Poslednji ovogodišnji Bazar Malih proizvođača u Beogradu | Čekamo vas 26. novembra u KC Grad
Bazar Malih proizvođača u ovoj 2023. godini održava se još dva puta. U Beogradu se vidimo u nedelju, 26. novembra u KC Grad, a u decembru se domaći proizvodi članova našeg udruženja sele u Kragujevac.
Učesnici ovonedeljnog Bazara:
- Goca Jagodica
- PG Arsenijević
- PG Šaletić
- Zzapi pivara – Zzapi zadruga Beograd
- Satura Organic
- PG Laslo Đerđ
- PG Demeter
- Dragin kulen i kobasica
- Organska vinarija Plavinci
- Šinkina teglica
- Pčelarsko gazdinstvo Sporin
- Torte, ljubav i ja – Dijana Bihler
Zimnica
Zimnicu – slatku i slanu, na ovaj Bazar donose četiri proizvođača. Dva iz Šumadije, jedan iz Paraćina i jedan sa Stare planine.
Goca Jagodica
Goca nam dolazi iz sela Šume nadomak Oplenca.
“Više od četvrt veka se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom, voćarstvom. Najzastupljenija je proizvodnja jagoda, pa otuda i naziv Goca jagodica. Od naših proizvoda pravimo prerađevine i bavimo se još stočarstvom i pčelarstvom. Proizvode pravimo na tradicionalan način kako za sebe tako i za naše kupce.”
Od Goce u sezoni jagoda možete kupiti najlepše sveže jagode. Ko je bio na majskom Bazaru, održanom na Avali može tome da posvedoči.
Osim svežih jagoda, Goca u ponudi ima hleb i pite, kolače, domaće sokove, kompote, slatko i džemove, ajvar i salate.
Celokupnu ponudu, kao i način dostave možete pogledati na listingu Goca Jagodica, na našem sajtu ili joj možete pisati na Facebook-u.
PG Arsenijević
Iz okoline Topole, dolazi nam još jedna zanimljiva ponuda zimnice. Pripremom domaćih sokova, ajvara, džemova, ali i rakije i sirćeta bavi se Rada Arsenijević iz sela Vinča.
“Bavimo se voćarstvom već 30 godina. Od našeg voća pravimo sokove, džemove, rakije i likere. Trudimo se da ih napravimo na stari tradicionalni način kako su naše bake pripremale. Od povrća iz naše bašte pripremamo ajvar, mleveni paradajz i papriku sa medom u teglama.”
Ponudu gazdinstva Arsenijević pogledajte na njihovom listingu na našem sajtu, a za sve informacije možete se direktno obratiti i Radi na Facebook-u.
PG Šaletić
Poljoprivredno gazdinstvo Šaletić na Bazar dolazi iz Paraćina. Šaletići se bave proizvodnjom domaće slane i slatke zimnice na tradicionalan način. “Ovakav način pripreme podrazumeva proizvodnju u malim serijama i ograničenoj količini, radi što boljeg ukusa i kvaliteta. Ceo proces proizvodnje obavlja se ručno.”
Ponuda je raznovrsna. Kod Šaletića možete pronaći slanu zimnicu: ajvar, sok od paradajza, šarenu salatu, kornišone, cveklu, turšiju.. Ali i kompote i džemove, kao i slatko od pomorandže i lubenice.
Njihovu celokupnu ponudu možete pogledati na sajtu Malih proizvođača, kao i na sajtu PG Šaletić.
Šinkina teglica
Šinkina teglica na Bazar dolazi kao najbolje ocenjen proizvođač na našem sajtu. O njima smo pisali i na našem blogu, a ceolokupna redovno ažurirana ponuda dostupna je na listingu Šinkina teglica na našem sajtu.
Može se reći da ova tročlana porodica ravnomerno učestvuje u nastanku njihovih proizvoda sa Stare planine.
“Majka Vineta, zadužena je za sam proces proizvodnje i kuvanje, suprug Negovan za nabavku i branje plodova, kao i pakovanje proizvoda pre slanja, a sin Nemanja je PR Šinkine teglice i zadužen je za marketing i odnos sa kupcima.
Svi naši proizvodi su 100% prirodni i domaći. Fokus nam je na proizvodima odšumskih plodova koje beremo na Staroj planini, ali imamo i proizvode od domaćeg voća, koje je iz našeg dvorišta ili mini voćnjaka. Naše voće nije hemijski tretirano, jer mi ne proizvodimo velike količine, već koliko rodi, toliko je! Naši proizvodi pravljeni su isključivo od voća, vode i šećera i nema dodatnih zaslađivača, konzervansa, limuntusa i drugih dodataka.
Ideja da se bavimo ovim poslom nastala je kao želja da sačuvamo stare recepte ovog kraja, čime čuvamo tradiciju, običaje i nasleđe naših predaka, a ujedno vama, sladokuscima, nudimo najbolje voćne ukuse.”
Slatko različitih ukusa svi volimo, ali je prava retkost prilika da neko proba slatko od cveta bagrema, ljubičice, zove ili jorgovana. Nešto od ovoga, kao i svoje neobične namaze porodica Šinka nam donosi ove nedelje u Beograd.
Šinkinu teglicu takođe možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Pivo, vino i čaj
Možda izgleda kao spoj nespojivog, ali za predstojeću zimu, svima su nam neophodna ova tri napitka. Bilo da pripremate slavu, spremate se da idete na istu ili volite ušuškani da popijete topli napitak, na ovom Bazaru možete nabaviti domaće kraft pivo, organsko vino i organski čaj.
Zzapi pivara
“ZadrugaZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.”
Njihova piva Presedan, Trimix, Komšinicu i Levu stranu Dunava imaćete prilike da kupite na Bazaru.
O Zzapi pivari smo takođe pisali na našem blogu, a njihov rad možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtu pivare.
Vinarija Plavinci
“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:
Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.”
Detalje o proizvodnji i njhovim vinima, možete pogledati na našem blogu. Na naša pitanja odgovorio je Branislav Anđelić, njihov vlasnik. Rad vinarije, pojedinosti o proizvodima i novosti možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtovima Vinarije i Malih proizvođača.
Satura Organic
Satura Organic je, pored Vinarije Plavinci, još jedan organski proizvođač učesnik ovog Bazara. Sa njima smo se družili i prethodnog puta u KC Grad, a njihovi čajevi i eterična ulja ponovo će imati priliku da osvoje srca svih posetilaca Bazara.
“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje – i domaćeg i EU sertifikata.”
Njihov rad i detaljnu ponudu pogledajte na društvenim mrežama Facebook, Instagram, kao i na sajtovima Satura Organic i Mali proizvođači.
Sirevi
Na Bazar nam stižu i dva proizvođača sireva. Oba iz Vojvodine. I oba iz Bečeja. Dimljenu parenicu donosi nam Laslo Đerđ, a Janoš Demeter nagrađivani kozji sir.
PG Laslo Đerđ
Da li ste čuli za dimljenu parenicu – dimljeni sir poreklom iz Slovačke? Njega je u želji da vrati ukuse iz detinjstva, a sledeći primer svoje majke, pre nekoliko godina počeo da pravi Laslo Đerđ.
“Ja sam Laslo, ali me svi zovu Schultz, pošto sam rođen u Nemačkoj. Sada živim u Medenjači, gde se naš salaš nalazi. Medenjača je kao ostrvo kraj Bečeja, okružena je starim i novim tokom reke Tise. Proizvodnjom sira počeo sam da se bavim pre četiri godine dok je moja majka radila to i pre.
Zašto baš parenica? Kada sam bio dete uvek bismo pri povratku iz Nemačke svratili u Mađarsku da kupimo ovu vrstu sira. Igrom slučaja sam jednog dana dobio sirnu kulturu za mocarelu i parenicu. Zbog nostalgije za tim ukusom iz detinjstva, počeo sam da pravim handmade sireve. Naša parenica se pravi od prvoklasnog kravljeg mleka od krava koje se hrane isključivo senom od lucerke. Sireve dimimo na bukvi.”
Šta to sve Laslo proizvodi možete pogledati na listingu na našem sajtu ili na Facebook profilu gazdinstva.
PG Demeter
Prvi put na Bazar dolazi nam poljoprivredno gazdinstvo Demeter. U njihovoj ponudi kozjih i ovčijih sireva, nalazi se i jedan nagrađivan.
Na 16. Balkan Cheese Festivalu, prema glasovima žirija, u posebnoj kategoriji sireva, prvo mesto osvojilo je poljoprivredno gazdinstvo Demeter i to za dimljeni kozji sir.
“Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Demeter. Moje ime je Janoš. Od 2018. godine imamo malu farmicu koza, a od skoro i ovce. Pored sireva proizvodimo i kozje i ovčje kiselo mleko, kefir i surutku. Ove godine smo osvojili veliku zlatnu medalju novosadskog sajma za naš kozji polutvrdi sir. Ideja da se bavim proizvodnjom sireva, rodila se dok sam u Parizu i Londonu, radio u restoranima. Zahvaljući tom iskustvu, danas mogu drugim ljubiteljima sireva da ponudim svoje proizvode.”
Ponudu proizvoda možete pogledati na njihovom listingu, kao i na Facebook-u i Instagramu.
Suhomesnati proizvodi
Suhomesnati proizvodi ovog puta pristižu iz Sremske Mitrovice. Kulen, kobasicu, pečenicu i ostatak svojih proizvoda sa nama će podeliti Branka Ćasić.
Dragin kulen i kobasica
“Od reči gazdinstvo mi mnogo više volimo reč domaćinstvo. Kod nas posao vodi domaćin, a ne gazda.
Mi smo domaćini, poreklom Slavonci, na šta smo posebno ponosni, jer su iza nas generacije predaka koji su omogućili da mi danas imamo prave recepte i da tačno znamo kako i šta radimo. Za nas je domaćinska kuća ona u kojoj se poštuje tradicija, i koja svojim radom stvara trpezu za ponos i diku, a ono što je sigurno je da su naši suhomesnati specijaliteti upravo ono na šta smo jako ponosni.”
Kako nastaju sve te lepe mesne prerađevine, možete ispratiti na listingu Dragin kulen i kobasica, kao i na Facebook-u i Instagramu.
Med i proizvodi od meda
Kao zdrava poslastica za kraj ture na Bazaru, tu je med Pčelarskog gazdinstva Sporin.
Pčelarsko gazdinstvo Sporin
Propolis kapi, livadski, bagremov, med od uljane repice, med u kombinaciji sa semenom bundeve i koprive, kao i posebno popularan Imuno mix za zimske dane proizvodi su gazdinstva Sporin.
Na Bazar dolaze iz Banata, iz mesta Mali Žam, nadomak granice sa Rumunijom.
“Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”
Celokupnu ponudu gazdinstva pogledajte na njihovom listingu, kao i profilima gazdinstva na društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Torte i kolači
Za sve one koji imaju nedoumice da li da poruče ili sami prave kolače za slave i novogodišnje praznike, možda odgovor pronađu ispred štanda Dijane Bihler na Bazaru Malih proizvođača.
Torte, ljubav i ja
Iako joj je Facebook i Instagram nalog nakratko suspendovan, Dijana i dalje uspešno obaveštava i isporučuje besplatno svoje proizvode svim zainteresovanim kupcima na teritoriji grada Beograda.
“Naša priča počinje pre 10 godina. Tada sam ljubav prema slatkišima pretočila u jednu malu radionicu nazvanu Torte, ljubav i ja. Kao dete koje je odraslo na selu, naučena sam na kvalitetne namirnice. Tom logikom se vodim i kada pravim svoje proizvode. Htela sam da oni budu nešto što se pamti po ukusu. Naravno, pratimo sve moderne trendove, ali se držimo i tradicionalnih recepata. I u današnje vreme kuvamo fil na pari, šerpa u šerpi. Pored torti i kolača, pravim i razne slane đakonije. Kod nas možete naručiti proizvode za kompletno slavlje. Naša radionica se nalazi u Pančevu, ali vršimo dostavu širom Srbije.”
Ponudu radionice “Torte, ljubav i ja” možete pogledati na listingu na našem sajtu, a za sve dodatne infomacije pišite Dijani na Facebook-u.
Poslednji ovogodišnji Bazar u Beogradu
Od početka godine družili smo se u Beogradu četiri puta, po jednom na Avali i u Nišu, a decembar je ostao rezervisan za prvo gostovanje Bazara Malih proizvođača u Kragujevcu.
Tamo vas Mali proizvođači čekaju 24. decembra, u Kafe Kući 1900. Dobro došli.
Pročitajte višeZZAPI zadruga Beograd – dobro pivo za dobre ljude
Letu se bliži kraj, ali manifestacijama, festivalima, sajmovima i događajima koji okupljaju ljude željne dobrog provoda, dobre hrane i pića, moći ćemo da se radujemo i da ih posećujemo sve do oktobra.
A šta je to što svako voli da proba kad negde izađe, naročito u društvu i posle dobre zakuske? Pivo.
Bilo da je industrijsko ili kraft koje danas predstavljamo, pivo je jedno od omiljenih pića na planeti. Ako je verovati statističkim podacima objavljenim na instagram stranici Geokutak, svaki drugi stanovnik Srbije svakog dana popije jednu flašicu piva zapremine 0.33 l.
Ukoliko ste umereni u konzumaciji, prema nekim istraživanjima, različiti su benefiti piva na ljudski organizam, ali samo uz raznovrsnu i dobro izbalansiranu ishranu. A kako bi ugođaj bio kompletan, možda bi nekad umesto industrijskih, mogli da probamo i neko kraft pivo domaće proizvodnje. Dakle, pivo na dan i loše vibracije van.
Kako je nastala Zzapi pivara?
“Zadruga ZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju. Neša i Ljuba su iz ljubavi postali kućni pivari, Aleksandra, Emina i Ana vole pivo i sve što je novo, posebno i neuobičajeno. Sve nadalje je vrenje.”
Zzapi pivara dobila je ime zahvaljući kumi Milici. Dan pre nego što je ekipa trebalo da podnese prijavi za APR, imena nikako nisu mogli da se sete. Tog dana pivo su nosili na takmičenje i druženje kućnih pivara na Fruškoj gori i gutljaj po gutljaj od “Zanataska zadruga za proizvodnju piva”, nastalo je ZZAPI.
Ponuda piva Zzapi pivare
Presedan (Extra Special Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva Strana Dunava (Pilsner) i Komšinica (Irish Red Ale) su piva koja trenutno imaju u ponudi, a u planu je i nekoliko novih ukusa. Preciznije, biće tri nova. U toku je proizvodnja eksperimentalnih serija, a zadrugari kažu da je pitanje koje će se od ta tri izboriti za prvo mesto u velikom sistemu, jer “postoje jaki lobiji unutar same pivare”.
Koja je razlika između Extra Special Bitter i India Pale Ale?
„Extra Special Bitter bismo mogli opisati kao često pivo engleskih pubova i u njemu je nosilac ukusa i arome specijalni slad, Maris Otter. Koliko je nama poznato, ZZAPI jedini ima ovu vrstu piva u Srbiji. U India Pale Ale glavni i odgovorni za bogatstvo ukusa i arome je hmelj, pa su ova piva mirisnija, gorča i možda malo zavodljivija.“
A između između Trimixa i Presedana?
„Presedan vuče na „Mućke“ („Only fools and horses“), a Trimix, kao West Coast IPA na sunčane plaže Kalifornije.“
Dosije „Presedan“
Osim originalnih naziva, Zzapi piva pakuju se u originalna pakovanja. Tako se Presedan, prvo pivo koje su napravili simbolično pakuje u registrator, jer je namenjeno advokatima. „Naša ideja je bila registrator zbog advokata, kao dosije ili arhivirani predmet, ali često svi koji rade u kancelarijama taj registrator doživljavaju kao vrlo praktičan… Da se u njemu drži predmet, ili predmeti.“
Zadrugarka Aleksandra, inače pravnica, zaslužna je što je „Presedan“ pivo advokata i sama je osmislila slogan. „Koliko nam je trebalo da u vreme korone završimo renoviranje i rešimo neke komunalne probleme prostora u kome je proizvodni pogon, ime mu savršeno pristaje. To je zaista za nas bio presedan.“
Podela posla u Zzapi pivari
Kako smo već naglasili pravilo pivare da „žene ne prilaze šporetu“, samo pivo su osmislili i napravili Neša i Ljuba.
Ženski deo ekipe bavi se papirologijom i prodajom, dok muškarci kuvaju. Za sada, osim jednog zaposlenog, ostali zadrugari rade i ostale poslove, prema potrebi. „Vremenom se nadamo, imaćemo za početak 5 zaposlenih pa još i još. Zadrugarka Emina nam je u Sarajevu, tako da oštrimo se i na izvoz.“
Kraft ili industrijska piva?
„Kraft piva se proizvode u malim serijama, proizvodni proces traje dugo i koriste se isključivo voda, slad, hmelj i kvasac. Ako pivo ima interesantan dodatak, kao sto je mango, malina, bilje uvek se dodaje voće i bilje, nikad arome. Nagrada za trud je bogatstvo ukusa i mirisa koji su odavno u borbi za što većim profitom napustili industrijska piva.“
„Ljubitelje i poznavaoce krafta najteže osvojite, ali onda znate da ste na dobrom putu. Kod nas je dosta popularna IPA koja ima svoje redovne potrošače i poklonike. Sve je manje onih koji kategorično kažu „Ja ne pijem kraft, samo industriju“. Radoznalost ih ipak navede da učine prvi korak, a svaka velika promena započinje prvim korakom. Učestvujemo na festivalima u celoj Srbiji i zaista da nemamo uši osmeh bi nam obišao oko glave kad naši zadovoljni kupci dođu do našeg štanda i kažu „Dobro je, tu ste, zabrinuo/la sam se da nećete doći“. Kraft pivo je i priča o radoznalosti – svi koji piju kraft žele da probaju sve, ali nam se i vraćaju. Isti su kao i mi.“
Zzapi pivara i Mali proizvođači
„Sticajem srećnih okolnosti Mali proizvođači su pronašli nas, a mi od onda ne damo da budemo zaboravljeni. Mali proizvođači su nama jedno veliko lepo iskustvo i preporučujemo ih svima – i potencijalnim potrošačima i drugim malim proizvođačima.“
Na našem sajtu, domaća kraft piva možete poručiti klikom na sledeći link: Zadruga Zzapi Beograd. Sve novosti i gde je sve stiglo Zzapi pivo možete pogledati na njihovom instagram profilu: @zzapipivara.
Za teritoriju grada Beograda dostava se vrši kurirskom službom. Za akciju 4+1 dostava je besplatna. Najbolje je da se poruči dan ranije, a termini isporuka su ili između 13-17 h, ili između 17-20 h. Za porudžbine za isti dan, zadrugari jave da li je i kako moguće realizovati ih. Dostava za ostala mesta u Srbiji, moguća je ukoliko kupac prihvata troškove dostave kurirskom službom i rizik od lomljenja.
Gde se u mogu kupiti i popiti Zzapi piva?
U Beogradu se pivo može popiti u „Rock and Beer“ u Dobračinoj, „Beernici“ u Borči, „Beatrice-i“ u Kosovskoj, „Sekirani“ u Maršala Birjuzova i Grčića Milenka, „The Paratha“, indijskom restoranu u Kneginje Zorke, „Mehanika pubu“ u Belvillu i “Dva medveda” u Carice Milice.
Flašice se mogu kupiti u diskontu „Dado“ u Zemunu, u Starca Vujadina i „Cer prometu“ u Gavrila Principa, Maksima Gorkog, Jedrenskoj i Kapetan Mišinoj.
U Novom Sadu tu je „Irish Pub Red Cow“ u Zmaj Jovinoj.
Proizvodnja kraft piva, anegdote i nagrade
Od početka proizvodnje do momenta kada je pivo spremno za konzumaciju potrebno je između 30 i 40 dana. Zadrugari su sa nama podelili, kako nastaje Trimix.
„Skoro svaki put kad kuvamo Trimix, zaboravimo da nabavimo jedan mali (tajni) sastojak. Onda krene kuvanje, onda kad shvatimo da smo ga zaboravili srce preskače, pa ide epizoda „Ptice trkačice“. Malo se istresiramo, ali od toga možda pivo bude još živahnijeg ukusa.“
Za svoj trud Zadruga Zzapi Beograd za sada je dobila dve nagrade. Treću nagradu na takmičenju kućnih pivara za “Bitter” i Specijalno priznanje za “Trimix” na Etno sajmu.
Ostvaranje sna i planovi za budućnost
Na pitanje šta im je donela proizvodnja piva i da li je to nečiji ostvareni san, zadrugari odgovaraju: „Da, da. Naš ostvaren san. I donela nam je dobro pivo, a doneće nadamo se i zaradu. Početak je jako težak, ali naši živci su značajno ojačani vitaminima B grupe iz piva, pa hrabro idemo dalje.“
A kad smo kod budućnosti, „Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke.Ukratko, da rastemo.“
Sa kojom hranom da kombinujemo Zzapi piva?
„Kobasice, krilca i rebarca se vole sa pivcima uvek. Uz “Presedan” idu dobro i sirevi, i hleb i puter, a od plodova tora jagnjetina, svinjetina i junetina. Uz “Levu Stranu Dunava” dobro pristaju i plodovi mora, i pikantne kobasice i pržena slaninica. Uz “Trimix” dobro zaranjaju jaki sirevi i roštilj, i pomalo paradoksalno, ali uspešno – sladoled od vanile. “Komšinica” voli i delikates i maslinice.“
I za kraj, mala Zzapi flašica ili „debeljka“?
“To zavisi od planiranog vremena „uništenja“ piva. Ako planirate da se to dogodi brzo i pozvali ste društvo u pojačanje, debeljke sveže punjene na pegazu, finansijski su povoljnija varijanta. Ali, treba da se unište brzo, za 4-5 dana. Ako ne znate tačno kad će pivo „poginuti“, staklena ambalaža i proces njenog punjenja obezbeđuju mnogu duži vek, koji je uvek označen na flašici. A to je najčešće godinu dana od dana punjenja.”
Tako da, drage pivopije, požurite da probate domaće kraft pivo iz Borče. I malu flašicu, a i “debeljku”, jer kao i što im i sam slogan kaže, zadruga Zzapi proizvodi dobro pivo za dobre ljude. I da još jednom ponovimo: “Neka samo teče pivo, da bude dobro, da svakom ko ga popije donese osmeh i dobro raspoloženje. Da naplata bude dobra, da prodaja raste, da se stalno usavršavamo i doznajemo, isprobavamo i primenjujemo nove recepte i nove postupke. Ukratko, da rastemo.“
Pročitajte više