Zlatna teglica

Naša priča počinje davne 2015. godine, kada smo se slučajno našli u sred suncokretove paše. U početku smo mislili da je samo slučajnost, međutim danas imamo veliki pčelinjak koji broji 60 LR košnica. Da bi zaokružili proces, pre 5 godina smo napravili objekat za pakovanje i skladištenje meda. Nedugo zatim smo dobili RS broj i plasirali naše proizvode na police zdravih hrana.

Kako smo rasli tako se asortiman sve više širio i danas brojimo preko 15 različlitih proizvoda. Pored tri sortne vrste (Bagremov, Lipov i Med od Uljane repice) imamo u ponudi i tri imuno bombe (Imuno med, Med i seme koprive i Bronhi med). Najslađe za kraj su naši kremići sa liofilizovanim voćem (malina, narandža, jagoda, aronija, višnja).

Pored svih ovih proizvoda imamo i Med u saću, Propolis kapi i Medovaču.

Hedonista sa kamena

Mi smo poljoprivredno gazdinstvo i bavimo se proizvodnjom sirćeta od divlje jabuke, sremuš pesta, soka i sirupa od divljeg nara. Poreklom smo iz Hercegovine, te u ponudi imamo i autohtone Hercegovačke proizvode  Sir i Kajmak iz Mješine, i Hercegovački Med.

Naši proizvodi su katunski i spremaju se bez upotrebe bilo kakvih veštačkih dodataka. Sir i kajmak su sa nadmorske visine od 1500m.

Gazdinstvo Pećkanić

Naše gazdinstvo Pećkanić nastalo je iz prvobitne plantaže šipurka koja je podignuta u decembru 2018 godine. U želji da proširimo asortiman osnovali smo današnje gazdinstvo Pećkanić koje ima tendenciju širenja, tj. proizvodnje novih proizvoda. Cela porodica daje svoj doprinos u proizvodnji kako na voćnjaku tako i u proizvodnji gotovih proizvoda, te zbog toga napredujemo i širimo asortiman iz godine u godinu. Svi naši gotovi proizvodi ne sadrže konzervanse, emulgatore, pektine i slično. Za više informacija možete nas kontaktirati. Pozdrav 🙂

Organik Aćimović

1. “Brend”. Sertifikat o zaštiti imena geografskog porekla, što znači da je sigurno Futoški kupus!
2. Organski sertifikat!

Sophia ribizla

Poljoprivredno gazdinstvo “Sophia ribizla” nalazi se u Lukićevu pored Zrenjanina i bavi se proizvodnjom i preradom crne ribizle na tradicionalan način. Crnu ribizlu proizvodimo u mestu Družetić na imanju površine preko dva hektara. Pored crne ribizle bavimo se proizvodnjom i preradom kajsija i preradom šumske borovnice. Naši proizvodi su pasterizovani, bez konzervansa i aditiva.

Poljoprivredno gazdinstvo Večić

Poljoprivredno gazdinstvo Večić  nalazi se u selu Jamena, opština Šid. Naše gazdinstvo se sastoji od obradivog zemljišta na kojem gajimo žitarice i zemljišta pod voćnjacima i baštom. Žitarice delom koristimo za prehranu životinja.

Voće i povrće koje ne stignemo da pojedemo pretvaramo u slatku i slanu zimnicu. Kada smo formirali voćnjake, nismo mogli da se odlučimo šta bismo posadili. Tako da sada imamo po malo od zasada malina, kupina, aronije, ribizle, jagoda, krušaka, kajsija, višanja, dunja, trešanja, smokava, džanarika, oraha, jabuka i šljiva više vrsta. Bašta je jednako raznolika. S obzirom da su neki od članova zvanično u penziji, odlučili smo da deo naše prirode ponudimo i drugima kroz razne proizvode koje ćemo predstavljati u vremenu koje je pred nama.

Svakako se nadamo da ćete uživati u njihovom ukusu kao što i mi uživamo.

Lalino zlato

Mi smo PG Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva. Uzgojem bundeva se bavimo duži niz godina, a površine pod bundevom konstantno povećavamo u prethodnih 10 godina. Od 2019. godine započinjemo preradu bundeva na domaćinstvu i pokrećemo brend “Lalino zlato”. Odmah smo se izdvojili na tržištu po specifičnim, originalnim i jedinstvenim proizvodima od bundeve. U svom proizvodnom programu imamo namaz od bundeve bez dodatog šečera, turšije od bundeve i kandiranu špageti bundevu.

Na gazdinstvu gajimo više vrsta jestivih i ukrasnih bundeva koje prodajemo u sezoni jesen/zima.

Od prošle godine smo započeli ljuštenje, sečenje i zamrzavanje bundeve, tako da sada bundevu imamo tokom cele godine.

Poseban segment u našoj ponudi su ukrasne bundeve kojih imamo dosta vrsta, oblika i boja.

Takođe na gazdinstvu gajimo i autohtonu sortu kukuruza “Osmak” i to beli i crveni i od njih pravimo brašno od celog zrna.

PG Ćulibrk

Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Ćulibrk iz Karađorđeva. Evo već petu godinu se bavimo prozvodnjom jesenjeg belog luka sorte Bosut. Prve godine je bila proba i selekcija da bi već od sledeće godine počeli sa ozbiljnijim radom i proizvodnjom. Sada imamo jednu ozbiljnu količinu kvalitetnog proizvoda i ponosni smo na to. Trud se isplatio, a kupci nam se uvek vraćaju što nam je posebno drago.

Prošle godine smo počeli sa održavanjem zasada leske, tako da ćemo u ponudi imati i lešnik. Ta priča je iznenada došla, ali smo se lepo snašli u nečemu što je totalna suprotnost od belog luka.

Za obradu zemljišta je zadužen moj suprug. Kako bi izbegli upotrebu herbicida, sve se ručno okopava i šparta.

PG Mirilov

Maksim, Biljana i Nemanja su ekipa iz tima Leblebija Naut. Uzgoj leblebije se najčešće povezuje s toplijim podnebljima. Međutim, s promenom klime i sve toplijim i sušnijim letima, i u našoj zemlji su se stvorili uslovi za uspešan uzgoj ove biljke. Leblebija predstavlja bogat izvor proteina i minerala, a zemljištu popravlja plodnost.

Uvideo je to i mladi stručnjak Nemanja Mirilov iz Bačkog Gradišta, nedaleko od Novog Sada, koji je nakon završenih studija ekonomije razmišljao čime da počne da se bavi. Leblebiju je prvi put posejao pre tri godine na površini od pola katastarskog jutra semenom iz Rusije. Prethodno je urađena analiza plodnosti zemljišta. Setva se obavlja početkom aprila, a moguća je sve do pred Đurđevdan. Leblebija ima kratku vegetaciju i rod donosi za 110 dana nakon polaganja semena u zemljište. 

Prve godine leblebija je rodila oko 1,5 tona po katastarskom jutru, što je dobar rezulat. Naredne sezone povećana je površina na četiri, a lane na 10 katastarskih jutara. Korišćeno je seme iz Grčke i Rusije. Osim grčkih i ruskih sorti, ove godine posejane su i libijske i avganistanske sorte, koje imaju crno i crveno obojeno seme.

Ovo je proizvodnja u kojoj ima mnogo fizičkog rada, jer leblebija zahteva često okopavanje. Vrlo brzo nakon nicanja ne može se više ući mašinama u usev. Za ovu proizvodnju je specifično da leblebija dobro podnosi monokulturu, a čak postoji i podatak da se najbolji prinos postiže četvrte godine gajenja na istoj parceli. Ova biljka ne zahteva ni značajnije đubrenje, jer ostavlja azot u zemljištu, herbicide takođe ne koristimo, a usev prskamo jedino rastvorom koprive. U ovom rastvoru ima dosta gvožđa i kalijuma koji nedostaju leblebiji. Velik je udeo ljudskog rada u ovoj proizvodnji, pre svega ima mnogo okopavanja, pa zato smatramo da je bolje da se mladi bave njome. Već sada sarađujeno sa osam mladih poljoprivrednika, a planiramo i da do kraja leta osnujemo zadrugu. Cilj je da čitav lanac proizvodnje od setve pa do plasmana bude pod kontrolom samih proizvođača.

Ove godine je po prvi put na pola jutra posejao autohtonu sortu kukuruza “beli osmak”, poznatiju i kao staklenac.

Reč je o staroj vrsti belog kukuruza iz sorte tvrdunaca koja se koristi pretežno za ljudsku ishranu. Nekada je bio zastupljen na čitavom Balkanu, a danas ga je teško pronaći jer su ga osamdesetih godina potisnuli hibridi. Osim što je beo, karakterističan je i po krupnom zrnu i osam redova, a ako dobro rodi može da ima i preko 12 redova, kao i veoma krupan klip.

“Osmak ne daje velike prinose kao hibrid. Ove godine smo ga prvi put posejali, zato ne možemo sa sigurnošću da kažemo koliki će biti prinosi. Uskoro nas očekuje berba pa ćemo videti. Sejali smo ga kao i svaki drugi kukuruz. Nismo ga tretirali ni sa čim. Kada je nikao prskali smo malo sa koprivom, koju inače koristimo i za druge kulture jer je dobra i zdrava, kako za ljude tako i za biljke. Takođe, morali smo da prskamo zbog korova. Zagrnuli smo ga, oparali i pustili ga da raste,”

Milikić med

Poljoprivredno gazdinstvo Milikić postoji od 2021. godine. Počeli smo da se bavimo pčelarstvom prvobitno za potrebe naše porodice. Kako smo iz godine u godinu imali sve više pčela i pčelinjih proizvoda, rešili smo da ih podelimo sa drugima. Naše pčele stacionirane su u južnom Banatu. Prikupljaju polen i nektar sa nekoliko različitih paša. Počevši od majskih bagremova i uljane repice, preko livadskog cveća i junskih lipa, sve do julskih suncokreta. Vredne i zadovoljne pčele na taj način stvaraju vrlo kvalitetan med, jedinstveno žute boje i raskošnog ukusa. U našem domaćinstvu se med sa naročitom pažnjom vrca i pakuje, nakon čega pronalazi put do vas.