Sir Art

Mi smo Sir Art, radionica sireva, nalazimo se u selu Takovu kod Uba.

Ja sam Jovica Radovanović. Vratio sam se u rodno selo, ali nisam sedeo skrštenih ruku. Tajne ovog mlekarskog zanata bile su mi poznate, ali sam tek sada počeo da primenjujem neka davno stečena znanja.U pitanju je bila tajna švajcarska receptura porodice Tellmann, a onda sam se ja malo zaigrao i počeo da radim razne vrste sireva. Udružio sam ljubav i iskustvo i odlučio da se bavim proizvodnjom sireva, ali na malo specifičan, rekao bih, umetnički način.

Sir se gaji, pošto je sve vreme živ. Nema rok trajanja, samo se vremenom menja. U početku je blag i mekan, a starenjem dobija na čvrstini, jačini i snazi, gubi vlagu pa ukus zavisi od vremena i temperature. Sir se pravi od svežeg mleka, pola sata do sat posle muže što se prepoznaje u njegovom ukusu.

Trudimo se da napravimo nešto novo, ali ne želimo da izađemo iz tog zdravog kruga, tako da u proizvodnji ne koristimo nikakve konzervanse, pojačivače ukusa, aditive, niti bilo kakvu drugu hemiju.

Imamo sir koji dozreva u pepelu, sir u vinu, sa kurkumom, mediteranskim biljem, zlatom, žirom, vranilovom travom, sir star četiri, pet godina, sa kravljim i kozijim mlekom, mešane, sireve koji sazrevaju na jelovim daskama, dimljene i drago nam je da se to narodu sviđa.

Cela filozofija naše priče i načina rada je da treba da se vratimo korak nazad ako mislimo da idemo korak napred.

Manastir Sukovo

Gradnja manastira trajala je od 1857. do 1859. godine, o čemu svedoči natpis iznad prozora na zapadnoj fasadi. Crkva Sukovskog manastira je trikonhos sa tri polukružne apside. Zidana je sivim tesanim kamenom naizmenično sa vrućim krečom, a pokrivena ćeramidom. Na vrhu je kube kružne osnove sa krstom. Priprata crkve je obnovljena 2014. godine. Sama crkva živopisana je 1869. godine. Zidna dekoracija predstavlja hronološki presek istorije Starog zaveta, hrišćanske i srpske crkve.

Predanje

O postanku manastira postoji zanimljivo narodno predanje: Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin tako da je on ovde često boravio. Jednom, šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena anđelima i naredila mu da na mestu zvanom “Crkvište” otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, a pod nadzorom krupačkog jereja Jovana Madića na tom mestu poče da kopa i nađoše kandilo i ikonu,što je upućivalo na postojanje pređašnjih temelja hrama Božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vređa, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše.

Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi ruku sveštenika Jovana i Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama, pa uskoro sveštenik Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira. Sveštenik Jovan se iz Krupca preseli, zajedno sa Veljom u Sukovo, a uskoro vladika Antim zamonaši Velju u Staroj crkvi u Pirotu. Velja, u monaštvu narečen Venijamin i sveštenik Jovan skupiše dovoljno priloga, te se tako i završi gradnja manastirske crkve. Kada je 1974. godine započeta rekonstrukcija krova crkve, oko kubeta je, na opšte iznenađenje pronađeno stotinak predmeta od gline raznih oblika i stepena očuvanosti. Ovi predmeti se mogu videti u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

Manastir je pod zaštitom države od 1968. godine.

Manastir poseduje svoje imanje koje monasi obrađuju. Pored drugih životinja najveći akcenat je na kravama od kojih se dobijaju mlečni manastirski proizvodi. U štali se nalazi između 20 i 30 krava. Dobijeno mleko se prerađuje u maloj mlekari na manastirskoj ekonomiji gde se prave: sir, kačkavalj i đubek. Đubek je specijalitet u pirotskom kraju, a u manastiru je obogaćen dodatkom raznih začina.

Pored mlečnih proizvoda u manastiru se mogu naći razni melemi, preparati, lekovite kapi, med, rakija, tamjan itd.

Bagdalska avlija

Poljoprivredno gazdinstvo Aleksić (Bagdalska avlija) se bavi proizvodnjom malih serija delikatesnih proizvoda od mesa i mleka. Nalazimo se u Pakašnici pored Kruševca. Proizvode od mesa radimo od svinje , konja, ovce, goveda, srndaća i divlje svinje .

Svi proizvodi se izrađuju ručno, tradicionalnim metodama i bez ikakvog prisustva aditiva i konzervanasa osim morske soli. Zrenje proizvoda kao i dimljenje se odvija u periodu od 6 do 36 meseci. Postoji i serija mesnih proizvoda koji se rade sa kalijumovom solju za ljude koji imaju problema sa povišenim pritiskom.

Sireve radimo od kozijeg , kravljeg i ovčijeg mleka. Ljute sireve od kravljeg mleka izrađujemo sa aronijom, kurkumom, zelenom ljutom paprikom.

Sireve izrađujemo potpuno drugačije od ostalih proizvođača. Izrada se vrši od samo jedne vrste ili od mešavine više vrsta mleka koja daje specifične ukuse našim proizvodima. Sireve u zavisnosti od vrste dimimo ili bez dimljenja stavljamo na zrenje kako bi postigli željeni kvalitet.

Tradicionalni smo učesnici mnogih vinskih i rakijskih manifestacija jer naši proizvodi dopunjuju ponudu vinara i proizvođača rakije.

Možemo da se pohvalimo i gostovanjem u kultnoj emisiji “Kvadratura kruga”, autora Branka Stankovića. Ostavljamo u prilogu link ka istoj, za sve one koji žele da čuju malo detaljnije o nama i našoj proizvodnji: Kvadratura kruga: Novi ukusi Srbije.

O nama je pisao i dnevni list Kurir, taj tekst možete pogledati klikom na sledeći link: intervju za Kurir.

Mlekara Gulmlek

Mlekara Gulmlek je porodična mlekara koju je pokrenula porodica Volić u Staparu pored Sombora. Više od 20 godina proizvodimo mlečne proizvode koji nalaze put do vaših domova. Naši dobavljači su naši prijatelji i deo šire porodice. Trudimo se da obezbedimo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama kao i da negujemo tradiciju prerade mleka u Vojvodini.

Danas smo jedini proizvođač čuvenog sira u kačici koji se služio na dvoru u Beču, a postoje i priče da ga je jeo i Vinston Čerčil. Tradicionalni recept sa salaša prilagodili smo današnjem vremenu i po ovom nagrađivanom proizvodu postali smo poznati.