Manastir Sukovo

Gradnja manastira trajala je od 1857. do 1859. godine, o čemu svedoči natpis iznad prozora na zapadnoj fasadi. Crkva Sukovskog manastira je trikonhos sa tri polukružne apside. Zidana je sivim tesanim kamenom naizmenično sa vrućim krečom, a pokrivena ćeramidom. Na vrhu je kube kružne osnove sa krstom. Priprata crkve je obnovljena 2014. godine. Sama crkva živopisana je 1869. godine. Zidna dekoracija predstavlja hronološki presek istorije Starog zaveta, hrišćanske i srpske crkve.

PREDANJE

O postanku manastira postoji zanimljivo narodno predanje: Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin tako da je on ovde često boravio. Jednom, šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena anđelima i naredila mu da na mestu zvanom “Crkvište” otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, a pod nadzorom krupačkog jereja Jovana Madića na tom mestu poče da kopa i nađoše kandilo i ikonu,što je upućivalo na postojanje pređašnjih temelja hrama Božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vređa, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše.

Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi ruku sveštenika Jovana i Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama, pa uskoro sveštenik Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira. Sveštenik Jovan se iz Krupca preseli, zajedno sa Veljom u Sukovo, a uskoro vladika Antim zamonaši Velju u Staroj crkvi u Pirotu. Velja, u monaštvu narečen Venijamin i sveštenik Jovan skupiše dovoljno priloga, te se tako i završi gradnja manastirske crkve. Kada je 1974. godine započeta rekonstrukcija krova crkve, oko kubeta je, na opšte iznenađenje pronađeno stotinak predmeta od gline raznih oblika i stepena očuvanosti. Ovi predmeti se mogu videti u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

Manastir je pod zaštitom države od 1968. godine.

Manastir poseduje svoje imanje koje monasi obrađuju. Pored drugih životinja najveći akcenat je na kravama od kojih se dobijaju
mlečni manastirski proizvodi. U štali se nalazi između 20 i 30 krava. Dobijeno mleko se prerađuje u maloj mlekari na manastirskoj ekonomiji gde se prave: sir, kačkavalj i đubek. Đubek je specijalitet u pirotskom kraju, a u manastiru je obogaćen dodatkom raznih začina.

Pored mlečnih proizvoda u manastiru se mogu naći razni melemi, preparati, lekovite kapi, med, rakija, tamjan itd.

Bagdalska avlija

Poljoprivredno gazdinstvo Aleksić (Bagdalska avlija) se bavi proizvodnjom malih serija delikatesnih proizvoda od mesa i mleka. Nalazimo se u Pakašnici pored Kruševca. Proizvode od mesa radimo od svinje , konja, ovce, goveda, srndaća i divlje svinje .

Svi proizvodi se izrađuju ručno, tradicionalnim metodama i bez ikakvog prisustva aditiva i konzervanasa osim morske soli. Zrenje proizvoda kao i dimljenje se odvija u periodu od 6 do 36 meseci. Postoji i serija mesnih proizvoda koji se rade sa kalijumovom solju za ljude koji imaju problema sa povišenim pritiskom.

Sireve radimo od kozijeg , kravljeg i ovčijeg mleka. Ljute sireve od kravljeg mleka izrađujemo sa aronijom, kurkumom, zelenom ljutom paprikom.

Sireve izrađujemo potpuno drugačije od ostalih proizvođača. Izrada se vrši od samo jedne vrste ili od mešavine više vrsta mleka koja daje specifične ukuse našim proizvodima. Sireve u zavisnosti od vrste dimimo ili bez dimljenja stavljamo na zrenje kako bi postigli željeni kvalitet.

Tradicionalni smo učesnici mnogih vinskih i rakijskih manifestacija jer naši proizvodi dopunjuju ponudu vinara i proizvođača rakije.

Možemo da se pohvalimo i gostovanjem u kultnoj emisiji “Kvadratura kruga”, autora Branka Stankovića. Ostavljamo u prilogu link ka istoj, za sve one koji žele da čuju malo detaljnije o nama i našoj proizvodnji: Kvadratura kruga: Novi ukusi Srbije.

O nama je pisao i dnevni list Kurir, taj tekst možete pogledati klikom na sledeći link: intervju za Kurir.

Sa salaša zimnica

Naša priča počinje 2015. godine na malom salašu na obodu Rume. Započeli smo proizvodnju kuvanog paradajza, ajvara , pinđura, mešane i lovačke salate, turšije, cvekle, pekmeza od šljiva, kajsija, dunja, šipka, drenjine i jagoda i više vrsta sokova. Za preradu koristimo povrće i voće sa naših njiva, a sve u želji da ljudima u velikim gradovima ponudimo hranu sa izvora nastajanja.

Mi smo porodična “firma” u kojoj rade tri generacije. Naši roditelji, mi i naše troje dece. Ideju o pokretanju ovog posla je inicirala moja supruga Dragana a mi smo je svi zdušno podržali. Posle prve dve godine priča je krenula da se širi u pravcu suvog mesa, sireva, kolača i domaćeg hleba.

Danas je naše gazdinstvo locirano u selu Kraljevci pored Rume. Raširili smo svoju primarnu njivsku i plasteničku proizvodnju i podigli kapacitete prerade. Ispred samog imanja smo izgradili malu kućicu u kojoj vršimo prodaju naših proizvoda.

Mlekara Gulmlek

Mlekara Gulmlek je porodična mlekara koju je pokrenula porodica Volić u Staparu pored Sombora. Više od 20 godina proizvodimo mlečne proizvode koji nalaze put do vaših domova. Naši dobavljači su naši prijatelji i deo šire porodice. Trudimo se da obezbedimo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama kao i da negujemo tradiciju prerade mleka u Vojvodini.

Danas smo jedini proizvođač čuvenog sira u kačici koji se služio na dvoru u Beču, a postoje i priče da ga je jeo i Vinston Čerčil. Tradicionalni recept sa salaša prilagodili smo današnjem vremenu i po ovom nagrađivanom proizvodu postali smo poznati.