ODLOŽENO! Panel diskusija: Iz grada u selo – Priče Malih proizvođača
PANEL KOJI JE TREBALO DA SE ODRŽI 16. JULA ODLAŽEMO DO DALJNJEG, ZBOG VISOKIH TEMPERATURA. NOVI DATUM ODRŽAVANJA SAOPŠTIĆEMO NAKNADNO. HVALA NA RAZUMEVANJU.
U utorak, 16. jula pričamo o životu onih koji su se iz grada preselili na selo i bave se proizvodnjom hrane.
Ukoliko razmišljate o preseljenju na selo i pokretanju svoje proizvodnje ili životu u manjoj sredini, ova panel diskusija je pravo mesto za vas.
Čućemo tri različite priče o tome kako je kada se život u gradu zameni životom na selu, a uz to se nešto i radi. U ovom slučaju proizvodi hrana, i to ona koja se danas najviše traži – zdrava i domaća.
Učesnici panela biće:
Tijana Marić, @dedina_vodenica_1892_seca_reka
Tomislav Jovanović, @rudnicki_lesnik
Zoran Jovanović, @zets_orchard
Dedina vodenica 1892
“Iza brenda Dedina vodenica 1892stojimo moj suprug Nenad i ja, a moje ime je Tijana i ja ću vas voditi kroz našu priču.
Kada smo 2021. godine rešili da svoj život u Beogradu zamenimo životom “kod kuće” spontano je i svoj “novi duh” dobila i jedna vodenica potočara u mom selu Seča Reka. Vodenica je bila u vlasništvu moje familijeviše od 130 godinai sve vreme aktivna. Osnovao je moj čukundeda Milovan, potom je njom rukovodio pradeda Velimir, a najduže moj deda Milovan koji je zanat predao nama u ruke.
Kao 5. vlasnik vodenice u porodici, prva sam žena koja se bavi vodeničarstvom, iako su moje bake imale veliku ulogu u opstanku vodenice i svojim muževima pružale podršku kao što to danas radi moj suprug meni kako bismo zajedno nosili posao. Uz podršku porodice i prijatelja, uspeli smo da renoviramo vodenicu i dovedemo u stanje svakodnevne radne aktivnosti i za kratko vreme stvorimo brend DEDINA VODENICA 1892.
Na tradicionalan način, hladnim i sporim mlevenjemstvaramonajkvalitetnija projina brašna od celog zrna belog kukuruza kao i od starih sorti belog Osmaka i crvenog kukuruza, koje su jako retke i teško su se održale do danas, a smatraju se vrlo kvalitetnim žitaricama. Tako mlevena brašna zadržavaju sve nutritivne vrednosti kukuruza.
Važno nam je da istaknemo da meljemo samo kukuruz.U vodenici nema mešanja sa drugim žitaricama, te su naša brašna bez glutena, što nas izdvaja od ostalih proizvođača brašna.
Naša misija je da stvorimo priliku što većem broju potrošača da iskuse miris i ukus jela od pravog projinog brašna, kakvo su nekada jeli naši preci. Kao i da sačuvamo ovaj stari zanat, a nas dvoje budemo primer dobre prakse mladim ljudima koji žele da žive od svog rada na selu.
Trudimo se da imamo zaokružen proces proizvodnje od sejanja kukuruza do pakovanja brašna i sve radimo pretežno ručno. Najveću pažnju posvećujemo pripremi i čišćenju (razvijanju) kukuruza za mlevenje.
Prepoznaju nas potrošači koji žele da ih ukus i miris jela od našeg brašna vrate u detinjstvo. Ali i sve veći broj mladih ljudi koji žele da u svoje navike uvrste zdravu i kvalitetnu namirnicu.
Veliku podršku dobijamo i od Društva vodeničara Srbije čiji smo član od samog početka.
Naši dalji ciljevi su razvoj vodeničarskog etno turizma kroz primanje posetilaca koji će učestvovati u nekom od procesa proizvodnje i moći da se posluže kačamakom ili projom uz proizvode iz našeg sela!
U našoj domaćoj proizvodnji imamo i Sirće divlje jabuke -DIVLJE– kao i Sirće od neprskanih starih sorti jabuka.
Brašnjavi pozdrav od Tijane i Nenada iz Dedine vodenice 1892 iz Kosjerića.”
Priče iz “Dedine vodenice” možete pratiti na njihovom Instagram profilu, a celokupna ponuda dostupna je na našem sajtu.
PG Jovanović – Rudnički lešnik
“PG Jovanović – Rudnički lešnik nalazi se u mestu Jarmenovci na Rudniku. Plantaža je registrovana 2017. godine na 3 ha. Zasađene su sorte Rimski, Ludolf i Halški Džin. Tomislav Jovanović je inženjer poljoprivrede i lično radi na svim agrotehničkim merama kako bi plantaža bila kvalitetna kao i sami proizvodi od lešnika. Imamo za sada pet proizvoda od lešnika.
Naš cilj je da se proizvodima od lešnika prepozna Rudnički lešnik kao brend na prostoru Srbije i na taj način pokaže kvalitet naših proizvoda i promoviše planina Rudnik i Jarmenovci kao mesto gde priroda daje najbolji vazduh u Evropi, i sve prirodne lepote koje se prostiru na obroncima planine Rudnik.”
Jovanovići su rasprodali sve svoje zalihe proizvoda i novu turu očekuju u novembru. Zbog toga ostanite u toku i pratite ažuriranja na rudnickilesnik.rs i njihovom profilu na našem sajtu.
ZETS orchard
“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supruzima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.
Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka, koji je u konverziji u organsku proizvodnju. Za razliku od mnogobrojnih preradjivača, naše voće putuje do 100-tinak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koji su preko 40 i više godina stari.
Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”
Ponudu i aktuelnosti sa imanja u Rajkoviću, možete pratiti na sajtu Zets Orchard ili na njihovom profilu na našem sajtu.
Krokodil bar, 16. jul od 18 časova
Slušamo priče iz Kosjerića, Mionice i sa Rudnika. 
Vidimo se u utorak 16. jula u @krokodil_cafe_and_deli na adresi Karađorđeva 43, kod Brankovog mosta, ulaz sa malih stepenica, 18.00 – 20.00, dobro došli! 
Panel diskusija “Iz grada u selo” je naša četvrta panel diskusija koju organizujemo jednom mesečno, u periodu od aprila do novembra, u okviru projekta Prostori otpora – Jačanje lokalnih inicijativa koji sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan.
Pročitajte više
Panel diskusija: Proizvodnja vina u Srbiji – Priče Malih proizvođača
Panel diskusija “Proizvodnja vina u Srbiji” je naša druga panel diskusija koju organizujemo jednom mesečno u periodu od aprila do novembra, u okviru projekta “Prostori otpora – Jačanje lokalnih inicijativa” koji sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan. Učesnici na drugom panelu biće:
Branislav Anđelić – Vinarija Plavinci
Bojan Vukmirica – Janovi vinogradi
prof. dr Zorica Ranković Vasić – Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
O tome kako se pravilno podiže vinograd, koje sorte grožđa su najzastupljenije u Srbiji i kako izgleda biti mali proizvođač vina saznaćete na panelu od prof. dr Zorice Ranković Vasić sa Katedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu i od dvojice malih proizvođača vina, Branislava i Bojana.
Pridružite nam se na panelu u prostorijama udruženja Krokodil u utorak, 14. maja, od 18 – 20 h.
Obavezne prijave na sledećem linku: https://tinyurl.com/yj2cns65
Ponuda vina naših proizvođača
Kada u pretragu na sajtu Mali proizvođači upišete reč “vino”, dobićete 10 rezultata pretrage. Od vina koja nastaju u malim količinama za potrebe domaćinstva, vina u poklon paketima, do pravih malih vinarija, u zavisnosti koje i kakvo vino želite, sigurno ćete pronaći nešto po svom ukusu.
Obavezno pretražite sajt, a u nastavku teksta upoznajte se sa pričama Janovih vinograda i Organske vinarije Plavinci, čiji su vlasnici učesnici ovog panela.
Janovi vinogradi
“Vinarija Janovi vinogradi nalazi se u selu Parcani na oko četrdeset minuta vožnje od Beograda. Udaljena svega 37 km od centra grada. U našoj maloj vinariji uživaćete u degustaciji vrhunskih domaćih vina. Vinarija je trenutno u procesu konverzije ka organskoj proizvodnji.
Vina su napravljena isključivo od grožđa iz našeg vinograda. Grožđe je gajeno bez upotrebe štetnih pesticida uz puno manuelnog rada, znanja i ljubavi. Ukoliko nas posetite, upoznaćete vinara, a uz pogled na brda Avalsko-kosmajskog podrejona, uvidećete razliku između malih i velikih vinarija. Lepo vreme, proleće i priroda omogućavaju gostima da na kratko pobegnu iz gradske gužve i uživaju u prirodi i vrhunskim vinima. Dobro došli!”
Organska vinarija Plavinci
“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:
Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.”
*Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji? Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur… Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.
O vinariji Plavinci pisali smo i na našem blogu, pa sve detaljnije možete pročitati ovde.
Proizvodnja vina u Srbiji
Još jednom vas pozivamo da nam se pridružite na panelu u prostorijama udruženja Krokodil u utorak, 14. maja, od 18 – 20 časova.
I ponovo delimo link za prijave: https://tinyurl.com/yj2cns65
Broj mesta je ograničen. Vidimo se i dobro došli.