slatke zimnice na tradicionalan način. “Ovakav način pripreme podrazumeva proizvodnju u malim serijama i ograničenoj količini, radi što boljeg ukusa i kvaliteta. Ceo proces proizvodnje obavlja se ručno.”

Ponuda je raznovrsna. Kod Šaletića možete pronaći slanu zimnicu: ajvar, sok od paradajza, šarenu salatu, kornišone, cveklu, turšiju.. Ali i kompote i džemove, kao i slatko od pomorandže i lubenice.

Njihovu celokupnu ponudu možete pogledati na sajtu Malih proizvođača, kao i na sajtu PG Šaletić.

Šinkina teglica

Šinkina teglica na Bazar dolazi kao najbolje ocenjen proizvođač na našem sajtu. O njima smo pisali i na našem blogu, a ceolokupna redovno ažurirana ponuda dostupna je na listingu Šinkina teglica na našem sajtu.

Može se reći da ova tročlana porodica ravnomerno učestvuje u nastanku njihovih proizvoda sa Stare planine.

“Majka Vineta, zadužena je za sam proces proizvodnje i kuvanje, suprug Negovan za nabavku i branje plodova, kao i pakovanje proizvoda pre slanja, a sin Nemanja je PR Šinkine teglice i zadužen je za marketing i odnos sa kupcima.

Svi naši proizvodi su 100% prirodni i domaći. Fokus nam je na proizvodima odšumskih plodova koje beremo na Staroj planini, ali imamo i proizvode od domaćeg voća, koje je iz našeg dvorišta ili mini voćnjaka. Naše voće nije hemijski tretirano, jer mi ne proizvodimo velike količine, već koliko rodi, toliko je! Naši proizvodi pravljeni su isključivo od voća, vode i šećera i nema dodatnih zaslađivača, konzervansa, limuntusa i drugih dodataka.

Ideja da se bavimo ovim poslom nastala je kao želja da sačuvamo stare recepte ovog kraja, čime čuvamo tradiciju, običaje i nasleđe naših predaka, a ujedno vama, sladokuscima, nudimo najbolje voćne ukuse.”

Slatko različitih ukusa svi volimo, ali je prava retkost prilika da neko proba slatko od cveta bagrema, ljubičice, zove ili jorgovana. Nešto od ovoga, kao i svoje neobične namaze porodica Šinka nam donosi ove nedelje u Beograd.

Šinkinu teglicu takođe možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Pivo, vino i čaj

Možda izgleda kao spoj nespojivog, ali za predstojeću zimu, svima su nam neophodna ova tri napitka. Bilo da pripremate slavu, spremate se da idete na istu ili volite ušuškani da popijete topli napitak, na ovom Bazaru možete nabaviti domaće kraft pivo, organsko vino i organski čaj.

Zzapi pivara

“ZadrugaZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.”

Njihova piva Presedan, Trimix, Komšinicu i Levu stranu Dunava imaćete prilike da kupite na Bazaru.

O Zzapi pivari smo takođe pisali na našem blogu, a njihov rad možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtu pivare.

Vinarija Plavinci

“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:

Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.

Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.

Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.”

Detalje o proizvodnji i njhovim vinima, možete pogledati na našem blogu. Na naša pitanja odgovorio je Branislav Anđelić, njihov vlasnik. Rad vinarije, pojedinosti o proizvodima i novosti možete pratiti  na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtovima Vinarije i Malih proizvođača.

Satura Organic

Satura Organic je, pored Vinarije Plavinci, još jedan organski proizvođač učesnik ovog Bazara. Sa njima smo se družili i prethodnog puta u KC Grad, a njihovi čajevi i eterična ulja ponovo će imati priliku da osvoje srca svih posetilaca Bazara.

“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje – i domaćeg i EU sertifikata.”

Njihov rad i detaljnu ponudu pogledajte na društvenim mrežama Facebook, Instagram, kao i na sajtovima Satura Organic i Mali proizvođači.

Sirevi

Na Bazar nam stižu i dva proizvođača sireva. Oba iz Vojvodine. I oba iz Bečeja. Dimljenu parenicu donosi nam Laslo Đerđ, a Janoš Demeter nagrađivani kozji sir.

PG Laslo Đerđ

Da li ste čuli za dimljenu parenicu – dimljeni sir poreklom iz Slovačke? Njega je u želji da vrati ukuse iz detinjstva, a sledeći primer svoje majke, pre nekoliko godina počeo da pravi Laslo Đerđ.

“Ja sam Laslo, ali me svi zovu Schultz, pošto sam rođen u Nemačkoj. Sada živim u Medenjači, gde se naš salaš nalazi. Medenjača je kao ostrvo kraj Bečeja, okružena je starim i novim tokom reke Tise. Proizvodnjom sira počeo sam da se bavim pre četiri godine dok je moja majka radila to i pre.

Zašto baš parenica? Kada sam bio dete uvek bismo pri povratku iz Nemačke svratili u Mađarsku da kupimo ovu vrstu sira. Igrom slučaja sam jednog dana dobio sirnu kulturu za mocarelu i parenicu. Zbog nostalgije za tim ukusom iz detinjstva, počeo sam da pravim handmade sireve. Naša parenica se pravi od prvoklasnog kravljeg mleka od krava koje se hrane isključivo senom od lucerke. Sireve dimimo na bukvi.”

Šta to sve Laslo proizvodi možete pogledati na listingu na našem sajtu ili na Facebook profilu gazdinstva.

PG Demeter

Prvi put na Bazar dolazi nam poljoprivredno gazdinstvo Demeter. U njihovoj ponudi kozjih i ovčijih sireva, nalazi se i jedan nagrađivan.

Na 16. Balkan Cheese Festivalu, prema glasovima žirija, u posebnoj kategoriji sireva, prvo mesto osvojilo je poljoprivredno gazdinstvo Demeter i to za dimljeni kozji sir.

“Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Demeter. Moje ime je Janoš. Od 2018. godine imamo malu farmicu koza, a od skoro i ovce. Pored sireva proizvodimo i kozje i ovčje kiselo mleko, kefir i surutku. Ove godine smo osvojili veliku zlatnu medalju novosadskog sajma za naš kozji polutvrdi sir. Ideja da se bavim proizvodnjom sireva, rodila se dok sam u Parizu i Londonu, radio u restoranima. Zahvaljući tom iskustvu, danas mogu drugim ljubiteljima sireva da ponudim svoje proizvode.”

Ponudu proizvoda možete pogledati na njihovom listingu, kao i na Facebook-u i Instagramu.

Suhomesnati proizvodi

Suhomesnati proizvodi ovog puta pristižu iz Sremske Mitrovice. Kulen, kobasicu, pečenicu i ostatak svojih proizvoda sa nama će podeliti Branka Ćasić.

Dragin kulen i kobasica

“Od reči gazdinstvo mi mnogo više volimo reč domaćinstvo. Kod nas posao vodi domaćin, a ne gazda.

Mi smo domaćini, poreklom Slavonci, na šta smo posebno ponosni, jer su iza nas generacije predaka koji su omogućili da mi danas imamo prave recepte i da tačno znamo kako i šta radimo. Za nas je domaćinska kuća ona u kojoj se poštuje tradicija, i koja svojim radom stvara trpezu za ponos i diku, a ono što je sigurno je da su naši suhomesnati specijaliteti upravo ono na šta smo jako ponosni.”

Kako nastaju sve te lepe mesne prerađevine, možete ispratiti na listingu Dragin kulen i kobasica, kao i na Facebook-u i Instagramu.

Med i proizvodi od meda

Kao zdrava poslastica za kraj ture na Bazaru, tu je med Pčelarskog gazdinstva Sporin.

Pčelarsko gazdinstvo Sporin

Propolis kapi, livadski, bagremov, med od uljane repice, med u kombinaciji sa semenom bundeve i koprive, kao i posebno popularan Imuno mix za zimske dane proizvodi su gazdinstva Sporin.

Na Bazar dolaze iz Banata, iz mesta Mali Žam, nadomak granice sa Rumunijom.

“Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”

Celokupnu ponudu gazdinstva pogledajte na njihovom listingu, kao i profilima gazdinstva na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Torte i kolači

Za sve one koji imaju nedoumice da li da poruče ili sami prave kolače za slave i novogodišnje praznike, možda odgovor pronađu ispred štanda Dijane Bihler na Bazaru Malih proizvođača.

Torte, ljubav i ja

Iako joj je Facebook i Instagram nalog nakratko suspendovan, Dijana i dalje uspešno obaveštava i isporučuje besplatno svoje proizvode svim zainteresovanim kupcima na teritoriji grada Beograda.

“Naša priča počinje pre 10 godina. Tada sam ljubav prema slatkišima pretočila u jednu malu radionicu nazvanu Torte, ljubav i ja. Kao dete koje je odraslo na selu, naučena sam na kvalitetne namirnice. Tom logikom se vodim i kada pravim svoje proizvode. Htela sam da oni budu nešto što se pamti po ukusu. Naravno, pratimo sve moderne trendove, ali se držimo i tradicionalnih recepata. I u današnje vreme kuvamo fil na pari, šerpa u šerpi. Pored torti i kolača, pravim i razne slane đakonije. Kod nas možete naručiti proizvode za kompletno slavlje. Naša radionica se nalazi u Pančevu, ali vršimo dostavu širom Srbije.”

Ponudu radionice “Torte, ljubav i ja” možete pogledati na listingu na našem sajtu, a za sve dodatne infomacije pišite Dijani na Facebook-u.

Poslednji ovogodišnji Bazar u Beogradu

Od početka godine družili smo se u Beogradu četiri puta, po jednom na Avali i u Nišu, a decembar je ostao rezervisan za prvo gostovanje Bazara Malih proizvođača u Kragujevcu.

Tamo vas Mali proizvođači čekaju 24. decembra, u Kafe Kući 1900. Dobro došli.

16. Bazar Malih proizvođača hrane u Beogradu | 22. oktobar, bašta KC Grad

Dragi ljubitelji bazara Malih proizvođača hrane i pravih domaćih proizvoda, na naše, a nadamo se i vaše zadovoljstvo, družimo se treći put za mesec dana. Posle prošlomesečnog Beogradskog Bazara i prošlonedeljnog Niškog, ponovo vas ekipa iz udruženja Mali proizvođači čeka u bašti KC Grad.

Ovog vikenda svoje proizvode predstaviće vam čak 16 proizvođača. Neke od njih imali ste prilike da vidite na prethodna dva bazara, a neke ukuse tek ćete probati tokom vikenda koji je pred nama.

Evo ko nam sve dolazi 22. oktobra u KC Grad:

• Šitake Nikolov
• Vitbery
• Baba Julina kujna
• Vikend farmeri
• Pčelarstvo Sporin
• Zets Orchard
• Samo višnje
• Farma na kraj sela
• Keka ratluk
• Plave bobice Naupare
• Vlaška Magija – S & S Čuvari tradicije 
• Lilifik
• Satura Organic
• Dedino zlato
• Ukusi Kopaonika 
• Taniero sos

Med i proizvodi od meda

Za početak, kao kada dođete u goste, zasladite se pravim domaćim medom. U jeku priča o “lažnom medu”, sa Malim proizvođačima, uvek ste na sigurnom.

Svoj med donose nam dva gazdinstva: Pčelarstvo Sporin i novi član našeg udruženja, unuk jednog iskusnog pčelara, čiji brend nosi naziv “Dedino zlato”.

Pčelarsko gazdinstvo Sporin

O sebi su rekli: “Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”

U njihovoj ponudi pronaći ćete mnoge pčelinje proizvode, ali i jedan unikatan naziva IMUNO MIX, koji se sastoji od livadskog meda, propolisa i polena. Šta to sve ima “Pčelarsko gazdinstvo Sporin” pogledajte na njihovom listingu, kao i na društvenim mrežama gazdinstva Facebook i Instagram.

Dedino zlato

“Dedino zlato” dolazi nam takođe iz Vojvodine. Iza ovog brenda, stoji jedan Dušan. O sebi i medu koji donosi na bazar, rekao je “Moje ime je Dušan. Predstavljam vam naš prirodan med. Pčelinjak “Dedino zlato” nalazi se u Novim Banovcima, u Sremu, na obali Dunava. Imamo tradiciju dugu 40 godina bavljenja pčelarstvom. Pre 40 godina prve košnice je kupio moj deda, posle toga ga je nasledio moj tata, a brigu o pčelama sada preuzimam ja. Trenutno imamo 30 košnica, a u planu je proširivanje pčelinjaka. Garantujemo vrhunski kvalitet našeg meda. Med je potpuno prirodan, bez dodatog šećera, konzervansa i aditiva.”

Dostavu vrši putem kurirskih službi na teritoriji cele Srbije. Svakog vikenda moguće je preuzimanje na određenim lokacijama u Beogradu. Kupovinom 3 ili više kilograma meda, na teritoriji Beograda dostava na kućnu adresu je besplatna.

Za više informacija o proizvodima, poručivanju i dostavi možete pisati Dušanu na sajtu Mali proizvođači ili na Instagram profilu Dedinog zlata.

Slatkiši

Keka ratluk

Za one koji ne vole ili iz nekog razloga ne smeju da konzumiraju med, na ovom bazaru nudimo ništa manje dobru alternativu. Ljubiteljima dobrog ratluka, ovo slobodno može biti prvi izbor. Domaći ratluk sa ukusom ariljskih malina, zameniće onaj koji ste do sada služili na svojim trpezama.

“Ratluk na Balkanu važi za tradicionalni slatkiš, ali kada se pomeša sa najslađom srpskom malinom dobije se Keka ratluk.

Keka je brend koji predstavlja ratluk od maline, jer srpske maline su brend u svetu, a u Keka ratluk ulaze samo one najsočnije sorte Vilamet. Keka ratluk se pravi po staroj recepturi iz 1936. godine. Pravi se ručno – kuva, meša, a zatim se izliva u stare kalupe i seče. Kekin ratluk je bez veštačkih boja i arome.

Krenulo je veliko interesovanje za Kekinim ratlukom u raznim restoranima, salašima, prodavnicama zdrave hrane. Ovo je idealan dodatak uz kafu, ali i savršena poslastica za one koji poste.

Keka se pojavljuje na mnogim sajmovma, izložbama i festivalima hrane i na istim osvaja nagrade:

• 13. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – robna marka Srbije
• 86. Međunarodni poljoprivredni sajam Novosadski sajam „Najbolji u agrobiznisu“ – Najbolja žena u agrobiznisu 2019. – očuvanje tradicije starih zanata
• 14. Međunarodni sajam Etno hrane i pića – specijalno priznanje za kontinuirani kvaltet

Ponudu i cene, kao i način dostave, pogledajte na listingu Keka ratluka, ili na njihovom sajtu. Možete ih kontaktirati i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.

Domaći sokovi

Posle zaslađivanja, posetioci bazara moći će da pređu na osveženje. Domaće proizvode u KC Grad ovog vikenda donose Vitbery i Samo višnje. Vitbery nam dolazi iz Kragujevca, a Samo višnje iz Feketića.

Vitbery

“Mi smo firma Vitbery iz Kragujevca, proizvodimo hladno ceđene sokove premium kvaliteta. Voće od kojeg cedimo sokove ne sme biti tretirano/prskano mora biti prve klase, ne sme da sadrži trulež. Svi naši sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, bez vode, bez veštačkih boja i aroma. Naši sokovi ne služe da utole žeđ, već služe za uživanje u čarobnim ukusima samog voća i da nahrane organizam svim vitaminima, mineralima i ostalim nutrijentima, kako bismo uvek bili zdravi i nasmejani. Svi naši sokovi poseduju analize sertifikovane laboratorije za bezbednost hrane i pića. Takođe posedujemo analizu sa Beogradskog Instituta da su nam sokovi na tržištu najbogatiji antioksidansima. Naše sokove mogu svi piti, bez starosnog ograničenja.”

O načinu dostave i kako možete poručiti prave domaće sokove od jagode, jabuke, borovnice, maline, kupine, aronije i višnje možete se informisati na listingu na našem sajtu, kao i na društvenoj mreži Instagram.

Samo višnje

Poljoprivredno gazdinstvo Simić, tj. Samo višnje zaintrigiralo je skoro 100000 članova naše Facebook grupe svojom objavom u istoj od pre nekoliko meseci. Njihova zanimljiva priča i još bolji kvalitet soka i ostalih proizvoda privukao je veliku pažnju. Za svoje višnje koje uzgajaju u Feketiću i od njih prave matični sok bez šećera, kao i ulje, dobilu su ove godine organski sertifikat.

Ovo je njihova priča:

“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću. Stari naziv jeFeketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera i ulje od koštica višanja.

Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu.

Šta to znači?

Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, što znači da pijemo potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera. Ukusna je i slatka i nije joj potrebno dodavati industrijski šećer. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.

Ulje od višnje? Može.

Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?

Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).

Naučne studije:

• https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20482278/
• https://www.mdpi.com/1420-3049/27/3/696
• https://www.hindawi.com/journals/jfq/2021/5529613/

Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500 kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!”

Pojedinosti o dostavi, ceni proizvoda, među koje je uvrštena i rakija, kao i liker od višanja, možete pogledati na listingu ili Facebook profilu gazdinstva. Priča porodice Simić bila je interesanta i za Marka Žvaku, tako da ih možete pogledati i na njegovom Youtube kanalu, video naslova Samo višnje sok, liker i rakija. Za ljubitelje pisane reči, tu je članak sa stranice Priče sa dušom, dostupan na ovom linku.

Zimnica: različiti namazi, ajvar, džem i slatko

Baba Julina kujna

“U selu Bajevac, u sklopu poljoprivrednog gazdinstva Ikonić, nalazi se Baba Julina kujna. U njoj vredne ruke kuvaju najlepše slatko, džemove, ajvare… Svi naši proizvodi su prirodni, bez konzervansa, veštačkih boja i aroma. Pripremaju se sa puno ljubavi, po domaćoj recepturi i na tradicionalan način, korišćenjem isključivo šporeta na drva.
Baba Julini specijaliteti su za jedne povratak u detinjstvo, za druge otkrivanje novog i nepoznatog ukusa. U oba slučaja – potpuno uživanje u pravim domaćim proizvodima!

Besplatnu dostavu na kućnu adresu vršimo lično, i to na teritoriji Beograda, Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, Valjeva, Uba, Lajkovca, Šapca, Aranđelovca…
Za sva mesta gde nismo u mogućnosti izvršiti ličnu dostavu, proizvode šaljemo brzom poštom (Post Express), uz naplatu po zvaničnom cenovniku Pošte Srbije.”

Od baba Jule na bazaru možete kupiti slatko od šljiva, kajsija, smokvi, ali i različite džemove, kao i peglanu papriku i ajvar. Celokupnu ponudu pogledajte na listingu na našem sajtu.

Vikend farmeri

Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Družili su se nama i na prethodnom Beogradskom Bazaru Malih proizvođača. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.

A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.

Celokupnu ponudu Vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. O Ivkovićima smo pisali i na našem blogu. Tekst o njima možete pročitati klikom na ovaj link.

A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi i novim proizvodima, predlažem da pristupite Viber klubu Vikend farmera.

Zets orchard

Za gazdinstvo Joksimović iz Rajkovića, kod Ljiga, moglo bi se reći da je stalni učesnik naših manifestacija.

I njihova priča jedna je od zanimljivijih kada su u pitanju članovi našeg udruženja. Od ove godine i ovo gazdinstvo može se pohvaliti organskim sertifikatom za proizvodnju jabuka.

“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.

Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.

Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”

Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode ovog gazdinstva, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.

Zets Orchard sajt, Facebook i Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.

Plave bobice Naupare

Prvi put na bazaru družimo se za poljoprivrednim gazdinstvom Zamahajev, koje se bavi proizvodnjom borovnica u selu Naupare kod Kruševca.

“Posvećeni smo uzgoju borovnice u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, uz primenu Global G.A.P. sistema kvaliteta. Naš cilj je da pružimo zdravu i ukusnu borovnicu koja je uzgajana na održiv način. Polja su pažljivo odabrana i negovana, a berba se vrši ručno kako bi se osigurao najbolji kvalitet. Sva borovnica koju proizvodimo je sveža i lokalno proizvedena. Uzgoj borovnice nije samo posao, već i strast. Odlučni smo da nastavimo porodičnu tradiciju uzgoja kvalitetne hrane i da radimo sa pažnjom prema prirodi i proizvodima. Verujemo da se to odražava u ukusu i kvalitetu naše borovnice. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim proizvodima ili načinu uzgoja, slobodno nas kontaktirajte.”

Ponudu i način dostave plavih bobica i proizvoda od njih, možete pogledati na listingu na sajtu Mali proizvođači, kao i na Facebook profilu gazdinstva.

Pečurke

Šitake Nikolov

Iz niške “Pandore” u “KC Grad” stiže nam i poljoprivredno gazdinstvo Nikolov i njihov širok asortiman proizvoda od šitake pečuraka.

“Mi smo porodično poljoprivredno gazdinstvo Nikolov, koje je počelo sa proizvodnjomšitake pečuraka 2007 godine. Tada smo prve supstrate šitake pečurke ubacili u jednu malu podrumsku prostoriju od desetak metara kvadratnih. Sama ideja da se bavimo proizvodnjom pečuraka datira iz 1995. godine, ali tada nismo planirali da to budu šitake.

Na samom početku, po nagovoru prijatelja počeli smo sa100 supstrata, koje smo kupili gotove. Tada se javila i ljubav prema šitake pečurkama. Već sledeće godine smo proširili proizvodnju sa još jednom prostorijom i naučili smo da spremamo svoje supstrate, ili smo bar mislili da smo naučili.

Posle bezbroj grešaka u pripremi i ispravljanja istih, stigli smo do nivoa kada možemo reći da imamo kvalitetne supstrate sa odličnim prinosima i izuzetne pečurke bez upotrebe hemijskih sredstava. Supstrate izrađujemo od piljevine hrasta, koju sami pravimo.”

PG Nikolov iz Dimitrovgrada nudi ljubiteljima pečurki sveže, sušene, mlevene i marinirane šitake u kombinaciji sa različitim ukusima. Njihovu ponudu možete pogledati na našem sajtu, kao i na mrežama Facebook i Instagram.

Za one koji ne mogu na bazar, a zanima ih ova rapsodija ukusa, dobra vest je da Nikolovi svoje proizvode šalju kurirskim službama na adrese zainteresovanih kupaca.

Meso i proizvodi od mesa

U ovoj kategoriji, na ovom Bazaru svoje proizvode predstaviće čak tri proizvođača: Farma na kraj sela, Lilifik i Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije, koji nam takođe stižu iz Niša.

Farma na kraj sela

Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar ponovo donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, ko nije bio na prošlom beogradskom bazaru, može da pročita u sledećim redovima.

“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.

Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”

Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.

Lilifik

Koliko vas voli ćuretinu? I koliko vas može da nađe kvalitetno i domaće ćureće meso? Gde? Na poslednja dva pitanja, mi imamo odgovor. Potrebno je samo da nađete ljubitelja ćurećeg mesa i uputite ga na naš sajt.

“Firma Lilifik nastala je od poljoprivrednog gazdinstva Vračar na kome se u Temerinu od 2005. godine gaje ćurke. U početku je uzgoj ćuraka bio isključivo za sopstvene potrebe. Zahvaljujući našim porodičnim prijateljima koji su nam bili prve mušterije uzgoj se spontao proširio. Danas smo gazdinstvo koje godišnje odgaji 2000 ćuraka i imamo svoju registrovanu klanicu od prošle godine. Kada smo registrovali klanicu počeli smo da proizvodimo i mesne prerađevine (kulen, kobasice, dimljeno belo meso) koje su bez aditiva i začinjene su isključivo prirodnim začinima.”

Detalje o dostavi, kao i informacije o ponudi i cenama, možete pronaći na listingu firme ili njihovom Facebook profilu.

Vlaška magija – S & S Čuvari tradicije

I sa Vlaškom magijom družili smo se u Nišu. Mala preduzetnička radnje “S & S Čuvari tradicije” iz istočne Srbije “Vlašku magiju” – meso zaliveno u mast, donosi i posetiocima bazara u Beogradu.

Svi oni koje ukus ovog specijaliteta spremljenog na tradicionalan način oduševi, upravo na bazaru moći će da saznaju gde sve to mogu kupiti svež svinjski pauflek pripremljen po tradicionalnoj recepturi zalivanjem u masti. Po starom receptu naših baka, od pažljivo biranog mesa. Tvorci ovog jela za njega kažu: “Deca ga obožavaju, raspada se i topi pri svakom zalogaju. Konzervirano u masti kao nekada. Pravljeno bez ikakvih dodataka, konzervanasa, pojačivača što je ispitano od strane  Zavoda za javno zdravlje Zaječar kao i Veterinarske inspekcije.”

Više informacija o samom specijalitetu i kako ga možete poručiti pronaćićete na listingu “Čuvara tradicije” na našem sajtu, kao i na sajtu Vlaška magija.

Domaći sirevi

Ukusi Kopaonika

Iako su sirevi samo mali deo ponude Ukusa kopaonika, ovde su navedeni kao glavni, jer je upravo gadzinstvo Karanović jedini proizvođač koji na ovaj bazar donosi sireve.

“Poljoprivredno gazdinstvo Karanović nalazi se u Rudnici podno Kopaonika, na 800 m nadmorske visine.  Na našem gazdinstvu životinje žive slobodno, krave su na ispaši najvećim delom godine, nakon toga se hrane livadskim biljem koje ručno skupljamo tokom leta. Naše koke žive bez kaveza i bez ograda, idu gde im je volja. Povrće i voće proizvodimo bez trunke pesticidab, preradjujemo ga bez konzervanasa i bilo kakvih dodataka.”

Vredne ruke naše Ane pored sira prave i sokove, džem, slatko, sirupe, zimnicu i likere.

Ponudu, cenovnik i način dostave ovih raznovrsnih proizvoda  možete pogledati na njihovom listingu na sajtu Mali proizvođači.

Čajevi

Satura organic

Kao pripremu za predstojeće hladne dane, predlažemo kupovinu domaćih čajeva Satura organic. Satura organic je takođe jedan od naših organskih proizvođača i treći čije proizvode možete kupiti na ovom bazaru. U ponudi imaju čajeve od mente, matičnjaka, kamilice itimijana.

“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje–i domaćeg i EU sertifikata.”

Pojedinosti o dostavi možete pronaći na listingu na našem sajtu. Više informacija o samim proizvodima i načinu proizvodnje pogledajte na sajtu Satura organic, kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Sosevi

Nakon kupovine svega potrebnog za jedan dobar i bogat nedeljni ručak: mesa, sireva, zimnice i slatkiša, kao i proizvoda koji će u hladne dane da čuvaju i unapređuju naš imunitet: med i čajevi, možete kupiti i neki sos. Pogodni za sve vrste jela, onda kada želite da nešto “začini”.

Taniero

Takođe znanci iz Niša, proizvodi Aleksandra Tanića su pravo otkrovenje za ljubitelje lepih začina. Taniero sos dolazi nam iz Niške banje. Njihovi ljuti, slatko ljuti i sos u kombinaciji šljive, čokolade i šljivovice, nastaju od ljutih papričica iz Aleksandrovog domaćinstva.

Više pojedinosti o ovim domaćim sosevima, možete pronaći na njihovom Instagram i Facebook profilu, kao i na listingu koji odnedavno imaju na našem sajtu.

Utsici kupaca sa bazara

Posle Niškog Bazara Malih proizvođača u restoranu “Pandora” koji je u nedelju 8. oktobra zabeležio rekordnu posećenost, jedna od posetiteljki, Tanja Đorgovska, sa nama je podelila svoje utiske o istom i mi smo ih objavili u okviru Blog sekcije na sajtu.

Pozivamo sve posetioce koji ovog vikenda bodre Male proizvođače tako što će u nedelju prošetati do KC Grad, da sa nama podele svoje utiske. Možete nam pisati na mejl kontakt@maliproizvodjaci.rs ili privatnom porukom nekom iz admin tima Facebook grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji.

Vidimo se u nedelju.