Demeter sirevi – od Pariza i Londona, do farme u Bečeju i zlatne medalje Novosadskog sajma

Janoš Demeter jedan je u nizu nagrađivanih proizvođača našeg udruženja. Ali, ono što je za njega specifično jeste činjenica da nikada pre početka proizvodnje kozjih sireva, nije imao koze, niti se bavio nekim drugim oblikom poljoprivrede. Ni on, niti bilo ko iz njegove porodice.

To što se trenutno može nazvati tvorcem dimljenog kozjeg sira koji je dobio zlatnu medalju Novosadskog sajma i što je osvojio prvu nagradu na Balkan Cheese festivalu, posledica je njegovog višegodišnjeg radnog iskustva u restoranima u Parizu i Londonu, ali i truda koji je uložio da napravi najbolji mogući sir, po povratku u Bečej.

– Radio sam u Parizu i Londonu po luksuznim hotelima restoranima i tu sam probao jako puno vrsta sireva, posebno kozjih i tu sam ih i zavoleo jako. Posle toga sam video neku reportažu o nekoj maloj farmi koza i tu me to zagolicalo. Niko pre mene u porodici nije se bavio  poljoprivredom. Nismo imali nikad nikakve životinje, mada smo mi kao deca uvek voleli da imamo nešto u dvorištu.

Nagrade

Kako nastaju Demeter sirevi?

– Da bi napravili dobar sir najpre moramo imati kvalitetno mleko. Naravno, neko znanje i puno, puno strpljenja. Mnogo mleka sam bacio dok sam uspeo napraviti nešto što mi se sviđa.

– Proces je dosta dugačak. Prvo, potrebno je hraniti te životinje kvalitetno da bi nam dale što kvalitetnije mleko. Ja mislim da se tu rešava najveći deo. Jednom mi je jedan stariji čovek rekao: “Što ti ne bi pojeo, nemoj ni životinji dati.” Toga se držim.

Ishrana koza i briga o njima

– Jako puno je do ishrane životinja i mislim da je higijena na prvom mestu. Od štale, pa do mlekare. Ja pravim samo te polutvrde sireve, obične i dimljene. Ostavljam ih na zrenje, zavisi, mesec i po dva, tri, pet…Ali iskreno meni se najviše sviđa kad je star oko dva meseca. 

– Trenutno o životinjama brine jedan moj drugar. On je oko životinja, a ja sam se maksimalno posvetio proizvodnji sireva i prodaji.

• S obzirom da su njegovi sirevi za kratko vreme postali popularni i da su ljudi prepoznali njihov kvalitet, pitali smo Janoša da li planira proširenje proizvodnje.

– Trenutno imamo taman koliko prodamo, ali planiramo neko proširenje, pa za koju godinu i mini mlekaru. 

Demeter sirevi u inostranstvu

Kako se dobar glas daleko čuje i sirevi Janoša Demetera uspeli su da pređu granice naše zemlje i da, za sada samo u Evropi, steknu verne kupce i obožavatelje koji se stalno javljanju za nove količine.

– Imam neke drugare koji rade po Austriji i Nemačkoj. Nosili su svojim gazdama sireve kao poklon i od tada stalno naručuju. 

Nove etikete PG Demeter

PG Demeter i Mali proizvođači

Kada smo u saradnji sa našom dizajnerkom Jelenom odlučili da jednog od proizvođača iz našeg udruženja nagradimo besplatnim dizajnom za etikete, slučajni izbor pao je na Janoša.

– Nove etikete se jako sviđaju. I meni i kupcima. I tu bih se jos jednom zahvalio i vama i Jeleni koja ih je dizajnirala.

Nagrade za kozji sir

– Osvojio sam prošle godine veliku zlatnu medalju Novosadskog sajma za moj polutvrdi sir i tu sam se jako, jako iznenadio. Prijatno naravno. Baš, baš nisam očekivao ništa. 

– Zatim se desila i prva nagrada na Balkan Cheese Festivalu za moj dimljeni kozji sir i to u ozbiljnoj konkurenciji. Trenutno je baš taj dimljeni kozji sir najpopularniji. 

Kako poručiti?

Ukoliko ste ljubitelji polutvrdih, dimljenih sireva i još kozjih, poljoprivredno gazdinstvo Demeter je pravo mesto za vas. Pregled ponude Janoševih sireva, dostupan je na njegovom listingu na našem sajtu. A možete ga pratiti i na društevim mrežama Facebook i Instagram.

Poslednji ovogodišnji Bazar Malih proizvođača u Beogradu | Čekamo vas 26. novembra u KC Grad

Bazar Malih proizvođača u ovoj 2023. godini održava se još dva puta. U Beogradu se vidimo u nedelju, 26. novembra u KC Grad, a u decembru se domaći proizvodi članova našeg udruženja sele u Kragujevac.

Učesnici ovonedeljnog Bazara:

• Goca Jagodica        
• PG Arsenijević
• PG Šaletić
• Zzapi pivara – Zzapi zadruga Beograd
• Satura Organic
• PG Laslo Đerđ
• PG Demeter
• Dragin kulen i kobasica
• Organska vinarija Plavinci
• Šinkina teglica
• Pčelarsko gazdinstvo Sporin
• Torte, ljubav i ja – Dijana Bihler

Zimnica

Zimnicu – slatku i slanu, na ovaj Bazar donose četiri proizvođača. Dva iz Šumadije, jedan iz Paraćina i jedan sa Stare planine.

Goca Jagodica

Goca nam dolazi iz sela Šume nadomak Oplenca.

“Više od četvrt veka se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom, voćarstvom. Najzastupljenija je proizvodnja jagoda, pa otuda i naziv Goca jagodica. Od naših proizvoda pravimo prerađevine i bavimo se još stočarstvom i pčelarstvom. Proizvode pravimo na tradicionalan način kako za sebe tako i za naše kupce.”

Od Goce u sezoni jagoda možete kupiti najlepše sveže jagode. Ko je bio na majskom Bazaru, održanom na Avali može tome da posvedoči.

Osim svežih jagoda, Goca u ponudi ima hleb i pite, kolače, domaće sokove, kompote, slatko i džemove, ajvar i salate.

Celokupnu ponudu, kao i način dostave možete pogledati na listingu Goca Jagodica, na našem sajtu ili joj možete pisati na Facebook-u.

PG Arsenijević

Iz okoline Topole, dolazi nam još jedna zanimljiva ponuda zimnice. Pripremom domaćih sokova, ajvara, džemova, ali i rakije i sirćeta bavi se Rada Arsenijević iz sela Vinča.

“Bavimo se voćarstvom već 30 godina. Od našeg voća pravimo sokove, džemove, rakije i likere. Trudimo se da ih napravimo na stari tradicionalni način kako su naše bake pripremale. Od povrća iz naše bašte pripremamo ajvar, mleveni paradajz i papriku sa medom u teglama.”

Ponudu gazdinstva Arsenijević pogledajte na njihovom listingu na našem sajtu, a za sve informacije možete se direktno obratiti i Radi na Facebook-u.

PG Šaletić

Poljoprivredno gazdinstvo Šaletić na Bazar dolazi iz Paraćina. Šaletići se bave proizvodnjom domaće slane i slatke zimnice na tradicionalan način. “Ovakav način pripreme podrazumeva proizvodnju u malim serijama i ograničenoj količini, radi što boljeg ukusa i kvaliteta. Ceo proces proizvodnje obavlja se ručno.”

Ponuda je raznovrsna. Kod Šaletića možete pronaći slanu zimnicu: ajvar, sok od paradajza, šarenu salatu, kornišone, cveklu, turšiju.. Ali i kompote i džemove, kao i slatko od pomorandže i lubenice.

Njihovu celokupnu ponudu možete pogledati na sajtu Malih proizvođača, kao i na sajtu PG Šaletić.

Šinkina teglica

Šinkina teglica na Bazar dolazi kao najbolje ocenjen proizvođač na našem sajtu. O njima smo pisali i na našem blogu, a ceolokupna redovno ažurirana ponuda dostupna je na listingu Šinkina teglica na našem sajtu.

Može se reći da ova tročlana porodica ravnomerno učestvuje u nastanku njihovih proizvoda sa Stare planine.

“Majka Vineta, zadužena je za sam proces proizvodnje i kuvanje, suprug Negovan za nabavku i branje plodova, kao i pakovanje proizvoda pre slanja, a sin Nemanja je PR Šinkine teglice i zadužen je za marketing i odnos sa kupcima.

Svi naši proizvodi su 100% prirodni i domaći. Fokus nam je na proizvodima odšumskih plodova koje beremo na Staroj planini, ali imamo i proizvode od domaćeg voća, koje je iz našeg dvorišta ili mini voćnjaka. Naše voće nije hemijski tretirano, jer mi ne proizvodimo velike količine, već koliko rodi, toliko je! Naši proizvodi pravljeni su isključivo od voća, vode i šećera i nema dodatnih zaslađivača, konzervansa, limuntusa i drugih dodataka.

Ideja da se bavimo ovim poslom nastala je kao želja da sačuvamo stare recepte ovog kraja, čime čuvamo tradiciju, običaje i nasleđe naših predaka, a ujedno vama, sladokuscima, nudimo najbolje voćne ukuse.”

Slatko različitih ukusa svi volimo, ali je prava retkost prilika da neko proba slatko od cveta bagrema, ljubičice, zove ili jorgovana. Nešto od ovoga, kao i svoje neobične namaze porodica Šinka nam donosi ove nedelje u Beograd.

Šinkinu teglicu takođe možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Pivo, vino i čaj

Možda izgleda kao spoj nespojivog, ali za predstojeću zimu, svima su nam neophodna ova tri napitka. Bilo da pripremate slavu, spremate se da idete na istu ili volite ušuškani da popijete topli napitak, na ovom Bazaru možete nabaviti domaće kraft pivo, organsko vino i organski čaj.

Zzapi pivara

“ZadrugaZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.”

Njihova piva Presedan, Trimix, Komšinicu i Levu stranu Dunava imaćete prilike da kupite na Bazaru.

O Zzapi pivari smo takođe pisali na našem blogu, a njihov rad možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtu pivare.

Vinarija Plavinci

“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:

Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.

Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.

Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.”

Detalje o proizvodnji i njhovim vinima, možete pogledati na našem blogu. Na naša pitanja odgovorio je Branislav Anđelić, njihov vlasnik. Rad vinarije, pojedinosti o proizvodima i novosti možete pratiti  na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtovima Vinarije i Malih proizvođača.

Satura Organic

Satura Organic je, pored Vinarije Plavinci, još jedan organski proizvođač učesnik ovog Bazara. Sa njima smo se družili i prethodnog puta u KC Grad, a njihovi čajevi i eterična ulja ponovo će imati priliku da osvoje srca svih posetilaca Bazara.

“SATURA sano-natura tj. zdravo i prirodno. Mi smo mali proizvođači lekovitog bilja iz Vojvodine, deo sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo biljaka koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Proizvodnja lekovitog bilja je u Srbiji slabo rasprostranjena, a još manje kao organska proizvodnja. Iz tog razloga pre 5 godina rešili smo da započnemo priču o Saturi i proizvedemo zaista zdravo lekovito bilje koje je deficitarno kako kod nas, tako i u celom svetu. Danas smo ponosni vlasnici sertifikata organske proizvodnje – i domaćeg i EU sertifikata.”

Njihov rad i detaljnu ponudu pogledajte na društvenim mrežama Facebook, Instagram, kao i na sajtovima Satura Organic i Mali proizvođači.

Sirevi

Na Bazar nam stižu i dva proizvođača sireva. Oba iz Vojvodine. I oba iz Bečeja. Dimljenu parenicu donosi nam Laslo Đerđ, a Janoš Demeter nagrađivani kozji sir.

PG Laslo Đerđ

Da li ste čuli za dimljenu parenicu – dimljeni sir poreklom iz Slovačke? Njega je u želji da vrati ukuse iz detinjstva, a sledeći primer svoje majke, pre nekoliko godina počeo da pravi Laslo Đerđ.

“Ja sam Laslo, ali me svi zovu Schultz, pošto sam rođen u Nemačkoj. Sada živim u Medenjači, gde se naš salaš nalazi. Medenjača je kao ostrvo kraj Bečeja, okružena je starim i novim tokom reke Tise. Proizvodnjom sira počeo sam da se bavim pre četiri godine dok je moja majka radila to i pre.

Zašto baš parenica? Kada sam bio dete uvek bismo pri povratku iz Nemačke svratili u Mađarsku da kupimo ovu vrstu sira. Igrom slučaja sam jednog dana dobio sirnu kulturu za mocarelu i parenicu. Zbog nostalgije za tim ukusom iz detinjstva, počeo sam da pravim handmade sireve. Naša parenica se pravi od prvoklasnog kravljeg mleka od krava koje se hrane isključivo senom od lucerke. Sireve dimimo na bukvi.”

Šta to sve Laslo proizvodi možete pogledati na listingu na našem sajtu ili na Facebook profilu gazdinstva.

PG Demeter

Prvi put na Bazar dolazi nam poljoprivredno gazdinstvo Demeter. U njihovoj ponudi kozjih i ovčijih sireva, nalazi se i jedan nagrađivan.

Na 16. Balkan Cheese Festivalu, prema glasovima žirija, u posebnoj kategoriji sireva, prvo mesto osvojilo je poljoprivredno gazdinstvo Demeter i to za dimljeni kozji sir.

“Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Demeter. Moje ime je Janoš. Od 2018. godine imamo malu farmicu koza, a od skoro i ovce. Pored sireva proizvodimo i kozje i ovčje kiselo mleko, kefir i surutku. Ove godine smo osvojili veliku zlatnu medalju novosadskog sajma za naš kozji polutvrdi sir. Ideja da se bavim proizvodnjom sireva, rodila se dok sam u Parizu i Londonu, radio u restoranima. Zahvaljući tom iskustvu, danas mogu drugim ljubiteljima sireva da ponudim svoje proizvode.”

Ponudu proizvoda možete pogledati na njihovom listingu, kao i na Facebook-u i Instagramu.

Suhomesnati proizvodi

Suhomesnati proizvodi ovog puta pristižu iz Sremske Mitrovice. Kulen, kobasicu, pečenicu i ostatak svojih proizvoda sa nama će podeliti Branka Ćasić.

Dragin kulen i kobasica

“Od reči gazdinstvo mi mnogo više volimo reč domaćinstvo. Kod nas posao vodi domaćin, a ne gazda.

Mi smo domaćini, poreklom Slavonci, na šta smo posebno ponosni, jer su iza nas generacije predaka koji su omogućili da mi danas imamo prave recepte i da tačno znamo kako i šta radimo. Za nas je domaćinska kuća ona u kojoj se poštuje tradicija, i koja svojim radom stvara trpezu za ponos i diku, a ono što je sigurno je da su naši suhomesnati specijaliteti upravo ono na šta smo jako ponosni.”

Kako nastaju sve te lepe mesne prerađevine, možete ispratiti na listingu Dragin kulen i kobasica, kao i na Facebook-u i Instagramu.

Med i proizvodi od meda

Kao zdrava poslastica za kraj ture na Bazaru, tu je med Pčelarskog gazdinstva Sporin.

Pčelarsko gazdinstvo Sporin

Propolis kapi, livadski, bagremov, med od uljane repice, med u kombinaciji sa semenom bundeve i koprive, kao i posebno popularan Imuno mix za zimske dane proizvodi su gazdinstva Sporin.

Na Bazar dolaze iz Banata, iz mesta Mali Žam, nadomak granice sa Rumunijom.

“Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Vršca. Imamo pčelinjak i veliki voćnjak (dunje, kruške, šljive). Pčelarstvom se bavimo još od 2000. godine i od tada se trudimo da autentični, prirodni i zdravi proizvodi budu na vašoj trpezi. Širimo zajedno sa našim pčelicama i medom, miris šuma i livada iz Banata.”

Celokupnu ponudu gazdinstva pogledajte na njihovom listingu, kao i profilima gazdinstva na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Torte i kolači

Za sve one koji imaju nedoumice da li da poruče ili sami prave kolače za slave i novogodišnje praznike, možda odgovor pronađu ispred štanda Dijane Bihler na Bazaru Malih proizvođača.

Torte, ljubav i ja

Iako joj je Facebook i Instagram nalog nakratko suspendovan, Dijana i dalje uspešno obaveštava i isporučuje besplatno svoje proizvode svim zainteresovanim kupcima na teritoriji grada Beograda.

“Naša priča počinje pre 10 godina. Tada sam ljubav prema slatkišima pretočila u jednu malu radionicu nazvanu Torte, ljubav i ja. Kao dete koje je odraslo na selu, naučena sam na kvalitetne namirnice. Tom logikom se vodim i kada pravim svoje proizvode. Htela sam da oni budu nešto što se pamti po ukusu. Naravno, pratimo sve moderne trendove, ali se držimo i tradicionalnih recepata. I u današnje vreme kuvamo fil na pari, šerpa u šerpi. Pored torti i kolača, pravim i razne slane đakonije. Kod nas možete naručiti proizvode za kompletno slavlje. Naša radionica se nalazi u Pančevu, ali vršimo dostavu širom Srbije.”

Ponudu radionice “Torte, ljubav i ja” možete pogledati na listingu na našem sajtu, a za sve dodatne infomacije pišite Dijani na Facebook-u.

Poslednji ovogodišnji Bazar u Beogradu

Od početka godine družili smo se u Beogradu četiri puta, po jednom na Avali i u Nišu, a decembar je ostao rezervisan za prvo gostovanje Bazara Malih proizvođača u Kragujevcu.

Tamo vas Mali proizvođači čekaju 24. decembra, u Kafe Kući 1900. Dobro došli.