Utiče li ambalaža na ukus i kvalitet mleka i mlečnih proizvoda?
Nije neuobičajeno da se na Fejsbuk stranici Malih proizvođača izdvoje svojevrsne zvezde u svojoj kategoriji. Takav je slučaj i sa mlekarom Petrov, proizvođačima iz Velikog Središta koji su okupili potrošače željne pravog, mirisnog mleka čija aroma vraća u selo i vraća nadu u autentične namirnice proizvedene po meri čoveka. U doba hiperprodukcije mleko i mlečni proizvodi često su pod lupom, što zbog nedozvoljenih količina toksičnih supstanci, što zbog surovih praksi mlečne industrije u globalu. Mlekara Petrov se diči svojim imanjem, koje predstavljaju kao oazu za biljni i životinjski svet, što neumitno utiče na kvalitet namirnica koje proizvode.
Da li ste ikada razmišljali o tome kako na kvalitet mleka koji pije vaša porodica utiče ambalaža u koju je mleko upakovano? Zoran Petrov sa nama podelio svoja razmišljanja na temu ambalaže u koje se pakuje mleko.
Od kartonske kutije i kese, do 50.000 tona PET granulata
Nekada davno, kada sam bio đak, učili su nas da su mleko i mlečni proizvodi lako kvarljivi a majke su nas upozoravale da pazimo gde kupujemo sladoled jer nije bilo neuobičajeno da se od njega pokvare stomaci. U to vreme problem se higijene u tadašnjim poslastičarnicama lako rešavao ubacivanjem antibiotika u sladoled.
Prošlo je od tada puno godina, mleko i mlečni proizvodi kao da su dobili neka nova svojstva pa ne samo da su se pojavila mleka sa rokom trajanja od više od 4 dana, već ima mleka i mlečnih proizvoda koji više i ne moraju da budu u frižideru!
Sve do nedavno u frižiderima su mleko i jogurt bili isključivo u PET bocama, tzv. kartonskim kutijama kao i u kesama. Mi kao kupci, sa punim poverenjem u industriju, nekako ne promišljamo dovoljno daleko pa se ne pitamo, ne samo u šta je naše mleko upakovano, već i šta se dešava sa tom plastičnom ambalažom od mleka i jogurta nakon što je bacimo u đubre? Nažalost, odgovor na ovo drugo pitanje postaje sve vidljiviji jer se godišnje uveze preko 50 000 tona PET granulata koji se najvećim delom koristi u mlekarskoj industriji. Što se tiče kartonske ambalaže, ona je samo prividno ”ekološka” jer se sastoji od više slojeva kartona, neke vrste plastike (ponekad i aluminijumske folije). Reke, jezera, šume, ravnice plastificirane su PET-om gde smo mi kupci tihi ali i uporni kolaboracionisti.
A šta je sa kvalitetom mleka u dodiru sa PET-om?
Veći problem predstavlja pitanje šta se dešava sa mlekom i jogurtom koji dolaze u dodir sa PET-om ili plastičnom folijom kod kartonske ambalaže? Poznato je da je mlečna kiselina izuzetno agresivna a poznate su i tvrdnje industrije da je plastika, tj. PET, po srpskom inertan, tj. ne reaguje na mlečnu kiselinu. Bez citiranja i iznošenja tvrdnji, možda je jednostavnije da se vratimo onoj praistorijskoj naučnoj metodi jednostavno nazvanoj organoleptičkoj metodi – određivanja svojstava hrane – izgleda, boje, mirisa i ukusa našim vlastitim čulima 🙂 i da je primenimo na hranu, u ovom slučaju mleko ili jogurt koje koristimo.
Kada je naša mlekara počela sa radom nismo imali puno izbora kad je ambalaža bila u pitanju pa smo u jednom trenutku za jogurt imali 3 vrste ambalaže – staklenu bocu, plastičnu čašu i kesu. Ubrzo smo primetili da isti jogurt ima tri različita ukusa! Toliko o inertnoj ambalaži!
Može li naše nepce osetiti ovu razliku?
Mi smo pre nekoliko godina na IPMT seminaru iz antroposofske medicine u Vršcu u okviru predavanja o ishrani imali jednostavan test za sve učesnike. Taj test je podrazumevao probanje od svakog učesnika 3 uzorka – konvencionalnog, organskog i našeg mleka obeleženih brojevima 1, 2 i 3. Svako je trebalo da zadrži jedan uzorak mleka oko 1-2 minuta u ustima i da zapiše svoje utiske. Kada su zapisani svi utisci za svaki pojedinačni uzorak došlo je do saglasja tih utisaka većine učesnika oko glavnih doživljaja:
- konvencionalno mleko se doživelo kao vodenasto i brašnasto;
- organsko se doživelo kao da je napravilo masni film preko nepaca;
- naše mleko je doživljeno kako se razliva i sjedinjuje sa sluzokožom nepaca.
Svi učesnici su bili iznenađeni spoznajom da taj je takav doživljaj moguć i stvaran, ali da zbog načina života jednostavno nemamo vremena da obratimo pažnju na informacije koje nam telo daje kada dođe u dodir sa hranom.
Petrovi stoje pri onome što su naučili i iskusili; zato se i o ambalaži posebno vodi računa, te ćete njihova mleka i jogurte dobiti u staklenoj ambalaži. A u prilog tome da se dobar glas daleko čuje govori i saradnja o kojoj ste mogli da čitate na našem blogu: u pitanju je partnerstvo sa čuvenim sladoledžijama Moritz Eis. Sve više biramo da se okrenemo prirodi, ponajviše stanovnici gradova, i često to tražimo kroz namirnice koje konzumiramo. Ohrabrujuće je videti da to prepoznaju i veliki i mali brendovi, kao i da postoji nastojanje i ulaganje da ono što jedemo i pijemo bude po našoj meri, ali i prijateljski prema prirodi.
Pročitajte više
Naberi pa plati: Kako to izgleda iz prve ruke?
Već mesecima smo kolektivno izloženi stresu, a dobar deo vremena nam je kretanje bilo ograničeno. Srećom, mali proizvođači širom Srbije radili su punom parom, te smo mogli da se oslonimo na njih i da računamo makar na to da će na naše trpeze stići kvalitetne, domaće namirnice. Mada su vremena i dalje neizvesna, leto je uveliko tu, a boravak u prirodi je ne prestaje da bude blagotvoran i nadasve preporučljiv. S tim u vidu nastao je princip kupovine Naberi, pa plati, višestruko korisna koja povezuje male proizvođače direktno sa njihovim mušterijama.
Šta podrazumeva princip Naberi, pa plati?
Mnoga poljoprivredna gazdinstva odlučila su da ugoste zainteresovane kupce i pruže im priliku da sami naberu plodove koje bi inače naručili, i po berbi ih plate. Umesto iz fotelje, kupovina na licu mesta, a plod doslovce iz prve ruke. Dovoljno je da odete na stranicu sa informacijama i saznate koja su gazdinstva trenutno dostupna za ovu praksu.
Dobrobiti samostalne berbe plodova
Višestruke su prednosti ubiranja voća i povrća na licu mesta, među kojima se izdvajaju:
- Kontakt sa hranom. – Naručivanje namirnica iz udobnosti doma ima svojih pogodnosti; ipak, neprocenjiv je osećaj kada svojim rukama uberete plod, kada nema posrednika između vas i hrane koju konzumirate.
- Kontakt sa domaćinom. – Ne možemo da garantujemo da će svi domaćini biti jednako pričljivi, ali sva je prilika da ćete moći nešto i da naučite o gazdinstvu u kojem se nađete. Put koji plod prevali od polja do stola ume da bude nepotrebno dug, a vi dobijate mogućnost ne samo da iskoristite prečicu, već i da sa proizvođačem porazgovarate, možda ponešto i naučite.
- Boravak u prirodi. – Možda i najprimamljiviji aspekat principa Naberi, pa plati jeste beg od vreve svakodnevice. Boravak u prirodi delotvoran je za sve, a posebno je od koristi za decu. Njihova urođena ljubopitljivost i istraživački duh poneće ih da steknu nova znanja, a kako se ispostavlja, sasvim je izvesno da će zavoliti nekada odbojno voće ili povrće.
Utisci sa Naberi, pa plati avanture
Ideja za Naberi, pa plati je nastala na spontano na grupi Mali proizvođači hrane u Srbiji na Fejsbuku. Veliki broj ljudi je pokazao interesovanje za ovakav način spajanja kupovine namirnica, boravka u prirodi i obilaska svog okruženja.
Pratili smo utiske u grupi, i kontaktirali prve kupce i prozivođače koji su se oprobali, kako bismo čuli utiske: jednu Anu i njenu porodicu, i Miljanu i njeno gazdinstvo, u kom su u tom trenutku bile aktuelne kajsije i kruške.
Kako je proteklo prvo iskustvo iz ugla proizvođača i kupca-berača?
Po svemu sudeći, na obostrano zadovoljstvo! Miljana Tešović prvi put je ugostila na svom gazdinstvu samostalne berače. Kaže da joj se dopada opcija da potrošači sami uberu voće za sebe. Iako su kupci stigli pred kraj berbe, uspeli su da se oprobaju u branju nakon obilaska voćnjaka.
Osunčani voćnjak Miljane Tešović
Pitali smo Miljanu da li misli da li ovakva praksa ima potencijal za dalji razvoj. Kako je Naberi, pa plati u povoju, ovakve povratne informacije mogu da budu dragocene ostalim proizvođačima koji su rešili da otvore svoja vrata kupcima-beračima:
Ukoliko bi bilo zainteresovanih za ovakav vid prodaje i sledeće godine, onda bismo se organizovali drugačije, pronašli čoveka od poverenja, koji bi to odradio kao da smo mi tu. Kontaktiralo nas je par ljudi koje smo morali da odbijemo zbog obaveza i loših vremenskih prilika, i planiramo da se za sledeću godinu bolje pripremimo!
Možda to znači da će sledeće godine Miljana i njena porodica imati i jednog zaposlenog koji će se baviti turama oko njihovog voćnjaka – svakako se nadamo da će i oni, i ostali proizvođači uvideti priliku koju ovaj vid prodaje pruža!
Iz ugla posetioca
Ana i njena porodica imaju samo reči hvale. Nakon što su sa Miljanom utvrdili detalje, jednog subotnjeg popodneva krenuli su put severa. Pored informacija u vezi sa voćem i berbom, Miljana im je dala i zanimljive preporuke za obilazak okolnih lokaliteta. Pozitivni utisci stali su u jednu rečenicu:
Prijatno provedeno vreme na imanju, u voćnjaku, devojčica koju inače teram da jede je sama brala i kruške i kajsije, dok je beba sve posmatrala.
I beba se obrela u berbi kajsija
Koncept joj se dopada, ali smatra da bilo korisno imati što više informacija u vezi sa ponudom i samom organizacijom ovakvih akcija. Proizvođačima se stoga preporučuje da prilikom detaljno osmisle kako će ove ture izgledati: koje proizvode nude, da li će kupci moći kod njih da kupe ručak ili kafu, kako stići do njih, kao i šta se može obići u okolini. Pogodno je da i sami obaveste svoju zajednicu na društvenim mrežama o ovim turama.
Zahvaljujući ljubaznosti domaćice, Ana je sa porodicom upotpunila doživljaj dodatnim izletima u blizini Banatskog Karlovca, gde se nalazi imanje. Evo kako je izgledao izlet:
Dan smo proveli prvo na foto-safariju kroz Deliblatsku peščaru, a zatim na obližnjem Devojačkom bunaru, na bazenu Plava dama gde smo i ručali, a potom šetali po izletistu Devojački bunar gde se osim bunara nalazi i crkva brvnara. Priroda je prelepa, sve u zelenilu, ima par kafića maltene u šumi, a deca su uživala u čuvenom bazenu sa peskom.
Ukoliko ste i vi zainteresovani da naberete, pa platite, saznajte koja su to domaćinstva otvorena za ovakav tip saradnje i obavezno nam prosledite utiske!
Tamara Nikolić
Pročitajte više