Poslednji ovogodišnji Bazar Malih proizvođača u Beogradu | Čekamo vas 26. novembra u KC Grad

Bazar Malih proizvođača u ovoj 2023. godini održava se još dva puta. U Beogradu se vidimo u nedelju, 26. novembra u KC Grad, a u decembru se domaći proizvodi članova našeg udruženja sele u Kragujevac.

Učesnici ovonedeljnog Bazara:

• Goca Jagodica        
• PG Arsenijević
• PG Šaletić
• Zzapi pivara – Zzapi zadruga Beograd
• Satura Organic
• PG Laslo Đerđ
• PG Demeter
• Dragin kulen i kobasica
• Organska vinarija Plavinci
• Šinkina teglica
• Pčelarsko gazdinstvo Sporin
• Torte, ljubav i ja – Dijana Bihler

Zimnica

Zimnicu – slatku i slanu, na ovaj Bazar donose četiri proizvođača. Dva iz Šumadije, jedan iz Paraćina i jedan sa Stare planine.

Goca Jagodica

Goca nam dolazi iz sela Šume nadomak Oplenca.

“Više od četvrt veka se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom, voćarstvom. Najzastupljenija je proizvodnja jagoda, pa otuda i naziv Goca jagodica. Od naših proizvoda pravimo prerađevine i bavimo se još stočarstvom i pčelarstvom. Proizvode pravimo na tradicionalan način kako za sebe tako i za naše kupce.”

Od Goce u sezoni jagoda možete kupiti najlepše sveže jagode. Ko je bio na majskom Bazaru, održanom na Avali može tome da posvedoči.

Osim svežih jagoda, Goca u ponudi ima hleb i pite, kolače, domaće sokove, kompote, slatko i džemove, ajvar i salate.

Celokupnu ponudu, kao i način dostave možete pogledati na listingu Goca Jagodica, na našem sajtu ili joj možete pisati na Facebook-u.

PG Arsenijević

Iz okoline Topole, dolazi nam još jedna zanimljiva ponuda zimnice. Pripremom domaćih sokova, ajvara, džemova, ali i rakije i sirćeta bavi se Rada Arsenijević iz sela Vinča.

“Bavimo se voćarstvom već 30 godina. Od našeg voća pravimo sokove, džemove, rakije i likere. Trudimo se da ih napravimo na stari tradicionalni način kako su naše bake pripremale. Od povrća iz naše bašte pripremamo ajvar, mleveni paradajz i papriku sa medom u teglama.”

Ponudu gazdinstva Arsenijević pogledajte na njihovom listingu na našem sajtu, a za sve informacije možete se direktno obratiti i Radi na Facebook-u.

PG Šaletić

Poljoprivredno gazdinstvo Šaletić na Bazar dolazi iz Paraćina. Šaletići se bave proizvodnjom domaće slane i slatke zimnice na tradicionalan način. “Ovakav način pripreme podrazumeva proizvodnju u malim serijama i ograničenoj količini, radi što boljeg ukusa i kvaliteta. Ceo proces proizvodnje obavlja se ručno.”

Ponuda je raznovrsna. Kod Šaletića možete pronaći slanu zimnicu: ajvar, sok od paradajza, šarenu salatu, kornišone, cveklu, turšiju.. Ali i kompote i džemove, kao i slatko od pomorandže i lubenice.

Njihovu celokupnu ponudu možete pogledati na sajtu Malih proizvođača, kao i na sajtu PG Šaletić.

Šinkina teglica

Šinkina teglica na Bazar dolazi kao najbolje ocenjen proizvođač na našem sajtu. O njima smo pisali i na našem blogu, a ceolokupna redovno ažurirana ponuda dostupna je na listingu Šinkina teglica na našem sajtu.

Može se reći da ova tročlana porodica ravnomerno učestvuje u nastanku njihovih proizvoda sa Stare planine.

“Majka Vineta, zadužena je za sam proces proizvodnje i kuvanje, suprug Negovan za nabavku i branje plodova, kao i pakovanje proizvoda pre slanja, a sin Nemanja je PR Šinkine teglice i zadužen je za marketing i odnos sa kupcima.

Svi naši proizvodi su 100% prirodni i domaći. Fokus nam je na proizvodima odšumskih plodova koje beremo na Staroj planini, ali imamo i proizvode od domaćeg voća, koje je iz našeg dvorišta ili mini voćnjaka. Naše voće nije hemijski tretirano, jer mi ne proizvodimo velike količine, već koliko rodi, toliko je! Naši proizvodi pravljeni su isključivo od voća, vode i šećera i nema dodatnih zaslađivača, konzervansa, limuntusa i drugih dodataka.

Ideja da se bavimo ovim poslom nastala je kao želja da sačuvamo stare recepte ovog kraja, čime čuvamo tradiciju, običaje i nasleđe naših predaka, a ujedno vama, sladokuscima, nudimo najbolje voćne ukuse.”

Slatko različitih ukusa svi volimo, ali je prava retkost prilika da neko proba slatko od cveta bagrema, ljubičice, zove ili jorgovana. Nešto od ovoga, kao i svoje neobične namaze porodica Šinka nam donosi ove nedelje u Beograd.

Šinkinu teglicu takođe možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Pivo, vino i čaj

Možda izgleda kao spoj nespojivog, ali za predstojeću zimu, svima su nam neophodna ova tri napitka. Bilo da pripremate slavu, spremate se da idete na istu ili volite ušuškani da popijete topli napitak, na ovom Bazaru možete nabaviti domaće kraft pivo, organsko vino i organski čaj.

Zzapi pivara

“ZadrugaZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.”

Njihova piva Presedan, Trimix, Komšinicu i Levu stranu Dunava imaćete prilike da kupite na Bazaru.

O Zzapi pivari smo takođe pisali na našem blogu, a njihov rad možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtu pivare.

Vinarija Plavinci

“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:

Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.

Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.

Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.”

Detalje o proizvodnji i njhovim vinima, možete pogledati na našem blogu. Na naša pitanja odgovorio je Branislav Anđelić, njihov vlasnik. Rad vinarije, pojedinosti o proizvodima i novosti možete pratiti  na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtovima Vinarije i Malih proizvođača.

Satura Organic

Satura Organic je, pored Vinarije Plavinci, još jedan organski proizvođač učesnik ovog Bazara. Sa njima smo se družili i prethodnog puta u KC Grad, a njihovi čajevi i eterična ulja ponovo će imati priliku da osvoje srca svih posetilaca Bazara.

“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje – i domaćeg i EU sertifikata.”

Njihov rad i detaljnu ponudu pogledajte na društvenim mrežama Facebook, Instagram, kao i na sajtovima Satura Organic i Mali proizvođači.

Sirevi

Na Bazar nam stižu i dva proizvođača sireva. Oba iz Vojvodine. I oba iz Bečeja. Dimljenu parenicu donosi nam Laslo Đerđ, a Janoš Demeter nagrađivani kozji sir.

PG Laslo Đerđ

Da li ste čuli za dimljenu parenicu – dimljeni sir poreklom iz Slovačke? Njega je u želji da vrati ukuse iz detinjstva, a sledeći primer svoje majke, pre nekoliko godina počeo da pravi Laslo Đerđ.

“Ja sam Laslo, ali me svi zovu Schultz, pošto sam rođen u Nemačkoj. Sada živim u Medenjači, gde se naš salaš nalazi. Medenjača je kao ostrvo kraj Bečeja, okružena je starim i novim tokom reke Tise. Proizvodnjom sira počeo sam da se bavim pre četiri godine dok je moja majka radila to i pre.

Zašto baš parenica? Kada sam bio dete uvek bismo pri povratku iz Nemačke svratili u Mađarsku da kupimo ovu vrstu sira. Igrom slučaja sam jednog dana dobio sirnu kulturu za mocarelu i parenicu. Zbog nostalgije za tim ukusom iz detinjstva, počeo sam da pravim handmade sireve. Naša parenica se pravi od prvoklasnog kravljeg mleka od krava koje se hrane isključivo senom od lucerke. Sireve dimimo na bukvi.”

Šta to sve Laslo proizvodi možete pogledati na listingu na našem sajtu ili na Facebook profilu gazdinstva.

PG Demeter

Prvi put na Bazar dolazi nam poljoprivredno gazdinstvo Demeter. U njihovoj ponudi kozjih i ovčijih sireva, nalazi se i jedan nagrađivan.

Na 16. Balkan Cheese Festivalu, prema glasovima žirija, u posebnoj kategoriji sireva, prvo mesto osvojilo je poljoprivredno gazdinstvo Demeter i to za dimljeni kozji sir.

“Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Demeter. Moje ime je Janoš. Od 2018. godine imamo malu farmicu koza, a od skoro i ovce. Pored sireva proizvodimo i kozje i ovčje kiselo mleko, kefir i surutku. Ove godine smo osvojili veliku zlatnu medalju novosadskog sajma za naš kozji polutvrdi sir. Ideja da se bavim proizvodnjom sireva, rodila se dok sam u Parizu i Londonu, radio u restoranima. Zahvaljući tom iskustvu, danas mogu drugim ljubiteljima sireva da ponudim svoje proizvode.”

Ponudu proizvoda možete pogledati na njihovom listingu, kao i na Facebook-u i Instagramu.

Suhomesnati proizvodi

Suhomesnati proizvodi ovog puta pristižu iz Sremske Mitrovice. Kulen, kobasicu, pečenicu i ostatak svojih proizvoda sa nama će podeliti Branka Ćasić.

Dragin kulen i kobasica

“Od reči gazdinstvo mi mnogo više volimo reč domaćinstvo. Kod nas posao vodi domaćin, a ne gazda.

Mi smo domaćini, poreklom Slavonci, na šta smo posebno ponosni, jer su iza nas generacije predaka koji su omogućili da mi danas imamo prave recepte i da tačno znamo kako i šta radimo. Za nas je domaćinska kuća ona u kojoj se poštuje tradicija, i koja svojim radom stvara trpezu za ponos i diku, a ono što je sigurno je da su naši suhomesnati specijaliteti upravo ono na šta smo jako ponosni.”

Kako nastaju sve te lepe mesne prerađevine, možete ispratiti na listingu Dragin kulen i kobasica, kao i na Facebook-u i Instagramu.

Med i proizvodi od meda

Kao zdrava poslastica za kraj ture na Bazaru, tu je med Pčelarskog gazdinstva Sporin.

Pčelarsko gazdinstvo Sporin

Propolis kapi, livadski, bagremov, med od uljane repice, med u kombinaciji sa semenom bundeve i koprive, kao i posebno popularan Imuno mix za zimske dane proizvodi su gazdinstva Sporin.

Na Bazar dolaze iz Banata, iz mesta Mali Žam, nadomak granice sa Rumunijom.

“Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”

Celokupnu ponudu gazdinstva pogledajte na njihovom listingu, kao i profilima gazdinstva na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Torte i kolači

Za sve one koji imaju nedoumice da li da poruče ili sami prave kolače za slave i novogodišnje praznike, možda odgovor pronađu ispred štanda Dijane Bihler na Bazaru Malih proizvođača.

Torte, ljubav i ja

Iako joj je Facebook i Instagram nalog nakratko suspendovan, Dijana i dalje uspešno obaveštava i isporučuje besplatno svoje proizvode svim zainteresovanim kupcima na teritoriji grada Beograda.

“Naša priča počinje pre 10 godina. Tada sam ljubav prema slatkišima pretočila u jednu malu radionicu nazvanu Torte, ljubav i ja. Kao dete koje je odraslo na selu, naučena sam na kvalitetne namirnice. Tom logikom se vodim i kada pravim svoje proizvode. Htela sam da oni budu nešto što se pamti po ukusu. Naravno, pratimo sve moderne trendove, ali se držimo i tradicionalnih recepata. I u današnje vreme kuvamo fil na pari, šerpa u šerpi. Pored torti i kolača, pravim i razne slane đakonije. Kod nas možete naručiti proizvode za kompletno slavlje. Naša radionica se nalazi u Pančevu, ali vršimo dostavu širom Srbije.”

Ponudu radionice “Torte, ljubav i ja” možete pogledati na listingu na našem sajtu, a za sve dodatne infomacije pišite Dijani na Facebook-u.

Poslednji ovogodišnji Bazar u Beogradu

Od početka godine družili smo se u Beogradu četiri puta, po jednom na Avali i u Nišu, a decembar je ostao rezervisan za prvo gostovanje Bazara Malih proizvođača u Kragujevcu.

Tamo vas Mali proizvođači čekaju 24. decembra, u Kafe Kući 1900. Dobro došli.

Vinarija Plavinci – prva srpska vinarija sa organskim sertfikatom

“Vinarija Plavinci nalazi se nadomak Dunava, na brežuljcima koji su ime dobili zahvaljući mornarima koji su u zoru plovili Dunavom uzvodno između dve ade kod Grocke. Prolazeći  ugledali bi sa leve strane brežuljke sa vinogradima koji su se na jutarnjem suncu presijavali u indigo plavoj boji. Ta boja poticala je od Plavog kamena kojim su tada vinogradi bili prskani, pa tako brežuljci dobiše naziv Plavinci.”

Kako je nastala vinarija Plavinci?

-Nisam obnavljao postojeću vinariju, pravio sam je od nule. U proizvodnju vina sam ušao sasvim slučajno. Kupio sam veliki plac sa pogledom na Dunav da napravim vikendicu. Jedan prijatelj, inače vinar, se oduševio lokacijom i nagovorio me da posadim malo loze, čisto iz hobija. Ja sam se malo zaneo i popunio plac lozom, nekih 900 kalemova, ne shvatajući šta to znači u budućnosti. To je oko 2 tone grožđa. Da to preradim morao sam da kupim malo opreme i obezbedim prostor. Posle sam saznao da višak koji ne možemo da popijemo ili poklonimo ne mogu da prodam ako nemam registrovanu vinariju. Pošto sam po struci ekonomista, nagonski sam seo da računam i shvatio da se to uopšte ne isplati ako ne dokupim još zemlje i posadim još vinograda. I eto, tako, jedna stvar je vodila u drugu.

• Kako i zašto ste odlučili da proizvodnja bude organska?

-Nikada nisam ni razmišljao da to bude drugačije. Jednostavno ne mogu sebe da zamislim kako uništavam zemljište, ubijam sve insekte i trujem ljude hemijom.

• Sve pohvale za težnju ka karbonskoj neutralnosti. Prema planu koji je istaknut na sajtu, sada ste na pola puta. Hoće li vaš cilj biti ispunjen do 2025. godine?

-Bio sam preambiciozan u planovima i trebaće još koja godina više. Dva glavna faktora su što sam propustio šansu da za solarne panele dobijem subvencije u 2023. Pitanje je da li će ih biti u 2024, a bez njih ne verujem da mogu da isfinansiram taj projekat. Takođe, dostupnost traktora na struju je još uvek veoma ograničena i cene su još uvek veoma visoke.

Pojavila se u međuvremenu nova mogućnost: Mašinski fakultet u Nišu je razvio poljoprivrednog robota na baterije koji u potpunosti zamenjuje traktor, a cena mu je povoljnija od električnih traktora. On neće biti komercijalno dostupan još koju godinu, ali mislim da vredi sačekati pošto sam video demonstraciju njegovih sposobnosti.

Kako su vina vinarije Plavinci dobila naziv?

-Moje prvo vino od belog grožđa sorte panonia je pravljeno kao „oranž“ ili „ćilibarno“ vino pa je tako i vino dobilo naziv Ćilibar.

Selena je Mesec na starogrčkom i naziv upućuje na biodinamičku proizvodnju u vinogradu, koja prati mesečeve mene i posebne postupke. (Pogledajte https://centar-rudolf-steiner.com/)

Ramonda je feniks-cvet, koji kada uvene i ostane samo gola zemlja može da se oživi i posle nekoliko meseci sa malo vode. Mi smo smislili da isto tako kada uvenete po žestokoj letnjoj vrućini možete da oživite od jedne čaše naše Ramonde. A Natalijina Ramonda, koja je prikazana na etiketi, ima iza sebe veoma zanimljivu priču.

Indigo je vezan ne samo za boju samog vina, već i za lokaciju Plavinci. U pretprošlom veku ovde su sve bili vinogradi koji su prskani plavim kamenom i na suncu su se presijavali u indigo-plavoj boji.

Good boy Bruno pripada tipu penušavaca Pét Nat, koji po pravilu imaju malo šašave i vesele etikete i uvek se zatvaraju krunskim zatvaračem kako bi se na prvi pogled razlikovali od penušavaca napravljenih šampanjskom metodom. Slika psa od pozadi upućuje na igru reči između francuskog i engleskog, a i zbunjuje potrošače (mnogi misle da je to piće za pse).

• Da li imate omiljeno vino?

-Ja najčešće pijem Ćilibar. Verovatno zato što je on sličan mom omiljenom belom vinu, Rajnskom rizlingu iz Alzasa. Možda i zato što najčešće spremamo hranu uz koju on dobro ide.

Karakteristike vina vinarije Plavinci

-Ćilibar je vino velike svežine, zahvaljujući gipkim vinskim kiselinama, i srednjeg tela sa dugom završnicom. Preovladava aroma zelene jabuke, zatim limeta, cvet bagrema i na kraju breskva. U ustima je slična aromatika kao i na mirisu sa još malo mineralnih nota u završnici.

Selena je muskatno vino, ali ga mi pravimo da bude mnogo manje mirišljavo od tipične tamjanike i sa mnogo punijim osećajem u ustima. To ga čini „gastro“ vinom, pogodnim ne samo za aperitivno pijuckanje već i za uparivanje sa ozbiljnom hranom. Dominira miris belog poljskog cveća, bagremovog meda, kuvane dunje i žute jabuke na kraju. U ustima žuta jabuka, kora pomorandže i grejp sa limetom i mineralnim aromama u završnici. Vino je veoma komplesno i slojevito, srednjeg tela, lepih kiselina i sa alkoholima u odličnom balansu.

Indigo pre svega ima arome soka od višanja sa još malo borovnica i začinskom završnicom. U ustima takođe dominira višnja sa primesom nara i sušenih šljiva u završnici. Vino je izrazito voćnog karaktera, srednjeg tela, intezivne boje, finih tanina, prijatnih srednjih kiselina i sa alkoholima u dobrom balansu.

Ramonda je roze vino tipa „ružica“. Preovladavaju cvetne arome, kako na nosu tako i u ustima. Srednje kiseline, srednje telo, srednja završnica. Veselo vino da se pije dobro ohlađeno kao aperitiv u vrelim letnjim danima.

Good boy Bruno je penušavo vino tipa Pét Nat, proizvedeno po starinskoj francuskoj tehnologiji (methode anciene). Miris pite od jabuka, soka od kruške i vinogradarska breskva na kraju. U ustima slične arome kao i na mirisu sa još malo citrusa u završnici. Vino je srednjeg tela, srednjih kiselina, lepih mehurića i sa alkoholima u balansu.

• Kakva su to oranž vina?

-To su vina od belog grožđa koja se proizvode tehnologijom za crvena vina. Komina ostaje u kontaktu sa širom produženo vreme (kod belog vina komina se odmah odvaja od šire, dok kod crvenog komina i šira zajedno fermentišu). To dovodi do ispuštanja bodatne boje i aroma iz pokožice bobica. Vino dobija od ćilibarne do narandžaste boje, različitog intenziteta u zavisnosti od dužine kontakta. Telo takvog vina je uvek punije i po završetku konzumacije ukus duže ostaje prisutan na nepcima i u grlu.

Projekat „Brendiranje srpskog organskog vina“

-To je deo većeg projekta koji finansira vlada Švajcarske, a u Srbiji sprovodi Serbia Organica, kome je cilj povećanje prodaje svih vrsta organskih proizvoda na srpskom tržištu. Moj projekat je uključivao održavanje radionica (dve u Beogradu i jedna u Nišu) na kojima sam upoznavao potrošače o razlikama između organskog i konvencionalnog vina. Takođe sam ukazivao predstavnicima ugostiteljskog sektora na ekonomske koristi prioritetne prodaje organskog vina.

Drugi deo projekta je baza podataka i web sajt (organskovino.rs) na kome bi bile predstavljene sve vinarije i proizvođači grožđa sa organskim sertifikatom. Danas tu informaciju ne možete nigde dobiti. Ja sa, recimo, na početku projekta znao za 9 takvih proizvođača, a ispostavilo se da ih ima 15.

• Šta očekujete od jedinstvene baze podataka svih organskih vina u Srbiji kada ona bude napravljena?

-Mislim da će to biti odlična platforma za zajednički marketing svih organskih proizvođača i jedinstveni kontakt za sve zainteresovane kupce. Vremenom bih želeo da konkurišem za još sredstava i pretvorim oragnskovino.rs u zajednički distributivni i prodajni centar.

Shvataju li ljudi u Srbiji značaj konzumacije organski proizvedene hrane i generalno značaj organske proizvodnje?

-Svest o značaju konzumiranja organskih proizvoda za sopstveno zdravlje, ali i za očuvanje sposobnosti zemljišta da hrani sledeće generacije, ubrzano se širi. Stasala je generacija mladih roditelja koji su se okrenuli organskim proizvodima pre svega zbog svoje dece. Takođe je stasala generacija tinejdžera koja se iskreno brine za zagađenost prirodnog okruženja i zdravlje planete. Mislim da će većina potrošača kroz 10 godina birati organsku hranu.

Problem je što se ta svest najsporije širi među proizvođačima i agronomima koji treba da ih savetuju. Fakulteti ne poklanjaju gotovo nikakvu pažnju organskoj proizvodnji, nema udžbenika (svetli primer je „Osnovi organske proizvodnje u višegodišnjim zasadima“ dr Zorice Ranković Vasić i dr Milice Fotirić Akšić), a prodavci hemijskih giganata stalno vrše negativnu propagandu na terenu.

• Kakva je to novostvorena srpska sorta Panonia?

Izvanredno otporna, rana sorta koja se u većini godina uopšte ne štiti od bolesti, a u onim jako lošim, kao što su bile 2014. i 2023., samo dva – tri puta. Nastala je ukrštanjem kraljice belog vina, Rajnskog rizlinga, i poludivlje sorte Bijanka, tako da ima potencijal za vrhunska vina i dugo odležavanje u flaši. Treba je gajiti na dvostrukoj kordunici sa 12 do 16 lastara po čokotu. Prinos treba da bude oko 1,5kg po čokotu i to se najbolje reguliše brojem lastara. Mi smo radili ogled sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu sa redukovanim prinosom na 700g po čokotu i nije uočena ni fizičko/hemijska ni organoleptička razlika u odnosu na vino sa čokota koji su imali 1,5kg.

• Šta bi bio vaš prvi i najvažniji savet nekom ko bi želeo da započne organsku proizvodnju grožđa i vina?

-Kreni! Neće biti lako, ali nećeš se pokajati. I zaboravite na ono što piše u udžbenicima i što vam i dalje savetuje većina profesora – zbog klimatskih promena to više ne važi. Ako sadite ispod 300m nadmorske visine birajte severoistočnu padinu; birajte novostvorene sorte otporne na bolesti; i obavezno stavite kap-po-kap sistem navodnjavanja. Iznad 300m n/v birajte jugoistočnu padinu.

Zaboravite i na šira tradicionalna vinorodna područja – skoro svake godine vinogradi stradaju od grada i oluja. Morate se dobro raspitati o mikrolokalitetu. Na susednim brdima može biti potpuno različita klima.

Selena – najbolje organsko vino Balkana 2021.

-Selena, vino iz vaše vinarije, 2021. bilo je izabrano za najbolje organsko vino Balkana. Šta mislite da je bilo presudno da bude izabrano za najbolje?

Mislim da je došla na pravo mesto u pravom trenutku. Internacionalne sudije nikada do tada nisu probali takvu tamjaniku. Tamjanika se kod nas tradicionalno pravi kao jako mirišljavo i tanko vino. Ova moja je bila daleko suptilnija na mirisu i gušća u ustima, sa dugom, pomalo oporom završnicom. Pravo gastro vino.

Sada u Srbiji ima bar desetak proizvođača koji prave tamjaniku na sličan način i iskreno nisam siguran da bi pobedio ako bi svi oni bili u konkurenciji. To mi ne smeta, naprotiv radujem se, jer se pokazalo da od tamjanike može da se pravi izuzetno vino.

Posebno mi je drago što je Selena izvanredno prošla u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Oni od muskatnog grožđa prave isključivo slatka vina i svi su iznenađeni i oduševljeni da može da se dobije i ozbiljno suvo vino.

• Smatrate li da ljudi u Srbiji znaju dovoljno o domaćoj proizvodnji vina?

-Popravlja se stanje. Krivi su trgovci. Znate, kada vam u kafani u Smederevu prodaju Tikveš Smederevku ne možete očekivati da prosečan potrošač nešto nauči.

Nedostaje nam potrošački patriotizam. U Sloveniji ljudi piju slovenačka vina, u Italiji italijanska, u Austriji austrijska. Strana mnogo ređe i onda samo najkvalitetnija. Kod nas postoji fama da je sve što je sa Zapada bolje.

• Koji je najbolji način promovisanja malih vinarija?

-Sajmovi u manjim mestima gde ljudi nemaju prilike da probaju vrhunske proizvode malih proizvođača. Svi su orijentisani na beogradsko tržište, ali je tu konkurencija ogromna. Ljudi u unutrašnjosti isto znaju da cene kvalitet i proizvoda i usluge.

Vinarija Plavinci i Mali proizvođači

• Kako ste saznali za platformu Mali proizvođači i šta vam je članstvo u našem udruženju donelo?

-Verujte ne sećam se. Tu sam od samog početka. Možda mi je neko skrenuo pažnju, možda sam slučajno naleteo. Članstvo mi je pre svega donelo prepoznatljivost brenda. Kada nas ljudi vide na nekom sajmu znaju ko smo, nešto su pročitali o nama, videli pohvale i nagrade i onda hoće da probaju.

• Prenesite nam i utiske sa bazara.

-Fantastična atmosfera. Ljudi koji dolaze su kupci, a ne šetači. Tu su sa korpama i torbama – došli su sa namerom da kupe. Nama mnogo znači fiskalna kasa sa integrisanim POS terminalom za primanje kartica. Naša roba je skupa po jedinici i desi se da ne bismo ostvarili prodaju da nemamo POS. Mislim da bi trebalo razmisliti o nekom sopstvenom, natkrivenom prostoru sa bazarima jednom nedeljno.

Vina vinarije Plavinci možete poručiti na njihovom sajtu VINARIJA PLAVINCI, kao i na profilu na sajtu Malih proizvođača. A sam rad i put nastajanja domaćeg organskog vina, možete ispratiti na njihovom Facebook i Instagram profilu.

Autor naslovne fotografije Ivana Čutura

U susret 15. beogradskom bazaru Malih proizvođača | Vidimo se 17. septembra u KC Grad

Bazar malih proizvođača je mala, kontinuirana, lepa tradicija po kojoj smo prepoznatljivi.

Prvi bazar organizovan je 18. juna 2021. godine u restoranu „Azbuka“. Na njemu je učestvovalo 15 malih proizvođača. Od tada do danas organizovali smo ih ukupno 15. Od toga četrnaest u Beogradu i jedan u Nišu.

Ideja da organizujemo bazare rodila se te 2021. godine. Želja nam je bila da omogućimo proizvođačima šansu da se predstave i promovišu svoje proizvode i uživo, a ne samo putem naše virtuelne pijace. Pored toga, bazari su sjajna prilika i za druženje, kao i upoznavanje svih onih koji vole ovaj koncept i kupuju preko naše platforme.

Posebno zadovoljstvo nam pričinjava činjenica da se na bazarima proizvođači međusobno povezuju, razmenjuju proizvode i kupuju jedni od drugih.  I kako kaže naša Sandra „To je poenta bazara. Tu se vidi sloga, zajedništvo i saradnja. Generalno je lepo gledati, prvo da se oni svi znaju međusobno zahvaljući platformi, a drugo da se proizvođač iz Čačka upozna recimo sa proizvođačem iz Kragujevca, a možda se to nikad ne bi ni desilo da nije naše platforme.“

Posle pauze od nekoliko meseci, ovog proleća ponovo smo se družili, prvo na Avali u maju, a zatim u Beogradu u junu. Posle ponovne, ali kratke letnje pauze, ponovo nastavljamo druženja i čekamo vas u nedelju u periodu od 12 – 17 h.  Od ove godine možete nas pronaći u bašti KC Grad.

Učesnici bazara od kojih možete kupiti zimnicu

Gazdinstvo Jarkovački

Jarkovački nam dolaze iz Dolova, nadomak Pančeva. O sebi su rekli: “Naše gazdinstvo Jarkovački čini dedina kuća i nešto zemlje koja se nalazi u Dolovu. Iz velike varoši smo se preselili 2010. godine i počeli smo da se zanimamo poljoprivredom. Deo voća smo zatekli na placu i odatle smo počeli pre svega za svoje potrebe, da pravimo proizvode. Vremenom smo došli dotle da smemo da se javimo u Male proizvođače. Pravimo voćne sirupe, deo slatke i slane zimnice i likere.”

Kompletnu ponudu gazdinstva Jarkovački možete pogledati na njihovom profilu na našem sajtu: Gazdinstvo Jarkovački. Rad porodice Jarkovački možete pratiti i na njihovoj Facebook stranici.

Gazdinstvo Petrović

Petrovići nam na Bazar dolaze iz Brusa. Bave se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Kako kažu, sve što proizvedu je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje i bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Sve se pravi po tradicionalnoj recepturi i pakuje u staklenu ambalažu kako bi sačuvalo prirodan ukus i miris. Petrovići prave proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.

Njihov listing i ponudu možete pronaći na sledećem linku: Gazdinstvo Petrović. Posetite i sajt, kao i Instagram stranicu da proverite šta to sve uz pomoć ostalih članova domaćinstva prave vredne ruke naše Vesne.

Vikend farmeri

Porodica Ivković dolazi nam iz Beograda, ali sve svoje slobodno vreme provodi u selu Mirosaljci kod Lazarevca. Na društevnim mrežama se predstavljaju se kao Vikend farmeri i tokom maja u ponudi imaju sveže jagode. O ispravnosti njihovih jagoda svedoči i potvrda dobijena od sertifikovane laboratorije da jagode ne sadrže ostatke pesticida i teških metala te su u vezi sa tim bezbedne za konzumaciju u svežem stanju ili u obliku džemova, hladno ceđenih sokova i slično.

A pored jagoda u sezoni i tokom cele godine sada su u mogućnosti i da nam ponude nove, zdrave i sveže proizvode. Zbog lepih povratnih reakcija kupaca, počeli su da razmišljaju šta je to što bi kao “vikend seljaci” mogli da ponude Beograđanima koji su željni visoko kvalitetnih proizvoda sa sela. Odlučili su da u saradnji sa komšijama iz Mirosaljaca ponude i ostale zdrave namirnice ovog domaćinskog kraja.

Celokupnu ponudu vikend farmera možete pogledati na njihovom listingu: Vikend farmeri. Oni takođe imaju svoj sajt, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama facebook i instagram.

A da biste prvi dobili informacije o narednoj dostavi, predlažem da pristupite viber klubu Vikend farmera.

Ajvar Radić

Radići su se nama družili na jednom od prvih bazara koje smo organizovali. Slavica, Vlada, Ana i Ivana prave najukusnije namaze od povrća i voća i dolaze nam iz Velike Plane.

“Već oko 15 godina svake godine snabdevamo zimnicom domaćinstva širom Srbije i Evrope. Godišnje proizvedemo oko 10 hiljada tegli slatke i slane zimnice.

Od 2012. prisutni smo sa našim proizvodima na najvećem svetskom gastronomskom sajmu Salone del Gusto Terra Madre, koji na svake dve godine organizuje globalna mreža za ekogastronomiju, očuvanje biodiverziteta i podršku malim proizvođačima Slow Food. Na ovom sajmu više hiljada malih proizvođača iz preko 150 zemalja sveta predstavlja svoje prozivode. A naš ajvar, slatko i džem predstavili smo i mi.

Ako želite da dođete direkno kod nas da kupite svoje omiljene proizvode, najbolje je nedeljom, tada za kupce imamo gratis doručak: dva jaja, parče sira, domaća lepinja i čašica domaće šljivovice ili čaša hladnog soka od naših sirupa!”

Listing i ponudu Radića pogledajte na sledećem linku: Ajvar Radić, a za poručivanje možete im pisati i na njihovoj facebook stranici.

Gazdinstvo Jovanović

“Gazdinstvo Jovanović se nalazi u selu Mrmoš, kod Aleksandrovca. Poljoprivredom se bavimo na našem imanju generacijama unazad. Kao veterani u ovom poslu odlučili smo da sve naše poljoprivredne proizvode pretvorimo u gotov proizvod. Džemovi, sirupi, ajvar i mnogi drugi proizvodi, isključivo se sastoje od voća i povrća proizvedenih na našem imanju. Takođe, kozji mlečni proizvodi sačinjeni su od kvalitetnog mleka. Naše koze svakodnevno su na ispaši, a u zimskom periodu hrane se senom sa naših livada.”

Ponudu Jovanovića pogledajte na sledećem linku: Gazdinstvo Jovanović.

Učesnici bazara od kojih možete kupiti neobične namaze

Zdravo kod Rusa

Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bave se uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Pronaći ćete ih u Obrežu kod Varvarina, u podnožju Juhora, leva obala Velike Morave u centralnoj Srbiji. Na bazar nam donose zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.

Njihov listing možete pogledati ovde, a takođe preporuka da ih podržite i putem društvenih mreža: Facebook i Instagram.

Zets Orchard

“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supružnicima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.

Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka. Za razliku od mnogobrojnih prerađivača, naše voće putuje do 100-ak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koja su preko 40 i više godina stara.

Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”

Iz Zets orchard kuhinje na bazar dolazi puter, pire i nadev od jabuka, kao i njihov hvaljen BBQ sos. Osim toga ovo gazdinstvo može se od ove godine pohvaliti i posedovanjem organskog sertifikata. Kako da poručite organske jabuke i ostale proizvode na čijim se finalnim ukusima radilo i godinama, kako bi se došlo do “pobedničke formule”, pogledajte na sledećem linku: Zets Orchard.

Zets Orchard sajt , Facebook i  Instagram stranica dostupni su klikom na neki od ova tri linka.

My veggies

Gazdinstvo Miloja Živanovića je malo porodično gazdinstvo osnovano 2018. godine. Bavi se uzgojem i sušenjem paradajza, kao i drugog povrća. Osušeni paradajz ova porodica prerađuje u sušeni paradajz u ulju i pesto od sušenog paradajza, a od osušenog povrća proizvode dodatak jelima sa povrćem i sušeni beli luk u prahu. Brend su nazvali  My Veggies. 

My Veggies proizvodi dobitnici su zlatnih medalja za kvalitet Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 2018. godine za sušeni paradajz u ulju i pesto od osušenog paradajza i 2019. godine za dodatak jelima sa povrćem (mešavina začina).

Otkrijte ukuse Mediterana, klikom na neki od sledećih linkova: My veggies, Facebook i Instagram.

Domaći beli luk na Bazaru

Osim zimnice i različitih namaza, na ovom bazaru imaćete priliku da kupite i pravi domaći beli luk. Za sve one koji se pripremaju za hladnu zimu, prema rečima naših baka najbolji prirodni antibiotik ovog vikenda donose nam čak dva gazdinstva: PG Mihajlov i Banatski Black Garlic.

PG Mihajlov

“Poljoprivredno gazdinstvo Mihajlov iz banatskog sela Idvora proizvodi domaći jesenji beli luk. Uz pomoć motike i vrednih ruku naših rođaka i prijatelja, beli luk izuzetnog kvaliteta je spreman za vas! U pitanju je mešavina bosuta i stare autohtone sorte još od moje prabake. Luk je aromatičan, punog mirisa i arome, ljutkast taman koliko treba. Nisu korišćena hemijska sredstva prilikom proizvodnje, osim prihrane mineralnim đubrivom pre sadnje. Beli luk je ručno kopan i špartan između redova. U određenim razmacima od aprila prskan je preparatom sa efektivnim mikroorganizmima (EM5- koristi se u organskoj proizvodnji) koji je sjajan u odbijanju lukove muve i đubrivom od koprive koje sam lično pravila.”

Njihov profil na našem sajtu, možete pogledati ovde.

Banatski black garlic

“Poljoprivredno gazdinstvo Bogatinčević iz Banatskog Novog Sela proizvodi crni beli luk.

Naš proizvod je Banatski black garlic i njime želimo da svima nama približimo prirodan domaći proizvod, zdrav, neočekivanog i jedinstvenog ukusa. On je izrazito crne boje, bez neprijatnog i oštrog mirisa nakon komzumacije. Vrlo snažan prirodni antibiotik koji poboljšava i varenje. Sadrži nekoliko puta više antioksidanasa i minerala od sirovog belog luka. Bogat je i aminokiselinama. Njegova jedinstvena boja, ukus i tekstura stvaraju se bez ikakvih aditiva. Proizvodi se fermentacijom, tehnikom koja potiče sa Dalekog Istoka – Japana i Koreje.

Način pripreme svoju tajnu krije u kvalitetnom belom luku uzgajanom u banatskoj crnici i primeni odgovarajuće kombinacije temperature, vlažnosti i strpljenja.

Može se koristiti u slanim jelima, u poslasticama, ali se može i grickati kao žele bombona.”

Više o ovom neobičnom povrću koje proizvodi porodica Bogatinčević, pogledajte na sledećim linkovima: Banatski black garlic, Facebook i Instagram.

Med i proizvodi od meda

U nedelju nam svoje medne proizvode donose čak dva gazdinstva, Nešovići iz Ivanjice i Miloševići sa Stare planine.

Sunčev roj

“Poljoprivredno gazdinstvo Nešović sa sedištem u Ivanjici osnivač je mednog brenda Sunčev roj.

Pčelarstvom i poljoprivrednom se porodično bavimo već dugi niz godina, sa idejom da u narednom periodu unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične, domaće proizvode našeg gazdinstva – med i ostale pčelinje proizvode, maline, šljive i jabuke – i na taj način ovu čaroliju prirodnih ukusa ponudimo i široj zajednici.

Za sada u ponudi imamo bagremov, cvetni i suncokretov med, propolis kapi i polen.

Veliki smo zagovornici širenja svesti o značaju očuvanja pčela, te kroz sve aktivnosti podržavamo svetske i domaće organizacije koje se bave temom spašavanja pčela a samim tim i sveta oko nas. Članovi smo udruženja SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije).”

Listing: Sunčev Roj, društvene mreže: Facebook i Instagram.

Pčelarstvo Milošević – med sa Stare planine

“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo DOBRE PČELARSKE PRAKSE. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”

Miloševiće upoznajte klikom na neki od sledećih linkova: Pčelarstvo Milošević, Instagram, Facebook.

Meso i proizvodi od mesa

Farma na kraj sela 

Svoje delikatese od ovčijeg mesa u nedelju nam na bazar donosi Farma na kraj sela. Po čemu je ovo gazdinstvo tako posebno, pročitajte u sledećim redovima.

“Naša farma ovaca nalazi se na obroncima Gledićkih planina u selu Donja Sabanta kod Kragujevca. Na nekih 750 metara nadmorske visine grla se svakodnevno nalaze na ispaši, što znači da je kvalitet našeg mesa zagarantovan.

Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobrodošli.”

Ukoliko je Farma na kraj sela svojom pričom zagolicala vaša nepca, predlažem da se pre dolaska na bazar i uživanja u njihovim proizvodima, informišete o celokupnoj ponudi klikom na njihov profil na našem sajtu ili na sajtu samog gazdinstva. A za one koji žele baš detaljno da istražuju i vide deo samog procesa proizvodnje, tu su i Facebook i Instagram nalozi.

Vino

Kada obiđete sve i kupite i degustirate nešto iz raznovrsne ponude naših izlagača, priču možete zaokružiti kupovinom dobrog domaćeg vina, kojim možete začiniti lepo provedeno nedeljno popodne.

Na ovom bazaru, priliku da Vam se predstavi ima prva srpska vinarija koja poseduje organski sertifikat.

Vinarija Plavinci

“Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:

Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.

Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji?

Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur. Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.”

Posetite sajt Vinarije Plavinci, njihov profil na našem sajtu,  kao i njihovu Facebook stranicu.

Bazar u Nišu

Posle pauze od godinu dana, domaći proizvodi članova našeg udruženja ponovo dolaze i u Niš. Zapišite 8. oktobar, kao dan za druženje sa malim proizvođačima u restoranu “Pandora”. Prošlogodišnji bazar pamtimo po sjajnoj atmosferi i odličnoj posećenosti. Nadamo se da će tako biti i ove godine.

Čekamo Vas u nedelju u KC Grad, a taj 8. oktobar rezervišite da se sa malim proizvođačima sretnete i u niškoj Pandori. Vidimo se.