Poslednji ovogodišnji Bazar Malih proizvođača u Beogradu | Čekamo vas 26. novembra u KC Grad

Bazar Malih proizvođača u ovoj 2023. godini održava se još dva puta. U Beogradu se vidimo u nedelju, 26. novembra u KC Grad, a u decembru se domaći proizvodi članova našeg udruženja sele u Kragujevac.

Učesnici ovonedeljnog Bazara:

• Goca Jagodica        
• PG Arsenijević
• PG Šaletić
• Zzapi pivara – Zzapi zadruga Beograd
• Satura Organic
• PG Laslo Đerđ
• PG Demeter
• Dragin kulen i kobasica
• Organska vinarija Plavinci
• Šinkina teglica
• Pčelarsko gazdinstvo Sporin
• Torte, ljubav i ja – Dijana Bihler

Zimnica

Zimnicu – slatku i slanu, na ovaj Bazar donose četiri proizvođača. Dva iz Šumadije, jedan iz Paraćina i jedan sa Stare planine.

Goca Jagodica

Goca nam dolazi iz sela Šume nadomak Oplenca.

“Više od četvrt veka se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom, voćarstvom. Najzastupljenija je proizvodnja jagoda, pa otuda i naziv Goca jagodica. Od naših proizvoda pravimo prerađevine i bavimo se još stočarstvom i pčelarstvom. Proizvode pravimo na tradicionalan način kako za sebe tako i za naše kupce.”

Od Goce u sezoni jagoda možete kupiti najlepše sveže jagode. Ko je bio na majskom Bazaru, održanom na Avali može tome da posvedoči.

Osim svežih jagoda, Goca u ponudi ima hleb i pite, kolače, domaće sokove, kompote, slatko i džemove, ajvar i salate.

Celokupnu ponudu, kao i način dostave možete pogledati na listingu Goca Jagodica, na našem sajtu ili joj možete pisati na Facebook-u.

PG Arsenijević

Iz okoline Topole, dolazi nam još jedna zanimljiva ponuda zimnice. Pripremom domaćih sokova, ajvara, džemova, ali i rakije i sirćeta bavi se Rada Arsenijević iz sela Vinča.

“Bavimo se voćarstvom već 30 godina. Od našeg voća pravimo sokove, džemove, rakije i likere. Trudimo se da ih napravimo na stari tradicionalni način kako su naše bake pripremale. Od povrća iz naše bašte pripremamo ajvar, mleveni paradajz i papriku sa medom u teglama.”

Ponudu gazdinstva Arsenijević pogledajte na njihovom listingu na našem sajtu, a za sve informacije možete se direktno obratiti i Radi na Facebook-u.

PG Šaletić

Poljoprivredno gazdinstvo Šaletić na Bazar dolazi iz Paraćina. Šaletići se bave proizvodnjom domaće slane i slatke zimnice na tradicionalan način. “Ovakav način pripreme podrazumeva proizvodnju u malim serijama i ograničenoj količini, radi što boljeg ukusa i kvaliteta. Ceo proces proizvodnje obavlja se ručno.”

Ponuda je raznovrsna. Kod Šaletića možete pronaći slanu zimnicu: ajvar, sok od paradajza, šarenu salatu, kornišone, cveklu, turšiju.. Ali i kompote i džemove, kao i slatko od pomorandže i lubenice.

Njihovu celokupnu ponudu možete pogledati na sajtu Malih proizvođača, kao i na sajtu PG Šaletić.

Šinkina teglica

Šinkina teglica na Bazar dolazi kao najbolje ocenjen proizvođač na našem sajtu. O njima smo pisali i na našem blogu, a ceolokupna redovno ažurirana ponuda dostupna je na listingu Šinkina teglica na našem sajtu.

Može se reći da ova tročlana porodica ravnomerno učestvuje u nastanku njihovih proizvoda sa Stare planine.

“Majka Vineta, zadužena je za sam proces proizvodnje i kuvanje, suprug Negovan za nabavku i branje plodova, kao i pakovanje proizvoda pre slanja, a sin Nemanja je PR Šinkine teglice i zadužen je za marketing i odnos sa kupcima.

Svi naši proizvodi su 100% prirodni i domaći. Fokus nam je na proizvodima odšumskih plodova koje beremo na Staroj planini, ali imamo i proizvode od domaćeg voća, koje je iz našeg dvorišta ili mini voćnjaka. Naše voće nije hemijski tretirano, jer mi ne proizvodimo velike količine, već koliko rodi, toliko je! Naši proizvodi pravljeni su isključivo od voća, vode i šećera i nema dodatnih zaslađivača, konzervansa, limuntusa i drugih dodataka.

Ideja da se bavimo ovim poslom nastala je kao želja da sačuvamo stare recepte ovog kraja, čime čuvamo tradiciju, običaje i nasleđe naših predaka, a ujedno vama, sladokuscima, nudimo najbolje voćne ukuse.”

Slatko različitih ukusa svi volimo, ali je prava retkost prilika da neko proba slatko od cveta bagrema, ljubičice, zove ili jorgovana. Nešto od ovoga, kao i svoje neobične namaze porodica Šinka nam donosi ove nedelje u Beograd.

Šinkinu teglicu takođe možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Pivo, vino i čaj

Možda izgleda kao spoj nespojivog, ali za predstojeću zimu, svima su nam neophodna ova tri napitka. Bilo da pripremate slavu, spremate se da idete na istu ili volite ušuškani da popijete topli napitak, na ovom Bazaru možete nabaviti domaće kraft pivo, organsko vino i organski čaj.

Zzapi pivara

“ZadrugaZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.”

Njihova piva Presedan, Trimix, Komšinicu i Levu stranu Dunava imaćete prilike da kupite na Bazaru.

O Zzapi pivari smo takođe pisali na našem blogu, a njihov rad možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtu pivare.

Vinarija Plavinci

“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:

Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.

Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.

Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.”

Detalje o proizvodnji i njhovim vinima, možete pogledati na našem blogu. Na naša pitanja odgovorio je Branislav Anđelić, njihov vlasnik. Rad vinarije, pojedinosti o proizvodima i novosti možete pratiti  na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtovima Vinarije i Malih proizvođača.

Satura Organic

Satura Organic je, pored Vinarije Plavinci, još jedan organski proizvođač učesnik ovog Bazara. Sa njima smo se družili i prethodnog puta u KC Grad, a njihovi čajevi i eterična ulja ponovo će imati priliku da osvoje srca svih posetilaca Bazara.

“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje – i domaćeg i EU sertifikata.”

Njihov rad i detaljnu ponudu pogledajte na društvenim mrežama Facebook, Instagram, kao i na sajtovima Satura Organic i Mali proizvođači.

Sirevi

Na Bazar nam stižu i dva proizvođača sireva. Oba iz Vojvodine. I oba iz Bečeja. Dimljenu parenicu donosi nam Laslo Đerđ, a Janoš Demeter nagrađivani kozji sir.

PG Laslo Đerđ

Da li ste čuli za dimljenu parenicu – dimljeni sir poreklom iz Slovačke? Njega je u želji da vrati ukuse iz detinjstva, a sledeći primer svoje majke, pre nekoliko godina počeo da pravi Laslo Đerđ.

“Ja sam Laslo, ali me svi zovu Schultz, pošto sam rođen u Nemačkoj. Sada živim u Medenjači, gde se naš salaš nalazi. Medenjača je kao ostrvo kraj Bečeja, okružena je starim i novim tokom reke Tise. Proizvodnjom sira počeo sam da se bavim pre četiri godine dok je moja majka radila to i pre.

Zašto baš parenica? Kada sam bio dete uvek bismo pri povratku iz Nemačke svratili u Mađarsku da kupimo ovu vrstu sira. Igrom slučaja sam jednog dana dobio sirnu kulturu za mocarelu i parenicu. Zbog nostalgije za tim ukusom iz detinjstva, počeo sam da pravim handmade sireve. Naša parenica se pravi od prvoklasnog kravljeg mleka od krava koje se hrane isključivo senom od lucerke. Sireve dimimo na bukvi.”

Šta to sve Laslo proizvodi možete pogledati na listingu na našem sajtu ili na Facebook profilu gazdinstva.

PG Demeter

Prvi put na Bazar dolazi nam poljoprivredno gazdinstvo Demeter. U njihovoj ponudi kozjih i ovčijih sireva, nalazi se i jedan nagrađivan.

Na 16. Balkan Cheese Festivalu, prema glasovima žirija, u posebnoj kategoriji sireva, prvo mesto osvojilo je poljoprivredno gazdinstvo Demeter i to za dimljeni kozji sir.

“Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Demeter. Moje ime je Janoš. Od 2018. godine imamo malu farmicu koza, a od skoro i ovce. Pored sireva proizvodimo i kozje i ovčje kiselo mleko, kefir i surutku. Ove godine smo osvojili veliku zlatnu medalju novosadskog sajma za naš kozji polutvrdi sir. Ideja da se bavim proizvodnjom sireva, rodila se dok sam u Parizu i Londonu, radio u restoranima. Zahvaljući tom iskustvu, danas mogu drugim ljubiteljima sireva da ponudim svoje proizvode.”

Ponudu proizvoda možete pogledati na njihovom listingu, kao i na Facebook-u i Instagramu.

Suhomesnati proizvodi

Suhomesnati proizvodi ovog puta pristižu iz Sremske Mitrovice. Kulen, kobasicu, pečenicu i ostatak svojih proizvoda sa nama će podeliti Branka Ćasić.

Dragin kulen i kobasica

“Od reči gazdinstvo mi mnogo više volimo reč domaćinstvo. Kod nas posao vodi domaćin, a ne gazda.

Mi smo domaćini, poreklom Slavonci, na šta smo posebno ponosni, jer su iza nas generacije predaka koji su omogućili da mi danas imamo prave recepte i da tačno znamo kako i šta radimo. Za nas je domaćinska kuća ona u kojoj se poštuje tradicija, i koja svojim radom stvara trpezu za ponos i diku, a ono što je sigurno je da su naši suhomesnati specijaliteti upravo ono na šta smo jako ponosni.”

Kako nastaju sve te lepe mesne prerađevine, možete ispratiti na listingu Dragin kulen i kobasica, kao i na Facebook-u i Instagramu.

Med i proizvodi od meda

Kao zdrava poslastica za kraj ture na Bazaru, tu je med Pčelarskog gazdinstva Sporin.

Pčelarsko gazdinstvo Sporin

Propolis kapi, livadski, bagremov, med od uljane repice, med u kombinaciji sa semenom bundeve i koprive, kao i posebno popularan Imuno mix za zimske dane proizvodi su gazdinstva Sporin.

Na Bazar dolaze iz Banata, iz mesta Mali Žam, nadomak granice sa Rumunijom.

“Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”

Celokupnu ponudu gazdinstva pogledajte na njihovom listingu, kao i profilima gazdinstva na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Torte i kolači

Za sve one koji imaju nedoumice da li da poruče ili sami prave kolače za slave i novogodišnje praznike, možda odgovor pronađu ispred štanda Dijane Bihler na Bazaru Malih proizvođača.

Torte, ljubav i ja

Iako joj je Facebook i Instagram nalog nakratko suspendovan, Dijana i dalje uspešno obaveštava i isporučuje besplatno svoje proizvode svim zainteresovanim kupcima na teritoriji grada Beograda.

“Naša priča počinje pre 10 godina. Tada sam ljubav prema slatkišima pretočila u jednu malu radionicu nazvanu Torte, ljubav i ja. Kao dete koje je odraslo na selu, naučena sam na kvalitetne namirnice. Tom logikom se vodim i kada pravim svoje proizvode. Htela sam da oni budu nešto što se pamti po ukusu. Naravno, pratimo sve moderne trendove, ali se držimo i tradicionalnih recepata. I u današnje vreme kuvamo fil na pari, šerpa u šerpi. Pored torti i kolača, pravim i razne slane đakonije. Kod nas možete naručiti proizvode za kompletno slavlje. Naša radionica se nalazi u Pančevu, ali vršimo dostavu širom Srbije.”

Ponudu radionice “Torte, ljubav i ja” možete pogledati na listingu na našem sajtu, a za sve dodatne infomacije pišite Dijani na Facebook-u.

Poslednji ovogodišnji Bazar u Beogradu

Od početka godine družili smo se u Beogradu četiri puta, po jednom na Avali i u Nišu, a decembar je ostao rezervisan za prvo gostovanje Bazara Malih proizvođača u Kragujevcu.

Tamo vas Mali proizvođači čekaju 24. decembra, u Kafe Kući 1900. Dobro došli.

Šinkina teglica – od nule do najbolje ocenjenog proizvođača na našem sajtu

Kada na našem sajtu kliknete na sekciju “Svi proizvođači” i izaberete kategoriju “Najbolje ocenjeni” na ekranu će Vam se pojaviti listinzi tj. profili četiri naša, prema oceni posetilaca sajta, najbolje ocenjena proizvođača. Prvo mesto među njima već dugo zasluženo drži Šinkina teglica. Male, pažljivo spakovane i mnogima već prepoznatljive teglice sa tufnastim poklopcem stižu nam iz Knjaževca.

Šinkina teglica primer je pravog porodičnog biznisa. U procesu proizvodnje, učestvuje cela porodica. Mama Vineta glavna je karika zadužena za kuvanje najlepšeg slatkog i različitih namaza. Tata Negovan zadužen je za nabavku i branje plodova, kao i pakovanje pre slanja, a sin Nemanja je PR Šinkine teglice. Bavi se marketingom i odnosom sa kupcima.

– Naša najveća snaga i naš glavni pokretač je naša porodica. Svako od nas ima svoja zaduženja, ali jedno bez drugog ne možemo. Ovo je posao koji ne možete da obavljate sami, zato je timski rad najbitniji. O svim važnim pitanjima odlučujemo zajedno.

Ideja da se bave ovim poslom nastala je kao želja da sačuvaju stare recepte ovog kraja, tradiciju, običaje i nasleđe predaka. I da ujedno, sladokuscima, ponude najbolje voćne ukuse.

Iz njihove kuhinje dolazi čuveno slatko od ljubičice. A ukoliko ste ljubitelj neobičnih ukusa i volite da probate nove stvari, Šinkina teglica može vam ponuditi i slatko od šargarepe, majskih ruža, cveta bagrema i jorgovana. Za one koji su ipak za klasiku, tu su slatko od šumskih jagoda, trešanja, dunja, kao i različiti namazi. Mogu biti od jedne vrste voća, ali i kombinacije poput jagode i maline, kruške i breskve ili recimo smokve i šljive. Sa ili bez dodatog šećera.

Kako je nastala Šinkina teglica?

– Pravljenje slatke zimnice je dugogodišnja tradicija u našoj porodici, ali je uglavnom bila spremana za potrebe naše porodice. Sve dok nam jedne godine nije ostalo nekoliko teglica, koje smo ponudili svojim prijateljima. Oni su bili oduševljeni ukusom. Zatim smo počeli sve češće da svoje prijatelje i goste častimo našim teglicama. Kada smo od njih dobijali sve veći broj pohvala i pitanje ,, zašto ovo ne prodajete“, odlučili smo da se oprobamo u prodaji. Tako smo se i pridružili grupi Malih proizvođača hrane u Srbiji.”

Vreme koje je potrebno da bi smo došli do gotovih proizvoda zavisi od vrste voća koje se koristi za pripremu i lokacije berbe. Ukoliko je u pitanju voće iz njihovog voćnjaka, porodici za branje ne treba previše vremena.

Voće i cveće koje beremo u prirodi, pretežno na planini, oduzima nešto više vremena. Zatim, bitna je i vrsta voća. Jagode se teže beru ali se brže čiste, kajsije se lakše bere i brzo čiste. Dok se višnja i teže bere i teže čisti. Najviše vremena nam je potrebno za šumske plodove. Njih beremo na Staroj planini. Šumsko voće ne raste pored puta, već na nepristupačnim mestima na velikoj nadmorskoj visini. Pređemo kilometre i kilometre, dođemo kući umorni i izgrebani, ali srećni i zadovoljni jer smo nabrali plodove koji daju poseban ukus slatkim teglicama.

Proces pripreme Šinkine slatke zimnice

– Na primer jedan od namaza koji nam oduzima dosta vremena je namaz od mušmule. Proces odvajanja sitnih koštica mušmule je delikatan, a tu je i filtriranje od najmanje tri puta. Ubedljivo najteže nam je sa ljubičicom i borovnicom. Ljubičice i borovnice su sitne, pa i kada se kući vratimo sa punim korpicama, tek smo na početku, čeka nas ceo dan čišćenja. Mi od ljubičica koristimo samo latice. Ceo dan čistimo da bismo na kraju dobili 3-4 teglice. Upravo ovakav proces prerade latica ljubicica zaslužan je za formiranje nešto veće cene. Od maja do sredine jula nam je najzahtevnije jer se veliki broj voćki ,,preklapa“ i sazreva u isto vreme. Po ceo dan smo ,,na nogama“ i spremamo od svega po malo, od svežeg voća koje taj dan uberemo.

Prepoznatljiv dizajn Šinkine teglice

– Kao i sve što radimo, tako je i dizajn teglica rezultat porodičnog i timskog rada. Želeli smo da naše teglice budu upravo to, prepoznatljive i ,,primamljive za oko“. U startu smo odlučili da to radimo onako kako treba, pa smo odmah imali etiketu, deklaraciju i ostalo. Za etikete se zahvaljujemo našem prijatelju Milanu Zdravkoviću, koji je bio voljan da nam pomogne na našem početku i izradio je prve etikete. Njegovom izradom smo svi bili i više nego zadovoljni, te nam on i danas radi etikete.

Iz Šinkine teglice rado u prvi plan ističu da sve rade ručno i na tradicionalan način, upravo onako kako su radili i njihovi preci. Način pripreme prenosi se sa kolena na koleno. Vineta, glavni kuvar Šinkine teglice, je to nasledila od svoje majke Dragice, ona od svoje majke i tako unazad decenijama.

Ručna proizvodnja i tradicija

Zašto je bitno proizvoditi ručno i na tradicionalan način? Naši mali proizvođači kažu da je to zbog toga što na prvom mestu mi time čuvamo običaje, tradiciju i nasleđe predaka. Drugo, zato što su tako spremljeni proizvodi ukusniji nego kada proizvodite uz pomoć mašina.

– Ključna je ljubav prema ovom poslu. Ovaj posao nije lak, zahteva puno vremena, truda i rada i ukoliko ne volite to što radite brzo ćete odustati, jer će vam dosaditi. Ukoliko vam se posao brzo razvija i počne da premašuje kapacitete, nećete moći sve da radite ručno i onda ćete krenuti da koristite mašine, a tada će i sama priča koju vaši proizvodi nose da se promeni. To više nije mali porodični posao već je još jedan u nizu “biznis” koji se nadmeće sa konkurencijom u trci za što većom zaradom. U tom trenutku kvalitet više nije prioritet.”

Šinkina teglica želi da nastavi da proizvodi sve ručno i tradiicionalno, jer žele da njihovi proizvodi zadrže prvobitnu čar i kvalitet. To je cilj koji se ne menja.

Interesovanje ljudi za tradicionalnu proizvodnju

– Sve više ljudi je zainteresovano za tradicionalan način pripremanja hrane. Ljudi se polako vraćaju selu, prirodi i svojim korenima. Počinju da prave razliku između nečega što je proizvedeno ručno i na tradicionalan način i nečega što se proizvodi industrijski. I ono još važnije daju prednost domaćim proizvodima, biraju kvalitet umesto kvantiteta. Kada radite ručno, vi u proizvod utkate i svoju ljubav, zato su ti proizvodi ukusniji.”

Kako mladi vide tradiciju?

– Živimo u vremenu u kome mladi imaju različita interesovanja. Postoje oni koje zanima da nauče nešto o tradiciji i običajima nekog kraja. Taj broj mladih nije veliki ali polako raste, tako da nade uvek ima. Da bi se mladi zainteresovali za tradiciju potrebno je prvo vaspitati ih u tom duhu, a zatim i edukovati kroz obrazovni sistem, internet, medije , društvene mreže i dr. Nadamo se da će u budućnosti sve više mladih biti zainteresovano da se vrati starim zanatima i tradiciji i da ćemo se udruženim snagama boriti da sačuvamo naše viševekovno nasleđe.

Omiljeni proizvod iz Šinkine kuhinje

– Mi imamo veliki broj proizvoda u ponudi i svako od nas ima svoj omiljeni. Vineti je omiljena divlja malina, ali podjednako voli i slatko od ljubičice preko sladoleda. Negovan obožava namaze od mušmule i kajsije. Najmlađi član Nemanja, voli sve šumske plodove, a omiljena mu je šumska jagoda. Baka Dragica, naš najstariji član, voli slatko od višanja i smokvi, kao i tradicinalni pekmez od šljiva.

–  Sladokusci najviše traže proizvode od šumskih plodova. Ko može odoleti šumskoj jagodi, divljoj malini, kupini i borovnici? Divlju malinu je teško naći jer raste na preko 1000 mnv. Kako smo uveli proizvode od cvetova biljaka i oni su postali dosta traženi. Ove godine je slatko od ljubičica bilo ,,hit”, da tako kažemo i  veoma se brzo rasprodalo. Vole ljudi da probaju nešto novo. Uz proizvode od šumskih plodova i cvetova često kombinuju i proizvode od domaćeg voća, a ima onih koji samo to i naručuju. Proizvode bez šećera uglavnom kupuju dijabetičari, sportisti i roditelji za decu i bebe, kao zamenu za kašice.

Brend Šinkine teglice

– Mi smo sada prepoznatljivi po slatku od ljubičica, jorgovana, cveta bagrema, zove i majskih ruža. Ideja je nastala nakon što smo pronašli stare recepte u kući na selu. Među tim receptima bili su i ovi recepti za neobična slatka. Priča kako su nastali ovi recepti je veoma zanimljiva. Selo iz koga Vineta potiče, Dejanovac, nalazi se u siromašnom kraju. Vremena su tada bila drugačija, bilo je puno dece, a prodavnica sa slatkišima nije bilo kao danas.

Slatka zimnica koju žene pripreme za zimu, brzo se pojede, pa su žene bile dovitljive. Uzimale su iz prirode sve što se moglo iskoristiti. Tako su jedva čekale da dođe proleće da uberu ljubičicu i naprave slatko da izmame deci osmehe. Nije bilo velikog broja poslastica. Svi ovi cvetovi su lekoviti, što ovim proizvodima daje dodatnu vrednsot. Možemo reći da su ovi proizvodi nastali u siromašnim krajevima kao rezultat snalažljivosti žena, a danas su delikates.

Nagrada za slatko od ljubičica

–  Slatko od ljubičica je osvojilo prvu nagradu na Međunarodnoj manifestaciji ovog kraja, ,,Molitva pod Midžorom”. Mi smo i prošle godine sa voćnim namazom od mušmule osvojili drugu nagradu. Osvajali smo još nekoliko nagrada na lokalnim manifestacijama. Na većim smotrama nismo imali prilike da se takmičimo jer nam se proizvodi brzo rasprodaju, ali planiramo da se takmičimo i tamo. Najdraže priznanje dolazi nam od naših sladokusaca. Kada su oni zadovoljni i kada nam pošalju sliku kako uživaju u našim proizvodima, nama je srce puno. Znači da radimo pravu stvar i da smo na dobrom putu.

Šinkina teglica na konkursu “100 uspešnih poslovnih žena”

– To je za nas posebna čast. Biti izabrana među 100 žena u Srbiji za nas je veliki uspeh. To je potvrda našeg dobrog rada i truda. Iskustvo je veoma pozitivno. Upoznali smo se sa drugim ženama, koleginIcama, razmenili iskustva, priče, anegdote, probleme. Lepo je biti u društvu 100 uspešnih žena, takoreći u društvu odabranih. Sigurni smo da će ovo priznanje poboljšati naše poslovanje. Pobednice dobijaju reklamni prostor u svakoj Pošti u Srbiji, koji ćemo iskoristiti za još bolju promociju naših proizvoda. Za Male proizvođače najbitniji je marketing. Bez njega imate dobar kvalitet, za koji niko ne zna. To vam je kao da namigujete devojci u mraku, samo vi znate šta radite.

Preduzetnici ili Mali proizvođači?

– Mi sebe ne smatramo preduzetnicima. Mi smo Mali proizvođači i to želimo i da ostanemo. Preduzetnici su oni koji proizvode puno, velike količine. To ne možete ručno, a onda ponavljamo, gubite na kvalitetu. Onda na pitanje da li je teško biti Mali proizvođač, odgovor je jeste. Preduzetnici imaju veće kapacitete i veće mogućnosti. Mogu lakše da obezbede dobru reklamu, sponzorstva, fotografa. Lakše dolaze do poslovnih ponuda, ambalaža, etiketa i drugog. Mali proizvođač je oslonjen sam na sebe, a njegov proizvod je najbolja reklama.

Šinkina teglica zamalo u Africi

– Imamo dosta anegdota, ali možda je najzanimljivija ona, kada su naše teglice umalo otišle za Keniju i Tanzaniju. Naime bilo je to jedne nedelje, prošlog sepemtbra. Zove nas čovek i pita za poklon pakovanja šta sve možemo tamo da stavimo. Objasnimo mu sve lepo i on kaže odlično. Meni trebaju dva, ja to nosim poslovnim parterima u Keniju i Tanzaniju. Hoću da mi stavite proizvode koji imaju cele voćke, nešto specifično, nešto što kod njih nema i hoću da mi to bolje upakujete jer će ići avionom. Nema problema, kažemo mi. Tata Negovan već vrši pripreme kako da osigura poklon pakovanja poklopcem, majka Vineta odvaja teglice i polako se pripremamo da pakujemo.

Prošlo je nekih sat – dva,  ponovo zove čovek i kaže, imamo problem, danas je nedelja, vi danas ne možete da pošaljete, a ja sutra ujutru idem. Kaže da mu je žao i da će kad se vrati da naruči nešto za sebe. Tako je i bilo čovek se posle par nedelja javio, a naše teglice su eto, zamalo otišle i na safari. Baš nas zanima da li bi se njima svideli naši proizvodi. Nadamo se da ćemo imati novu priliku da pošaljemo naše teglice na tlo Afrike.

Šinkina teglica i novi ukusi

Porodica ima u planu da svake godine izbaci po neki novi ukus, a u zavisnosti od potražnje i mogućnosti nešto će se proizvoditi manje, nešto više. Nemaju u planu proširenje proizvodnje, bar ne za sada.

–  Trenutno se nećemo širiti na sokove. Tu bi nam trebalo još više vremena i sirovine, a nama je ovo za sada dovoljno.

Šinkina teglica – najbolje ocenjen proizvođač na našem sajtu

-Ne možemo reći da nam nije drago zbog toga, ali mi ostale proizvođače ne smatramo za konkurenciju, već za kolege. Sve su to dobri i kvalitetni proizvođači. Znače nam dobre ocene. Ovo je dokaz da su ljudi prepoznali naš kvalitet i koliko smo posvećeni svakom detalju od teglice, gramaže, boje papira, etikete, nalepnice, pakovanja za slanje, pa sve do ukusa i mirisa. Ovaj posao nije samo kuvanje slatka i namaza. On je mnogo više od toga. Prvo kako mi doživljavamo posao i kako nas taj posao dodatno povezuje, zatim trud i vreme koje ulažemo u branje, čišćenje i pripremu. Zatim kuvanje sa posebnom pažnjom, pakovanje svake teglice sa ljubavlju jer znamo da će krasiti stolove mnogih trpeza i na kraju komunikacija sa našim dragim sladokuscima. Tu smatramo da smo nepravaziđeni. Ljudi to prepoznaju i znaju da cene. Nama je ovo nagrada za uloženi trud i  rad.

Članstvo u udruženju Mali proizvođači hrane u Srbiji

– Preko interneta smo saznali za grupu Mali proizvođači hrane u Srbiji. Videli smo da tamo ima dosta toga interesantnog. To se poklopilo sa periodom kada su nas prijatelji nagovarali da svoje proizvode počnemo da prodajemo. Tako da nam je članstvo u grupu bila sjajna prilika da upoznamo ljude sa našim proizvodima. U početku je FB grupa bila popularnija, dok je sajt bio manje posećen, sada sve više ljudi gleda i sajt. Sajt je po nama i bolji, jer neko može konkretno naći šta ga zanima, dok na FB grupi mora da lista jer svi proizvođači izbaciju na jednom mestu.

Članstvo u grupi Mali proizvođači je donelo to, da Šinkina teglica danas postoji. Mi smo od našeg početka članovi grupe i grupa je bila ta koja je nas plasirala na tržište. Grupa koja nas i dalje drži na tržištu i grupa sa kojom mi rastemo zajedno. Bez Malih proizvođača ne bi bilo ni nas, a sigurni smo ni mnogih naših kolega. Zato dugujemo jedno veliko hvala celom timu Malih proizvođača. Hvala Ani, Veljku, Sandri, Ivani, Neveni, Mariji i dr. Hvala što ste nama i ostalim kolegama da li šansu da budemo viđeni. Na svakome od nas je da svoju šansu iskoristi na najbolji mogući način.

Da li se nekad desilo da neko nije zadovoljan proizvodom?

– Ljudima nije uvek lako ugoditi, a i ukusi su različiti. Desilo se par puta da neko nije bio zadovoljan ukusom ali Bože moj, ne može svakome sve da se dopadne. Neko voli ovako, neko onako, neko voli sa više šećera, neko sa manje. Mi pravimo onako kako su pravili nekada, pa kome se svidi on će i kupovati od nas. U našim teglicama preovladava ukus voća, a ne šećera. Za sada je procenat zadovoljnih sladokusaca skoro sto posto. Ono što je bitno reći, ne postoji univerzalan recept kojima možete napraviti proizvod koji će se svima svideti. Nama je važno da uvek bude onih kojima se ukus naših proizvoda dopada i koji ce iznova poručivati od nas i preporučivati nas porodici i prijateljima.

Šinkina teglica na putu oko sveta

– Naši proizvodi su putovali po celoj Srbiji i regiomu,  a obišli su i Evropu. Šinkine teglice su stigle do Austrije, Nemačke, Švajcarske, Norveške, Danske, Francuske, Malte… Najdalje su putovale do Amerike. Tražili su nas i u Australiji, ali je slanje teglica na tako daleki put veoma rizično i skupo, pa predlažemo ljudima da sačekaju dok ne dođu u Srbiju.

Šta je to što Vas niko nije pitao, a voleli biste da kažete?

Ono što nas niko do sada nije pitao, jesu dve stvari. Prva: Šta je glavna razlika u odnosu na druge proizvođače? i druga: Kako vam je bilo na početku?

Krenimo redom. Ono što je glavna razlika što mi zaista sve radimo ručno. Od branja, čišćenja, kuvanja, pakovanja, lepnjenja etiketa, sve. Svaka teglica prođe kroz naše ruke i svakoj teglici se maksimalno posvetimo. Kod industrijske ili poluindustrijske proizvodnje toga nema. Tamo je na prvom mestu što veća količina za što kraće vreme.

Naše šumske jagode ne rastu ,,iza kuće”, već ih beremo na Staroj planini i ne mogu da sazru u maju, jer tada nije njihovo vreme, niti možemo da obećamo 1000 teglica šumskih jagoda, jer za tu količinu bi nam trebalo skoro 300 kg jagoda, ko će to nabrati, a i gde.

Borovnice i divlja malina se takođe beru u divljini. Ne može divlja malina ili borovnica da bude zrela početkom jula. Može, ona pripitomljena. Mi ne kažemo da ukus nije isti, ali nije isti trud koji mi uložimo da uberemo u divljini i nekog ko bere kod kuće. Mi sve kuvamo u malim šerpama u malim količinama, mešamo drvenim kašikama, ručno. Tako je najslađe. Težina teglica mora da bude tačna u gram, svaki dogovor mora da se ispoštuje, o dostavi, o broju, ceni sve. Zato je to prednost, jer mi volimo ono što radimo i naše teglice su pune ljubavi. Ukoliko ovo ne volite brzo ćete odustati jer ima jako puno posla

Počeci Šinkine teglice

Kako nam je bilo na početku? Teško. Mi smo na početku imali samo stare požutele recepte pisane rukom na papiru, dobru volju i znanje da kuvamo. Ništa više. Nismo imali veliki kapital. To je dosta bitno. Kada na početku nekog biznisa imate veliki kapital, vi ćete lakše nabaviti ambalažu, platićete da vam neko napravi etikete, platićete da vam neko vodi stranicu, platićete sajt, obuku, kurs, reklamu, fotografa, platićete sve što treba, jer imate. Mi nismo imali i sve smo stekli sami.

Zato smo mi ponosni na to gde smo sada, jer smo sve stekli sopstveni radom, bez velikog kapitala. To vam je kao kada osvojite pol poziciju pred trku. Jer je lakše pobediti kad startujete kao prvi ili kao 15? Naravno kao prvi. Veliki kapital koji mi nismo imali jeste pol pozicija sa koje mnogi startuju pred trku. Mi smo krenuli od nule i stigli dovde. Sigurni smo da su mnoge kolege proizvođači imali isti problem, to ljudi treba da znaju da cene.

Ponosni na ono što radimo, volimo ono što radimo i spremni da se širimo do granica ručne proizvodnje, jer samo tako možemo očuvati kvalitet, po kome smo već poznati.

Kako poručiti proizvode Šinkine teglice?

Ukoliko se i vama dopala priča o domaćoj proizvodnji slatkog sa Stare planine, informacije kako poručiti možete pronaći na sledećem linku: Šinkina teglica. Možda nećete odmah naći ukus koji tako željno želite da isprobate, jer se iz Šinkine kuhinje sve brzo rasproda, ali na odgovor sigurno nećete dugo čekati.

Šinkina teglica zaista jeste jedan od naših najažurnijih i najposvećenijih proizvođača. Na kraju krajeva sa kakvim žarom i posvećenošću rade i prave za nas najlepše namaze i slatko, možete videti po odgovorima koje su nam dali. Sve to opravdava prvu poziciju najbolje ocenjenih na sajtu, koju već dugo i više nego zasluženo drže.