Bundi – zdraviji izbor nikad nije bilo lakše napraviti
Da li još neko od vas ovih dana muku muči sa slatkišima? Bliži se leto i svi bismo želeli lepo da izgledamo, a sladoledi, kolačići, čokolade, razni šejkovi i ostale slatke kombinacije mašu nam sa svakog ćoška. Ukoliko je odgovor potvrdan, nudimo vam rešenje.
U pomoć za očuvanje pre svega zdravlja, a onda i vitke linije stiže jedan inovativan proizvod naših malih proizvođača. Bundi.
Od čega se sastoji Bundi?
Sa dodatih samo 4% šećera, nadev napravljen od bele bundeve, pomorandže, limuna, đumbira, cimeta i vanile, Bundi je prema rečima svojih proizvođača, zdrava aleternativa za sve sladokusce koji žele da uživaju bez trunke griže savesti.
„Bela bundeva spada u niskokalorične namirnice, a ujedno je i puna hranljivih materija. Na 100 grama ploda bundeve ima samo 26 kalorija. Pored toga ona nam pruža veliku dozu betakarotena koji se pretvara u vitamin A. Vitamin A jača kožu i sluzokožu i tako pomaže u sprečavanju brojnih infekcija. Pored toga, utiče i na zdravlje očiju. Pomenućemo i prisustvo vitamina C, koji organizmu pomaže u prirodnoj odbrani od virusa i bakterija, jer Bundi sadrži 100% ceđenu pomorandžu i limun. Na 100 grama proizvoda, Bundi sadrži i 340 mg kalijuma. Poređenja radi, banana koja važi za jednu od namirnica koja sadrži najviše kalijuma ima 358 mg. Pored kalijuma, bundi sadrži i kalcijum, magnezijum i fosfor.“
Ko pravi Bundi?
Bundi nastaje u Zemunu. Na gazdinstvu porodice Perović. Prave ga tata Goran i njegovo dvoje dece, Aleksandra i Nikola. Perovići rade zajedno u privatnoj, porodičnoj firmi i njihov primarni posao nije bila poljoprivreda. Međutim, oduvek su imali želju da na svojoj zemlji i svojim rukama naprave nešto svoje. Nakon dugog razmišljanja šta da započnu, javila se ideja. Shvatili su da su bundeve i pored toga što su zdrave, zapravo jedan jako slabo iskorišćen potencijal. Kako su i sami primetili, bundevu najveći broj ljudi konzumira pečenu, u nezaobilaznoj piti kada počne jesen ili kao potaž u nekom fensi restoranu.
Posle pronalaženja osnovnog sastojka, bilo je potrebno smisliti sa čim bundevu ukombinovati. I tako su nakon dugog razmišljanja došli do pomorandže. „Kada smo beloj bundevi dodali pomorandžu, limun, đumbir, cimet i vanilu, pomislili smo – to je to!“
Cela porodica podjednako učestvuje u stvaranju proizvoda i kako ističu, vrlo im je zabavno dok to rade. Tok proizvodnje uvek prate smeh i dobra energija. Ovo im je prva godina proizvodnje i Bundi je trenutno jedini proizvod koji imaju u ponudi. Međutim, u planu je još novih ukusa, kao i sok od bundeve.
Kako je Bundi dobio ime?
„Namaz od bundeve je takoreći ‘krstio’ unuk našeg porodičnog prijatelja. Prilikom degustacije, svi su se oduševljavali ukusom, a on je samo uzviknuo ‘Bundi, Bundi’. Nama se to dopalo i tako je Bundi postao Bundi.
Za njega vezujemo još jednu anegdotu, koja se desila prošlog oktobra, baš dok smo bili u procesu proizvodnje. Dečak je došao sa svojim dedom da nam pomogne u poslu. I dok smo svi zajedno radili, primetili smo da ga nema. Mnogo je voleo da igra žmurke, pa smo pretpostavili da se negde dobro sakrio. Počeli smo da ga dozivamo i tražimo po dvorištu, da bismo ga posle par minuta našli u bundevama. Čučnuo je iza bundeve teške 25 kg, najveće koju smo tada imali. Kada smo ga pitali šta radi baš tu, odgovorio je – ‘Pravim Bundi’.“
Kako se Bundi konzumira?
„Bundi je vrlo zdrav i bogat vitaminima. Može da se jede tako što ćete se zasladiti posle ručka i uzeti kašiku ili dve (mi nikad ne stanemo na tome), može da se namaže na hleb za doručak ili večeru, a može se koristiti i kao namaz za palačinke. Ili kao dodatak ovsenim pahuljicama.“
Kako poručiti?
Sve informacije o tome kako da poručite svoju Bundi teglicu naći ćete klikom na Bundi listing na našem sajtu. Dostava se realizuje Post Express-om na teritoriji cele Srbije. Za porudžbine veće od 24 teglice, od Perovića dobijate besplatnu poštarinu. Možete ih kontaktirati i putem Facebook ili Instagram profila, kao i na Viber i Whatsapp (+381677010207) ili pozivom na broj 011-311-0296.
Bundi i Mali proizvođači
„Za grupu ‘Mali proizvođači’ saznali smo od prijatelja i poslovnog saradnika koji stalno kupuje proizvode od proizvođača koji su članovi udruženja. Kada smo se malo raspitali, shvatili smo da veliki broj ljudi iz našeg okruženja zna za vašu grupu ili je njen član. Ono što nam je grupa pre svega donela, jeste svest da postoji toliko malih proizvođača koji se trude i rade, koji imaju jako kvalitetne proizvode i koji iste na vrlo duhovit i zanimljiv način predstavljaju. Javljali su nam se ljudi koju su nas zahvaljujući grupi i primetili. Tako da slobodno možemo reći da su nama Mali proizvođači stvorili brojne prilike, iako smo novi na tržištu. Svima bismo preporučili da se pridruže, kako proizvođačima, jer to može biti sjajna prilika da prodaju svoje proizvode, tako i svima koji žele da kupuju kvalitetno.“
Ukoliko i Vas zanima, kakva sve to blaga od domaćih proizvoda nudi naša platforma, poručite za početak svoju prvu teglicu Bundija, udobno se smestite i prelistajte naš sajt. Pronađite svog proverenog čoveka sa sela, a sa njim i svoj omiljeni proizvod.
Pročitajte više
Podržite lokalne proizvođače mleka – Otkrijte Mlekomap u Srbiji
Pre nego što sam Aleksandra Džavrića, jednog od osnivača platforme Mlekomap, konktaktirala za priču, posetila sam sajt i redom po sekcijama čitala šta su autori stavili kao posetiocima dostupne informacije.
U delu “Često postavljana pitanja”, kao odgovor na “Koji su vaši lični motivi da se bavite ovim pro bono stvarima?”, stajalo je: “Od malena gledamo kako mnoge stvari oko nas propadaju, i večito ostajemo nemi posmatrači. Znate onaj osećaj sreće i ponosa kad znate da ste nekome pomogli u nevolji? To je najbolji motiv. LinkedIn i ostale socijalne mreže su pružile moć nama, „običnim ljudima“ da delimično ili u potpunosti rešimo probleme svojih sugrađana, i to pre svega zahvaljujući empatiji koju gaje drugi naši sugrađani. Mi tu dođemo samo kao most između njih. Za nas ne može puno lepše.”
I to je suštinski sve što bi trebalo da znamo o Mlekomapu. To je ono zbog čega tu ideju treba da podržimo. To je ono zbog čega Mlekomap mora da uspe.
Šta je to Mlekomap?
Kao što i samo ime kaže, Mlekomap predstavlja mapu Srbije na kojoj svoje lokacije ostavljaju mali proizvođači mleka koji su voljni da isto prodaju “na flašu”, da ugoste kupce u svom domaćinstvu ili da mleko dostave u bližoj okolini. Prednost je data mleku, ali uz to, korisnici Mlekomapa, mogu ponuditi i druge mlečne proizvode.
Registracija i prusustvo na sajtu, takođe je potpuno besplatno. Osnivači od njega nemaju nikakvu zaradu.
Kako se registrovati?
Prisustvo proizvođača na platformi uslovljeno je jedino potvrdom o registraciji poljoprivrednog gazdinstva.
Postavljanje oglasa na sajt takođe je jako jednostavno.Potrebno je upisati naziv gazdinstva, kratku objavu gde predstavljate svoje proizvode, broj telefona na koji kupci mogu da vas kontaktiraju, mail adresu i lokaciju na kojoj se vaše gazdinstvo nalazi.
Ukoliko u tome ne uspete, klikom na kontakt formular, šaljete poruku autorima sajta, koji će vam u najkraćem roku odgovoriti i pomoći oko registracije.
Mlekomap u brojkama
Za nepunih 6 dana od kako je platforma pokrenuta, broj registrovanih proizvođača je premašio 100, trenutno ih je 145. Najviše ih je iz Kragujevca i okoline i to zahvaljući Aleksandru. Mnogi od njih poklonili su mu svoje poverenje, zbog ličnog poznanstva.
Za razliku od Šumadijskog okruga, što možete videti i samim pogledom na mapu, istok naše zemlje prilično je neaktivan. U regiji od Negotina do Pirota, na sajtu još uvek nije registrovano niti jedno domaćinstvo. Na pitanje, šta misli zašto je to tako, Aleksandar kaže: “Rekao bih da još uvek nismo došli do lokalnih portala, viber i facebook grupa u pomenutim krajevima, pa se samim tim proizvođači uopšte nisu upoznali sa platformom.”
A šta kažu proizvođači i oni koju su preko platforme pronašli svog ličnog mlekara? Ima li njihovih reakcija?
“Ima jako puno. Više proizvođača nam se javilo kako je krenula prodaja, neki su čak gostovali po medijima, poput RTS-a, Nove S i Sputnjika, dok su kupci sa oduševljenjem slali prve slike mleka, kajmaka i sireva koje su pronašli preko Mlekomapa.”
Kako je nastao Mlekomap?
Mlečno govedarstvo u Srbiji, u krizi je već 20 godina. Cena mleka se godinama nije menjala. Mlekari proizvođačima mleko plaćaju od 50-60 dinara po litru, zavisno od kvaliteta. Dok je cena proizvodnje bar 15 dinara veća. Država premijom, koja sada iznosi 19, umesto do dosadašnjih 10 dinara, samo ublažava ionako tešku situaciju i eventulano pomaže da proizvođači ne budu u minusu.
Nakon višemesečnih protesta proizvođača, kap koja je prelila čašu, bio je skorašnji prestanak otkupa mleka od strane pojedinih mlekara, što je ozbiljno pretilo opstanku gazdinstava, kojima je primarna delatnost upravo proizvodnja mleka. U znak protesta mnogi od njih prosuli su velike količine istog.
Značaj te alarmante situacije, shvatili su i autori Mlekomapa, pa su svakog dana posle svojih redovnih poslova ostajali do kasno u noć, kako bi u rad pustili prvu verziju platforme, za šta im je bilo potrebno oko 5,6 dana. Trka sa vremenom bila je značajna, kako bi sprečili da još jedno gazdinstvo bude ugašeno.
Zanimljivo je da se Aleksandar i Miloš, koji su osnova Mlekomap projekta, zapravo uživo nikada nisu videli. “Mi smo se u par rečenica preko LinkedIn-a dogovorili da probamo da uradimo nešto korisno za mlekarstvo u Srbiji i za sad se čini da je to bila dobra odluka.”
Ko su mali proizvođači mleka?
U Srbiji su većina mali i srednji proizvođači mleka. Mali su oni sa 5 do 10 krava, a srednji oni čija gazdinstva broje od 30 do 40 grla. Nažalost zbog loših otkupnih cena mleka i generalo nepovoljne situacije u stočarstvu, naša zemlja gubi oko 20000 grla godišnje.
U emisiji Sasvim prirodno, u serijalu u kom se bavi mlečnim govedarstvom, u epizodi naziva “Mleko da imamo domaće” Jovan Memedović kaže: “Kada se naš seljak jednom odrekne krava, svog matičnog stada, više se nikad tome i ne vrati. Jer proizvodnja mleka traži vreme, traži znanje i rad.”
A kad smo kod znanja, vremena i rada, mali proizvođači nemaju slobodno vreme, nemaju godišnji odmor ili je on kraći i u potpunosti svoje potrebe podređuju životinjama o kojima brinu.
To su ljudi koji imaju višečlane porodice, decu u školi ili na fakultetu, radni dan od jutra, pa dok mogu da stoje na nogama, bezbroj obaveza i mnoštvo predviđenih i nepredviđenih problema.
Značaj malih proizvođača hrane za Srbiju
Mali proizvođači i poljoprivrednici su ljudi koji ovu zemlju hrane. Zbog kojih ona živi. To su ljudi koji pored svega sa čim se nose svakog dana, nisu odustali od poljoprivrede. Zato nemojte pitati koliko košta litar njihovog mleka. Svakako je vredniji i zdraviji od onog koje možete kupiti u prodavnici. I ukoliko ih ne podržimo na sve načine, pitanje je da li ćemo u skorijoj budućnosti domaće mleko moći da pronađemo na rafovima.
Nadu da se to ipak neće dogoditi ulivaju poruke koje preko kontakt forme dobijaju autori Mlekomapa. Tu su i reči zahvalnosti od strane proizvođača. Ali i reči hvale od strane kupaca, kao i ponude za pomoć u razvoju same platforme.
Ukoliko do sada niste, posetite sajt Mlekomapa. Možda se neki mali proizvođač mleka i lepih domaćih sireva krije baš u vašoj blizini. A za slučaj da ste i sami proizvođač, eto prilike da budete deo jedinstvene mlečne mape Srbije.
Pročitajte više
Farma bivola – prirodni raj na ušću Begeja i Tise
Ovonedeljnom pričom o malim proizvođačima vodimo vas u Vojvodinu. U mesto Knićanin kod Zrenjanina. Na poljoprivredno gazdinstvo “Čarda”, na salaš porodice Matić. Ova farma nije jedna od mnogih tipičnih, kako za ovaj kraj, tako i za celu Srbiju.
Na njoj trenutno živi na površini od 20 hektara oko 150 grla bivola, što je čini najvećom farmom po broju bivola u Srbiji.
Naši domaćini sa uzgojem ovih životinja počeli su 2007. godine. Tada u Novom Pazaru kupuju tri ženke u jednog mladog bika. U pitanju su bivoli balkanskog tipa i predstavljaju autohtonu sortu, koja na ovom prostoru živi već vekovima. Kako Matići ističu, bivoli su tokom čitave godine na ispaši i svežem vazduhu. Ishrana je bazirana na svežim i suvim kabastim hranivima, a odlike takve ishrane su duži tov i kvalitetniji ukus mesa. Porodično učestvuju u odgoju životinja, brizi o njima i proizvodnji proizvoda od bivoljeg mesa.
Meso bivola
Trenutno u ponudi imaju sveže bivolje meso i suhomesnate proizvode: bivolji kulen u kati, bivolji sudžuk i svinjski vrat u mrežici. Što se tiče mlečnih proizvoda, sada ne postoje planovi za proširenje takve vrste proizvodnje, jer buše daju male količine mleka, pa porodica sa tim podmiruje lične potrebe ili eventualnu neredovnu prodaju onda kada se desi da imaju višak proizvoda. Pored bivola, bave se i odgojem svinja, koje takođe odlikuje duži tov i ishrana zasnovana na kukuruznoj prekrupi, sojinoj sačmi i svežoj lucerki.
Ono što izdvaja bivolje meso od nekih drugih vrsta mesa je to što ono u sebi sadrži pozitivni holesterol. Na prvi zalogaj osetićete da je nešto drugačije od ostalih vrsta mesa, ali to ne znači da ima neprijatan šmek. Bivolji sudžuk sastoji se isključivo od bivoljeg mesa i goveđih creva. U njega se stavlja meso sa malo više loja, a oni najbolji delovi glavni su sastojak bivoljeg kulena. Dostavu ovih proizvoda vrše putem kurirske službe, a svakako ste dobrodošli i na njihovo gazdinstvo da svoje porudžbine lično preuzmete.
Ranč slobode u srcu Vojvodine
Salaš se nalazi u blizini ušća Begeja u Tisu, tako da se pored užitka za nepca, može uživati i u prelepoj prirodi. Bivoli se u ovom prostoru slobodno kreću, rastu i hrane.
Za našu platformu Matići su saznali na Facebook-u i nadaju se da će im ona doneti nove posetioce i kupce. U planu je proširenje proizvodnje do kraja godine, ali i za sada porodica uspešno uspeva da zadovolji potražnju.
Suhomesnati proizvodi su uglavnom odmah dostupni, a ukoliko želite da probate sveže bivolje meso, potrebno je da ga malo ranije rezervišete.
Ponudu, cenovnik, pojedinosti o dostavi i kratko predstavljanje PG Čarda možete pogledati na sledećem linku: Farma Bivola.
Autor fotografija Nikola Žigrai
Pročitajte više
Branković jagode – ukus kao nekad na savremen način
Porodica Dejana Brankovića iz Grabovca kod Obrenovca, čiji preci su se tu nastanili pre skoro 200 godina, generacijama se bavila različitim vidovima proizvodnje povrća, voća, uzgajanjem cveća, ratarstvom i stočarstvom. Danas svi porodično uzgajaju jagode, a prošle godine počeli su sa uzgojem špargle. Dejan, koji se već 20 godina bavi prodajom, završio je fakultet za spoljnu i untrašnju trgovinu, kao i master studije iz te oblasti. Posao komercijaliste, umnogome mu je pomogao da na što bolji način predstavi svoj proizvod. Razlog, zašto je pored prodaje počeo da se bavi i poljoprivredom, leži u činjenici da je želeo da održi tradiciju svoje porodice samo na novi, savremen način.
Inicijativa da počnu da se bave plasteničkom proizvodnjom jagoda bila je upravo njegova. Krenuli su sa dva mala plastenika davne 2014, pre skoro 10 godina. Tada, kako sam kaže, nisu znali mnogo o samoj proizvodnji, ali su imali dobru osnovu, jer su se generacije pre njega bavile drugim vidovima uzgajanja voća i povrća. Prve dve godine su učili, pa je shodno tome bilo i uspona i padova. Trud se isplatio, jer ukoliko želite da proizvedete jagodu vrhunskog kvaliteta to zahteva dosta rada i mnogo strpljenja.
Zašto jagode iz plastenika?
Jagode iz plastenične proizvodnje su, prema rečima našeg domaćina, jagode premijum kvaliteta. Najveći deo proizvodnje kontroliše upravo čovek, što znači da su uticaji vremenskih prilika i neprilika svedeni na minimum. Klimatske promene utiču, kao što smo i doživeli, na pojavu snega u aprilu. Tada je cvetanje mnogih biljaka uveliko u toku, a to može značajno uticati na njihov dalji rast i razvoj, kao i na količinu roda. Bilje, voće i povrće koje se uzgaja na otvorenom, mnoge proizvođače često stavlja na velike muke, upravo zbog nepredvidivosti i nemogućnosti kontrolisanja uslova u kojima rastu.
Bitno je napomenuti da Brankovići svake godine vrše analizu zemljišta kako bi proverili da li su u zemlji prisutni svi elementi neophodni da bi jagoda bila zdrava i kvalitetna. Za đubrenje koriste isključivo stajnjak od njihovih krava, što je u procesu uzgoja takođe jedna od bitnijih stavki.
Inovacije u proizvodnji – knjiga polja
Čitav proces proizvodnje nadgleda licencirani diplomirani agronom iz oblasti jagodarstva. Nema improvizacije i sve se radi na zdrav i bezbedan način.
Takođe poseduju i knjigu polja, u kojoj se sve što se radi sa jagodama piše i dokumentuje. Prema Dejanovim rečima , ova knjiga je nešto što se podrazumeva u ozbiljnim proizvodnjama i bez čega se ne može zamisliti proizvodnja bilo koje biljne kulture u svetu. U Srbiji ta praksa nažalost još uvek nije zaživela, pa mnogi proizvođači iz neznanja koriste sredstva koja loše utiču na kvalitet ploda, a samim tim i na zdravlje potrošača.
Porodica Branković sada poseduje velike profesionalne plastenike sa sistemom podnog grejanja pomoću kog kontroliše velike oscilacije u temperaturi tokom marta, aprila i maja kada jagoda vrši fotosintezu. Pored sistema grejanja, postoji i sistem za zalivanje, a plastenici se kontrolisano i provetravaju. Ujedno, unutar plastenika, zasad je zaštićen i od kiše, što omogućava plodu da ostane suv tokom čitavog perioda zrenja i umanjuje šansu da će on satruliti. Oplodnju jagoda Brankovići su omogućili tako što u slučaju niskih temperatura napolju, u plastenike unose košnice sa pčelama ili bumbarima i onda oni uspešno odrade posao, jer su temperature unutra dovoljno visoke za njihov rad.
Proizvođači jagoda na otvorenom često su primorani da jagode tretiraju različitim preparatima protiv truljenja u slučaju kiše. Kada su niske temperature loša je oplodnja, a jutarnji mrazevi svake godine odnesu deo roda. Proces zrenja jagode unutar plastenika je mnogo brži od onog na otvorenom. Rezultat je da jagode iz plastenika možemo imati na trpezi skoro 20-30 dana ranije, što opravdava i njihovu veću cenu.
Prodaja i dostava
Pre saradnje sa platformom „Mali proizvođači“, Brankovići su svoj proizvod plasirali preko raznih online pijaca i društvenih mreža, pa su tako i stvorili veliku bazu zadovoljnih kupaca. Priča o njihovim jagodama prenosila se „od usta do usta“, od jednog zadovoljnog, do sledećeg kupca. To im je, kako naglašavaju i najbolja reklama. Za sajt i stranicu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ saznali su 2020. godine, a prvi put na našoj platformi oglasili su se prošle godine. Prisutnost na sajtu donela im je mnoge nove kupce, koji pre toga nisu znali za njih.
Svake godine, otprilike mesec dana pre početka berbe, mnogi stari kupci jave im se da pitaju kako su, kada stižu jagode i da rezervišu željene količine. Kada sezona zvanično počne, kontaktira ih veliki broj i starih i novih kupaca, koji žele da probaju prve zdrave i uvek slatke jagode sa njihove plantaže.
Prodaja se već nekoliko godina realizuje iksljučivo dostavom do krajnje adrese kupca. Ceo rod jagode prodaje se i plasira na taj način. Kupac online poruči, a Brankovići dostave na adresu.
Jagode su prepoznatljive pod nazivom „Branković Jagode“. Na ambalaži – korpicama u koje se pakuju, nalazi se deklaracija sa logom, kao i ostale generalije vezane za proizvod. Automobil kojim se vrši dostava, takođe je izbrendiran u znaku jagode, što dodatno daje na uočljivosti i prepoznatljivosti.
Dnevni kapaciteti dostave zavise od faze zrenja. U početnoj fazi to su količine od 50kg, a kako sezona odmiče idu i do 140kg dnevno. Pakovanje od 0,5 kg pokazalo se kao najpogodnije kako za same kupce, tako i za proizvođača. Malo pakovanje omogućava da jagoda zadrži svoj oblik, ima dobar protok vazduha, a i sama posuda je jednostavnija za dostavu. Takođe, bolje je rešenje zbog odlaganja u frižider, jer ne zauzima mnogo mesta.
Saradanja sa Američkom ambasadom
Tokom dostave jagoda, porodica doživi mnoge zanimljive situacije. Sa nama su podelili jednu od njih:
„Mi smo već tri godine prisutni kao jedini snabdevači jagoda koji imaju dozvolu Američke ambasade u Srbji da snabdevaju njihovo osoblje i porodice zaposlenih. Činjenica da imate takvu dozvolu i da sarađujete sa ovakvim kupcem dovoljno govori o kvalitetu naših jagoda. Jedna porodica iz ambasade koju godinama snabdevam, izrazila je želju da dođe na našu plantažu i da sami uberu jagode. To je za njih bio pravi doživljaj.”
“Kada su, po dogovoru, došli jednog popodneva, odmah su želeli da dobiju ambalažu gde će pakovati ubrane jagode. Ja sam krenuo sa njima do plastenika, noseći korpicu da i ja berem. Međutim, prišli su mi i zamolili me da ja sednem ispred i odmorim, a oni će sve sami uraditi. Tako sam sedeći u hladovini jednog drveta odmarao i gledao kako naši prijatelji sami beru jagode. Na kraju sam želeo da im tu ubranu količinu i poklonim, ali oni to nisu dozvolili, jer veoma cene naš rad i trud. To je bio prvi put da nisam morao da berem, pakujem i dostavljam jagode na adresu. Kupci su sve sami uradili. Ubrali, zapakovali i odvezli naše jagode svojoj kući“, kaže Dejan.
Noviteti i kako poručiti
Brankovići ne planiraju proširenje proizvodnje jagoda, jer im trenutni kapaciteti dozvoljavaju da maksimalno kvalitetno isprate svaku fazu proizvodnje dosadašnjih količina. Fokus im je dobar kvalitet i manja količina. Kako sezona uskoro počinje, ne zaboravite da na vreme rezervišete i poručite prvu turu jagoda ove godine.
Ukoliko u tome ne uspete, zapišite negde ime njihovog poljoprivrednog gazdinstva, jer imaju u planu da sledeće godine plasiraju prve količine organski uzgojene špargle.
„Špargla je jako interesantna kultura i nedovoljno zastupljena kod nas u proizvodnji. Potrebe za njom iz godine u godinu rastu, jer je to povrće koje se gaji na potpuno organski način. Dosta je zdravo i pomaže kod sprečavanja nastajanja mnogih bolesti. Naši kupci su dosta zainteresovani za šparglu i na neki način oni su i pokretači ideje da uđemo u ovaj vid proizvodnje. Zasad je još mlad i prve manje količine očekujemo naredne godine, jer je špargla višegodišnja kultura i čeka se oko tri godine do prvih plodova.“
Informacije o poručivanju, ceni i kontakt sa PG Branković, pronađite na linku ispod.
Pročitajte više
U poseti Organeli, farmi koja daje nadu
Kada smo početkom 2020. godine tek pustili sajt www.maliproizvodjaci.rs, u jeku korone i u našem neočekivanom rastu, dobila sam poruku na Fejsbuku. Dobijala sam ih u to vreme mnogo, jer svi su bili ili očarani ili imali kritiku za što mi radimo, ali nije se mnogo njih javilo sa željom da uplati neki iznos novca da nas podrži, bez da smo mi to igde tražili. Pavle Đorđević, dečko iza brenda Organela, između ostalog i mali proizvođač, od početka je bio tu da nam se nađe i da nas podrži, ali ne samo rečima nego i delima. Dobila sam sledeću poruku:
“Zdravo Ana,
Želim da novčano, bezuslovno podržim rad sajta. Samo mi pusti neki račun. 🙂
Svaka ti čast!
Pavle, Organela”
Tada nismo primili novac jer nismo imali šta sa njim, a ni kako da nam ga uplati, ali čim smo registrovali zvanično udruženje, Organela je bila prva na listi sa uplatom članarine.
Kada smo prošle godine sa drugom Pejom želeli da probamo da organizujemo dostavu za male proizvođače, ali nismo bili spremni da kupujemo svoje vozilo u tom trenutku, Paja je uskočio i ponudio svoju hladnjaču za džabe, da probamo i vidimo kako će da ide.
Ej, za džabe ti neko da svoje osnovno sredstvo rada. Tu hladnjaču koristi on i njegov tim da razvoze svoje proizvode kupcima po Beogradu. Ali nije ni trepnuo, dao je ključeve, pa smo se kombinovali kojim danima dostavlja Organela, kojim mi.
Na tragu smo toga kolika je legenda ovaj čovek i koliko veliko srce ima, ali stvarno ove dve stvari ne prikazuju ni blizu sve na šta je spreman.
Sa Vračara na selo
Blizu Valjeva, u selu Valjevska Kamenica, Pavle je 2017. godine kupio imanje od preko 4 hektara, sa idejom da pokrene organsku proizvodnju. Kaže da se na prvi pogled zaljubio u ovo parče zemlje, a iz njegovih komentara stičemo utisak da je jako dobro povezan sa prirodom na ovoj zemlji, i da je oseća svim srcem. U nekim drugim intervjuima sam čitala da mu je ovo oduvek bila želja, završio je Poljoprivredni fakultet, pa iako je gradsko dete, toliko se stopio sa svojim imanjem da sada kad ga vidite kako o njemu priča i kako nam ga pokazuje, ne možete da zamislite da mu je mesto bilo gde drugde nego na toj zemlji.
Ali opet, Paja kaže da ga mesto ne drži i da je stalno na vezi Beograd – Valjevo. Ovo ima mnogo smisla, i ja se slažem sa njim da moderni poljoprivrednici, makar u Srbiji, moraju da budu na vezi između grada i sela, i da jedno bez drugog ne može. Kaže nam on da biti poljoprivrednik znači da moraš da budeš dobar menadžer: da se baviš i finansijama, i marketingom, i proizvodnjom, to je kao da vodiš ozbiljnu firmu. Gajenje biljaka ti dođe kao najlakši deo cele priče.
Pajino lično jezero
Pavle je rođen za ovaj posao, a to pre svega čujete iz načina na koji on priča o svojoj zemlji. Poveo nas je do jezerceta ispod kuće, mog omiljenog dela imanja, jer ko još ima jezero na svom imanju? Ovo je malo drugačije jer je jezero on sam sam tu “doveo.”
Kada je kupio imanje, pretpostavio je da na njemu ima vode, jer je u podnožnju imanja video biljne vrste koje vole vodu. Raspitivao se po selu ali niko nije mogao da potvrdi njegovu pretpostavku, dok nije sreo komšiju od 95 godina koji mu je rekao da se seća vode na tom mestu kada je on bio mlad.
Bagerom je naneo zemlju, napravio branu i čekao da krene kišno vreme. Pitala sam ga otkud je znao da baš tu treba da stavi branu, kaže, samo je znao. I tako je za svašta na njegovom imanju. Nije ni čudo da se na imanju skupljaju srne, zečevi, kornjače, razne ptice, čak i neke selice iz dalekih krajeva sveta.
Iz jezera se danas crpi voda, koja sistemom kap po kap ide do useva, i omogućava dobre prinose na njegovoj sertifikovanoj organskoj farmi. Prinosi su još bolji zbog činjenice da u jezeru žive ribe, koje prirodno đubre jezero, pa ova voda daje dodatni pogon za biljke.
Regenerativna poljoprivreda
Na Organelinom imanju sve tako funkcioniše i radi jedno za drugo. Usevi se rotiraju kako bi se zemlja odmarala. Između zasada maline ne kosi se korov i trava, jer štite zemljište od erozija u slučaju velike kiše.
Tendenciozno rasađuju bilje koje prirodno rastu na tom imanju i tom kraju, poput smilja, majčine dušice, bokvice, divlje nane, kako bi se sačuvale te biljke i održalo bogatstvo biodiverziteta.
Nema pesticida i herbicida nego se jagode ručno pleve od korova. Poželela sam i ja da dođem jedan put da pomognem da se opleve jagode, jer je to posao težak ali vrlo zadovoljavajući i opuštajući, pogotovo za nas koji po ceo dan sedimo za kompom i mozak ne gasimo ama baš nikad. Dobra je stvar da se kod Paje možete doći da volontirate i pomažete na gazdinstvu, a uz to se povežete sa prirodom, i rasteretite se svakodnevnih briga.
Bašta može svašta
To je dobar uvod za priču o delu imanja koji se zove “Bašta može svašta.” Iz ovog plastenika svi plodovi idu deci oboleloj od raka i organizaciji Nurdor. Kaže Paja da mu nije bilo prijatno da dolaze volonteri i da on onda ima zaradu od tog njihovog rada, pa je volontersku snagu preusmerio na deo imanja za Nurdor. Tako su sve sve kockice poklopile, a njegovo dobro srce je na mestu.
Trenutno su u toku radovi na letnjikovcu na brdu iznad imanja, sa najlepšim pogledom na okolinu. Tu će đaci i studenti dolaziti u školu na otvorenom i moći na licu mesta da vide nešto od onoga što uče u školi iz biologije.
Sokara za celo selo
Van imanja, u centru sela, iznajmili su prostor u kom je prethodno bila pekara, a koji im savršeno odgovara za potrebe pravljenja soka. Ovde će se cediti i pasterizovati sokove od jabuke sa imanja, a ujedno će ponuditi i ovu uslugu meštanima sela. Kada se ovaj deo posla postavi na noge, zaposliće par radnica iz sela. To je za mene ultimativni uspeh, kad tvoj posao radi i za druge, hrani druge porodice, i kad počneš da imaš pozitivan uticaj na svoje okruženje.
To Organela radi na toliko nivoa: od proizvodnje kvalitetnih organskih namirnica, dostavljenih na kućnu adresu u Beogradu; donacija namirnica za za decu oboleli od raka i Nurdor; održavanja biodiverziteta i očuvanja prirode; deljenja ovih pravih vrednosti na decu; upošljavanja ljudi iz jednog malog sela i nade za bolje sutra; do okupljanja drugih proizvođača pod njegov brend, kao zajednicu koju neguje.
Ponosni smo što znamo Pavla i Organelu, i nadamo se da ćemo uvek biti dve uvezane priče koje se podržavaju, kao od prvog dana!
Ana i Veljko Nešić
Moje gnezdo: Sanjina domaća, ručno rađena testenina
Po obrazovanju profesor srpskog jezika i književnosti, po struci prevodilac sa engleskog na srpski jezik, a poslednjih nešto više od pet godina, vlasnica firme za proizvodnju domaće ručno rađene testenine – ovo je priča o Sanji Milosavljević iz Beograda i njenom brendu testenina Moje gnezdo.
Profesorka i prevodilac u svetu testenine
Sanja se bavi prevodilaštvom poslednjih 17 godina i kaže da je to jedan jako zanimljiv posao koji vas stalno tera da učite, da brusite svoje znanje maternjeg jezika, da istražujete neke nove oblasti u kojima nemate znanja. Tako je nastala i njena želja da se oproba u vođenju firme, da razvija neke osobine ili kvalitete koje je mislila da ima, a koji su ostajali nerazvijeni sve dok se “krila” iza monitora kompjutera. Imala je želju da uči i da se razvija, ali van zone komfora.
– Izbor da želim da proizvodim testenine je u tom smislu bio jednostavan, jer je to nešto što znam da radim, to sam naučila još kao mala. Receptura je već postojala, a onda sam testiranjem u bliskom okruženju i isprobavanjem različitih vremena mešenja i sušenja, došla do proizvoda koji je manje više isti i danas.
Dobra stvar danas je što se sve manje oseća pritisak okruženja da moramo da biramo neke škole i profesije na kojima ćemo ostati do penzije. Ja sam imala tu sreću da sam slobodno mogla da izaberem fakultet koji ću studirati, ali i slobodu da kažem da rad u školi ipak nije za mene i da želim da probam nešto drugo.
Ručno rađene testenine – po maminom starom receptu
U maloj radionici u Zemunu, Sanja je počela da radi na staroj mašinici njene mame, koja je kupljena pre više od 40 godina. Stara mašinica je sada na zasluženom odmoru, a uz nove koje je u međuvremenu kupila i pomoć koleginice u proizvodnji, može da proizvode do 20 kg testenine dnevno.
– Baza za testenine je mamin stari recept, a ja sam u međuvremenu malo eksperimentisala sa ukusima i bojama. Tako su nastale crvene, žute, zelene, crne ili narandžaste testenine. Glavna odlika Moje gnezdo testenina i ono što ih razlikuje od ostalih na tržištu, je što se rade ručno. Ne dodajem soli, šećere, učvršćivače, veštačke arome, boje ili aditive. U pitanju je prirodan proizvod, i ako vidite da je testenina obojena, u pitanju su prirodni sastojci, kao što je cvekla, spanać, kurkuma, sipino mastilo, kakao ili gljive i začinsko bilje, jer mi je stalo da proizvod bude i funkcionalan. Trudim se da svi ili skoro svi sastojci budu sa lokala, kako bismo smanjili carbon footprint, pa su brašno, spanać, jaja ili lokalno dostupni sastojci, domaćeg porekla.
Ponudu Moje gnezdo testenina čine četiri osnovna proizvoda: taljatele od pšeničnog brašna i jaja, taljatele od pšeničnog brašna, jaja i spanaća i taljatele od taljatele od pšeničnog brašna, jaja i sipinog crnila, kao i dve vrste posnih testenina, a to su testenine od integralnog speltinog brašna i integralnog pšeničnog brašna, za one koji ne jedu jaja, poste ili imaju potrebu da izbace belo brašno iz ishrane. Osim taljatela i rezanaca, Sanja pravi i mašnice (za one koji naruče preko sajta Moje gnezdo), a restoranima nudi i punjene i sveže testenine.
Boravak na farmi u Siciliji – dragoceno iskustvo
Sanja je veliki zaljubljenik u gastronomiju – voli domaće specijalitete iz cele Srbije, ali voli da istražuje i strane kuhinje i recepte, između ostalog jer smatra da se putevima hrane na neposredan način uči o drugim kulturama. Zato i ne čudi što je 2018. godine provela skoro tri meseca na Siciliji, u sklopu programa razmene Erasmus za mlade preduzetnike, u gradu koji se zove Marsala i koji je čuven upravo po jakom desertnom vinu Marsala.
– Boravila sam i radila na farmi, u porodici Maltese, koja se bavi proizvodnjom vina i maslinovog ulja ali i onim što bismo ovde nazvali “zimnica” kad bi tamo bilo ove naše kontinentalne zime. Preko dana sam radila u kuhinji, a onda sam svoje slobodno vreme koristila da učim jezik, posebno dijalekat tog kraja Sicilije, gastronomiju i tradicionalne tehnike izrade testenine. Imala sam sreću, pa sam posetila i najvećeg proizvođača testenine na Siciliji, koji svoje različite brendove plasira i u ostatak Italije, ali i izvozi, pretežno za tržište Amerike. To su iskustva i emocije koje nije lako prepričati i objasniti.
Dragoceno iskustvo na Siciliji: Sanja sa članovima porodice Maltese
Gde možete kupiti Sanjine testenine?
Sanja planira da u narednih 3 – 5 godina otvori sopstvenu prodavnicu i ponudi ljudima i svežu, a ne samo suvu testeninu. A dok se plan ne ispuni, testenine Moje gnezdo možete kupiti u nekoliko specijalizovanih prodavnica hrane malih proizvođača u Beogradu i okolini, a možete poručiti i online, na više platformi. Naravno, Moje gnezdo testenine uvek možete poručiti preko e-shopa na veb-sajtu www.mojegnezdo.rs.
Moje gnezdo: Domaća, ručno rađena testenina
Osim što se bavi izradom testenina, u poslednjih nekoliko godina, Sanji se pružila šansa da radi sa timom ozbiljnih stručnjaka na osnaživanju žena u ruralnim delovima Srbije, gde im kroz svoje iskustvo prenosi neke osnove poslovanja, od toga koji su minimalni sanitarni i tehnički uslovi za objekte u kojima se proizvodi hrana, kako da vode neke najjednostavnije tabele tokova novca u gazdinstvima, do toga kako da ponude svoje proizvode na internetu, sa posebnim fokusom na grupu Mali proizvođači hrane u Srbiji.
Pročitajte više
Plodovi mog imanja: Porodična priča sa imanja na obroncima Rajca
Porodicu Kokanović krasi velika ljubav, poštovanje, podrška, poverenje i iskrenost. Zorica i Milinko imaju troje dece, dva sina i ćerku. Stariji sin Stefan studira hotelijerstvo, ćerka Anja je na trećoj godini studija pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu, a najmlađi sin Uroš je treća godina srednje škole. Žive u Beogradu, ali svakog vikenda borave u selu Slavkovica podno Rajca, gde su kupili imanje.
Čovek i priroda – kad knjiga inspiriše
Kokanovići su privrženi prirodi celog života i kako kažu, imaju sreću jer su pronašli komad svoje zemlje u kome uživaju i ostvaruju svoje ideje:
– Ideja se rodila zahvaljujući knjizi Vladimira Megrea – Anastasija, u kojoj se na najplemenitiji i najlepši način opisuje čovek, stvaranje, svrha postojanja i njegovo jedinstvo sa prirodom. Knjiga je na nas ostavila snažan utisak i tada smo suprug i ja poželeli da imamo negde svoj hektar zemlje, na kome ćemo da stvaramo jedan novi potpuni smisao za svoju porodicu. Zbog našeg posla, želeli smo da to bude negde u blizini Beograda, kako bismo mogli što češće da odlazimo na naše imanje. I sada se sećam jedne nedelje u avgustu, trenutka kada smo naišli na oglas o prodaji jednog porodičnog imanja u Slavkovici, kod Ljiga. Otišli smo, videli, zaljubili se na prvi pogled i odmah rešili da kupimo – priča nam Zorica.
Ljubav na prvi pogled – imanje porodice Kokanović u Slavkovici
Proizvodi od maline i kupine
S obzirom da se imanje koje su kupili u Slavkovici prostire na 20 hektara i imali su veliku površinu za korišćenje na raspolaganju, želeli su da pokušaju nešto da proizvode, da imaju razonodu kada odu na imanje.
– Moj suprug Milinko je rodom iz Ivanjice i nekako smo uvek slušali o toj lepotici malini, jer tamo svi imaju svoje maline pa se onda podrazumevalo da na imanju posadimo i svoj zasad maline. Napravili smo radnu akciju u kojoj su nam pomogli naši prijatelji i kumovi i uz druženje, smejanje i zabavu, posadismo malinjak.
Nismo ni bili svesni koliko je zahtevno i ozbiljno baviti se proizvodnjom bilo čega na selu i u poljoprivredi, ali nama je to bio izazov, zadovoljstvo i nešto novo u našim životima što nam je donelo veliku sreću.
Malinjak porodice Kokanović
U ponudi imamo tri proizvoda: namaz od maline, sok od maline i sok od kupine. Kada smo počeli da pravimo džem od maline, pravili smo ga po receptu za džem, naravno. Međutim, kada smo odneli na analizu za nutritivne vrednosti i bezbednost, ovlašćena ustanova koja se bavi kvalitetom hrane nam je rekla da nismo napravili džem već namaz. Tada smo i saznali da, da bi se proizvod zvao džem, potrebno je da bude min 65% suve materije, tj. šećera, a u našem namazu ima 42% suve materije. Bilo nam je malo krivo zbog toga, ali smo ostali pri svom receptu koji je mnogo zdraviji i ima manje šećera, iako se zove namaz od maline.
Prošle godine smo počeli i proizvodnju sokova od maline i kupine koji su od 100% voća po ideji mog supruga, bez ikakvih dodataka, samo isceđena i pasterizovana malina i kupina.
Zaista se trudimo da proizvodimo zdrave proizvode jer osećamo dužnost da blagoslove i darove prirode pretočimo u zdravlje.
Svaki vikend provode na selu
Kokanovići uglavnom sve rade sami, porodično: od održavanja malinjaka, branja i prerade, do marketinga i prodaje. Sve je veoma zahtevno i nadaju se da će uspeti da se razviju. Za sada ne mogu da žive samo od proizvodnje, jer su potrebna velika ulaganja, tako da su još uvek zavisni od posla koji primarno obavljaju. Zorica radi u Pošti, a Milinko u ugostiteljstvu.
– I posle četiri godine, još uvek radimo, moglo bi se reći dva posla – naš primaran posao u Beogradu i vikendom na našem imanju – slobodne dane imamo samo kada padne veliki sneg i kada su minusi. Na selu smo svakog, ali svakog vikenda i uvek ima nešto da se radi. Uglavnom sve sami radimo, iako imamo pomoć od naših komšija koji nam pomažu u oranju, prskanju i branju malina. Mnogo smo im zahvalni, svi su tako divni ljudi. Naučili smo da samo uzajamnim pomaganjem možemo da napravimo nešto značajno i veliko. Sa ponosom možemo da se pohvalimo da smo krajem prošle godine pokrenuli i proizvodnju rakije, koja se zove Iskrena rakija i džina, koji smo nazvali Cloud Rider. Nadamo se da će se kvalitet naših proizvoda prepoznati i da će naši zadovljni klijenti biti oduševljeni našim novim proizvodima.
Planovi za budućnost
Kokanovići su sav rod od 4 tone prošle godine pretvorili u sokove i namaz i trenutno je to njihov kapacitet. Za sada, Plodovi mog imanja dostupni su u nekoliko prodavnica hrane u Beogradu, kao i u par restorana.
– Naši planovi su veliki, nadamo se da ćemo povećati prodaju. Za sada smo proizvodnju postavili na čvrstim temeljima, dobili smo sve potrebne dozvole od zakonskih do dozvola za zdravstvene ispravnosti, put je bio veoma dug i kompikovan, i sada smo spremni za povećanje proizvodnje. Nadamo se da ćemo uspeti u našim vizijama. Imamo veliko imanje sa ogromnim potencijalom, tako da ćemo videti u kom pravcu ćemo se razvijati, smeši nam se ideja o seoskom turizmu, kako bismo omogućili našim prijateljima, pratiocima i poslovnim partnerima da mogu da dođu kod nas i da se uvere u lepote našeg predela, da vide gde se naši proizvodi rađaju i da uživaju u selu.
Pročitajte više