ODLOŽENO! Panel diskusija: Iz grada u selo – Priče Malih proizvođača
PANEL KOJI JE TREBALO DA SE ODRŽI 16. JULA ODLAŽEMO DO DALJNJEG, ZBOG VISOKIH TEMPERATURA. NOVI DATUM ODRŽAVANJA SAOPŠTIĆEMO NAKNADNO. HVALA NA RAZUMEVANJU.
U utorak, 16. jula pričamo o životu onih koji su se iz grada preselili na selo i bave se proizvodnjom hrane.
Ukoliko razmišljate o preseljenju na selo i pokretanju svoje proizvodnje ili životu u manjoj sredini, ova panel diskusija je pravo mesto za vas.
Čućemo tri različite priče o tome kako je kada se život u gradu zameni životom na selu, a uz to se nešto i radi. U ovom slučaju proizvodi hrana, i to ona koja se danas najviše traži – zdrava i domaća.
Učesnici panela biće:
Tijana Marić, @dedina_vodenica_1892_seca_reka
Tomislav Jovanović, @rudnicki_lesnik
Zoran Jovanović, @zets_orchard
Dedina vodenica 1892
“Iza brenda Dedina vodenica 1892stojimo moj suprug Nenad i ja, a moje ime je Tijana i ja ću vas voditi kroz našu priču.
Kada smo 2021. godine rešili da svoj život u Beogradu zamenimo životom “kod kuće” spontano je i svoj “novi duh” dobila i jedna vodenica potočara u mom selu Seča Reka. Vodenica je bila u vlasništvu moje familijeviše od 130 godinai sve vreme aktivna. Osnovao je moj čukundeda Milovan, potom je njom rukovodio pradeda Velimir, a najduže moj deda Milovan koji je zanat predao nama u ruke.
Kao 5. vlasnik vodenice u porodici, prva sam žena koja se bavi vodeničarstvom, iako su moje bake imale veliku ulogu u opstanku vodenice i svojim muževima pružale podršku kao što to danas radi moj suprug meni kako bismo zajedno nosili posao. Uz podršku porodice i prijatelja, uspeli smo da renoviramo vodenicu i dovedemo u stanje svakodnevne radne aktivnosti i za kratko vreme stvorimo brend DEDINA VODENICA 1892.
Na tradicionalan način, hladnim i sporim mlevenjemstvaramonajkvalitetnija projina brašna od celog zrna belog kukuruza kao i od starih sorti belog Osmaka i crvenog kukuruza, koje su jako retke i teško su se održale do danas, a smatraju se vrlo kvalitetnim žitaricama. Tako mlevena brašna zadržavaju sve nutritivne vrednosti kukuruza.
Važno nam je da istaknemo da meljemo samo kukuruz.U vodenici nema mešanja sa drugim žitaricama, te su naša brašna bez glutena, što nas izdvaja od ostalih proizvođača brašna.
Naša misija je da stvorimo priliku što većem broju potrošača da iskuse miris i ukus jela od pravog projinog brašna, kakvo su nekada jeli naši preci. Kao i da sačuvamo ovaj stari zanat, a nas dvoje budemo primer dobre prakse mladim ljudima koji žele da žive od svog rada na selu.
Trudimo se da imamo zaokružen proces proizvodnje od sejanja kukuruza do pakovanja brašna i sve radimo pretežno ručno. Najveću pažnju posvećujemo pripremi i čišćenju (razvijanju) kukuruza za mlevenje.
Prepoznaju nas potrošači koji žele da ih ukus i miris jela od našeg brašna vrate u detinjstvo. Ali i sve veći broj mladih ljudi koji žele da u svoje navike uvrste zdravu i kvalitetnu namirnicu.
Veliku podršku dobijamo i od Društva vodeničara Srbije čiji smo član od samog početka.
Naši dalji ciljevi su razvoj vodeničarskog etno turizma kroz primanje posetilaca koji će učestvovati u nekom od procesa proizvodnje i moći da se posluže kačamakom ili projom uz proizvode iz našeg sela!
U našoj domaćoj proizvodnji imamo i Sirće divlje jabuke -DIVLJE– kao i Sirće od neprskanih starih sorti jabuka.
Brašnjavi pozdrav od Tijane i Nenada iz Dedine vodenice 1892 iz Kosjerića.”
Priče iz “Dedine vodenice” možete pratiti na njihovom Instagram profilu, a celokupna ponuda dostupna je na našem sajtu.
PG Jovanović – Rudnički lešnik
“PG Jovanović – Rudnički lešnik nalazi se u mestu Jarmenovci na Rudniku. Plantaža je registrovana 2017. godine na 3 ha. Zasađene su sorte Rimski, Ludolf i Halški Džin. Tomislav Jovanović je inženjer poljoprivrede i lično radi na svim agrotehničkim merama kako bi plantaža bila kvalitetna kao i sami proizvodi od lešnika. Imamo za sada pet proizvoda od lešnika.
Naš cilj je da se proizvodima od lešnika prepozna Rudnički lešnik kao brend na prostoru Srbije i na taj način pokaže kvalitet naših proizvoda i promoviše planina Rudnik i Jarmenovci kao mesto gde priroda daje najbolji vazduh u Evropi, i sve prirodne lepote koje se prostiru na obroncima planine Rudnik.”
Jovanovići su rasprodali sve svoje zalihe proizvoda i novu turu očekuju u novembru. Zbog toga ostanite u toku i pratite ažuriranja na rudnickilesnik.rs i njihovom profilu na našem sajtu.
ZETS orchard
“U porodičnom voćnjaku, na imanju u selu Rajković koje je u našem vlasništvu preko 150 godina, uzgajamo na moderan način retko ukusne letnje jabuke i šljive uz poštovanje prirode, ekologije i iskustva naših starih. Naše jabuke, zbog autentičnog ukusa i sočnosti, omiljena su dečija užina i jedu se sa korom. Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre na dedovini sa svojim supruzima odlučile da obnove imanje. Pa otuda “Zets”, a ono “Orchard”, odnosno voćnjak, stalo je rame uz rame, u želji da se probijemo i na inostrano tržište.
Od 2021. proizvodimo i prodajemo ukusne, jedinstvene proizvode od jabuka i šljiva iz našeg voćnjaka, koji je u konverziji u organsku proizvodnju. Za razliku od mnogobrojnih preradjivača, naše voće putuje do 100-tinak metara od voćnjaka do prostorija za preradu. Takođe proizvodimo u malim biranim serijama delikatese od oglednih voćki i od autohtonog voća sa stabala koji su preko 40 i više godina stari.
Svi Zets proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena i uglavnom bez dodatka šećera. Za pojedine proizvode gde se dodaje najviše 3% šećera na količinu voća, koristi se organski Demerara šećer od šećerne trske.”
Ponudu i aktuelnosti sa imanja u Rajkoviću, možete pratiti na sajtu Zets Orchard ili na njihovom profilu na našem sajtu.
Krokodil bar, 16. jul od 18 časova
Slušamo priče iz Kosjerića, Mionice i sa Rudnika. 
Vidimo se u utorak 16. jula u @krokodil_cafe_and_deli na adresi Karađorđeva 43, kod Brankovog mosta, ulaz sa malih stepenica, 18.00 – 20.00, dobro došli! 
Panel diskusija “Iz grada u selo” je naša četvrta panel diskusija koju organizujemo jednom mesečno, u periodu od aprila do novembra, u okviru projekta Prostori otpora – Jačanje lokalnih inicijativa koji sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan.
Pročitajte više
Panel diskusija: Proizvodnja vina u Srbiji – Priče Malih proizvođača
Panel diskusija “Proizvodnja vina u Srbiji” je naša druga panel diskusija koju organizujemo jednom mesečno u periodu od aprila do novembra, u okviru projekta “Prostori otpora – Jačanje lokalnih inicijativa” koji sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan. Učesnici na drugom panelu biće:
Branislav Anđelić – Vinarija Plavinci
Bojan Vukmirica – Janovi vinogradi
prof. dr Zorica Ranković Vasić – Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
O tome kako se pravilno podiže vinograd, koje sorte grožđa su najzastupljenije u Srbiji i kako izgleda biti mali proizvođač vina saznaćete na panelu od prof. dr Zorice Ranković Vasić sa Katedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu i od dvojice malih proizvođača vina, Branislava i Bojana.
Pridružite nam se na panelu u prostorijama udruženja Krokodil u utorak, 14. maja, od 18 – 20 h.
Obavezne prijave na sledećem linku: https://tinyurl.com/yj2cns65
Ponuda vina naših proizvođača
Kada u pretragu na sajtu Mali proizvođači upišete reč “vino”, dobićete 10 rezultata pretrage. Od vina koja nastaju u malim količinama za potrebe domaćinstva, vina u poklon paketima, do pravih malih vinarija, u zavisnosti koje i kakvo vino želite, sigurno ćete pronaći nešto po svom ukusu.
Obavezno pretražite sajt, a u nastavku teksta upoznajte se sa pričama Janovih vinograda i Organske vinarije Plavinci, čiji su vlasnici učesnici ovog panela.
Janovi vinogradi
“Vinarija Janovi vinogradi nalazi se u selu Parcani na oko četrdeset minuta vožnje od Beograda. Udaljena svega 37 km od centra grada. U našoj maloj vinariji uživaćete u degustaciji vrhunskih domaćih vina. Vinarija je trenutno u procesu konverzije ka organskoj proizvodnji.
Vina su napravljena isključivo od grožđa iz našeg vinograda. Grožđe je gajeno bez upotrebe štetnih pesticida uz puno manuelnog rada, znanja i ljubavi. Ukoliko nas posetite, upoznaćete vinara, a uz pogled na brda Avalsko-kosmajskog podrejona, uvidećete razliku između malih i velikih vinarija. Lepo vreme, proleće i priroda omogućavaju gostima da na kratko pobegnu iz gradske gužve i uživaju u prirodi i vrhunskim vinima. Dobro došli!”
Organska vinarija Plavinci
“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji:
Bez prskanja – Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i posebnom uzgojnom obliku koji omogućava prozračnost krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja – Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija
Bez obrade tla – Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose. Prostor ispod čokota se ručno obrađuje motikama.”
*Da li znate koji se sve proizvodi koriste za bistrenje vina, i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji? Želatin (svinjski ili goveđi protein), mleko, jaja, riblji mehur… Mi za belo vino ponekad koristimo bentonit, posebnu vrstu gline, a crveno uopšte ne bistrimo. U celom procesu proizvodnje od odsustva životinjskog stajnjaka u vinogradu do primene preparata u vinariji u Plavincima ne koristimo životinjske proizvode – zbog toga je naše vino 100% vegansko.
O vinariji Plavinci pisali smo i na našem blogu, pa sve detaljnije možete pročitati ovde.
Proizvodnja vina u Srbiji
Još jednom vas pozivamo da nam se pridružite na panelu u prostorijama udruženja Krokodil u utorak, 14. maja, od 18 – 20 časova.
I ponovo delimo link za prijave: https://tinyurl.com/yj2cns65
Broj mesta je ograničen. Vidimo se i dobro došli.
Panel diskusija: Žene u poljoprivredi – Priče Malih proizvođača
Iz našeg malog udruženja, ovog proleća stižu samo dobre vesti. Pokrećemo panel diskusije pod nazivom “Priče Malih proizvođača”, a organizujemo ih u okviru projekta Prostori otpora – Program jačanja lokalnih inicijativa koji sprovode udruženje Krokodil i Evropski fond za Balkan i održavaće se u Krokodilovom centru, u Karađorđevoj 43.
Prva u nizu tema će biti o ženama u poljoprivredi. Na panelu pričamo sa divnim i vrednim ženama koje se bave poljoprivredom, a izbor je ovog puta pao na:
Ana Nikodijević – Anina domaća zimnica
Jelena Topalović – Samo višnje
Vedrana Nedeljkov – PG Nedeljkov
Jelena Topalović – Samo višnje
Vedrana Nedeljkov – PG Nedeljkov
Učesnice panela “Žene u poljoprivredi”
Ana i Vedrana žive od poljoprivrede. Jeleni je poljoprivreda dodatni posao, a mi ćemo na panelu čuti njihove priče, kako su se obrele u poljoprivrednim poslovima, šta im je to iskustvo donelo, da li je sa godinama lakše ili teže i šta bi poručile nekom ko razmišlja o pokretanju svoje poljoprivredne proizvodnje. Odgovore na ova i pitanja naše moderatorke Sandre Živković, imate priliku da čujete sutra, ukoliko se prijavite putem linka ispod, jer je broj mesta ograničen:
A sada da se malo bolje upoznamo sa učesnicama panela. Ko su Ana, Jelena i Vedrana?
Anina domaća zimnica
“Dvadeset osam godina bavimo se proizvodnjom voća i povrća. Sve ono što bogata Šumadija rađa, pretvorili smo u domaće džemove, slatka, sokove, kompote, ajvare i mnoge druge đakonije. Stara sveska sa receptima, pre osam godina postala je Anina “Biblija” za pokretanje dodatnog posla od kog danas živi naša porodica.
Pripremanje zimnice po tradicionalnim receptima, poslovna deviza od koje se ne odstupa. Ukus starinske zimnice bez konzervansa i mašinske prerade. Voće i povrće od kog nastaje preko sedamdeset različitih ukusa slatke i slane zimnice ručno se secka, meša i kuva na četiri šporeta na drva.
Dobrodošli u naš skromni dom. Čašica razgovora, pogledi koji govore više od reči i neizbežna gastronomska dobrodošlica.”
PG Nedeljkov
“PG Nedeljkov se nalazi u Kaću na čelu sa dva inženjera poljoprivrede, Vedrana i Marko. 2018. godine dolazimo u Kać na dedovinu i nasleđujemo voćarsku proizvodnju koju smo diverzifikovali proizvodnjom batata i mini lubenice. U poljoprivredi smo od malih nogu, ona nas je odhranila i za nas je bavljenje poljoprivredom više od posla, to je način života. Bavimo se integralnom proizvodnjom, odgovorno i stručno proizvodimo zdravstveno bezbednu hranu pre svega za našu decu, a onda i za naše kupce.”
Samo višnje
“Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću, stari naziv je Feketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera, i ulje od koštica višanja.
Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu. Šta to znači?
Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, i u procesu smo konverzije za dobijanje organskog sertifikata, što znači da ćete piti potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera, ukusna je i slatka, i nije potrebno dodavati industrijski šećer u sok. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.
Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?
Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).
Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!
Nešto više o nama možete pogledati na sledećim linkovima: Samo višnje, sok, liker i rakija (Marka Žvaka) i Priče sa dušom.”
Pročitajte više