Panel diskusija: Žene u poljoprivredi – Priče Malih proizvođača
Iz našeg malog udruženja, ovog proleća stižu samo dobre vesti. Pokrećemo panel diskusije pod nazivom “Priče Malih proizvođača”, a organizujemo ih u okviru projekta Prostori otpora – Program jačanja lokalnih inicijativa koji sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan i održavaće se u Krokodilovom centru, u Karađorđevoj 43.
Prva u nizu tema će biti o ženama u poljoprivredi. Na panelu pričamo sa divnim i vrednim ženama koje se bave poljoprivredom, a izbor je ovog puta pao na:
Ana Nikodijević – Anina domaća zimnica
Jelena Topalović – Samo višnje
Vedrana Nedeljkov – PG Nedeljkov
Jelena Topalović – Samo višnje
Vedrana Nedeljkov – PG Nedeljkov
Učesnice panela “Žene u poljoprivredi”
Ana i Vedrana žive od poljoprivrede. Jeleni je poljoprivreda dodatni posao, a mi ćemo na panelu čuti njihove priče, kako su se obrele u poljoprivrednim poslovima, šta im je to iskustvo donelo, da li je sa godinama lakše ili teže i šta bi poručile nekom ko razmišlja o pokretanju svoje poljoprivredne proizvodnje. Odgovore na ova i pitanja naše moderatorke Sandre Živković, imate priliku da čujete sutra, ukoliko se prijavite putem linka ispod, jer je broj mesta ograničen:
A sada da se malo bolje upoznamo sa učesnicama panela. Ko su Ana, Jelena i Vedrana?
Anina domaća zimnica
“Dvadeset osam godina bavimo se proizvodnjom voća i povrća. Sve ono što bogata Šumadija rađa, pretvorili smo u domaće džemove, slatka, sokove, kompote, ajvare i mnoge druge đakonije. Stara sveska sa receptima, pre osam godina postala je Anina “Biblija” za pokretanje dodatnog posla od kog danas živi naša porodica.
Pripremanje zimnice po tradicionalnim receptima, poslovna deviza od koje se ne odstupa. Ukus starinske zimnice bez konzervansa i mašinske prerade. Voće i povrće od kog nastaje preko sedamdeset različitih ukusa slatke i slane zimnice ručno se secka, meša i kuva na četiri šporeta na drva.
Dobrodošli u naš skromni dom. Čašica razgovora, pogledi koji govore više od reči i neizbežna gastronomska dobrodošlica.”
PG Nedeljkov
“PG Nedeljkov se nalazi u Kaću na čelu sa dva inženjera poljoprivrede, Vedrana i Marko. 2018. godine dolazimo u Kać na dedovinu i nasleđujemo voćarsku proizvodnju koju smo diverzifikovali proizvodnjom batata i mini lubenice. U poljoprivredi smo od malih nogu, ona nas je odhranila i za nas je bavljenje poljoprivredom više od posla, to je način života. Bavimo se integralnom proizvodnjom, odgovorno i stručno proizvodimo zdravstveno bezbednu hranu pre svega za našu decu, a onda i za naše kupce.”
Samo višnje
“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću, stari naziv je Feketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera, i ulje od koštica višanja.
Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu. Šta to znači?
Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, i u procesu smo konverzije za dobijanje organskog sertifikata, što znači da ćete piti potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera, ukusna je i slatka, i nije potrebno dodavati industrijski šećer u sok. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.
Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?
Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).
Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!
Nešto više o nama možete pogledati na sledećim linkovima: Samo višnje, sok, liker i rakija (Marka Žvaka) i Priče sa dušom.”
Pročitajte više
Intervju: Kosta Popović – najmlađi pčelar među Malim proizvođačima
U ovonedeljnom pretprazničnom tekstu donosimo vam priču Koste Popovića, mladog pčelara iz Cerovca kod Šapca.
Pčelarstvom se porodica Popović bavi već skoro vek. Osamnaestogodišnji Kosta odlučio je da nastavi porodičnu tradiciju. Najmlađi pčelar našeg udruženja najpoznatiji je u grupi po svom belom medu od uljane repice.
Za naš blog odgovorio je na nekoliko zanimljivih pitanja.
- Kažite nam nešto o sebi i svom gazdinstvu.
Ja sam Kosta Popović i imam 18 godina. Jedan sam od najmlađih proizvođača na ovoj platformi. Kao što mnogi članovi grupe već znaju, živim u mestu Cerovac koje se nalazi nedaleko od Šapca. Naše gazdinstvo bavi se pčelarstvom, a ostali članovi porodice i drugim granama poljoprivrede. Pored rada sa košnicama učenik sam tehničke škole u Šapcu, a takođe u radionici pravim i košnice.
- Osim generacijskog nasleđa, da li postoji još nešto što vas je privuklo pčelarstvu?
Tradicija pčelarenja u našoj porodici duga je više od pola veka. Oko 70 godina. Posao se prenosio sa kolena na koleno i sada je red na mene da nastavim to. Pored toga, ono što je najviše zainteresovalo i privuklo moju pažnju je organizacija u samoj pčelinjoj zajednici. Njihova inteligencija, trud i marljiv rad koji je primer i za bilo kog čoveka kakav bi trebalo da bude.
Kakav sve med proizvodi porodica Popović?
- U ponudi imate različite vrste meda. Opišite razlike među njima.
U ponudi imamo 4 vrste meda, a to su uljana replica, bagremov med, lipov med i suncokretov med. Ako paša bude nedovoljna za pojedinačno ceđenje, lipu ne vrcamo, već pčele prebacimo na suncokret i na kraju te paše cedimo med koji prodajemo kao cvetni, a to je mešavina dve vrste kao što je slučaj ove godine. Raznovrsna ponuda je moguća zbog toga što pčele transportujemo na različite lokacije u toku godine u šta ulažemo veliki napor i trud.
Bagremov med je najpoželjniji kod ljudi zbog svoje karakteristike da sporo kristališe. Uljana repica je prvi med u godini. Jedna je od najzdravijih, kristališe par dana po ceđenju, ima sitan kristal i bele je boje. Lipov med kristališe za oko 3 meseca, dok suncokret za oko mesec dana. Lipu karakteriše žuta boja dok suncokret više vuče na narandzastu. Oba imaju krupniji kristal i dobri su kod prehlada za čajeve, a takođe i za razne vrste kolača.
- Zašto je med od uljane repice bele boje?
Uljana repica je specifična vrsta meda koja zbog svoje strukture liči na krem. Dosta ljudi nikada nije probalo ovu vrstu meda, što je velika greška. Ima jako veliki procenat polena i to je razlog što veoma brzo kristališe. Jedna od zanimljivijih činjenica je da pčele na ovoj paši doživljavaju najbrži razvoj što im daje snagu za ostale paše koje slede posle nje.
- Koji med je vama omiljeni?
Ne favorizujem ni jedan med konkretno jer je svaki dobar. Ali ako bih morao da biram, to bi bila uljana repica zbog svoje lekovitosti.
- Da li i među kupcima postoje favoriti?
Ljudi najviše traže bagrem, zbog toga što je u tečnom stanju dugo vremena.
Kako Popovići sele pčele?
- Koliko je teška selidba pčela?
Selidba je jedan od najbitnijih faktora u uspehu pčelarenja. Ako imate dobre zajednice, a promašite lokaciju, ostaje samo naučena lekcija. Selidba iziskuje dosta neprospavanih noći, ali vredi jer jedino tako možemo prikupiti med u godinama gde se klimatske promene sve više osećaju.
- Kada ih selite na različite lokacije koje ste naveli na listingu?
Sezona transporta počinje u aprilu, u Vojvodini, na paši uljane repice. Nastavlja se u maju na bagremovoj paši gde gledamo da uhvatimo obe vegetacije bagrema. Prvu koja je na nižim nadmorskim visinama i drugu koja je na višim, a to su valjevske planine. Nakon toga sledi mirovanje od nekih 15 dana i nastavljamo na Fruškoj gori gde cveta lipa. I na samom kraju sezone ponovo smo u Vojvodini na suncokretovoj paši.
- Da li planirate da proširite kapacitete?
U narednim godinama u planu je veći broj zajednica, što naravno zavisi od dosta drugih stvari na koje ne možemo uticati. Ako do toga dođe biće potrebno i jedan deo opreme zameniti sa novim mašinama koje su sposobnije od ovih koje imamo sada.
- Ide zima. Na koji način se tokom zimskog perioda brinete o pčelama?
Zima polako dolazi i sa prvim jutarnjim minusima možemo reći da je već stigla. Utopljavamo košnice koliko god je to moguće i trudimo se da imaju dovoljnu količinu hrane sa kojom mogu dočekati proleće.
- Kako se sa njima radi u proleće?
Sa dolaskom proleća dolazi i osmeh na lice pčelara. Zima odlazi u zaborav, bar na neko vreme. Pčele kreću u nove radne pobede. Naše je da im obezbedimo dovoljno prostora za razvoj i zamenimo staro saće sa novim.
Ceđenje meda – ručno vs. moderne tehnologije?
- Pomaže li vam neko prilikom ceđenja meda?
Prilikom ceđenja meda aktiviraju se svi članovi porodice. To nikome ne pada teško, jer je to najlepši deo u sezoni koji svi priželjkuju.
- Radite li sve „ručno“ ili imate nešto od modernije pčelarske opreme?
Što se tiče opreme imamo standardno sve kao i drugi. S tim što utovar košnica vršimo ručno, što bi u bliskoj budućnosti zamenili nekim modernijim načinom rada.
- Isplati li se ulagati u tehnologiju?
U tehnologiju i znanje se uvek isplati ulagati. Pre ili kasnije to će doneti bolje rezultate. Sve što čoveku omogućava lakši rad i štedi njegovo zdravlje treba primeniti.
- Kako komentarišete novonastalu situaciju sa plasiranjem „lažnog“ meda na tržište?
Falsifikatora ima uvek i uvek ih je i bilo. Kada su u pitanju med i ostali pčelinji proizvodi, to je problem koji ostaje i nije rešen.
- Objasnite nam na koji način se tako nešto može lažirati.
Različiti su načini na koje kupac može biti prevaren i izigran. Ne treba objašnjavati kako to neko radi, jer prevara je prevara na bilo koji način. Smatram da je nečasno i nepošteno ugroziti zdravlje kupca i kvalitet proizvoda. Ako pak neki misle da će zaobići zakon jer to umeju, pred Bogom će odgovarati za svako delo i dobro i loše.
Pčelarstvo Popović i Mali proizvođači
- Možete dati savet kupcima kako da prepoznaju pravi med?
Jedini siguran način koji ne zahteva analizu, već se može utvrditi na licu mesta je kristalizacija meda. Pravi med će uvek kristalizovati, u prethodnim pitanjima naveo sam i okvirno vreme kristalizacije svake vrste pa se tako može i izračunati o kakvom se medu radi. Kupovinom našeg meda svi ljudi mogu biti sigurni da su kupili samo ono što pčela prikupi iz prirode.
- Kako ste saznali za Male proizvođače? Da li biste nas preporučili drugim malim proizvođačima?
Za grupu sam saznao prošle godine. Imao sam određenu količinu meda koji je mogao biti prodat otkupljivačima po niskoj ceni. Jedan kolega je dao savet da probam ovde i ja sam ga poslušao. To smatram veoma dobrim potezom. Svim proizvođačima i potrošačima preporučio bih i preporučujem ovu platformu, jer je to sa jedne strane šansa da selo opstane, a sa druge za sve ljude koji ne mogu sami da proizvode, da snabdevaju sebe i porodicu zdravom hranom.
- Šta vam je donelo članstvo u našem udruženju?
Za mene i moju porodicu članstvo u ovom udruženju donelo je mnoge lepe trenutke, dosta poznanstava i šansu da se naša proizvodnja održi i nastavi u ovako teškim vremenima za poljoprivredu.
Ponudu meda Koste Popovića možete videti na listingu na našem sajtu ili mu pišite na Facebook-u.
Pročitajte više
Bazar Malih proizvođača hrane prvi put u Kragujevcu | 24. decembar – Kafe bar Kuća 1900
Prvi kragujevački Bazar Malih proizvođača hrane održaće se 24. decembra u kafe baru Kuća 1900. Čekamo vas u centru grada, ulica Nikole Pašića 33, od 12 – 17 časova.
Posle tri godine organizovanja bazara u Beogradu i Nišu, odlučili smo da svoju želju da bazare organizujemo svuda po Srbiji sprovedemo u delo. I evo ovog vikenda počinjemo našu bazarsku turneju upravo u Kragujevcu.
Na ovom bazaru, učestvuje nekoliko proizvođača iz okoline, kao što su: Farma na kraj sela, Vitbery, Anina domaća zimnica i Agro Premium. Iz drugih krajeva Srbije u Kragujevac stiže Vinarija Plavinci iz Grocke, Pčelarstvo Milošević iz Knjaževca, Zdravo kod Rusa iz Varvarina, Gazdinstvo Petrović iz Brusa, Zzapi pivara iz Borče, Mlekara Gulmlek iz Stapara i Taniero ljuti sos iz Niša.
U nastavku pogledajte njihova predstavljanja i šta su to za potrebe priče na našem sajtu, rekli o sebi, svojim proizvodima i tome kako oni nastaju.
Farma na kraj sela
“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.
Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.
Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobro došli. 🤗”
Šta to sve nudi Farma na kraj sela možete videti na njihovom sajtu ili na listingu na sajtu Mali proizvođači. Takođe ih možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Vitbery
“Mi smo firma Vitbery iz Kragujevca, proizvodimo hladno ceđene sokove premium kvaliteta. Voće od kojeg cedimo sokove ne sme biti tretirano/prskano mora biti prve klase, ne sme da sadrži trulež. Svi naši sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, bez vode, bez veštačkih boja i aroma. Naši sokovi ne služe da utole žeđ, već služe za uživanje u čarobnim ukusima samog voća i da nahrane organizam svim vitaminima, mineralima i ostalim nutrijentima, kako bismo uvek bili zdravi i nasmejani. Svi naši sokovi poseduju analize sertifikovane laboratorije za bezbednost hrane i pića. Takođe posedujemo analizu sa Beogradskog Instituta da su nam sokovi na tržištu najbogatiji antioksidansima. Naše sokove mogu svi piti, bez starosnog ograničenja.”
Kakve to hladno ceđene sokove na Bazar donosi Vitbery, pogledajte na njihovom listingu na našem sajtu ili ih pratite na društvenoj mreži Instagram.
Anina domaća zimnica
“Dvadeset osam godina bavimo se proizvodnjom voća i povrća. Sve ono što bogata Šumadija rađa, pretvorili smo u domaće džemove, slatka, sokove, kompote, ajvare i mnoge druge đakonije. Stara sveska sa receptima, pre osam godina postala je Anina “Biblija” za pokretanje dodatnog posla od kog danas živi naša porodica.
Pripremanje zimnice po tradicionalnim receptima, poslovna deviza od koje se ne odstupa. Ukus starinske zimnice bez konzervansa i mašinske prerade. Voće i povrće od kog nastaje preko sedamdeset različitih ukusa slatke i slane zimnice ručno se secka, meša i kuva na četiri šporeta na drva.
Dobro došli u naš skromni dom. Čašica razgovora, pogledi koji govore više od reči i neizbežna gastronomska dobrodošlica.”
Aninu zimnicu pogledajte na listingu na sajtu Malih proizvođača.
Gazdinstvo Petrović
“Mi smo gazdinstvo Petrović i nalazimo se u podnožju Kopaonika. Bavimo se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Sve što proizvedemo je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje, bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Naši proizvodi se prave po tradicionalnoj recepturi i upakovani su u staklenu ambalažu kako bi sačuvali prirodan ukus i miris. Pravimo proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.”
Vesna Petrović poznata je u našoj grupi po svom ajvaru, zimnici i posebno sokovima. Šta sve pravi na svom gazdinstvu i šta će od toga moći da se proba na kragujevačkom Bazaru, možete pogledati na sajtu gazdinstva, njihovom listingu i društvenoj mreži Instagram.
Vinarija Plavinci
“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:
Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.
*Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji? Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur… Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.”
O vinariji Plavinci pisali smo na našem blogu, a ponudu njihovih vina možete pogledati na listingu, sajtu vinarije ili društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Zadruga ZZAPI Beograd
“Zadruga ZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.
Presedan (Extra Special Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva Strana Dunava (Pilsner) i Komšinica (Irish Red Ale). Nova piva su u nastanku pa su još obavijena velom tajne….
Malo o pivima i njihovim imenima:
PRESEDAN – tamno, nefiltrirano i nepasterizovano pivo.
Presedan (od fr. précédent) -dogodi se, pa u docnijim slučajevima postane obavezujujuće pravilo. Otpremljeno preporučeno. U više primeraka. Zapečaćeno Maris Otter-om.
TRIMIX – India Pale Ale, svetlo, specijalno, nefiltrirano, nepasterizovano ejl pivo.
Trinix – Duboki zaron. Tri vrste hmelja. Pijanstvo dubina vreba iz boce.
LEVA STRANA DUNAVA – Pilsner, svetlo, nefiltrirano, nepasterizovano pilsner pivo.
Leva strana Dunava. Ulazite u petu dimenziju, dimenziju izvan onih znanih čoveku. Bezgraničnu kao svemir i vanvremensku kao beskonačnost. Zaglavljena je između nauke i praznoverja, između prve i pete caše piva.
KOMŠINICA – Irish Red Ale, nefiltrirano, nepasterizovano tamno ejl pivo.
Komšinica može biti opasna, ali je često neodoljiva.”
I Zzapi pivara dobila je ovog leta svoje mesto na našem blogu. Kako poručiti pivo, način dostave i njihovu zanimljivu priču pogledajte na sajtu pivare, listingu ili na Facebook-u i Instagramu.
Zdravo kod Rusa
“Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bavimo uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Nalazimo se u Obrežu kod Varvarina, podnožje Juhora, leva obala Velike Morave, centralna Srbija. Donosimo vam zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.”
Bogatu ponudu kremova, koji mnogi po ukusu porede sa Nutelom možete pogledati na sajtu Mali proizvođači i društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Mlekara Gulmlek
“Mlekara Gulmlek je porodična mlekara koju je pokrenula porodica Volić u Staparu pored Sombora. Više od 20 godina proizvodimo mlečne proizvode koji nalaze put do vaših domova. Naši dobavljači su naši prijatelji i deo šire porodice. Trudimo se da obezbedimo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama kao i da negujemo tradiciju prerade mleka u Vojvodini.
Danas smo jedini proizvođač čuvenog sira u kačici koji se služio na dvoru u Beču, a postoje i priče da ga je jeo i Vinston Čerčil. Tradicionalni recept sa salaša prilagodili smo današnjem vremenu i po ovom nagrađivanom proizvodu postali smo poznati.”
Kako izgleda čuvena kačica, pogledajte na listingu mlekare, njihovom Facebook-u ili Instagram nalogu.
Taniero
“Mi smo malo gazdinstvo iz Niške Banje koje je bavi proizvodnjom i preradom čili papričica, voća i povrća proizvedenih na našem gazdinstvu. Iz ljubavi prema kuvanju nastao je naš brend TANIERO. I uz nekoliko već prepoznatljivih proizvoda često izbacimo i neki specijal u manjoj seriji. Naše proizvode spremamo i pakujemo na tradicionalan način, bez upotrebe aditiva.”
Ljute soseve različitih kombinacija ukusa možete videti na društvenim mrežama (Facebook, Instagram) ili na listingu gazdinstva.
Pčelarstvo Milošević
“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo DOBRE PČELARSKE PRAKSE. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”
Kakav to med i šta još porodica Milošević donosi na Bazar sa Stare planine možete pogledati na njihovom listingu, kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Agro Premium
“Mi smo Nevena i Ivan i stojimo iza male preduzetničke radnje Agro Premium iz Milatovca (u blizini Kragujevca). Naš brend nosi naziv The Nutcrackers (porodica KrckoOraščića ili Orašara). Ovaj naziv smo odabrali prvenstveno zbog simbolike jer su prvi proizvodi koje smo počeli da proizvodimo bili upravo od oraha sa našeg imanja, a potom i plodova lešnika, badema i drugih uljarica. Pored toga, u pojedinim tradicijama i kulturama se veruje da “orašari” donose sreću porodicama i da štite dom. Mi smatramo da naši proizvodi mogu štititi i doprineti vašem dobrom zdravlju, pa, samim tim, donose i sreću u vaše domove.
Stoga, u našoj ponudi su 100% hladno ceđena ulja, pre svega orašastih plodova poput orha, lešnika i badema, ali i drugih uljarica kao što su seme bundeve, maka, susama.
Naša ulja su rezultat pažljivog procesa proizvodnje koji ima za cilj da očuva sve prirodne arome i hranljive sastojke. Visokokvalitetna hladna ceđenja osiguravaju da ulja zadrže bogatstvo omega masnih kiselina i drugih vitalnih nutrijenata koji doprinose opštem zdravlju.
Proteinska brašna
Proteinsko brašno koje se dobija nakon ceđenja ulja, poput onog od oraha, lešnika i badema, ima nekoliko prednosti u odnosu na samleveni plod. Naime, proces ceđenja ulja odvaja masnoće od ploda, ostavljajući za sobom proteinsko brašno koje je koncentrisano u hranljivim materijama. Ova koncentracija čini brašno bogatijim proteinima, mineralima i drugim korisnim nutrijentima. Dalje, proces ceđenja uklanja veći deo masnoća iz ploda, čime se smanjuje sadržaj masti u proteinskom brašnu. Ovo može biti korisno za one koji žele kontrolisati unos masti u ishrani. Proces ceđenja može eliminisati gorkaste i trpkaste note koje su ponekad prisutne u samlevenom plodu. To rezultira proteinskim brašnom koje ima blaži ukus i čini ga prijatnijim za upotrebu u različitim receptima.
Namazi od oraha, meda i maline ili jabuke su, kao i svi naši proizvodi, 100% prirodni.
U pitanju je mešavina bagremovog meda, delimično obezmašćenog jezgra oraha (fini orahov puter) i liofilizovanog voća: jabuka i malina.
Naši proizvodi ne sadrže aditive, konzervanse, veštačke boje i arome, kao ni gluten. Posebno smo ponosni na činjenicu da su naši proizvodi odobreni od strane Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu, što potvrđuje njihovu izuzetnu čistotu i sigurnost. Naša preduzetnička radnja teži ka održivosti i smanjenju otpada, čime se pozicioniramo kao “zelena firma” koja brine o okolini.
Pogodno za vegetarijance i vegane.
We are (the) real nuts!”
Agro Premium je jedan od najnovijih članova našeg udruženja.
Njihovu priču i ponudu pogledajte na listingu na sajtu i na društvenoj mreži Facebook, a mi vas u nedelju čekamo u Kragujevcu, na poslednjem Bazaru Malih proizvođača ove godine.
Pročitajte više