Lalino zlato

Mi smo PG Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva. Uzgojem bundeva se bavimo duži niz godina, a površine pod bundevom konstantno povećavamo u prethodnih 10 godina. Od 2019. godine započinjemo preradu bundeva na domaćinstvu i pokrećemo brend “Lalino zlato”. Odmah smo se izdvojili na tržištu po specifičnim, originalnim i jedinstvenim proizvodima od bundeve. U svom proizvodnom programu imamo namaz od bundeve bez dodatog šečera, turšije od bundeve i kandiranu špageti bundevu.

Na gazdinstvu gajimo više vrsta jestivih i ukrasnih bundeva koje prodajemo u sezoni jesen/zima.

Od prošle godine smo započeli ljuštenje, sečenje i zamrzavanje bundeve, tako da sada bundevu imamo tokom cele godine.

Poseban segment u našoj ponudi su ukrasne bundeve kojih imamo dosta vrsta, oblika i boja.

Takođe na gazdinstvu gajimo i autohtonu sortu kukuruza “Osmak” i to beli i crveni i od njih pravimo brašno od celog zrna.

PG Ćulibrk Popović

Mi smo Poljoprivredno gazdinstvo Ćulibrk Popović iz Karađorđeva. Evo već četvrtu godinu se bavimo prozvodnjom jesenjeg belog luka sorte Bosut. Prve godine je bila proba i selekcija da bi već od sledeće godine počeli sa ozbiljnijim radom i proizvodnjom. Sada imamo jednu ozbiljnu količinu kvalitetnog proizvoda i ponosni smo na to. Trud se isplatio, a kupci nam se uvek vraćaju što nam je posebno drago.

Od ove godine smo počeli sa održavanjem zasada leske,tako da ćemo u ponudi imati i lešnik. Ta priča je iznenada došla, ali smo se lepo snašli u nečemu što je totalna suprotnost od belog luka.

Da nam ne bi bilo monotono 😉 posejali  smo i kukuruz šećerac. Za obradu zemljišta je zadužen moj suprug. Kako bi izbegli upotrebu herbicida, sve se ručno okopava i šparta.

PG Mirilov

Maksim, Biljana i Nemanja su ekipa iz tima Leblebija Naut. Uzgoj leblebije se najčešće povezuje s toplijim podnebljima. Međutim, s promenom klime i sve toplijim i sušnijim letima, i u našoj zemlji su se stvorili uslovi za uspešan uzgoj ove biljke. Leblebija predstavlja bogat izvor proteina i minerala, a zemljištu popravlja plodnost.
Uvideo je to i mladi stručnjak Nemanja Mirilov iz Bačkog Gradišta, nedaleko od Novog Sada, koji je nakon završenih studija ekonomije razmišljao čime da počne da se bavi.
Leblebiju je prvi put posejao pre tri godine na površini od pola katastarskog jutra semenom iz Rusije. Prethodno je urađena analiza plodnosti zemljišta. Setva se obavlja početkom aprila, a moguća je sve do pred Đurđevdan. Leblebija ima kratku vegetaciju i rod donosi za 110 dana nakon polaganja semena u zemljište. Seje se na međuredni razmak 50 centimetara, dok je razmak u redu tri do pet centimetara.
Prve godine leblebija je rodila oko 1,5 tona po katastarskom jutru, što je dobar rezulat. Naredne sezone povećana je površina na četiri, a lane na 10 katastarskih jutara. Korišćeno je seme iz Grčke i Rusije. Osim grčkih i ruskih sorti, ove godine posejane su i libijske i avganistanske sorte, koje imaju crno i crveno obojeno seme.

Ovo je proizvodnja u kojoj ima mnogo fizičkog rada, jer leblebija zahteva često okopavanje. Vrlo brzo nakon nicanja ne može se više ući mašinama u usev. Za ovu proizvodnju je specifično da leblebija dobro podnosi monokulturu, a čak postoji i podatak da se najbolji prinos postiže četvrte godine gajenja na istoj parceli. Ova biljka ne zahteva ni značajnije đubrenje, jer ostavlja azot u zemljištu, herbicide takođe ne koristimo, a usev prskamo jedino rastvorom koprive. U ovom rastvoru ima dosta gvožđa i kalijuma koji nedostaju leblebiji. Velik je udeo ljudskog rada u ovoj proizvodnji, pre svega ima mnogo okopavanja, pa zato smatramo da je bolje da se mladi bave njome. Već sada sarađujeno sa osam mladih poljoprivrednika, a planiramo i da do kraja leta osnujemo zadrugu. Cilj je da čitav lanac proizvodnje od setve pa do plasmana bude pod kontrolom samih proizvođača.

Ove godine je po prvi put na pola jutra posejao autohtonu sortu kukuruza “beli osmak”, poznatiju i kao staklenac.

Reč je o staroj vrsti belog kukuruza iz sorte tvrdunaca koja se koristi pretežno za ljudsku ishranu. Nekada je bio zastupljen na čitavom Balkanu, a danas ga je teško pronaći jer su ga osamdesetih godina potisnuli hibridi. Osim što je beo, karakterističan je i po krupnom zrnu i osam redova, a ako dobro rodi može da ima i preko 12 redova, kao i veoma krupan klip.

“Osmak ne daje velike prinose kao hibrid. Ove godine smo ga prvi put posejali, zato ne možemo sa sigurnošću da kažemo koliki će biti prinosi. Uskoro nas očekuje berba pa ćemo videti. Sejali smo ga kao i svaki drugi kukuruz. Nismo ga tretirali ni sa čim. Kada je nikao prskali smo malo sa koprivom, koju inače koristimo i za druge kulture jer je dobra i zdrava, kako za ljude tako i za biljke. Takođe, morali smo da prskamo zbog korova. Zagrnuli smo ga, oparali i pustili ga da raste,”

Milikić med

Poljoprivredno gazdinstvo Milikić postoji od 2021. godine. Počeli smo da se bavimo pčelarstvom prvobitno za potrebe naše porodice. Kako smo iz godine u godinu imali sve više pčela i pčelinjih proizvoda, rešili smo da ih podelimo sa drugima. Naše pčele stacionirane su u južnom Banatu. Prikupljaju polen i nektar sa nekoliko različitih paša. Počevši od majskih bagremova i uljane repice, preko livadskog cveća i junskih lipa, sve do julskih suncokreta. Vredne i zadovoljne pčele na taj način stvaraju vrlo kvalitetan med, jedinstveno žute boje i raskošnog ukusa. U našem domaćinstvu se med sa naročitom pažnjom vrca i pakuje, nakon čega pronalazi put do vas.

Rajska dolina Markoš

Rajska dolina Markoš je mala porodična proizvodnja proizvoda od kozijeg mleka. Na našem imanju gajimo koze rase Alpina. Proizvodnja je počela početkom 2019. godine prevesahodno iz ljubavi prema životinjama. U naše proizvode je utkan rad, ljubav i maštovitost prirode. Naše koze su na ispaši na obroncima Fruške gore, gde pored lepe prirode pasu travu bogatu lekovitim  biljem.

Raspoloženi smo i za prijem manjih grupa posetilaca koji žele da vide ceo proces proizvodnje.  Kako mi to gajimo koze, proces nastanka naših proizvoda i naše mlekare možete videti na na našoj stranici.

Pčelarska farma

Porodična jagoda

Jagode gajimo u Temerinu, mestu pored Novog Sada. Porodična jagoda je, kao što joj i ime kaže, plod porodičnog rada porodica Barna i Vukoslavović. Nastale su iz ideje da naša i deca naših bliskih ljudi imaju priliku da jedu jagode koje nisu prskane, a koje su ukusne i podsećaju na jagode koje smo svi mi kao deca jeli. Od prvih jagoda koje smo posadili, negovali i ubrali za našeg sina Uroša, do danas je prošlo četiri godine. Danas smo u prilici da i drugim “jagoljupcima”, kako velikim, tako i malim ponudimo jagode koje su ekološki uzgajane i potpuno neprskane (jagode se prskaju samo jednom, pre faze cvetanja, nakon toga više ne). Zbog ekološke vrednosti koje imaju jagode imaju istu cenu tokom cele sezone.

Svim dosadašnjim kupcima hvala na poverenju i divnim komentarima, veselimo se novim jagodama i kako novim, tako i starim ljubiteljima “Porodične jagode”.

Čajić Bakajić

Ja sam Ljubiša Avramov, rođeni Bečejac, odrastao pored reke i uvek voleo pecanje i riblje specijalitete. Na nagovor supruge pre 7 godina počeo  sam da pripremam specijalitete od ribe. Prvenstveno za našu slavu Nikoljdan i tokom postova. Takođe kroz hobi, jer  sam i sam gurman. Ohrabrilo me i oduševljenje kumova i gostiju, pa sve češće počinjem sa pripremom pre svega zdravih dimljenih proizvoda od ribe i mesa. Sve to je uticalo na moju odluku da se pridružim Malim proizvođačima. Proizvodi iz moje ponude su potpuno prirodni, bez aditiva. Samo so, začini i ljubav prema ovom hobiju. 

Don Tomatino

Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Petrović iz Nove Pazove. Bavimo se proizvodnjom paradajza i jagoda u plastenicima i na otvorenom polju. Proizvođači smo sa višegodišnjim iskustvom. Proizvodnjom voća i povrća bavimo se od 2009. godine. Imamo želju da svoje kupce obradujemo pravim domaćim proizvodima. Kontrolu naše proizvodnje vrši agronom iz oblasti povrtarstva, tako da su naši proizvodi zdravi i bezbedni za upotrebu. Naše jagode poseduju i miris i ukus!

Špargla Green Ilin

Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Sefkerina, u Južnom Banatu. Već više od 10 godina se bavimo proizvodnjom špargle vrhunskog kvaliteta. Prve berbe u sezoni počinju od prve polovine aprila i traju do kraja maja ili početka juna, u zavisnosti od vremenskih uslova. U ponudi imamo zelenu, tanku bejbi i ljubičastu šparglu. Naša proizvodnja je na otvorenom i ne tretiramo je nikakvim pesticidima, te ulažemo puno ručnog rada u održavanje naše špargle i njeno branje.

Pored špargle, u manjim količinama imamo sadnice domaćeg i organskog limuna, korijander i rabarbaru.