Ko dolazi na Bazar u Novi Pazar? Nedelja – 23. jun, šetalište kod Sebilja

Mali proizvođači stižu u Novi Pazar! 23. juna, na šetalištu kod Sebilja, održaće se prvi Bazar Malih proizvođača hrane u Novom Pazaru. Na njemu će učestvovati 20 proizvođača.

Bazar naše udruženje realizije u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka (SEDA), Turističkom organizacijom grada Novog Pazara i Turističkom organizacijom Prijepolja, koja nam je ustupila svoje izložbene tezge.

Bazar u Novom Pazaru organizujemo u okviru projekta Akademija Malih proizvođača, koji finansira USAID, a sprovodi naše udruženje u sklopu projekta Velika mala privreda.

Bazar – Novi Pazar

Posle priprema koje su trajale više od mesec dana, druženje proizvođača i građana Novog Pazara konačno se približilo. Iako prognoza najavljuje topao dan, domaće baklave, mantije, sokovi, sirevi i med, učiniće da svi koji u nedelju izađu da prošetaju ili posete Novi Pazar, uz neko osveženje, u prolazu nabave namirnice za nedeljni ručak ili celu narednu nedelju.

Potrudili smo se da ponuda bude raznovrsna, pa će tako svoje proizvode u Novom Pazaru predstaviti sledeći proizvođači:

• Zdravo kod Rusa
• Gazdinstvo Petrović
• Vodenica potočara Tulare
• Ukusi Kopaonika
• Sunčev roj
• Farma na kraj sela
• SZR Šejla 97
• Sjenički Sir Pešić
• Pčelarstvo Ličina
• Varjača i šerpa
• Farma Lazarević
• UR Sabah
• E.F.E Bakery
• PG Šaćirović
• PG Senad Gorčević
• PG Fehratović
• PG Avdović
• PG Plojović
• Cedisha
• PG Isović

Svoj med će predstaviti četiri domaćinstva: Sunčev roj iz okoline Ivanjice, Pčelarstvo Ličina, PG Senad Gorčević i PG Fehratović iz Novog Pazara.

Zdravo kod Rusa donosi najlepše kremove i namaze – pistać krem, beli i crni lešnik krem, orah krem, krem od badema i njihov novi kokos krem.

Ukusi Kopaonika, Gazdinstvo Petrović i Varjača i šerpa prave najbolje domaće sokove, džemove, slatko i ajvar i oni stižu na Bazar i za kupovinu i za degustaciju.

Sireve će izložiti Ljilja Pešić, PG Avdović i PG Plojović.

Maline i ceđene sokove donosi PG Božović, a komšijsku uslugu da izloži proizvode Simića, odnosno firme Cedisha koja pravi hladno ceđene sokove različitih ukusa, učiniće Jaćovići, vlasnici vodenice potočare u selu Tulare kod Prokuplja, koji na Bazar donose različite vrste brašna.

Da ugođaj bude potpun pobrinuće se @trio.acustic.

Pridružite nam se.

Čekamo vas u nedelju, od 10 do 16 časova kod Sebilja.

Mali proizvođači na Festivalu ambasada u Češkoj

BAZAR – NOVI PAZAR: Održana konferencija za medije u prostorijama SEDE u Novom Pazaru

Povodom predstojećeg Bazara u Novom Pazaru 23. juna, juče smo ispred udruženja Mali proizvođači hrane u Srbiji, zajedno sa našim partnerima Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka, Turističkom organizacijom Novog Pazara i predstavnikom USAID-a, u okviru projekta Velika mala privreda, Ahmetom Halilagićem održali konferenciju za medije u prostorijama SEDE.

Učešće u konferenciji uzeli su i naši članovi Mustafa i Maida Nišlija, proizvođači testenine i jufke, vlasnici preduzetničke radnje “Šejla 97” Abida Ganić Ličina predstavnica “Pčelarstva Ličina” koje u ponudi ima različite vrste meda i krem meda vrhunskog kvaliteta čemu svedoče i analize rađene u Italiji i Ana Karanović, osnivač brenda “Ukusi Kopaonika” čija se ponuda sastoji od domaćih svežih, mlečnih i prerađenih proizvoda (voće, povrće, sokovi, džemovi, sir).

Na Bazaru će svoje proizvode izlagati ukupno 20 proizvođača, od toga 10 lokalnih i 10 proizvođača iz ostalih delova Srbije. Posetioci Bazara imaće priliku da probaju tradicionalne domaće proizvode iz različitih krajeva naše zemlje. Ponuda proizvoda biće raznovrsna, pa će se na tezgama naći različite vrste sireva, meda, džema, domaćih sokova, ajvara, suhomesnatih proizvoda, testenine, meda, ali i domaća varijanta krema različitih ukusa.

Cilj manifestacije jeste povezivanje sa lokalnim proizvođačima, pružanje mogućnosti predstavljanja na našoj platformi što može doprineti boljem plasmanu njihovih proizvoda, ali i međusobno umrežavanje proizvođača.

Zahvaljujemo se predstavnicima lokalnih medija – RTV Novi Pazar, Free media, A1tv.net i Radio Sto Plus, što su se odazvali našem pozivu i na svojim kanalima predstavili i najavili naš Bazar.

Osim saradnicima u organizaciji (SEDA, TO Novi Pazar, Velika mala privreda) koji nam od početka pružaju svu tehničku, logističku podršku, savete i pomoć, veliku zahvalnost dugujemo i našim članovima Maidi, Mustafi, Abidi i Ani, koji su nam se maksimalno stavili na raspolaganje, ugostili nas i učinili da dane u Novom Pazaru pamtimo zauvek.

I baš kao što reče Mustafa, mi nismo samo udruženje proizvođača već jedna zajednica sa tendencijom da raste, razvija se i svim članovima pruža najpre tržište za proizvode, a onda i druge vidove podrške, saveta i edukacije.

Bazar je upravo jedna od aktivnosti, koju organizujemo u okviru projekta “Akademija Malih proizvođača”, koji je finansiran od strane USAID-a, a sprovodimo ga uz podršku projekta Velika mala privreda. Pored Bazara, na našem YouTube kanalu dostupni su različiti edukativni video materijali korisni za svakoga ko bi želeo ili se već bavi proizvodnjom hrane.

Bazar u Novom Pazaru održaće se u nedelju 23. juna, u periodu od 10-16h na šetalištu kod Sebilja. Osim velikog broja izlagača, biće upriličena i akustična svirka.

Pozivamo sve građane Novog Pazara i okoline, kao i one koji planiraju turističku posetu Novom Pazaru, da u nedelju 23. juna posete centar grada i kupe prave domaće proizvode malih proizvođača.

Održana treća panel diskusija: Organska proizvodnja – Priče Malih proizvođača

Treća u nizu od planiranih 10 panel diskusija, koje organizujemo u okviru projekta “Prostori otpora – Jačanje lokalnih inicijativa”, održana je juče u Krokodilovom centru, u Karađorđevoj 43. Projekat sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan.

Tema panela privukla je  do sada najveću pažnje publike i pokazala da postoji interesovanje za bavljenje organskom proizvodnjom hrane u Srbiji.

Učesnici panela

Učesnici panela bili su naši proizvođači Betina Žunji iz Temerina, ispred svoje porodice koja se bavi uzgojem organskog kivija i Pavle Đorđević, vlasnik imanja Organela iz Valjevske Kamenice. Uz njih, učešće u panelu uzela je i Ivana Simić, generalna sekretarka Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje – Serbia Organica.

Voj Joy – organski kivi iz Vojvodine

Poljoprivredno gazdinstvo dve porodice Žunji i Silak iz Temerina od 2014. godine bavi se proizvodnjom kivija. Prvi deo plantaže zasađen je pre 10 godina, a proširenje na 1.4 hektara usledilo je 2017. godine.

Od 2020. plantaža je bila u procesu konverzije ka organskoj proizvodnji, a 2022. usledila je berba zvanično organskog proizvoda.

Njihov kivi prvi je kivi iz Srbije registrovan kod Uprave za trezor, uzgajan po organskim principima.

Pored poljoprivrede, porodica se bavi i turizmom, pa su za te potrebe adaptirali i jedan salaš na obali jezera. Njihov rad možete pratiti na dva Instagram naloga @voj_joy i @salasnaobalijezera , a ponudu i način poručivanja možete videti na njihovom profilu na našem sajtu. Samo, za prvi organski kivi ove godine, ipak morate čekati novembar, jer tada stiže za berbu.

Organela

“Kada su se udružili mladi i stariji ljudi, iskustvo, struka i sjajna energija, nastala je naša priča.

Nalazimo se u jednom lepom sokaku kraj Valjevske Kamenice, blizu smo samog sela, a opet malo izolovani. Gazdinstvo je uronjeno u netaknutoj prirodi gde skoro svakodnevno možete sresti srne, zečeve, fazane, rode, patke, žabice, kornjače, jastrebove i razne druge životinje. Priroda je podarila svež vazduh, čistu vodu, zdravo i plodno zemljište.

Mi proizvodimo i prerađujemo organsko voće i povrće, ali u dosluhu sa prirodom. Kada sarađujete sa prirodom, sve je lakše. Ne prskamo naše biljke, te malo (ili malo više) izgubimo prinosa, ali dobijemo na kvalitetu.

Ponuda naših sertifikovanih organskih proizvoda se svakodnevno ažurira i dostupna je na sajtu: www.organela.rs
U ponudi imamo: organsko povrće, organsko voće, domaća jaja, ali i gotove proizvode – sokove, ajvar, pesto, malidžano.”

Organelu takođe možete pratiti na Instagramu, a dostavu proizvoda Paja i njegov tim realizuju u Valjevu i Beogradu.

Serbia Organica

“Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica je nezavisna, nevladina i neprofitna građanska organizacija, osnovana na inicijativu zainteresovanih strana iz organskog sektora.

Serbia Organica osnovana je u maju 2009. godine na inicijativu Ministarstva poljoprivrede kao krovna organizacija sa ciljem pružanja podrške razvoju organske proizvodnje i promovisanja organske proizvodnje u Srbiji. Serbia Organica udružuje celokupan sektor organske poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije i strateški je partner državnim i inostranim institucijama u cilju usklađivanja i koordinacije razvoja organske poljoprivrede u Srbiji.”

Pored mnogobrojnih aktivnosti koje organizuje i podržava već 15 godina unazad, ove godine organizacija je uzela učešće i u stvaranju prvog biodistrikta u Srbiji.

Biodistrikt Kolubara

Biodistrikt je zamišljen kao geografska oblast zasnovana na principima i modelu organske poljoprivrede. Cilj je umrežavanje i međusobna saradnja poljoprivrednika, ugostitelja i obrazovnih i naučnih institucija, razvijanje održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i unapređenje ekonomskog, socijalnog i kulturnog života u Kolubarskom okrugu. 

Biodistrikt Kolubara moguće je posetiti u okviru “Dana otvorenih vrata – Posete organskim proizvođačima”, a prva naredna prilika je u nedelju 16. juna. Ukoliko ste osoba uzrasta od 18-40 godina, volite domaće organske proizvode i prirodu, iskoristite Dan otvorenih vrata i posetite imanje Organela i mogućnost da na mestu proizvodnje kupite za sebe omiljene domaće proizvode, uzgajane u skladu sa prirodom.

Više informacija o posetama, naći ćete na Instagram profilu Serbia Organice.

Prvi prolećni Bazar Malih proizvođača – KC Grad, subota 25. maj

Dragi ljubitelji dobre hrane, posle 6 meseci pauze, prvi put ove godine u Beogradu, družimo se ponovo u KC Grad, u subotu 25. maja. Mali proizvođači našeg udruženja za vas su pripremili svoje prvoklasne proizvode, a na Bazar stižu i jagode i trešnje.

Iako nam plan da se vidimo u aprilu nije uspeo zbog nevremena, čekamo vas ove subote i nadamo se dobrom druženju. Bazar počinje u 13 časova i tu smo do 19 č. Posetite nas.

Ovo je 18. po redu Beogradski Bazar Malih proizvođača hrane. Na njemu učestvuje 14 naših članova, a oni su:

• My Veggies
• Hedonista sa kamena
• Lilifik
• Zdraviša
• Zdravo kod Rusa
• Put meda
• Manufaktura delikatesa
• Gazdinstvo Petrović
• Anina domaća zimnica
• Mlekara Gulmlek
• Janovi vinogradi
• Batátovka
• Rolovani sir – PG Dodig
• Vodenica potočara Tulare

My Veggies

“PG Miloje Živanović je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018, koje se bavi uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Osušeni paradajz prerađujemo u sušeni paradajz u ulju i pesto od sušenog paradajza, a od osušenog povrća proizvodimo dodatak jelima sa povrćem i sušeni beli luk u prahu. Naš brend nazvali smo My Veggies. 

My Veggies proizvodi dobitnici su zlatnih medalja za kvalitet Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 2018. godine za sušeni paradajz u ulju i pesto od osušenog paradajza i 2019. godine za dodatak jelima sa povrćem (mešavina začina) i 2021. godine za domaći kečap.

Otkrijte ukuse Mediterana, sada na vašem stolu.”

Hedonista sa kamena

“Mi smo poljoprivredno gazdinstvo i bavimo se proizvodnjom sirćeta od divlje jabuke, sremuš pesta, soka i sirupa od divljeg nara. Poreklom smo iz Hercegovine, te u ponudi imamo i autohtone Hercegovačke proizvode: Sir i Kajmak iz Mješine, i Hercegovački Med.

Naši proizvodi su katunski i spremaju se bez upotrebe bilo kakvih veštačkih dodataka. Sir i kajmak su sa nadmorske visine od 1500 m.”

Celokupna ponuda proizvoda dostupna je na našem sajtu, ali Hedonistu sa kamena možete pratiti i na Instagramu.

Lilifik

“Firma Lilifik nastala je od poljoprivrednog gazdinstva Vračar na kome se u Temerinu od 2005. godine gaje ćurke. U početku je uzgoj ćuraka bio isključivo za sopstvene potrebe. Zahvaljujući našim porodičnim prijateljima koji su nam bili prve mušterije uzgoj se spontao proširio. Danas smo gazdinstvo koje godišnje odgaji 2000 ćuraka i imamo svoju registrovanu klanicu. Kada smo registrovali klanicu počeli smo da proizvodimo i mesne prerađevine (kulen, kobasice, dimljeno belo meso) koje su bez aditiva i začinjene su isključivo prirodnim začinima.”

Lilifik je jedan od mnogih nagrađenih članova našeg udruženja. Na Novosadskom sajmu, za svoju ćuršutu osvojili su zlatnu, a za ćurbasicu srebrnu medalju. Oba proizvoda stižu na Bazar ove subote.

Kako sve te proizvode pravi Ljilja Vračar, pokretač Lilifika, možete pratiti na Instagramu, a o njenom biznisu pisali smo i na našem blogu.

Zdraviša

“Gazdinstvo Mihailović se nalazi u Sečoj Reci kod Kosjerića. Bavimo se gajenjem voća i povrća. Najzdravije plodove biramo za naše sokove, džemove i tako stvaramo Zdravišu. Naši proizvodi nemaju konzervans i rađeni su po tradicionalnoj recepturi.”

Ako volite matične, kašaste sokove i sirupe, džem i slatko, tezgica Zdraviše u KC Grad biće pravo mesto za vas.

Zdravo kod Rusa

“Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bavimo uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Nalazimo se u Obrežu kod Varvarina, podnožje Juhora, leva obala Velike Morave, centralna Srbija. Donosimo vam zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.”

U ponudi porodice Ilić ima za svakog po nešto. Posebno su popularni crni i beli lešnik krem, ali i krem od badema, oraha i pistaća. Sve to imaćete priliku da probate i kupite na našem Bazaru.

Njihov rad možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Put meda

“Put Meda je naš porodičan biznis u usponu. Bavimo se pčelarstvom već 6 godina i trudimo se da na tržištu ponudimo najkvalitetniji med kao i druge pčelinje proizvode. Prodaja je na malo i veliko i cena može da se oblikuje i koriguje po potrebi kupaca. Naša ponuda je bogata različitim vrstama meda. Pored standardnih vrsta meda, imamo i različite mix vrste, napravljene od najkvalitetnijih sirovina.”

U ponudi “Puta meda” možete pronaći bagremov, livadski i suncokretov med, ali i kombinacije meda i voća. Med sa borovnicom, malinom, narandžom, bananom, kajsijom, lešnikom i organskim kakaom, med sa semenom bundeve i IMUNO MIX, a ukoliko je nekom potreban med u kesicama za čaj, to takođe može poručiti od ovog proizvođača i to sa svojim dizajnom.

Za sve informacije, možete ih pratiti na njihovoj Instagram i Facebook stranici.

Manufaktura delikatesa

“Manufaktura delikatesa je mlada firma, ali u potpunosti okrenuta očuvanju tradicionalnih vrednosti kada je u pitanju proizvodnja mesa i priprema vrhunskih suvomesnatih proizvoda. Proizvodnja se nalazi u Banatu nadomak Deliblatske peščare.

O toku pripreme naših proizvoda, recepturi, sirovini, uslovima prerade, procesa soljenja, sušenja, zrenja i pakovanja brinu vrhunski tehnolozi prehrambene tehnologije. Zbog toga svi naši proizvodi imaju prepoznatljiv ukus i visok kvalitet. U samom procesu proizvodnje svi strandardni bezbednosti hrane su primenjeni.

Naši proizvodi nemaju dodate nitrite, veštačke konzervanse, boje, pojačivače ukusa, emulgatore.”

Manufaktura Delikatesa ima u ponudi kulen, pečenicu, suvi vrat u mrežici, slaninu i pršutu. Ukus je nešto što definitivno mora da se proba, jer njihov moto je “Samo meso i ništa drugo.”

Gazdinstvo Petrović

“Mi smogazdinstvo Petrović i nalazimo se u podnožju Kopaonika. Bavimo se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Sve što proizvedemo je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje, bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Naši proizvodi se prave po tradicionalnoj recepturi i upakovani su u staklenu ambalažu kako bi sačuvali prirodan ukus i miris. Pravimo proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.”

Na ovogodišnjem Novosadskom sajmu, gazdinstvo Petrović osvojilo je nekoliko nagrada i to Veliku zlatnu medalju za blagi ajvar sa sušenim blanširanim vrganjem, hladno ceđeni sok od malina i slatko od šumskih jagoda. I dve zlatne medalje, za blagi ajvar sa maslinovim uljem i hladno ceđeni sok od crne zove.

Vesna Petrović je jedna od najpopularnijih proizvođača našeg udruženja i ona za čiji se proizvod uvek traži tegla ili flaša više. Ponudu Petrovića, osim na listingu na sajtu Malih proizvođača, možete pogledati na njihovom sajtu, ali i na društvenoj mreži Instagram.

Anina domaća zimnica

“Dvadeset osam godina bavimo se proizvodnjom voća i povrća. Sve ono što bogata Šumadija rađa, pretvorili smo u domaće džemove, slatka, sokove, kompote, ajvare i mnoge druge đakonije. Stara sveska sa receptima, pre osam godina postala je Anina “Biblija” za pokretanje dodatnog posla od kog danas živi naša porodica.

Pripremanje zimnice po tradicionalnim receptima, poslovna deviza od koje se ne odstupa. Ukus starinske zimnice bez konzervansa i mašinske prerade. Voće i povrće od kog nastaje preko sedamdeset različitih ukusa slatke i slane zimnice ručno se secka, meša i kuva na četiri šporeta na drva.

Dobrodošli u naš skromni dom. Čašica razgovora, pogledi koji govore više od reči i neizbežna gastronomska dobrodošlica.”

Osim što vredno radi na svim poljima, i na njivi i u radionici u kojoj svoje voće pretvara u najlepše džemove, sokove i slatko, Ana je aktivna i na društvenim mrežama, posebno na Instagramu, gde svakodnevno možete pratiti kako izgleda jedan njen radni dan. Skoro svake nedelje vrši i dostavu za Beograd. Nedavno je bila i gošća panela “Žene u poljoprivredi” koji smo organizovali u KC Grad, a to gostovanje možete pogledati na ovom linku.

Na Bazar donosi mnoštvo svojih proizvoda, ali i trešnje i jagode (ako ih bude imalo).

Mlekara Gulmlek

“Mlekara Gulmlek je porodična mlekara koju je pokrenula porodica Volić u Staparu pored Sombora. Više od 20 godina proizvodimo mlečne proizvode koji nalaze put do vaših domova. Naši dobavljači su naši prijatelji i deo šire porodice. Trudimo se da obezbedimo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama kao i da negujemo tradiciju prerade mleka u Vojvodini.

Danas smo jedini proizvođač čuvenogsira u kačici koji se služio na dvoru u Beču, a postoje i priče da ga je jeo i Vinston Čerčil. Tradicionalni recept sa salaša prilagodili smo današnjem vremenu i po ovom nagrađivanom proizvodu postali smo poznati.”

Mlekara Gulmlek je još jedan od naših proizvođača nagrađenih na Novosadskom sajmu, pa pored popularnog sira u kačici na Bazar stiže i Staparski šajt, osvajač zlatne medalje i puter, nosilac srebrnog obeležja.

Mlekaru Gulmlek takođe možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Janovi vinogradi

“VinarijaJanovi vinogradi nalazi se u selu Parcani na oko četrdeset minuta vožnje od Beograda. Udaljena svega 37 km od centra grada. U našoj maloj vinariji uživaćete u degustaciji vrhunskih domaćih vina. Vinarija je trenutno u procesu konverzije ka organskoj proizvodnji.

Vina su napravljena isključivo od grožđa iz našeg vinograda. Grožđe je gajeno bez upotrebe štetnih pesticida uz puno manuelnog rada, znanja i ljubavi. Ukoliko nas posetite, upoznaćete vinara, a uz pogled na brda Avalsko-kosmajskog podrejona, uvidećete razliku između malih i velikih vinarija. Lepo vreme, proleće i priroda omogućavaju gostima da na kratko pobegnu iz gradske gužve i uživaju u prirodi i vrhunskim vinima. Dobro došli!”

Bojan Vukmirica, vlasnik vinarije Janovi vinogradi bio je jedan od gostiju naše druge panel diskusije “Proizvodnja vina u Srbiji”, koju ćete uskoro moći da pogledate na YouTube kanalu Malih proizvođača, a rad njegove vinarije koja je u konverziji za dobijanje organskog sertifikata, možete pratiti na društvenoj mreži Instagram.

Batátovka

“Kažu stariji da se neke stvari u životu dese same od sebe… Kum iz Iloka koji se intenzivno bavi proizvodnjom sadnica slatkog krompira, batata nas je nekoliko godina, počevši od davne 2012, ubeđivao da treba da počnemo sa proizvodnjom ove egzotične kulture. I sve dok nije rekao da će ako nećemo mi naći nekog drugog uz granicu, nismo nešto bili preterano zainteresovani. I onda smo, naravno, krenuli. Malo po malo, te 2014 godine. Prvi u Srbiji. Prvi prvcati. Tako je nastala naša proizvodnja batata, Batátovka.

Od tada smo stasali i dobili puno naslednika. Držimo se onogo što znamo i onoga što smo u toku ovog puta naučili iz vlastitog iskustva. Ali najbitnije je da kao i sva mala poljoprivredna gazdinstva držimo do sebe.”

Rakija od batata, odnosno Batatovka je jedan od proizvoda koji prvi put stiže na Bazar Malih proizvođača. Ne propustite priliku, da ovaj jedinstveni proizvod prvi probate.

Rolovani sir – PD Dodig

“Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Dodig iz Temerina.

Uz neizmernu podršku mog supruga, svoju strast prema proizvodnji sira pretvorila sam u posao. Njegova podrška i ohrabrenje su mi neprocenjivi dok se trudim da svakodnevno stvaram najbolje moguće proizvode.

Ukus kao iz bakine kuhinje! Probajte naš neodoljivi rolovani lisnati sir, izrađen po starom bakinom tradicionalnom receptu koji traje već niz godina. Svaki zalogaj je putovanje kroz slojeve nasleđa, sa sočnim komadićima šunke, kulena, maslina i susama i donosi pravu raskoš ukusa. Prepustite se iskustvu koje se prenosi s generacije na generaciju i isprobajte uvek sveže sada!”

Vodenica potočara Tulare

“Vodenica potočara Tulare nalazi se u selu Tulare kod Prokuplja. Ovaj brend u vlasništvu je porodice Jaćović, koja se tradicionalno, već oko 150 godina bavi zaokruženim procesom proizvodnje integralnog brašna.

Kukuruzno, ražano, pšenično i ječmeno brašno proizvode se od naših žitarica koje uzgajamo na njivama u selu Tulare. Heljdinu žitaricu nabavljamo sa padina planine Kopaonik, budući da nije moguće uzgajati je na našoj nadmorskoj visini.

Cela zrna žitarica tradicionalno meljemo na isti način kao što su to radili i naši preci u vodenici na vodeničkom kamenu koji pokreće snaga vode. Prednost ovog načina proizvodnje je hladno i sporo mlevenje kod koga ne dolazi do pregravanja brašna kao kod električnih mlinova. Na taj način čuvaju se hranljivi sastojci, uključujući vlakna, minerale,vitamine, i brašno sadrži manje ugljenih hidrata i šećera.”

Posle uspešnog Niškog Bazara, u Beograd u subotu stiže kukuruzno belo, kao i različite vrste integralnog brašna: ražano, ječnemo, speltino i heljdino. Sve samleveno u vodenici potočari izgrađenoj pre 150 godina, koja uz malu pauzu i dalje aktivno melje.

I bazar i pazar

Pozivamo Vas da nam se u subotu od 13 do 19 č pridružite i podržite naše male proizvođače, tako što ćete od njih kupiti kvalitetnu domaću hranu. Uz to, sa svakim možete popričati, saznati kako izgleda proces proizvodnje, kako da poručite i gde u Beogradu možete da kupite njihove proizvode. Neka i ova subota bude u znaku dobre hrane, druženja i kao što reče Tanja, jedna od posetilaca našeg Bazara u Nišu, koja je svoje iskustvo prenela i u tekstu na našem sajtu, neka bude “I bazar i pazar.”

Panel diskusija: Proizvodnja vina u Srbiji – Priče Malih proizvođača

Pčelarsko gazdinstvo Skočajić – tradicija pčelarenja u Hercegovini duža od jednog veka

Da li ste znali da je Hercegovina bogata divljom pčelinjom pašom sa preko tri stotine vrsta lekovitog medonosnog bilja? I koje su to biljke od kojih nastaje med specifične strukture i ukusa? Današnjom pričom vodimo vas u Hercegovinu, tačnije u Trebinje, u posetu pčelarskom gazdinstvu Skočajić.

U našem udruženju mnogo je pčelara koji u svojoj ponudi imaju različite vrste meda, ali je samo jedan Hercegovački i poliflorni. Po čemu se on razlikuje od drugih vrsta meda, pročitajte u nastavku teksta.

– Pčelarstvo je duga tradicija u našoj porodici, iako na žalost nemamo provjerene informacije koji od naših predaka je otpočeo to druženje sa pčelama. Zasigurno se zna da smo mi peta generacija pčelara i da su pčele prisutne u našoj porodici još od 20-ih godina prošlog vijeka, a možda i ranije. Dakle, tradicija je duža od jednog vijeka.

Čovek i pčele

Što se tiče noviteta koje primjenjujemo u radu, kao i svaka druga grana poljoprivrede tako je i pčelarstvo kroz godine doživljavalo mnogobrojne promjene koje se odnose na tehnike i tehnologije samog posla, suočavalo se sa raznim izazovima, pojavom novih bolesti itd, te smo se morali prilagođavati. Ono što je kod nas od početka ostalo isto je činjenica da pčele proizvode med i da uplitanje čovjeka u taj proces proizvodnje samo može pokvariti jedan savršen proizvod. Ovakav stav nas kao proizvođače dovodi često do nižih prinosa meda po košnici, ali i vrhunskog kvaliteta, jer naš med ne sadrži vještački dodavane primjese.

Uloga pčelara je da obezbjedi pčelama dobre uslove za život i razvoj kolonije, da im pomogne da budu zdrave, vitalne i jake, sposobne za sakupljanje i proizvodnju nektara, bez uplitanja u sam proces nastajanja meda.

• S obzirom da ste proširili proizvodnju, da li sada uspevate da zadovoljite potrebe tržišta?

Trenutno opslužujemo oko 250 pčelinjih zajednica, od kojih u prosjeku očekujemo između 15 i 20 kilograma meda godišnje. To je dovoljno za tržište koje trenutno imamo, ali smatramo da će naše učešće u „Malim proizvođačima“ umogome pomoći da i mnogi drugi kupci saznaju za nas i probaju proizvod na koji smo ponosni, te ćemo nastaviti da širimo i unapređujemo posao.

Pčelarenje – posao u kom učestvuje cela porodica

• Ko sve učestvuje u brizi o pčelama?

Pčelarstvo je posao u kojem učestvuje cijela porodica (5 članova) kada to nalažu potrebe u sezoni, dok glavni teret obaveza tokom godine obavljamo moj otac i ja (Mrkša i Ognjen Skočajić)

• Šta biste izdvojili kao najtežu stvar u pčelarenju?

S obzirom da se bavimo nomadskim pčelarstvom, tj. selimo pčele na više lokacija u potrazi za kvalitetnom pašom, najteže nam pada to fizičko pomjeranje košnica. Taj posao je veoma rizičan i težak, jer se obavlja tokom noći i zahtjeva angažovanje prevoznog sredstva i više učesnika. U budućnosti planiramo kupovinu platformi za smještaj pčela kako bi olakšali ovaj dio posla.

Kakav je to poliflorni med?

Poliflorni med nastaje na način  da pčele tokom sezone posjećuju veći broj biljaka sa kojih sakupljaju med i skladište u saću. Tako da je to med nastao kao mješavina nektara sa više vrsta biljaka. Nasuprot njega monoflorni ili sortni med nastaje od samo jedne vrste biljke. Iako prilično škrt kraj sa dosta kamena i malo svega ostalog, Hercegovina je bogata divljom pčelinjom pašom sa preko tri stotine vrsta ljekovitog medonosnog bilja od kojih su najpoznatije žalfija (kadulja), zanovet, drača, vrijesak, majčina dušica.

S obzirom da u Hercegovini skoro da i nema industrijskog bilja i površina sa monokulturama kao što su suncokret, uljana repica itd, naš med uvijek u sebi sadrži više vrsta biljaka, od kojih se veliki broj koristi u tradicionalnoj (narodnoj) medicini, te to dovoljno govori o njegovim karakteristikama.

• Kakvo je interesovanje za tu vrstu meda?

Kupci kojima su poznate osobine Hercegovačkog meda uvijek će se odlučiti za kupovinu istog u odnosu na med iz drugih krajeva. Sa druge strane veoma često dobijamo poruke podrške i pohvale na račun meda od ljudi koji prvi put probaju, pa se može zaključiti da je interesovanje u porastu. Nužno je nastaviti raditi na brendiranju i promociji kako bi što više ljudi čulo priču o našem kraju i našem „premijum“ proizvodu.

Hercegovački med vs. druge vrste meda

• Opišite nam koji su uslovi potrebni za stvaranje poliflornog meda.

Kao i kod svake druge vrste meda, ono što je neophodno za njegovo nastajanje su zdrave i jake pčelinje zajednice, pravi izbor lokacije na kojoj je zastupljena dobra pčelinja paša sa velikim brojem različitog bilja i dobri vremenski uslovi u vrijeme cvijetanja.

• Po čemu se ukus ovog meda razlikuje od recimo nekih standardnih kao što su bagremov, lipov, livadski?

S obzirom da u njegov sastav ulazi ljekovito bilje, Hercegovački med ima znatno intenzivniji ukus u poređenju sa drugim, vrlo često tamniju boju i gušću strukturu.

Pčelinji otrov u službi zdravlja

• Postoji li neka zanimljivost u vezi proizvodnje ili neka anegdota?

Zanimljivo je pomenuti da čovjek od pčela ima višestruku korist. Najpoznatiji proizvodi su med, propolis, polen, matična mliječ. Dok se u poslijednje vrijeme puno pažnje posvećuje i pčelinjem otrovu. Nauka je dokazala da je u malim dozama  blagotvoran za ljudski organizam, da ubija neke zloćudne ćelije, a već odavno se zna da otrov pčela podstiče lučenje kolagena za obnavljanje kože, te se koristi u proizvodnji krema za podmlađivanje, umjesto botoksa.

Poruka mladim pčelarima

• Šta biste poručili onima koji planiraju da se bave pčelarstvom?

Pčelarstvo nije samo posao, nego i specifičan način života u harmoniji sa prirodom. Ono može biti divan hobi, bijeg od stresa svakodnevnice, a može biti i veoma korisno dopunsko zanimanje za dopunu kućnog budžeta. Ono što je zajedničko za sve pčelare bili oni profesionalci, hobisti ili amateri je ljubav prema pčelama. Za nekoga ko razmišlja o nabavci pčela ovo je osnovni uslov. Kada je on ispunjen može se početi sa pčelarstvom, ali se budući pčelar mora naoružati i strpljenjem. Mora biti spreman na konstantno učenje, kako od samih pčela tako i iz literature, sa interneta i od starijih kolega pčelara koji rado djele svoja iskustva. Pčelarstvo iziskuje mnogo vremena, posvećenosti, truda i energije, ali će sve uloženo pčele znati da nagrade višestruko.

Pčelarsko gazdinstvo Skočajić i Mali proizvođači 

Naš sagovornik Ognjen Skočajić za Male proizvođače je saznao preko prijatelja, koji svoje proizvode takođe prodaje preko naše platforme. A šta sve novo možemo očekivati u ponudi Skočajića?

– Osim proizvodnje meda, zadnjih par godina smo se okrenuli i proizvodnji selekcionisanih matica za kolege pčelare kao i određenih količina matične mliječi. Takođe, planiramo proširenje palete proizvoda, pa ćemo u skorijoj budunosti u ponudi imati i pergu u kobinaciji sa medom, propolisom i matičnom mliječi.

Kako započeti proizvodnju meda?

Proizvode pčelarskog gazdinstva Skočajić možete poručiti putem njihovog profila na našem sajtu, kao i na društvenim mrežama gazdinstva – Facebook i Instagram.

A ako i sami želite da se u Srbiji bavite pčelarstvom, ali ne znate kako se registruje objekat za punjenje meda i šta je HID broj, epizoda “Kako započeti proizvodnju meda?” naše Akademije je pravo mesto za vas. Poručite od Skočajića svoj med, udobno se smestite i pogledajte šta to sve danas moraju da znaju i koje uslove treba da ispune svi koji žele da budu pčelari.

Panel diskusija: Žene u poljoprivredi – Priče Malih proizvođača

Učesnice panela “Žene u poljoprivredi”

Anina domaća zimnica

“Dvadeset osam godina bavimo se proizvodnjom voća i povrća. Sve ono što bogata Šumadija rađa, pretvorili smo u domaće džemove, slatka, sokove, kompote, ajvare i mnoge druge đakonije. Stara sveska sa receptima, pre osam godina postala je Anina “Biblija” za pokretanje dodatnog posla od kog danas živi naša porodica.

Pripremanje zimnice po tradicionalnim receptima, poslovna deviza od koje se ne odstupa. Ukus starinske zimnice bez konzervansa i mašinske prerade. Voće i povrće od kog nastaje preko sedamdeset različitih ukusa slatke i slane zimnice ručno se secka, meša i kuva na četiri šporeta na drva.

Dobrodošli u naš skromni dom. Čašica razgovora, pogledi koji govore više od reči i neizbežna gastronomska dobrodošlica.”

PG Nedeljkov

Samo višnje

“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću, stari naziv je Feketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera, i ulje od koštica višanja.

Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu. Šta to znači?

Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, i u procesu smo konverzije za dobijanje organskog sertifikata, što znači da ćete piti potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera, ukusna je i slatka, i nije potrebno dodavati industrijski šećer u sok. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.

Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?

Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).

Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!

Nešto više o nama možete pogledati na sledećim linkovima: Samo višnje, sok, liker i rakija (Marka Žvaka) i Priče sa dušom.”

Lilifik: ćuršuta, ćulen i ćurbasica – domaći ćureći proizvodi iz Temerina

Još jedna inspirativna priča o tome kako je nastao jedan mali biznis koji i dalje raste, stiže nam iz Vojvodine. Ovoga puta iz Temerina. Iako nastanku Lilifika nije prethodila želja, već potreba da iz zdravstvenih razloga svojoj porodici obezbedi ćureće meso, naša sagovornica Ljiljana Vračar, danas je najpoznatija žena proizvođač ćureće pršute među Malim proizvođačima, a i šire.

Kako je počela priča Lilifika?

– Naša priča počinje 2005. godine. I da budem iskrena više je bila prinudna i spontana. Mom suprugu je te 2005. otkrivena bolest bubrega za koju nema leka. Doktor mu je rekao da će morati na dijalizu, ali da od njegove ishrane zavisi da li će to biti za godinu, dve ili pet. Ono što je morao da izbaci iz ishrane jesu gazirana pića, alkohol i crvena mesa. Od mesa, doktor mu je rekao da sme ribu i piletinu ili još bolje bi bilo da to bude ćuretina.

Tih godina ćuretinu niste mogli da nađete u mesarama, pa sam ja odlučila da probam da uzgajam par komada u porodičnoj kući u Temerinu, isključivo za naše potrebe. Vrlo brzo zatim, ćuretina nam je postala normalna u ishrani. Deca, a i svi u porodici su se brzo navikli, jer nije bilo neke razlike u ukusu u odnosu na pileće meso, ali je po rečima doktora bilo kvalitetnije. Manje masno, sa većom količinom proteina i lakše za varenje. A sve je to bilo bitno za usporavanje razvoja suprugove bolesti.

Prvi korak ka proširenju proizvodnje – registracija poljoprivednog gazdinstva

– Vremenom, prijatelji koji su probali ćuretinu kod nas pitali su da i za njih odgajim po koju ćurku. Tako se naša priča širila, što bi se reklo, od usta do usta. Nekako je vremenom, postalo sve obimnije i odličila sam da 2008. godine registrujem poljoprivredno gazdinstvo i da počnem da odgajam ćurke za prodaju. U početku, to mi je bio drugi posao, jer sam u tom momentu radila na farmi svinja kao veterinarski tehničar. Kasnije je sve to skupa postalo preveliko i morala sam da napustim posao na farmi.

Lilifik – prerađevine od ćurećeg mesa

– Ideja za prerađevine je došla od mog mlađeg sina. Mi smo kao i većina porodica u Vojvodini tradicionalno pravili svoje kobasice od svinjetine koje je moj muž obožavao, ali nije smeo da jede zbog svoje bolesti. Međutim, uvek je tako povremeno uzimao komadić kulena ili kobasice. Jednostavno nije mogao da odoli. Sin je to gledao i samo rekao: “Što mi ne bi samleli ćuretinu i napravili od nje kobasice?” Mi smo ga samo onako pogledali, nasmejali se i bili kao pa možemo probati neku manju ćurku da stavimo u kobasice.

I naravno, to smo i uradili.  Sve isto kao i pre, samo smo svinjsko meso zamenili ćurećim. Rezultat je na iznenađenje svih bio odličan. Svima su se svidele i nekako se priča ponovila, kao i kada sam počela sa uzgojem ćuraka. Prijatelji probali kod nas i onda su tražili da i njima napravimo. To je sve počelo tamo negde 2011.

Lilifik, pravo pokretanje malog biznisa – registracija klanice

– Sve do  2022. prerađevine smo pravili za nas i naše prijtelje. Tada odlučujemo da registujemo klanicu i naše proizvode ponudimo svima. Naravno vremenom smo širili ponudu i danas u ponudi imamo 4 proizvoda: kulen, kobasicu, salamu i ćureću pršutu, kako mi volimo da je zovemo.

Novi izazov – prodaja proizvoda

– Sledeći korak u našem razvoju bila je prodaja tih proizvoda, koja je na naše iznenađenje išla dosta teže nego što smo očekivali. Mi smo znali da imamo vrhunski proizvod – zdrav i ukusan, ali bilo je dosta predrasuda kod ljudi koji, iz meni nepoznatih razloga nisu hteli uopšte proizvode da probaju, kad im kažemo da su od ćuretine.

Znate, ja mogu da razumem da probate nešto i da vam se to nešto ne svidi, ali da nećete da probate, to mi je nekako bilo neshvatljivo. Pogotovo, jer sam bila ubeđena da ako probaju, svideće im se bar nešto od onoga što nudimo. Vremenom smo i taj most prešli i ljudima suu se svideli naši proizvodi. Naročito salama, iako je naš porodični favorit bio kulen.

Lilifik i Mali proizvođači

– U tom prevazilaženju problema u prodaji bitnu ulogu su imali i Mali proizvođači za koje sam čula od sestričine koja je sarađivala sa vama, dok ja još nisam imala preradu mesa. Sestričina mi je ukratko ispričala koja je zamisao sajta. Meni se taj koncept svideo, kontaktirala sam administratore i od tada imamo sjajnu saradnju koja traje par godina unazad. A vidim da interesovanje za vaše usluge kao i  za naše proizvode sa godinama sve više raste.

Savet za buduće male proizvođače

Što se tiče nekih naših iskustava u preradi mesa, mi smo na neki način jos uvek početnici u tome i još uvek usavršavamo proizvodnju. I ne bih se sad baš ja usudila da delim neke savete, ali ljudima koji hoće da se bave ovim mogu da poručim: Pravite vaš proizvod kao za sebe i svoju porodicu i sigurna sam da će se i drugima dopasti.

Kako poručiti ćulen, ćurbasicu i ćuršutu?

Ćureći kulen iliti ćulen, kobasicu – ćurbasicu i pršutu – ćuršutu možete porućiti tako što ćete Ljilji poslati poruku putem našeg sajta, na Facebooku ili na Instagramu Lilifika. Ili jednostavnim pozivom na telefon 0637005094, a u izradi je i njihov novi sajt koji možete posetiti na ovom linku.

Iako Srbija važi za zemlju gurmana, izuzetno bogate gastronomske tradicije, gde većina jela u svom sastavu ima neku vrstu mesa, ćuretina u bilo kom obliku, nije nešto što često imamo na svojim trpezama, pa i u restoranima.

Možda je baš sada pravo vreme da unesete neke izmene u svoju ishranu, tako što ćete je obogatiti nekim od Lilifik proizvoda.

Za početak, ako volite da idete na sigurno, neka to bude ono što retko koji ljubitelj mesa neće navesti kao omiljenu prerađevinu – pršuta. Ali, ne zaboravite, u ovom slučaju, to je ipak ćuršuta.

Akademija Malih proizvođača: Besplatna online edukacija kroz video materijale