Bazar Malih proizvođača hrane ponovo u Nišu – nedelja 3. mart, restoran Pandora

U Nišu se Bazar Malih proizvođača hrane već treći put održava, sada već tradicionalno u restoranu “Pandora”, u ulici Lole Ribara 2. Prethodna dva Bazara ostavila su na sve proizvođače i posetioce mnoštvo pozitivnih utisaka. Posećenost je bila ogromna i zbog toga je Niš mesto u koje se uvek rado vraćamo.

U nedelju, 3. marta Nišlije će imati priliku da probaju i kupe proizvode od čak 11 proizvođača našeg udruženja. Neki od njih su tu iz okoline, ali ima i onih koji će preći pola zemlje, da svoje proizvode donesu i predstave u gradu na Nišavi.

Kao i uvek biće sireva, mesa, namaza, slatkog, zimnice, piva, vina i mnogih drugih različitih proizvoda koje prave vredne ruke naših članova.

Pripremite se, jer u Niš stižu:

• Taniero
• Vitbery
• Farma na kraj sela
• Gazdinstvo Petrović
• Gulmlek
• Zdravo kod Rusa
• Pčelarstvo Milošević
• Vinarija Plavinci
• Plave bobice Naupare
• ZZAPI pivara
• Vodenica potočara Tulare

Mlečni proizvodi i proizvodi od mesa

Kada smo rekli da će neki od proizvođača preći pola zemlje da bi učestvovali na Niškom Bazaru, mislili smo na Gulmlek, mlekaru iz Stapara kod Sombora. Na ovom Bazaru, Gulmlek je jedini koji donosi mlečne proizvode i nadamo se da će biti dovoljno sira u kačici, proizvoda po kom su prepoznatljivi.

Gulmlek 

“Mlekara Gulmlek je porodična mlekara koju je pokrenula porodica Volić u Staparu pored Sombora. Više od 20 godina proizvodimo mlečne proizvode koji nalaze put do vaših domova. Naši dobavljači su naši prijatelji i deo šire porodice. Trudimo se da obezbedimo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama kao i da negujemo tradiciju prerade mleka u Vojvodini.

Danas smo jedini proizvođač čuvenog sira u kačici koji se služio na dvoru u Beču, a postoje i priče da ga je jeo i Vinston Čerčil. Tradicionalni recept sa salaša prilagodili smo današnjem vremenu i po ovom nagrađivanom proizvodu postali smo poznati.”

Dostava se realizuje na kućnu adresu na teritoriji Beograda i Novog Sada. Dostava je besplatna, a minimum za poručivanje je iznos od 1800 dinara.

Osim sira u kačici, njihovu raznovrsnu ponudu, u koju je odnedavno stigla i domaća slatka pavlaka, možete pogledati na njihovom listingu na našem sajtu, kao i na Facebooku i Instagramu.

Farma na kraj sela

Meso nam ovog puta stiže sa farme ovaca iz sela Donja Sabanta, kod Kragujevca.

“Na samoj farmi se vrši i prerada mesa dobijenog od naših grla. U pitanju je suvo ovčije meso. Ali… Mi se ne bavimo klasičnim sušenjem mesa. Naši proizvodi su delikatesi od ovčijeg mesa i nešto slično sigurno niste probali, jer smo jedini u Srbiji koji na ovaj način proizvode. Meso pre dimljenja odstoji u vinu i začinima i predstavlja pravu gastronomsku poslasticu.

Rado smo viđeni gosti na svim bazarima, ali i vinskim manifestacijama. Možete pronaći dosta članaka o nama, pogledati profile na društvenim mrežama, a pravo zadovoljstvo nam je ukoliko nas posetite i poželite da budete naši gosti na farmi. Dobro došli. 🤗”

Šta to sve nudi Farma na kraj sela možete videti na njihovom sajtu ili na listingu na sajtu Mali proizvođači. Takođe ih možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, a nedavno ih je posetio i Lovac na ukuse, pa pre Bazara i taj prilog možete pogledati na njegovom YouTube kanalu.

Zimnica

Kad pričamo o zimnici, obično mislimo na one zalihe omiljene hrane koje napravimo da u njima uživamo tokom hladnih dana. Da bi toga uvek imalo dok ne stigne proleće, na ovom Bazaru pobrinuće se Vesna Petrović iz Brusa.

Gazdinstvo Petrović

“Mi smo gazdinstvo Petrović i nalazimo se u podnožju Kopaonika. Bavimo se uzgojem voća i povrća na 1300 metara nadmorske visine, gde zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Sve što proizvedemo je od voća i povrća koje je uzgajano sa puno ljubavi i pažnje, bez pesticida. Plodovi se pažljivo biraju i prerađuju, tako da se sačuva njihov bogat ukus. Naši proizvodi se prave po tradicionalnoj recepturi i upakovani su u staklenu ambalažu kako bi sačuvali prirodan ukus i miris. Pravimo proizvode za sve generacije koje žele da se hrane zdravo i kvalitetno.”

Već smo pisali o tome kako je Vesna Petrović poznata je u našoj grupi po svom ajvaru, zimnici i posebno sokovima. Šta sve pravi i donosi u Niš, možete pogledati na sajtu gazdinstva, njihovom listingu i društvenoj mreži Instagram.

Zdravo kod Rusa

“Zdravo kod Rusa je mala porodična firma nastala od poljoprivrednog gazdinstva. Već 11 godina se bavimo uzgojem lešnika i oraha na svojim plantažama. Nalazimo se u Obrežu kod Varvarina, podnožje Juhora, leva obala Velike Morave, centralna Srbija. Donosimo vam zdrave namaze od orašastih plodova, kao i još dosta domaćih specijaliteta.”

Bogatu ponudu kremova, koji mnogi po ukusu porede sa Nutelom možete pogledati na sajtu Mali proizvođači i društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Plave bobice Naupare

Dušan Zamahajev, dolazi nam iz sela Naupare kod Kruševca. Već smo se družili na jednom od Bazara u Beogradu i tada su posetioci mogli da probaju dve vrste njihovog džema od borovnice.

“Posvećeni smo uzgoju borovnice u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, uz primenu Global G.A.P. sistema kvaliteta. Naš cilj je da pružimo zdravu i ukusnu borovnicu koja je uzgajana na održiv način. Polja su pažljivo odabrana i negovana, a berba se vrši ručno kako bi se osigurao najbolji kvalitet. Sva borovnica koju proizvodimo je sveža i lokalno proizvedena. Uzgoj borovnice nije samo posao, već i strast. Odlučni smo da nastavimo porodičnu tradiciju uzgoja kvalitetne hrane i da radimo sa pažnjom prema prirodi i proizvodima. Verujemo da se to odražava u ukusu i kvalitetu naše borovnice. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim proizvodima ili načinu uzgoja, slobodno nas kontaktirajte.”

Ponudu i način dostave plavih bobica i proizvoda od njih, možete pogledati na listingu na sajtu Mali proizvođači, kao i na Facebook profilu gazdinstva, a o plavim bobicama iz Naupara pisali smo i na našem blogu.

Domaći sokovi, pivo i vino

Jedna od posetiteljki oktobarskog Bazara, podelila je sa nama svoje utiske koje smo preneli u okviru teksta u Blog sekciji na sajtu, rekavši da je Niški Bazar nešto što se može objasniti sa vrlo malo reči “I bazar i pazar”. Ovaj martovski neka ima novi moto: “I iće, i piće.”

Kako smo predstavili već nekoliko proizvođača koji donose hranu, vreme je da nabrojimo i one koji će događaj upotpuniti i nekim pićem. Domaće sokove donosi Vitbery iz Kragujevca, organsko vino stiže iz vinarije “Plavinci”, a kraft pivo domaće proizvodnje dolazi nam iz Borče.

Vitbery

“Mi smo firma Vitbery iz Kragujevca, proizvodimo hladno ceđene sokove premium kvaliteta. Voće od kojeg cedimo sokove ne sme biti tretirano/prskano mora biti prve klase, ne sme da sadrži trulež. Svi naši sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, bez vode, bez veštačkih boja i aroma.

Naši sokovi ne služe da utole žeđ, već služe za uživanje u čarobnim ukusima samog voća i da nahrane organizam svim vitaminima, mineralima i ostalim nutrijentima, kako bismo uvek bili zdravi i nasmejani. Svi naši sokovi poseduju analize sertifikovane laboratorije za bezbednost hrane i pića. Takođe posedujemo analizu sa Beogradskog Instituta da su nam sokovi na tržištu najbogatiji antioksidansima. Naše sokove mogu svi piti, bez starosnog ograničenja.”

O načinu dostave i kako možete poručiti prave domaće sokove od jagode, jabuke, borovnice, maline, kupine, aronije i višnje možete se informisati na listingu na našem sajtu, kao i na društvenoj mreži Instagram.

Vinarija Plavinci

“Vinarija Plavinci je prva srpska vinarija sa organskim sertifikatom za vino. Naša misija je da korišćenjem tradicionalnih metoda i najnovijih naučnih saznanja proizvedemo kvalitetno vino bez ikakvih štetnih dodataka, idući korak dalje od zvaničnih zahteva za sertifikaciju u organskoj proizvodnji.”

O detaljima proizvodnje i njihovim vinima, možete čitati na našem blogu. Rad vinarije, pojedinosti o proizvodima i novosti možete pratiti  na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtovima Vinarije i Malih proizvođača.

ZZAPI pivara

Ukoliko želite da vidite, kako izgleda jedna prava zadruga, pratite rad ZAPPI zadruge iz Beograda.

“ZadrugaZZAPI Beograd je kraft pivara u Borči, mala u gabaritima, velika u snovima. Osnovana od strane tri žene i dva muškarca koji dele iste strasti – pivo, hranu, druženje i putovanje. ZZAPI je strogo patrijahalna zadruga u kojoj muškarci kuvaju, a žene prodaju.”

Njihova piva Presedan, Trimix, Komšinicu i Levu stranu Dunava imaćete prilike da kupite na Bazaru.

O Zzapi pivari smo takođe pisali na našem blogu, u tekstu naslova “ZZAPI zadruga Beograd – dobro pivo za dobre ljude”, a možete ih pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i na sajtu pivare.

Sosevi

Za kraj svakog dana, ali i jela, treba da se dobro začini.

Taniero

Sosevi domaće proizvodnje do Niša neće daleko putovati, jer stižu iz Niške Banje. Pravi ih Aleksandar Tanić i moći ćete da birate između ljute selekcije, slatko ljutih soseva, ali i onih sa šljivom i čokoladom.

“Mi smo malo gazdinstvo iz Niške Banje koje je bavi proizvodnjom i preradom čili papričica, voća i povrća proizvedenih na našem gazdinstvu. Iz ljubavi prema kuvanju nastao je naš brend TANIERO. I uz nekoliko već prepoznatljivih proizvoda često izbacimo i neki specijal u manjoj seriji. Naše proizvode spremamo i pakujemo na tradicionalan način, bez upotrebe aditiva.”

Ponudu Taniero soseva, pratite na listingu na našem sajtu, ali i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Med i proizvodi od meda

Kako to obično biva, najslađe dolazi za kraj. A za ljubitelje zdravih poslastica, nema bolje opcije od meda. Uz med, Miloševići, jedini pčelari na ovom Bazaru, u ponudi imaju i pergu i propolis, kao i različite vrste čajeva.

Pčelarstvo Milošević – med sa Stare planine

Miloševići iz Knjaževca svoj med redovno donose na naše Bazare. Sada su ponovo među svojima, u Nišu.

“Pčelarstvo Milošević se bavi pčelarstvom 25 godina. Bavimo se uzgojem pčela i proizvodnjom svih pčelinjih proizvoda. Nalazimo se u podnožju Stare planine, u blizini Knjaževca, selo Gornja Kamenica. Trudimo se da unapredimo proizvodnju i ponudimo autentične proizvode. Već dugi niz godina smo članovi SPOS-a (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i u sistemu smo dobre pčelarske prakse. Izlagači smo na sajmu meda na Tašmajdanu 21 godinu. Pčelarstvo Milošević vam nudi bogatu paletu pčelinjih proizvoda, preko meda i imuno mešavina pa sve do čajeva ubranih na padinama Stare planine.”

Miloševiće upoznajte klikom na neki od sledećih linkova:Pčelarstvo Milošević, Instagram, Facebook.

Brašno

Kada na Bazaru obiđete sve proizvođače i kupite sve što je potrebno za jedan dobar nedeljni ručak, nikako uz to ne treba izostaviti i toplu pogaču ili starinsku proju. Da biste to napravili, savetujemo da odaberete neko ili više vrsta brašna mlevenih na vodenici potočari porodice Jaćović.

Vodenica potočara Tulare

U kategoriji brašna, po prvi put na jednom od Bazara Malih proizvođača svoje proizvode doneće nam iz sela Tulare porodica Jaćović. Njihova vodenica potočara, koja se nalazi na Backoj reci, melje žito već 150 godina.

“Kukuruzno, ražano, pšenično i ječmeno brašno proizvode se od naših žitarica koje uzgajamo na njivama u selu Tulare. Heljdinu žitaricu nabavljamo sa padina planine Kopaonik, budući da nije moguće uzgajati je na našoj nadmorskoj visini.

Cela zrna žitarica tradicionalno meljemo na isti način kao što su to radili i naši preci u vodenici na vodeničkom kamenu koji pokreće snaga vode. Prednost ovog načina proizvodnje je hladno i sporo mlevenje kod koga ne dolazi do pregravanja brašna kao kod električnih mlinova. Na taj način čuvaju se hranljivi sastojci, uključujući vlakna, minerale,vitamine, i brašno sadrži manje ugljenih hidrata i šećera.”

Ponudu brašna i pojedinosti o proizvodnji možete pogledati na listingu na našem ili na sajtu vodenice.

Vidimo se u Pandori, 3. marta. Dobro došli. 

Sjenički proizvodi Harisa i Nermine – kako izgleda mlečno carstvo Pešterske visoravni?

Haris i Nermina su mladi bračni par iz Sjenice. Posle studija u Novom Sadu, vratili su se u rodno mesto i započeli proizvodnju svojih sada već nadaleko poznatih sjeničkih proizvoda. Tako počinje njihova priča.

Povratak iz Novog Sada u Sjenicu

– Tokom studiranja u Novom Sadu, često su nam roditelji slali pakete hrane iz naših krajeva. To bismo delili obično na faksu, a kasnije i kroz posao. Shvatajući sve veći značaj hrane i prirode, dosta često smo se pitali šta mi tražimo ovde gde smo sada. Taj neki pokušaj da se posle studija ostane u velikom gradu, nije nam bio pozitivan. Sve više se rađala želja da se čovek vrati kući. Pogotovo što radiš i opstaješ, odvojen od porodice.

– Hajde da imaš siguran i stabilan posao, da ne mariš, a mi nismo mogli da zaradimo koliko se trošilo na plaćanje režija i ostale životne potrebe. Spakovali smo se i kroz dva dana se vratili sa svim koferima. To su nam bili najteži dani u životu, jer nismo ni slutili da će posle toga krenuti sve uzlaznim putem. Ne treba kriti i dok smo bili tamo, neki dinar bismo uspeli da zaradimo.

– Naši pošalju ili kad idemo kući pokupimo porudžbine pa podelimo. I tada smo imali ime jedno jedino iza koga i danas stojimo, a to je ime “Sjenički proizvodi“. Opet, želim da se vratim na jednu najbitniju stvar. To je kada nas je jedna gospođa pozvala da se učlanimo u grupu i kada smo krenuli sa prodajom naših proizvoda. Kasnije smo otvorili radnju, dobili ćerkicu i uz božiju pomoć i volju krenuli uzlaznim putevima.

Život pre “Sjeničkih proizvoda”

Pre nego što su se iz Novog Sada vratili kući, Haris i Nermina su se, pored studentskih obaveza bavili i sezonskim poslovima. Branje malina, čišćenje semena paprike i ostali sezonski poslovi karakteristični za krajeve Zapadne Srbije.

Život u velikom gradu, stalna jurnjava, činjenica da postaješ stranac u braku, da se ne osećaš prijatno u mestu gde živiš i na kraju kada shvatiš da to nije ono što si želeo u životu, bila je prekretnica za povratak kući.

– Kada dolaziš iz male sredine treba vremena da se sve poklopi. Na primer, mi iz manjih sredina dolazimo jedni drugima u posetu bez najave. Najviše nam je falila ta neka jednostavnost. Rekao bih da se u gradovima živi nekako veštački. Ne mogu ja koji sam odrastao na njivi i radio na pijaci celo detinjstvo da budem komercijala.

Počeci Sjeničkih proizvoda – Haris i Nermina ponovo kod kuće

Želja da otvore svoju radnju, kod Harisa i Nermine postojala je i dok su živeli u Novom Sadu, ali tada nije bilo uslova za to. Planirali su i proširenje porodice i u slučaju da se to desi, znali su da bi sav teret posla kao što su računi, prodaja i održavanje robe, pao na Harisa. Međutim, dva, tri meseca nakon povratka, prilikom jedne posete lekaru, Haris i Nermina usput pronalaze i lokal koji će uskoro postati njihova radnja za prodaju sjeničkih proizvoda.

Sve ovo desilo bi se možda i ranije, da Haris zbog infekcije korona virusom nije proveo 12 dana u užičkoj bolnici čekajući na oporavak.

Ni njih dvoje nisu zaobišli komentari poput onih zašto su se mladi i obrazovani vratili na selo i gde tu vide perspektivu. Uprkos tome, Haris i Nermina su istrajali. I sada, nakon dve i po godine postojanja njihove prodavnice u Prijepolju, iz nje niko nije izašao nezadovoljan.

– Bilo kakva greška da se desi: ne odgovara proizvod, pokvari se ili slično uvek vraćamo novac. Mislim da zbog toga i opstajemo.

Nermini roditelji su se i ranije bavili proizvodnjom sjeničkih specijaliteta, ali u manjoj meri. Sada je u mali biznis uključena cela porodica. Harisovi otac i brat, Nermini roditelji i njena sestra. Zbog obima posla, svi priskaču u pomoć kada treba.

Šta su to sjenički proizvodi?

Ponuda proizvoda Harisa i Nermine obuhvata stari sjenički sir, mladi sir, papriku sa pavlakom, kupus sa pavlakom, maslac, kajmak, maslo, sitni sir i pavlaku. A kako nastaju neki od tih proizvoda?

Paprika sa pavlakom pravi se tako što paprika stoji u salamuri najmanje 14 dana. Nakon toga se pakuje sa pavlakom u posude od jedan, dva i pet kilograma. Kupus se pripremi, posoli i ostavi da prenoći. Narednog jutra meša se sa pavlakom. Stari sir stoji mesec dana, do mesec i po, dok ne dobije potpuni oblik i čvrstoću. Tek tada se pakuje.

Najbrže do trpeze može stići mladi kajmak. Uveče se ostavi, ujutru posoli i već narednog dana može u prodaju. Mladi sir, takođe je jedan od proizvoda koji su za kratko vreme na trpezi kupca, dok stari zgoreli sir, mora odstojati bar mesec dana.

Haris i Nermina nabavljaju mleko u okolini. Imaju čoveka zaduženog za otkup, a isplatu vrše na svakih 15 dana, što ističu, dosta znači.

Dostava sjeničkih proizvoda

Haris ima redovne dostave za Beograd i Novi Sad. U radnji, pored proizvoda koje sami prave možete kupiti i kiselo mleko, jogurt, pršutu, sudžuk, kiselu surutku.

– Uvek se desi da prilikom dostava nekome nešto treba da ponesemo. Dosta ljudi nam se javi sa željom da kad krenemo ponesemo sveže meso. To su proizvodi koji se godinama proizvode i izrađuju na ove tradicionalne načine. Potražnja se širila i baš ove dve, tri  godine smo dosta napredovali.

– Veliki problem je kad imamo veliku potražnju, a nema dovoljno proizvoda. A i nema nas dovoljno uključenih u posao, da sve ispoštujemo. Tako da je sve stvar dogovora. Svaki dan si vezan za radnju od ujutru do uveče. Nekada nam fali sati. Dešava se često da krenem za Beograd ujutru u 3, podelim robu, vozim 15, 20 sati i vratim se da punim paprike celo veče. Tako spojimo 2 dana rada gotovo bez pauze. Svašta se dešava, trudimo se uglavnom da ispoštujemo sve, iako je nekada stvarno preteško.

– Bukvalno nam dete odrasta u putu. Nekada je ne vidim po dva dana, a živimo zajedno. Skoro sam video jednu lošu stvar. Dete od 2 godine neće kod mene, pa sam morao i tu da promenim neke stvari. Sada je bolje. Ima dosta sitnog posla koji mora da se odradi. Da se pošalje paket, da se pripremi plastika, da se sir stalno održava, a nema mnogo ljudi, niti možeš stalno da se osloniš na nekog.

Omiljeni proizvod i proširenje proizvodnje

Kao omiljeni proizvod Haris ističe mladi kajmak. Kako sam kaže to je njihov biser. Proširenje proizvodnje ne planiraju, prvo iz razloga što imaju problem sa manjkom mleka, zbog smanjenja stočnog fonda, a i zbog toga što žele da se drže onoga što dobro znaju i po čemu su prepoznatljivi.

Njihova prodavnica nalazi se u Prijepolju , na putu ka manastiru Mileševa. Radno vreme je od 8 do 18 časova uveče. U Sjenici takođe ljudi dolaze, uzimaju proizvode. Obično se jave svi dan ranije, da se dogovorimo oko svega.

Poruka za male proizvođače i one koji to žele da budu

Za našu grupu, Haris i Nermina saznali su saznali slučajno. Učlanili se i počeli polako da grade odnose i međusobno poverenje sa ljudima koji su od njih kupovali proizvode.

A šta je to što bi poručili onima koji tek planiraju da započnu svoju proizvodnju i da se možda vrate na selo?

– Samo osmeh i vera uz čisto srce. Da bog nafaku za sve. Pošten odnos sa ljudima i nema zime. Treba verovati. Prilikom prvog dolaska u Beograd, imao sam samo 3 dostave. Bio sam u minusu, nisam ni gorivo pokrio, ali već  drugi put bilo je 11 dostava. Danas posle svega, ne mogu da dostavim svima koji su zainteresovani. Nekad imam i po 40, 50 dostava.

Haris, Nermina i naše udruženje

– Želeo bih da vam kažem da Vas sve jako volimo. Da ste nam u početku, u suštini sve pružili. I vi administratori i naši dragi članovi. Žao mi je što smo daleko, što nije čovek blizu da može da se više druži i viđa. Hvala vam puno.

Ukoliko vam se dopala priča Harisa i Nermine, njihovu ponudu i cene možete pogledati na listingu, na našem sajtu, ali nemojte se ljutiti ukoliko zbog obima posla ne mogu da ispoštuju trenutnu potažnju za njihovim proizvodima, o čijem kvalitetu u našoj facebook grupi, a i na sajtu, govore mnogi zadovoljni korisnici koji se stalno vraćaju po još.

Kada ste u prolazu kroz Prijepolje ili Sjenicu, svratite u njihovu prodavnicu i podržite ovaj mladi bračni par, koji se hrabro upustio u posao koji im iziskuje, ne samo vreme, već i veliki i posvećen rad i trud, da najbolji sir i kajmak, simbol Peštera i ovog dela Srbije, stigne do svake trpeze zainteresovanih kupaca širom zemlje.

Demeter sirevi – od Pariza i Londona, do farme u Bečeju i zlatne medalje Novosadskog sajma

Janoš Demeter jedan je u nizu nagrađivanih proizvođača našeg udruženja. Ali, ono što je za njega specifično jeste činjenica da nikada pre početka proizvodnje kozjih sireva, nije imao koze, niti se bavio nekim drugim oblikom poljoprivrede. Ni on, niti bilo ko iz njegove porodice.

To što se trenutno može nazvati tvorcem dimljenog kozjeg sira koji je dobio zlatnu medalju Novosadskog sajma i što je osvojio prvu nagradu na Balkan Cheese festivalu, posledica je njegovog višegodišnjeg radnog iskustva u restoranima u Parizu i Londonu, ali i truda koji je uložio da napravi najbolji mogući sir, po povratku u Bečej.

– Radio sam u Parizu i Londonu po luksuznim hotelima restoranima i tu sam probao jako puno vrsta sireva, posebno kozjih i tu sam ih i zavoleo jako. Posle toga sam video neku reportažu o nekoj maloj farmi koza i tu me to zagolicalo. Niko pre mene u porodici nije se bavio  poljoprivredom. Nismo imali nikad nikakve životinje, mada smo mi kao deca uvek voleli da imamo nešto u dvorištu.

Nagrade

Kako nastaju Demeter sirevi?

– Da bi napravili dobar sir najpre moramo imati kvalitetno mleko. Naravno, neko znanje i puno, puno strpljenja. Mnogo mleka sam bacio dok sam uspeo napraviti nešto što mi se sviđa.

– Proces je dosta dugačak. Prvo, potrebno je hraniti te životinje kvalitetno da bi nam dale što kvalitetnije mleko. Ja mislim da se tu rešava najveći deo. Jednom mi je jedan stariji čovek rekao: “Što ti ne bi pojeo, nemoj ni životinji dati.” Toga se držim.

Ishrana koza i briga o njima

– Jako puno je do ishrane životinja i mislim da je higijena na prvom mestu. Od štale, pa do mlekare. Ja pravim samo te polutvrde sireve, obične i dimljene. Ostavljam ih na zrenje, zavisi, mesec i po dva, tri, pet…Ali iskreno meni se najviše sviđa kad je star oko dva meseca. 

– Trenutno o životinjama brine jedan moj drugar. On je oko životinja, a ja sam se maksimalno posvetio proizvodnji sireva i prodaji.

• S obzirom da su njegovi sirevi za kratko vreme postali popularni i da su ljudi prepoznali njihov kvalitet, pitali smo Janoša da li planira proširenje proizvodnje.

– Trenutno imamo taman koliko prodamo, ali planiramo neko proširenje, pa za koju godinu i mini mlekaru. 

Demeter sirevi u inostranstvu

Kako se dobar glas daleko čuje i sirevi Janoša Demetera uspeli su da pređu granice naše zemlje i da, za sada samo u Evropi, steknu verne kupce i obožavatelje koji se stalno javljanju za nove količine.

– Imam neke drugare koji rade po Austriji i Nemačkoj. Nosili su svojim gazdama sireve kao poklon i od tada stalno naručuju. 

Nove etikete PG Demeter

PG Demeter i Mali proizvođači

Kada smo u saradnji sa našom dizajnerkom Jelenom odlučili da jednog od proizvođača iz našeg udruženja nagradimo besplatnim dizajnom za etikete, slučajni izbor pao je na Janoša.

– Nove etikete se jako sviđaju. I meni i kupcima. I tu bih se jos jednom zahvalio i vama i Jeleni koja ih je dizajnirala.

Nagrade za kozji sir

– Osvojio sam prošle godine veliku zlatnu medalju Novosadskog sajma za moj polutvrdi sir i tu sam se jako, jako iznenadio. Prijatno naravno. Baš, baš nisam očekivao ništa. 

– Zatim se desila i prva nagrada na Balkan Cheese Festivalu za moj dimljeni kozji sir i to u ozbiljnoj konkurenciji. Trenutno je baš taj dimljeni kozji sir najpopularniji. 

Kako poručiti?

Ukoliko ste ljubitelji polutvrdih, dimljenih sireva i još kozjih, poljoprivredno gazdinstvo Demeter je pravo mesto za vas. Pregled ponude Janoševih sireva, dostupan je na njegovom listingu na našem sajtu. A možete ga pratiti i na društevim mrežama Facebook i Instagram.

Upoznajte “Harmonije panonije” – proizvodnja Immuno craft sirupa sa medom

Od svih ličnih priča malih proizvođača do sada napisanih na ovom blogu, ova pred vama je jedna sa najviše žara, upornosti i vere u ono što čovek želi i radi. Svaka rečenica i svako slovo koje je nastalo kasno u noć nakon što Anita, koja je sa suprugom Laslom osnovala brend “Harmonije panonije” uspava dete i završi sve svoje obaveze govori o tome sa kojom posvećenošću su oni ušli u ovaj poduhvat i kako veliku želju imaju da im ideja uspe.

– Harmonije Panonije je proizvodnja craft sirupa na bazi livadskog meda koju smo, sasvim slučajno, pokrenuli suprug Laslo Toth i ja (Anita) u Novom Sadu, na proleće 2022. godine. U periodu koji je tome prethodio, imajući u vidu celokupnu situaciju koji smo pretrpeli tokom nedavne pandemije, svojski smo se trudili, naročito zbog deteta, da porodičnu ishranu baziramo na što zdravijim namirnicama.

Tako smo na proleće te godine odlučili da za naše potrebe napravimo sirupe od mirisnog cveta zove i drugog lekovitog bilja. Koristili smo zdrave i korisne sastojke. Ceđeni limun i livadski med, bez dodataka šećera, limuntusa, konzervansa ili bilo kojih drugih aditiva. Rezultat su bili vrlo zdravi i ukusni napici, za koje smo dobili prijateljske sugestije da ih ponudimo široj okolini.

Ubrzo smo registrovali gazdinstvo i odlučili da koristimo resurse iz naše bašte u Budisavi. Budisava je selo nadomak Novog Sada. Tu se nalazi porodična kuća mog supruga sa velikim placem, neprskanim voćnjakom i bagremovim šumarkom unutar. A krije i pregršt stabala zove, omiljene vojvođanske poslastice! I više nego dovoljno za početak.

Netretirano voće i lekovito bilje iz našeg uzgoja bili su osnova za veću proizvodnju i plasiranje proizvoda na festivalima i noćnim bazarima. Poduhvat je bio uspešan, jer smo dobijali pozitivne reakcije od strane novih kupaca. I svaki pozitivan feedback nam je davao ‘vetar u leđa’.

Naziv brenda “Harmonije panonije”

– Od perioda kada smo svoje prve proizvode plasirali na tržištu nismo bili zadovoljni nazivom koji smo prvobitno osmislili za naš brend. I suprug i ja smo obožavaoci raskoši prirode, lekovitog bilja sa naših prostora i zdravina koje nude. Bili smo sigurni da ćemo vremenom iznjedriti naziv koji je autentičan i koji može da iznese ono što želimo da naši proizvodi zapravo predstavljaju. Želeli smo i da promenimo vizuelni identitet brenda koji zastupamo. 

U tome nam je mnogo pomogla talentovana dizajnerka Milana Đurđević, koja je naše ideje doslovno pretočila u prelepo dizajnirane nalepnice u obliku arhaične vojvođanske kućice. Od tada naša saradnja traje i razvija se u odnosu na rast i potrebe samog brenda, što iziskuje mnogo truda i vremena.

Pored već prepoznatljivih kariranih krpica koje smo vezivali na flaše, s kojim smo želeli da naglasimo domaći “craft”, ručno pravljen proizvod, došli smo na ideju da za naziv iskoristimo balans i harmoničnost sastojaka koje koristimo u sirupima, uz med iz vojvođanskih košnica. Igrali smo se rečima i došli do rešenja: Harmonije Panonije, Immuno craft sirupi sa medom. Pčelica je postala deo logoa, a prepoznatljiva vojvođanska kućica deo nalepnice na proizvodima.

Proizvodi “Harmonije panonije”

Kombinovanje sastojaka

– Ideje nam dolaze udruženo. Dok ja kombinujem arome lekovitog bilja, po njihovoj podvrsti, svrsi i upotrebi, mirisnim notama i ukusu, o kombinacijama voća sa đumbirom, ili bobičastom voću ideje se nadovezuju. Laslo vodi računa da proizvod bude što boljeg kvaliteta u odnosu na to gde nabavljamo ili beremo. I da je u samom sastavu sirupa voće što koncentrovanije. Da ga što bolje obradimo, da može da se iskoristi ceo plod i njegovi najzdraviji delovi. Isprobavamo mnogo puta dok proizvod ne dovedemo do savršenstva. Često se dogodi da u narednoj seriji proizvodnje nađemo način da još poboljšamo sastav. Tako dolazimo do stalnih receptura, lakše i organizovanije pripreme proizvoda.

Oboje smo pristalice blagodeti i raskoši ukusa koji dolazi iz lekovitog korena đumbira, tako da pretpostavljam da bismo birali neki od proizvoda tog tipa, kao omiljeni. Možda upravo mešavinu korena đumbira i korena kurkume. Lekovito bilje pruža nežnije, a takođe bogate arome i njihove kombinacije postaju neverovatne. Izdvojila bih mešavinu jestive lavande angustifolie sa matičnjakom ili limunovom travom, koja već treću godinu postaje omiljeno osveževajuće piće naših pratilaca, pogotovo tokom letnjih meseci. Nedavno smo izneli arome sočne kruške sa prirodnim ručno rađenim ekstratom ruzmarina, koja je podgrevala prazničnu atmosferu mnogih domova u našem gradu.

Ali kao što gotovo svakodnevno svedočimo utiscima kupaca, ukusi su veoma različiti i svako bira svoje omiljene arome na osnovu zdravstvene dobrobiti ili eksplozije ukusa iz sirupa čije arome dodatno oslobađaju ceđeni limun i ukusni livadski med.

Uloga livadskog meda u nastanku proizvoda “Harmonije panonije”

– Proizvodnja se zasniva na obradi svežih sirovina i kombinovanju tih pažljivo odabranih sastojaka sa ceđenim limunom i visoko kvalitetnim livadskim medom. Med koji poreklom dolazi iz Zapadno – Bačkog okruga, specijalnog rezervata prirode “Gornje Podunavlje” i nagrađivanog pčelarskog gazdinstva Kuruc, sa dugogodišnjom tradicijom.

Upravo ovi pažljivo odabrani i izbalansirani sastojci su recept za dobar imunitet dece i odraslih, a tajna leži u načinu proizvodnje. Konsultujući se sa tehnolozima i analizirajući komponente spoznali smo kako da u procesu hladne pasterizacije velikim delom sačuvamo prirodom date vitamine i minerale, a pogotovo benefite koje nam pruža livadski med.

Svaki sastojak koji koristimo u proizvodnji je na svoj način prepun blagodeti. Čak i ukoliko krenemo od jabuke, kruške, kajsije, dunje, ili pak cvekle i šargarepe, opšte su poznati vitaminski i mineralni sastavi svakog od njih ponaosob. Posebno se ističu bobice poput crne zove, šipurka, divlje kupine, maline, aronije ili borovnice. Često ih kombinujemo, a med i limun ih u svakom sirupu pojačaju i ujedine. Kada se još obradi lekovito bilje ili koren đumbira,  za ljubitelje ima pun efekat.

Berba zrna zove

Proširenje proizvodnje

– Proizvode smo reklamirali organizujući degustacije direktno na prodajnom štandu. U časopisu “Sensa” je u avgustu 2022. godine objavljen članak o nama, o našoj priči, čime je takođe poraslo interesovanje za našim proizvodima. Urednica i lektorka su isprobale sirupe na štandu prilikom izlaganja na jednom festivalu u Beogradu i odlučile da nam posvete nekoliko stranica u magazinu.

Jedan od većih izazova je bio udovoljiti dečijem ukusu. Ali naš immuno sirup je odlična prirodna alternativa mnogim fabričkim proizvodima. Najbolji feedback je zagnjureno dečje lice u čašu soka ispred našeg štanda, dok ga pije naiskap.

Voće, lekovito bilje, povrće ili bobičasto voće koje koristimo u proizvodnji je neprskano, pažljivo birano prilikom berbe ili kupovine. Neki od sastojaka su organskog porekla. Svi proizvodi su 100 % prirodni i bez dodatog šećera.

Program za jačanje imuniteta

– U međuvremenu smo razvili “Program za jačanje imuniteta” koji se sastoji iz: 

1. Immuno craft sirupi sa medom (8 dl)
2. Immuno craft sokovi (3 dl)
3. Immuno boosteri u teglicama (320 g)

Immuno craft sirupi, sokovi i boosteri su zaista ukusni. Svojim vitaminskim i mineralnim sastavom ujedno služe za jačanje imuniteta dece i odraslih.

Sirupi su bez šećera, konzervansa, limuntusa ili bilo kakvih aditiva. 100 % prirodni proizvodi na bazi livadskog meda. Sadrže 1/3 livadskog meda, 1 – 1,5 dl ceđenog limuna. Zatim u odnosu na vrstu, sirup sadrži celu pulpu voća (jabuka, kruška, dunja, kajsija, višnja) ili bobičastog voća kao što su malina, divlja kupina, aronija, šipurak. 

Može da sadrži i ručno pravljen ekstrakt lekovitog bilja (menta, žalfija, kopriva, zdravac, kamilica, lavanda angustifolia, matičnjak, ruzmarin…), ili povrća (cvekla, šargarepa).

Trudimo se da u proizvodnji koristimo što više organskih sirovina, a cilj našeg zalaganja je ponuda ukusnih i prirodnih rešenja bez štetnih sastojaka.

Immuno craft sokovi su nakon dobrog mućkanja spremni da vam izoštre čula i pruže dodatnu energiju tokom napornog dela dana. Trenutno imamo 7 vrsta na raspolaganju.

Immuno busteri u kombinaciji sa obrađenim svežim bobicama divlje kupine, pulpe i koštice limuna, korenom đumbira i kurkume, ili aronije i maline, preliveni livadskim medom postaju staklenke koje mogu biti sjajni saveznici u jačanju imuniteta.

Đumbir i limun u službi bustera organizma

– Koštica limuna je bogata esencijalnim ili etarskim uljima, vitaminom C, i antioksidantima koji neutrališu negativan uticaj slobodnih radikala. Busteri takođe sadrže vlakna koja podstiču metabolizam i ubrzavaju varenje. Konzumiraju se najefektnije ujutru na prazan stomak (1 kašičica), jer se lakše apsorbuju hranjive materije. Pružaju dodatnu energiju.

I naravno, nezaobilazan sastojak naših proizvoda je đumbir. Taj čudesni đumbir.

Đumbir u sebi sadrži dosta vitamina i minerala, a ono što je najbitnije – đumbir jača naš imuni sistem i štiti nas od različitih infekcija i upalnih procesa. Podstiče sposobnost organizma da se izbori sa virusima na najbolji mogući način. Deluje kao odličan antioksidans. Uništava slobodne radikale koji oštećuju naše ćelije.

Zahvaljujući kombinaciji aktivnih supstanci naših preparata na bazi đumbira, limuna i meda, oni postaju preventivna sredstva za jačanje otpornosti organizma. Ne sadrže toksične materije, pa se zato mogu svakodnevno koristiti. Pogotovo uz dodatak organske kurkume, koja ubrzava metabolizam, čisti telo od toksina, a gde udruženo sa đumbirom, limunom i medom postaje opasna prepreka virusima i bakterijama da uplove u organizam.

Poteškoće i anegdote

– Tokom proizvodnje smo često suočeni sa mnogim poteškoćama, ali svemu pristupamo vrlo savesno i ozbiljno. U početku dok je Robert (4,5 god) bio mlađi, morali smo da sačekamo da zaspi, da bismo prionuli na proces proizvodnje. Dešavalo nam se da završimo pred zoru ili u jutarnjim časovima. Odmora je bilo tek toliko da možemo da stanemo na noge. Suprug pored ovog našeg zajedničkog poduhvata ima i stalni posao, tako da je teško iskombinovati nabavku, obradu sirovina i samu proizvodnju. I pri tome provesti kvalitetno vreme sa detetom, naći vremena za prijatelje i druge aktivnosti. Sada je situacija nešto drugačija, imamo potrebno iskustvo i lakše se organizujemo, pogotovo što možemo da računamo i na pomoć deteta. 

Poteškoće su dolazile i prilikom reklamiranja proizvoda kroz festivale i noćne bazare na lokalu, a pogotovo u drugim gradovima. Jedan od razloga je što smo ponekad bili prinuđeni da vodimo dete sa sobom. Jedina osoba na koju se oslanjamo je moja majka, a kada se dogodi da  nije u mogućnosti da pređe 80 km da bi čuvala unuka, nemamo drugi izbor. Lepa su iskustva na festivalima. Upoznali smo mnoge dobre ljude, saznali pregršt korisnih stvari, lepa sećanja nas vezuju za mnoge gradiće i varoši. Ima i onih drugih sećanja, koja nam sada deluju smešno, ali tada to nikako nije bio slučaj.

Berba žalfije

Nepostojeći festival

– Jesenas smo, na primer, natovareni kutijama do krova, sa detetom, krenuli put vojvođanskog salaša, gde je bio organizovan jedan festival najavljen kao popularan događaj, u cilju očuvanja tradicije.

Kada smo stigli na mesto događaja, vođeni navigacijom kroz polja, atarske puteve i vagaše, čuđenju nije bilo kraja, a pravi šok smo doživeli kada smo shvatili da je najava čista varka. Izlagači su okretali svoja vozila i vraćali se odakle god da su pristizali. Neko je lepo obrnuo novac od uplaćenih kotizacija za štandove koji nisu ni postojali. Videli smo čaršafe preko starih traktorskih guma, gde nam je bilo ponuđeno da postavimo proizvode.

Neko bi rekao da smo samo naivni, ali nama se događaj prema najavi činio čudesnim. I svakako bi podržao neku našu priču da se zapravo i realizovao. Ipak, dan smo iskoristili na najbolji mogući način, pridruživši se mnogim drugim proizvođačima na drugom festivalu koji se održavao u istom danu, 50 km dalje od ovog.

“Harmonije Panonije” u Insbruku

U novembru prošle godine sedam sirupa iz naše proizvodnje se podsredstvom našeg dobrog prijatelja obrelo u tirolskoj oblasti Austrije. U gradu Innsbruck, koji se nalazi u središnjem delu Alpa. U jednom od restorana poznatog zimskog ski centra, organizovana je degustacija naših proizvoda od strane vlasnika restorana, menadžera, glavnog kuvara i pomoćnog osoblja.

Dobili smo stručan feedback za svaku vrstu sirupa i komentare od svakog člana ponaosob. Bili smo presrećni jer je opšti utisak bio odličan. A dobili smo i neke smernice i savete koje smo ozbiljno shvatili i pokušali da ih implementiramo u recepture.

“Harmonije Panonije” u Insbruku

Planovi za budućnost “Harmonije panonije”

– Da sumiram, potpuno smo se posvetili ovom poslu, zanemarujući naša prethodna lična i stručna usavršavanja. Dodir sa prirodom zaista zaceljuje i to je nešto što nas vodi i inspiriše.

Laci i ja smo u ovaj posao uplovili sami, oslonjeni jedno na drugo, vođeni idejom koja je za relativno kratak period uzela maha. Ponosni smo i zahvalni, iako imamo velikih ulaganja. Na neki način je ovaj posao postao i model našeg funkcionisanja. Imamo još mnogo planova, maštamo o spajanju ukusa biljnih kombinacija. Mnogo nas toga čeka da otkrijemo i ponudimo.

 Želim da kažem da je sve moguće, i da ne odustajete od dobre ideje. Od svojih želja i snova. Biće teško, ali prebrodi se. Na koncu se raziđu oblaci, ako ustrajete.

Mali proizvođači i “Harmonije panonije”

Ukoliko vam je priča Anite i Lasla bila zanimljiva i inspirativna, spisak njihovih proizvoda možete pogledati na listingu, na našem sajtu. Šta sve novo prave i rade možete pratiti i na društvenoj mreži Instagram.

Priključite se njihovoj harmoniji sa prirodom.

Webinar, četvrtak 8. februar – Proizvodnja i sertifikacija hrane bez ostataka pesticida

U četvrtak 8. februara putem platforme Google meet, održaće se Webinar pod nazivom “Proizvodnja i sertifikacija hrane bez pesticida” u organizaciji udruženja Mali proizvođači hrane u Srbiji i sertifikacione kuće RMS 001.

Svedoci smo da se u prethodnoj godini dosta pričalo o pesticidima. O njihovoj prekomernoj upotrebi i nedozvoljenim količinama koje su se mogle naći u hrani. Količina, odnosno ostaci pesticida u hrani su zakonom regulisani, tako što je definisana maksimalno dozvoljena količina ostataka pesticida. Međutim, kada govorimo o štetnosti pesticida po zdravlje ljudi, dolazimo do pitanja kako da oni budu sasvim iskorenjeni.

Kako se proizvodi hrana bez ostataka pesticida? Da li je to moguće u današnje vreme? Šta podrazumeva sertifikacija hrane bez ostataka pesticida i kako se sertifikat dobija? Ali i koji su sve negativni uticaji upotrebe pesticida u proizvodnji hrane? Koliko im je vremena potrebno da se razgrade u prirodi i u organizmu? Koliko daleko mogu da dosegnu posledice upotrebe i na koji način ih svesti na minimum? Šta su alternative i kako do njih doći?

To su samo neka od pitanja na koja ćemo na ovom webinaru pokušati da odgovorimo.

Naš partner na ovom webinaru je sertifikaciona kuća RMS 001. Na Instagramu ih možete pronaći pod imenom @bez.ostataka.pesticida, a imaju i svoju Facebook stranicu. RMS 001, pored sertifikacije proizvoda bez ostataka pesticida, bavi se i sertifikacijom po GlobalGAP standardu i sertifikacijom proizvoda sa geografskim poreklom. Ispred sertifikacione kuće obratiće nam se gospodin Nikola Damljanović.  Tokom webinara ćete, između ostalog, imati priliku da sami postavite pitanja i dobijete odgovore koji vas interesuju vezano za ovu temu.

Pridružite nam se da zajedno učimo o pesticidima i kako da hrana koju jedemo dokazano i proverno ne sadrži pesticide, niti njihove ostatke!

Prijavite se putem forme https://docs.google.com/…/1FAIpQLScMizN5Xq1…/viewform i dobićete mejl sa linkom za uključenje na webinar.

Vidimo se 8. februara u 18h!

Zadruga AlmaRosa i brend Suština – šta te dotiče, to te se tiče

Koliko ste puta uhvatili sebe da kada o nečemu pričate izgovorite “u suštini”. Šta je za vas suština? U sprskom jeziku postoji nekoliko sinonima koji mogu zameniti reč suština: srž, bit, poenta, esencija, ključna stvar, svrha. I jedno lepo objašnjenje: “Suština je nešto glavno u nečemu.” A kada je nešto glavno u nečemu, koliko je važno davati mu na značaju najbolje objašnjava krilatica, a i način proizvodnje proizvođača čiju priču danas delimo. Poljoprivredna Zadruga AlmaRosa i brend Suština – šta te dotiče, to te se tiče.

(Za)drugarstvo AlmaRosa i Suština

• Kako ste odlučili da naziv brenda bude „Suština“?

Angažovali smo našeg prijatelja, profesora industrijskog dizajna na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu. U samim razgovorima na temu našeg koncepta, (za)drugarstva, saradnje i načina ostvarivanja, previše se puta pojavila reč „suština“ tako da nam je, oduševljen našom vizijom, proizvodima i životnim pristupom, napravio logo i brend „Suština“… Potpuno besplatno.

• Možete li nam nešto više reći o samoj zadruzi Alma Rosa?

Zadruga AlmaRosa je nastala kao sled razvojnog puta grupe ljudi u procesu pronalaženja svoje prave prirode. Epilog je bio jedinstvena saradnja i približavanje samoj prirodi i njenim čarima. Čvrsto verujući da se sve dešava sa razlogom, da nema slučajnosti i da je savršenstvo u jednostavnosti, jednom prilikom smo naišli na malu dolinu na samom obodu Nacionalnog parka Fruška Gora. Omeđenu sa jedne strane lipovom, a sa druge strane bagremovom šumom, punom žbunova samoniklog divljeg šipurka… I ostali zatečeni prizorom. Duboko dotaknuti samom pojavom i krajolikom, povezivanje je bilo istotreno i bez dvoumljenja, krećemo u „odnos“ sa divljim šipurkom.

Suština i njene kreacije

• Imate jako zanimljive proizvode. Kako ste došli na ideju da proizvodite liofilizovani prah?

Intuitivno. Znali smo od ranije za samu tehnologiju i njene prednosti. Ali i za činjenicu da svaka klasična obrada šipurka podrazumeva visokotemperaturne tretmane koji degradiraju nutritivni sastav samog šipurka, kao i da izostavlja celovitost. Liofilizacija, te potom i mlevenje, nam je omogućila da dođemo do jedinstvenog proizvoda koji, posle obrade, sadrži gotovo sve vitamine, minerale, mikroelemente i ostale nutrijenete celovitog divljeg šipurka (opna, pulpa i semenke) kao i originalna biljka. Zato naše proizvode zovemo kreacijama.

• Koji vaš proizvod vam je omiljeni, a koji je kupcima?

Svakako liofilizovani prah (u oba slučaja). Sam sastav, jedinstvenost i nesvakidašnji, izuzetan ukus, čini ga omiljenim i nama i kupcima.  Mada, mnogi (već sada stalni kupci) nazivaju naš džem/namaz „najboljim na svetu!“.

Podela posla i proces proizvodnje

• Ko sve učestvuje u proizvodnji? Kakva je podela posla?

Naš koncept i pristup je uslužna proizvodnja kroz saradnju sa profesionalcima u svojoj branši. Proverene male (artisan) manufakture i druge zadruge.

• Kakav je vaš proizvodni proces?

To je mala tajna. Suština je da su sve kreacije nastale obradom divljeg šipurka na nižim temperaturama kako bi se zadržao što originalniji nutritivni sastav. Kao i da je divlji šipurak bran u vreme sadržaja najviših nutritivnih vrednosti. Do svih saznanja smo dolazili kroz stručnu literaturu, neka ranija iskustva i istraživanja i konsultacije sa naučnim kadrom sa relevantnih fakulteta.

• Koliko vremena je potrebno za nastajanje jednog vašeg proizvoda kao što je namaz od šipurka ili recimo liofilizovani prah?

Nekoliko dana. Suština je da se sirovi divlji šipurak obradi u što kraćem roku od samog branja, kako bi nutritivna vrednost bila maksimalno očuvana.

Zašto da biramo Suštinu?

• Šta vas izdvaja od drugih proizvođača u istoj kategoriji?

1. Posebnost našeg divljeg šipurka koji je bran samo sa jedne lokacije na samom obodu Nacionalnog parka Fruška Gora. Na vrhuncu nutritivnog sastava, dvostruko selektovan i obrađen u što kraćem vremenskom periodu.
2. Inovativni proces branja i proizvodnje koji omogućava maksimalne nutritivne vrednosti. Naš namaz ili preliv sadrži 60 mg vitamina C na 100g proizvoda, što je više od iste količine limuna.
3. Tradicionalni pristup sa inovativnom recepturom koja daje izuzetne gastronomske karakteristike naših kreacija.
4. Jedinstvenost naše premijum kreacije – liofilizovanog praha od celovitog divljeg šipurka sa gotovo istim nutritivnim vrednostima kao i sveža sirovina.

Zanimljivosti

• Koje su neke zanimljivosti u vezi sa vašim poslovanjem, proizvodnjom, anegdote, nešto po čemu vas ljudi pamte?

Pre svega naša autentičnost i originalnost… Naša krilatica je „šta te dotiče, to te se tiče!“ I odnosi se na jedinstveni poslovni pristup gde je profit pre svega posledica, a ne svrha našeg poslovanja. Mi se, pojedinačno, nikada nismo bavili poljoprivredom ili poljoprivrednom proizvodnjom, ali smo koristili ranija iskustva iz drugih branši. Povezivali se sa iskusnim lokalnim znalcima iz sličnih oblasti delovanja i intuitivno sproveli kompletan poslovno-proizvodni proces.

Iskreno, kome god smo prilazili i predlagali saradnju, niko se nikada nije bavio obradom šipurka, ali su oduševljeni našim pristupom, idejama i sagledavanjima, pristajali na saradnju.  Uz svu moralno-pravnu odgovornost možemo reći da je ceo ovaj poduhvat, bukvalno bio „Kroz trnje, do zvezda“. Jedan skok u veliku neizvesnost, naoružani samo verom u sebe i uverenjem da nas srce sigurno vodi „pravim“ putem (kako god to nekome zvučalo). Naravno, jako dobro smo izučili i proučili sve potrebne aspekte standardne proizvodnje i karakteristika divljeg šipurka, kako bi uopšte mogli inovirati. Opet, jedno je teorija, a drugo realnost tj. praksa.

Proširenje proizvodnje

• Da li uspevate da zadovoljite trenutnu potražnju?

Uglavnom… Naši proizvodi su većinom skuplji od konkurencije. Zbog kompleksnije proizvodnje i poštovanja visokih standarda, tako da se izdvaja posebna klijentela koja traži vrhunski kvalitet i sastav.  Najviše su to žene srednjih godina sa razvijenom svešću o važnosti kvaliteta ishrane i koje kupuju proizvode za sebe i svoju porodicu i decu.

• Da li planirate proširenje proizvodnje, ukoliko za to postoje mogućnosti?

Da, umereno. Postoje ozbiljna interesovanja iz inostranstva.  Iz Austrije, Nemačke, Rusije. Pregovori su u toku, ali je obim i lokacijski ograničen jer se čvrsto držimo visokih standarda u eksploataciji sirovine. Planiramo svakako proširenje asortimana pre svega u domenu liofilizacije na druge sirovine, kao što je organska celovita muskatna tikva, iz sopstvene proizvodnje. Zapravo, praktično smo je već realizovali, te je zvanično puštanje u „etar“ pitanje dana.

Anegdote i saveti budućim proizvođačima

• Postoji li neka anegdota u vezi proizvodnje? Možete je podeliti sa čitaocima.

U suštini, sve je ovo jedna velika „anegdota“ u koju je retko ko od ljudi oko nas verovao. Ostalo je istorija.

• Da li imate neki savet za početnike koji se bave istim poslom?

Ako vam je motivacija razvoj klasičnog biznisa, nemojte ulaziti u ovu avanturu.

• Šta je najvažnije da zna neko ko se bavi proizvodnjom i preradom voća i povrća?

Vrhunsko poznavanje prirodnih ciklusa, proizvodnih procesa i biti spreman na reviziju svakog sledećeg isplaniranog koraka. Mi se bavimo organskom proizvodnjom i divljim biljem… velike su razlike u odnosu na klasično, konvencionalno gajenje koje se može bolje kontrolisati i gde je uticaj čoveka veći.

Suština i Mali proizvođači

• Kako ste saznali za Male proizvođače i šta vam je donelo članstvo u udruženju?

Od samih vaših početaka koristimo usluge raznih proizvođača. Članstvo nam je donelo bolju vidljivost.

Ponuda Suštine

Rad poljoprivredne zadruge AlmaRosa i razvoj brenda Suština, možete pratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram, ali i na njihovom sajtu i sajtu Malih proizvođača.

Upravo na tim mestima možete pogledati i njihovu ponudu visokokvalitetnih proizvoda: liofilizovani prah od celovitog divljeg šipurka, namaz od divljeg šipurka, preliv od divljeg šipurka i liofilizovani prah od muskatne bundeve.

Birajte pažljivo, jer što vas dotiče, to vas se tiče.

ZETS Orchard – organski voćnjaci iz Rajkovića kod Mionice

Zets Orchard je jedan od najvećih proizvođača sorte jabuka Ivana. Pored organske proizvodnje jabuka, na gazdinstvu Joksimovića, u selu Rajković, kod Mionice, ova porodica inženjera koji su hrabro uplovili u poljoprivredničke vode, proizvodi i šljive i druge sorte jabuka i od istih pravi različite aromatične namaze, sokove, soseve, kremove i sirće. 

U svet ZETS voćnjaka na kratko nas je uveo Zoran Joksimović. Jedan od vlasnika, čijoj supruzi i njenoj sestri možemo da zahvalimo za većinu proizvoda koje ovo gazdinstvo ima u ponudi.

• Imate vrlo upečatljivo ime i logo. Da li Vas ljudi često pitaju šta je bila inspiracija za isto?

Da. Imanje je dedovina dveju sestara, moje supruge i njene rođene sestre, koje su prepustile vođenje i investicione strategije svojim supruzima. Naziv ZETS (dva zeta sa nastavkom “s” koje čini množinu na engleskom). Orchard ili voćnjak na engleskom je taktički potez da se brend približi i stranim kupcima. Logo je uradio ekspert za dizajn Zoran Borenović koji je dočarao kuću koja se nalazi usred voćnjaka i valovitost kraja u kome se nalaze voćnjaci. Kuće na uzvisini vidljive su iz podnožja kada se prilazi iz Mionice. Neki strani posetioci i mi od milošte kraj zovemo Srpska Toskana tako da logo oslikava realni ambijent imanja.

ZETS Orchard – domaći brend u porastu

• Kako ste došli na ideju da pravite svoje proizvode i da ih brendirate?

Jabuke i šljive smo zasadili 2014/15.  godine sa idejom da zasadi prate organski način proizvodnje i eventualno u nekoj budućnosti prerastu u malu domaću radinost koja ima proizvode od svog voća. Tako da pored plasmana voća imamo i neki svoj karakterističan proizvod. Nas četvoro smo po struci inženjeri i trebalo je mnogo vremena da ovladamo poljoprivrednim problemima i steknemo iskustvo. Prvo u proizvodnji voća, ćudljivom prirodom i neizvesnim tržištem.

Uz preveliki trud uz naš stalni posao i saradnike i pomoćnike na imanju profitabilnost voćnjaka nikako da se pomakne sa pozitivne nule. Investicija je oveća da bi se sve prepustilo samo slučaju i prirodi, tako da smo uz ozbiljniju analizu došli do zaključka da je vreme da se pokrene prerada. S obzirom na ogromnu konkurenciju raznih proizvođača klasičnog asortimana od voća, mi smo odlučili da krenemo drugim putem i da radimo na tzv. butik proizvodnji zdravijih prerađevina od voća sa akcentom na kvalitet i specifičnost ukusa.

Ne predajemo se, znamo da nije trzište lako osvojiti, ali verujemo u kvalitet i da će vremenom doći i do ozbiljnije prodaje. Do sada smo u životu vodili razne ozbiljne projekte pa smo i ZETS Orchard-u ozbiljno pristupili. I vidimo maleni pomak svake godine od početka prvih proizvodnih prerađivačkih koraka od jeseni 2021.

Upotreba šećera u ZETS proizvodnji

•  Zašto je Demerera šećer koji koristite u proizvodnji bolji od ostalih industrijskih šećera?

Svi šećeri imaju sličnu kalorijsku vrednost, ali od načina prerade zavisi faktor štetnosti. Šećeri koji se najmanje prerađuju i najsličniji su stanju u kome se nađu u prirodi su mnogo lakše svarljivi i manje štetni u odnosu na rafinisane šećere. Vodeći na listi najmanje prerađenih je Demerera šećer od šećerne trske, koja se širom sveta gaji i dalje na tradicionalni način. Uglavnom organski jer prirodni uslovi to dozvoljavaju. Srećom naše voće ima dovoljno slasti. Većina naših proizvoda je bez trunke bilo kakvih zaslađivača i šećera. Mi dodajemo Demerera šećer samo u manjem broju proizvoda, svega 2-5%. I to samo ako nam je potreban prema receptu iz razloga hemijske reakcije koju prirodnim putem ne možemo dobiti od samog voća.

,,William’s Pride” i Ivana, jabuke sa ZETS imanja

• Po čemu se jabuka ,,William’s Pride” razlikuje od ostalih sorti, osim po hrskavosti?

William’s Pride je letnja jabuka sa posebnim karakteristikama. Boja je tamno bordo, sa maglom koja karakteriše šljive. Ukus je poput jedre Honey Crisp jabuke sa eteričnim mirisom najlepše dinje. Te karakteristike joj daju specifičan ukus koji je jedinstven na svetskom tržistu.

• Čiji je ona glavni sastojak kada pričamo o vašim proizvodima?

Naš aromatični namaz od jabuka ili tzv. puter od jabuka. Naš puter od jabuka je glavni sastojak za naš BBQ sos koji ima preko 20 organskih sastojaka, uključujući naš sok i sirće od jabuka.

• Da li posedujete i neke druge sorte na svom imanju?

Jabuka ,,Ivana” je srpska sorta slatko kiselkastog ukusa, koja je najprisutnija u svim našim proizvodima. Imamo i oprašivače koji su zaslužni  za prelepo jabukovo sirće.

ZETS nadevi – spoj domaćeg voća i indijskih začina

• Koja je Vama omiljena i koju biste preporučili kao najbolju za pitu od jabuka?

Ivana je nakisela i odlična je za pite. Zato je ona vodeća u našem nadevu za tzv. pitu za 5 minuta.

•  Šta to čini posebnim vaš nadev od šljiva?

Prvo i osnovno je da naše voće od voćnjaka do kuhinje putuje najviše par stotina metara i prerađuje se odmah pošto je ubrano.To je
naravno moguće u uslovima butik proizvodnje gde se prerada vrši svakodnevno u manjim količinama. Naša šljiva Čačanska lepotica, srpski ponos, je krupna, jedra i ne previše slatka. To omogućava da se postigne pikantniji ukus. Umesto vode za nadev dodajemo naš sok od jabuka. Tako da je blago želatinirana masa karakterističnog ukusa. Sve je to upotpunjeno kombinacijom organskih začina koji nisu zastupljeni na Evropskom kontinentu već dolaze iz daleke Indije i Kariba. Probajte, uverićete se.

•  Ko je glavni tvorac ideja za kombinacije ukusa?

Na puteru od jabuka zajednički su radile sestre nekoliko godina dok nisu došle do ,,pobedničke” formule. Ostali recepti su tvorevine moje supruge, koja je pasionirana kuvarica i hrabro proba i sprema jela koja dolaze iz raznoraznih svetskih kuhinja. Iskustva sa raznih putovanja i raznolikost kuhinja koje smo oprobali su osnova i inspiracija za njene kreativne recepte.

Favoriti kuhinje Zets Orchard

• Da li imate najdraži proizvod i ukoliko da, koji je?

Svako od nas ima svoj favorit. Meni je teško da izdvojim, ali jednostavno ne mogu više da jedem fine sireve bez našeg Aromatičnog namaza ili Sirop de Rajković. Mozda neverovatno zvuči, ali guščiju, pileću i druge paštete vrlo često kombinujem sa Sosom od šljiva Peking i Čatnijem od smokava. BBQ sos upotrebljavamo i kao marinadu i umak, kao dodatak mesu, ribi i povrću u svakoj prilici. Moja svastika naginje puteru od jabuka i Rajković namazu od divljih krušaka i jabuka i naravno Delikatesu od cepkanih šljiva koji se pravi po receptu njihove bake. Moja supruga ima malo rafiniraniji ukus od nas tako da ona izdvaja Krem od šljiva i Mirabelu, namaz od džanarika sa bademima. Moj pašenog najvise uživa u pitama od naših nadeva. Naša deca i njihov sin posebno ističu BBQ sos koji se koristi u svakoj
prilici.

•  Šta je najveći favorit kupaca?

Uz sok i sirće, BBQ sos je favorit. Tu su pri vrhu i aromatični namaz, delikates od cepkanih šljiva, peking sos i sirop de Rajković.

•  Šta je prvo što je izašlo iz Zets orchard kuhinje?

Pored probne serije soka od pre nekoliko godina, ZETS je otpočeo u jesen 2021. proizvodnju sa puterom od jabuka, BBQ sosom,
nadevom i pireom od jabuka.

Zets Orchard za domaće i strano tržište

• S obzirom da je na sajtu vaša priča dostupna pored srpskog na još tri svetska jezika, da li Vam se javljaju stranci i kakve su njihove reakcije na vaše proizvode ukoliko su imali priliku da probaju?

Za sada smo imali prilike da se susrećemo sa strancima na raznim bazarima. Utisci su pozitivni, a izbor pri kupovini je vezan za to da li nose kući ili nekome na poklon kao suvenir iz Srbije. Ili kupuju da probaju i uživaju uz razna jela, sireve, pršutu i vino ili kao slatke namaze. Kada kupuju na poklon traže da je proizvod autentičan srpski, tako da to najčešće bude neki od voćnih namaza.

• Kakve su reakcije naših ljudi?

Šarenolike. Naši utisci su da i dalje Srbija naginje klasičnoj kuhinji meso, krompir i salata tako da se tu lako prepozna BBQ sos. Takođe se
pije jako mnogo sokova i naš koji nema nikakvih dodataka je pridobio stalnu publiku. Sirće je na glasu zbog bukea koje ima i naravno zbog zdrave note koja mu se pripisuje. Ostali proizvodi imaju biranu klijentelu koja je otvorenija da proba i koristi nešto novo i ceni jedinstvenost i kvalitet ukusa i sastojaka.

Inovacije iz ZETS kuhinje – kako do ukusnog kolača bez mnogo truda?

• Umeju li potrošači da cene inovacije u svetu hrane?

Da, oni koji vode računa o kvalitetu su mahom naši kupci šarene palete proizvoda. Oni tradicionalniji se drže poznatih ukusa i kupuju zato što je kvalitetnije, prirodnije i zdravije i ne smeta im ako proizvod nije presladak kao na primer klasičan dzem. Mlađi ljudi, popularno zvani milenijci su najšira klijentela koji su otvoreniji kulinarskim izazovima. Ono što je interesantno sestre su mislilile da je nadev od jabuka i šljiva dobitna kombinacija za zaposlene domaćice koje na brzinu mogu da spreme kolač bez mnogo truda. Fil je tu, uz kore po želji vrhunska američka pita, bečka štrudla ili francuski kolač su veoma brzo spremni za rernu i posluženje.

Probali smo mnoge tzv. američke pite od jabuka po raznim kafićima i restoranima po Beogradu, ispitijući tržiste. Zaključak je da nijedna ne liči na tradicionalnu pitu sa jabukama. Popularni “apple crisp” švapski kolač odomaćen na severo-američkom tržištu, u Srbiji poznat kao krisp od jabuka, nažalost nije ni nalik originalima. Naše nadeve cene ljudi koji ne žele da jedu kolače sa puno šećera i žele da osete prirodan i jedar ukus voća.

Nove ZETS ideje i Mali proizvođači

• Imate li u planu neke nove proizvode i kombinacije ukusa?

Da. Imamo. Moja supruga u test kuhinji u Torontu uvek nešto proba i smišlja. Ove godine smo zasadili oveću baštu sa raznim organskim povrćem i začinima. Ideja je mnogo, realizacije su u planu za ovu i sledeću godinu. Takođe nas na jesen čeka sadnja bobičastog voća koje će poslužiti i kao dodatna prirodna barijera za našu organsku proizvodnju voća. Planiramo i proizvode od bobičastog voća, takođe sa minimumom ili bez sećera.

U kraju ima kvalitetnih vinarija sa kojima sarađujemo i koristimo njihova vina za pojedine proizvode. U planu je da se ta saradnja nastavi i da se pojavi vise voćnih kremova, preliva za kolače koji će vremenom naći kupca. Kada bi znali koliko je chia puding jednostavan i zdrav slatkiš obogaćen prelivom od našeg voća više bi kupovali te proizvode. Brzi tempo života ne ostavlja mnogo vremena za kuvanje. ZETS razmišlja uvek kako da obogati svakodnevnu ili vikend kuhinju prosečnog domacinstva i oslobodi vreme provedeno u kuhinji, a podstakne da se spremi sveže, zdravije i maštovitije.

•  Šta Vam je donelo članstvo u udruženju Malih proizvođača?

Marketing i prvi izlazak na tržište. Razmenu iskustva i podršku od onih koji su se već ustalili i prešli taj trnoviti put. Iako za sada nema vidnih finansijskih rezultata, podršku da istrajemo osećamo od članova sa kojima održavamo kontakt. To nas podstiče da se ne predajemo.

•  Kakve utiske nosite sa naših bazara? Da li su Vam oni doneli neka korisna poznanstva i
  razmenu iskustava sa drugim proizvođačima?

Ti bazari su nam doneli veoma korisna poznanstva i iskustva. Sjani lideri i članovi tima Mali proizvođači.

Ponudu Zets voćnjaka možete pogledati na njihovom ili na sajtu Mali proizvođači. Takođe ih možete pratiti i na društvenim mrežama Facebook i Instagram. Neki od njihovih proizvoda dostupni su i u prodavnicama zdrave hrane, ali ukoliko volite kupovinu iz fotelje, sajt je prava opcija za poručivanje domaćih i egzotičnih proizvoda koji će na vašu adresu, stići pravo iz Rajkovića.

Crveno carstvo paprike – gazdinstvo Stevanović iz Gornje Lokošnice

Iako bogata jedinstvenim selima, Srbija ima jedno koje se ipak izdvaja od drugih. Lokošnica (Donja i Gornja), najpopularnije selo Jablaničkog okruga može se pohvaliti paprikom i to onom koja uspeva samo na tom području. Crvena lokošnička paprika, venčara, nizača ili kozji rog. Sve su to nazivi za ovu vrstu paprike koja svakog septembra od Lokošnice pravi centar sveta.

Tada se ovde održavaju “Dani paprike”, manifestacija koja iz godine u godinu privlači sve veći broj posetilaca.

Vekovima duga tradicija nizanja i sušenja paprike opstala je i danas u preko 200 domaćinstava koja se i dalje bave proizvodnjom. Nažalost u opadanju, ali i dalje u želji da proizvod koji imaju opstane.

Grad Leskovac može se pohvaliti sa čak tri proizvoda koja imaju zaštićeno geografsko poreklo: leskovačko roštilj meso, leskovački domaći ajvar i leskovačka ljutenica. Jedan od njih uskoro bi mogla da bude i paprika lokošnički kozji rog.

U sklopu serijala Nacionalne geografije “Evropa odozgo” jedna epizoda posvećena je upravo crvenoj slatkoj paprici i selu u kom jedino tako dobro uspeva. Autori su je i nazvali žilom kucavicom Lokošnice, gde se godišnje proizvede preko 60000 kilograma ove paprike.

PG Stevanović – Gornja Lokošnica

Današnjom pričom vodimo vas u Gornju Lokošnicu, na gazdinstvo porodice Stevanović. Svoju priču sa nama podelio je Stefan.

Po čemu je posebna lokošnička paprika? Šta je potrebno uraditi kako bi se ona plasirala na inostrano tržište?  I sa kojim se to problemima susreću lokalni proizvođači, saznajte u tekstu koji je pred vama.

• Može li se nekako opisati lokošnički kozji rog? Kakva je to paprika i šta je to izdvaja od ostalih vrsta paprike?

– Kozji rog je legendarna leskovačka paprika, autohtone vrste paprika koja uspeva isključivo u našem kraju. Koristi se isključivo za pravljenje aleve, tucane paprike, ali i za sušenje i punjenje. Odlična je u kuhinji zbog svoje jedinstvene arome, prodornog i jakog mirisa, što je izdvaja od svih ostalih (domaćih i uvoznih), koje su sve više prisutne na tržištu. Čak pojedini prodavci prodaju uvoznu papriku, tvrdeći da dobijaju papriku dobijenu od vrste kozji rog.

• Šta mislite da je glavni razlog što ona uspeva samo u Lokošnici?

– U konsultaciji sa mnogim stručnjacima, došlo se do zaključka da se ne može tačno utvrditi šta prija datoj vrsti u našem predelu. Većina njih veruje da je u pitanju neka vrsta mikroklime koja je idealna za uzgoj ove vrste paprike.

Sušenje paprike – put od njive do tanjira

• Kakav je proces sušenja paprike kod vas? Opišite ga.

– Sam proces sušenja paprike je poprilično zahtevan. Nakon same berbe i nizanja paprike, venci sa paprikom se kače na zidovima građevina, predstavljajući neki vid „prirodne fasade“. Nakon par nedelja, vence selimo u sušaru (na drva), gde se zatim paprika suši do maksimuma, ali da pritom ne pocrni i ne izgubi aromu. Potrebno je danonoćno loženje vatre i održavanje unutrašnjeg vazduha na indentičnoj temperaturi sa minimalnim varijacijama. Nakon toga se paprika melje.

• Možete nam opisati put paprike, od njive do tanjira.

– Sam proces startuje u rano proleće. Tada počinjemo sa setvom semena u plastenicima, negovanjem i pripremom za buduću sadnju na otvorenom. Sredinom maja, kada to dozvole vremenski uslovi, krećemo sa sadnjom rasada na otvorenom. Nakon toga, skoro čitavo leto navodnjavamo dva puta nedeljno papriku (ukoliko je sušno leto), zatim je štitimo od raznih bolesti, okopavamo od trave itd. Nakon što paprika uzri, krećemo sa berbom i nizanjem. Zatim ide proces sušenja i na kraju dobijamo gotov proizvod, začinsku papriku.

• Da li je vi sušite u sušarama ili prirodno?

– Neophodno je dosušavanje u sušarama, jer prirodnim putem ne može da se dovede do minimuma vlage, ma koliko bila povoljna godina za to.

• Ko sve učestvuje u proizvodnji?

– U prosecu proizvodnje učesvtuje čitava porodica (4 člana), a na godišnjem nivou angažujemo i određeni broj radnika (koje je sve teže naći) kada je to potrebno.

Podela posla na gazdinstvu Stevanović

• Kakva je podela posla?

– Što se tiče same podele posla, ne obraćamo pažnju na to. Svako od nas zna da radi bilo koju vrstu posla, tako da se uklapamo spram slobodnog vremena, a ne vrste posla koji treba da se obavlja.

• Koliko je vremena potrebno da se paprika sasvim osuši prirodnim putem?

– Ne mogu precizirati koje je vreme u pitanju, ali to je jako teško, da ne kažem nemoguće,  jer to zahteva jako velike temperature u septembru i oktobru, a da leto pritom nije kišovito.

• Gde je idealno da stoji paprika kako bi se prirodno osušila? Zašto se kači baš na zidove kuća?

– Što se tiče mesta za sušenje, vencima najviše pogoduju otvorene tavanice, zbog strujanja vazduha, velike toplote, ali i zidovi zbog toga što je paprika izložena direktnom suncu. Zbog toga uvek gledamo da venci budu okačeni na sunčanoj strani kuće.

• Koliko je vremena potrebno da se naniže jedan niz paprike?

– To je jako diskutabilno pitanje, jer nijedan venac ne sadrži isti broj paprika. Brzina zavisi od krupnoće paprika, tvrdoće drške na paprici, ali ponajviše od brzine samog nizača. Recimo, kada je godina kišovitija, drške su daleko čvršće i teže za probadanje iglom.

“Dani paprike” u Lokošnici

• Učestvujete li na „Danima paprike“? Da li nam možete reći nešto više o toj manifestaciji?

– Ja lično ne učesvtujem na datoj manifestaciji, jer ne vidim svrhu, to je neko moje mišljenje. To je jedna jako lepa manifestacija za ljude koji prvi put vide tako nešto, ali to je nama svakodnevica. O datoj manifestaciji možete dosta toga naći na internetu, čak smo prošle godine bili na programu National Geography.

• Da li je istina da uzgoj ove paprike zahteva angažovanje tokom cele godine?

– Naravno da zahteva. Sa proizvodnjom se kreće ranog proleća, završava se u novembru, a nakon toga se stalno lože sušare i čiste paprike koje dalje vezujemo u paketićima od 10 suvih paprika.

• Uspevate li da zadovoljite potrebe tržišta?

– Uspevamo da zadovoljimo potrebe tržišta, ali nam posao kvari uvozna paprika koja se gaji industrijski, bez ikakvih tradicionalnih načina proizvodnje, bez ikakve arome, ali jeftinije cene, što je kupcima na našem tržištu itekako bitno. Međutim, borimo se koliko možemo, videćemo do kada ćemo moći.

• Do kada obično traju zalihe lokošničke paprike iz jedne sezone?

– Proizvodnju smo usaglasili sa potrebama, tako da zalihe iz jedne sezone traju godinu dana, dok ne krenemo sa mlevenjem nove paprike.

Problemi proizvođača

• Da li se proizvodnja paprike smanjuje ili povećava u leskovačkim selima?

– Slobodno mogu reći da se drastično smanjuje, što zbog iseljenja mladih, što zbog slabije potražnje na tržištu poslednjih par godina.

• Da li mladi shvataju značaj očuvanja jedne takve tradicije?

– Naravno da mladi shvataju da smo posebni i jedinstveni u svetu, ali postoji jedna stvar koja je bitnija od očuvanja tradicije. A to je preživljavanje. Iskreno, svakom je najlepše kod svoje kuće, ali jednostavno nema dovoljno radne snage i potražnje samog začina na tržištu. Ili ako postoji potražnja, to je jako ponižavajuća cena u poređenju sa uvoznom paprikom.

• Koji svoj proizvod biste izdvojili kao najbolji?

– Ja sam se najviše proslavio sa mlevenom slatkom paprikom, tako da nju smatram svojim najboljim proizvodom. Da se razumemo, i svoje ostale proizvode smatram jako kvalitetnim, ali mlevenu izdvajam kao proizvod sa kojim sam se najviše istakao na tržištu.

Lokošnička paprika i zaštićeno geografsko poreklo

• Leskovac je grad sa najviše proizvoda koji imaju zaštićeno geografsko poreklo u Srbiji. Jedan od zaštićenih proizvoda uskoro bi trebalo da bude i lokošnička paprika. Vidite li u svemu tome prostor za napredak i proširenje proizvodnje? Ili možda turistički potencijal?

– Sigurno će to biti povoljna stvar za našu sortu paprike. Nadam se da ćemo imati prostora za napredak, a kakva vrsta napredka će biti, to ćemo videti. Što se tiče proširenja proizvodnje, mislim da će do toga teško doći, jer ukoliko mehanizujemo čitavu proizvodnju, onda neće više biti tradicionalni način proizvodnje i poistovetićemo se sa ostalima. Mislim da to nije rešenje. Rešenje treba da bude u brendiranju naše vrste paprike i izvozu na inostrano tržište.

PG Stevanović i Mali proizvođači

• Kako ste saznali za Male proizvođače? Šta Vam je donelo članstvo u našem udruženju? Da li biste grupu preporučili i drugim proizvođačima?

– Za grupu sam saznao na jednom ručku, od kućnog prijatelja koji je pomenuo kao moguće potencijalno tržište. Ovom prilikom bih ga pozdravio, jer mi je ova grupa omogućila popriličan broj kontakata sa izvanrednim ljudima. Preporučio bih svakame, jer ima dosta kvalitetnih proizvoda i ljudi.

Ukoliko vam je Stefanova priča zanimljiva i voleli biste da probate lokošničku mlevenu papriku, slatku, ljutu ili dimljenu, možete mu se javiti za porudžbine. Više detalja pronaći ćete na listingu PG Stevanović, na našem sajtu.

Njegova porodica već decenijama posluje na pijacama i sa velikim brojem trgovinskih radnji na jugu Srbije. Mali proizvođači su tu kako bi im pomogli da svoje poslovanje prošire i na druge delove naše zemlje.

Plave bobice Naupare – borovnice proizvedene po sistemu Global G.A.P.

Ovih dana u Facebook grupi Malih proizvođača hrane u Srbiji raste potražnja za smrznutim voćem. Među najtraženijima je i borovnica. Plava bobica koja nas danas vodi u mesto Naupare kod Kruševca. Svoju priču sa nama podelio je Dušan Zamahajev.

– Borovnicu smo posadili u decembru 2019. Ideja je nastala još 2017. godine, ali sa početkom realizacije krenuli smo godinu dana kasnije, 2018. Tada smo započeli pripremu zemljišta za sadnju borovnice. Borovnica je jedna od najzdravijih biljaka koja ima ogromne benefite za organizam. Ono što nas je iznenadilo je to da je borovnicu moguće saditi na nižim nadmorskim visinama. To nismo znali ranije.

Benefiti konzumiranja borovnice

Dušan je sa nama podelio i neke od najvažnijih benefita borovnice:

• Bogate antioksidantima: Borovnice su izuzetno bogate antioksidantima, posebno antocijaninima, koji pomažu u smanjenju oksidativnog stresa i mogu smanjiti rizik od razvoja različitih bolesti.
• Poboljšavaju zdravlje srca: Redovno konzumiranje borovnica može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti zahvaljujući njihovom pozitivnom uticaju na krvni pritisak i holesterol.
• Podrška zdravlju mozga: Istraživanja su pokazala da borovnice mogu poboljšati kognitivne funkcije, usporiti starenje mozga i mogu biti korisne u prevenciji neuroloških poremećaja kao što je Alchajmerova bolest.
• Protivupalna svojstva: Zbog visokog sadržaja antioksidanata, borovnice imaju protivupalna svojstva koja mogu pomoći u smanjenju rizika od hroničnih bolesti.
• Podrška zdravlju varenja: Bogate su dijetalnim vlaknima, što je korisno za zdravlje digestivnog sistema i može pomoći u prevenciji zatvora.
• Pomoć u kontroli telesne težine: Niskokalorične su i visoke u vlaknima, što ih čini odličnom opcijom za one koji pokušavaju da održe ili smanje telesnu težinu.
• Poboljšanje zdravlja kože: Antioksidanti u borovnicama mogu pomoći u zaštiti kože od oštećenja uzrokovanih suncem, zagađenjem i starenjem.
• Podrška zdravlju očiju: Borovnice su povezane sa smanjenjem rizika od degeneracije makule, stanja koje može dovesti do gubitka vida.
• Regulacija šećera u krvi: Istraživanja pokazuju da borovnice mogu imati korisne efekte na regulaciju šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom.

Ono što je jako interesantno je to da neki od ljudi koji imaju dijabetes jedu našu borovnicu u toku berbe svakodnevno i šećer im je tad u optimalnim vrednostima.

Osim samih benefita borovnice, najvažniji faktor je bila zapravo analiza zemljišta koja je pokazala da je naša zemlja odlična za uzgoj borovnice (sam sastav i pH vrednost).

Sistem Global G.A.P

• Šta je najvažnije znati da bi se proizvela kvalitetna i zdrava borovnica?
  – Mi smo pričali sa poljoprivrednim inžinjerima koji su nam preporučili da uvedemo sistem kvaliteta Global G.A.P, radi kontrole samog načina uzgajanja, branja i zaštite biljaka.

• Zašto je značajan Global Gap?
  – Global GAP je međunarodno priznati standard za poljoprivrednu proizvodnju koji garantuje sigurnost hrane, kao i održivost i poštovanje najboljih praksi u uzgoju voća i povrća. Naša borovnica je prošla stroge kontrole i ispunila sve zahteve ovog sertifikata.
  Ono sto je najznačajniji deo Global GAP-a je sam sistem kvaliteta koji mora biti uspostavljen (sa akcentom na sistem).
  Pošto mi po struci nismo poljoprivrednici, ono što nam je mnogo značilo je to da nas je neko uputio kako da sistematično proizvodimo zdravu i kvalitetnu borovnicu.

• I šta Vam je doneo?
  – Doneo nam je sistem rada i analize kako bi svi bili sigurni da je borovnica koju proizvodimo kvalitetna i zdrava. Pre uvođenja Global GAP-a mi smo se trudili da sami radimo potrebne analize. Ali tada nismo znali šta sve postoji i šta sve može da utiče na sam kvalitet borovnice kao i šta mi sami treba da uradimo kako bi sprečili neke potencijalne neregularnosti.

Briga o borovnici tokom uzgoja

• Koliko vremena iziskuje briga o ovoj biljci?
  – U toku godine ima par većih poslova, kao što je zimsko rezanje u februaru, zatim rezanje pred berbu, maj mesec. Berba podrazumeva mesec dana skoro svakodnevnog rada, a tu je i plevljenje oko biljaka. Uz to, potrebno je skoro svakodnevno zalivanje. Mi to radimo pomoću sistema kap po kap od aprila do oktobra, kao i prskanje u određenim intervalima radi prihrane i zaštite.

• Da li u Srbiji postoji konkretno područje gde je proizvodnja najuspešnija?
  – Zavisi dosta od sorte same borovnice. Sorta koju smo mi posadili (Duke) na području gde smo posadili (Naupare) obično stiže malo kasnije nego u ostatku Srbije. Zbog  toga imamo nižu otkupnu cenu. Cena sorte Duke kreće visoko i onda se spusta kako traje berba. Sa ovom sortom, po onome sto smo do sada čuli, najbolje prolaze zasadi u okolini Šapca, jer im borovnica stiže ranije, pa je samim tim i otkupna cena viša.

Bobičasti džem od borovnice

• Ko sve učestvuje u uzgoju i proizvodnji?
  – Učestvuje moj otac Zoran, brat Nikola, tetka Biljana i ja.

• Da li je proizvodnja i plasiranje nečiji ostvareni san?
  – Oduvek smo hteli da imamo zajedničku prozivodnju. Ono što nam se dodatno jako svidelo u proizvodnji borovnice je, osim boravka u prirodi, i sama prerada borovnice od koje za sad imamo proizvodnju džema. A uskoro se nadamo i proizvodnji sokova.

• Kako kupci reaguju na džem od borovnice?
  – Kupcima se najčešće jako sviđa to što se u džemu osećaju baš bobice borovnice. To smo postigli tako što smo borovnicu kuvali u vakuumu tako da bobice naprsnu prilikom kuvanja. Tme se dobije konzistencija takva da se bobice osećaju u svakom zalogaju.
  Ovo se ponekad ne sviđa nasim najmlađim kupcima, pošto više vole kada džem nije ovako bobičast, vec žele da se lakše razmazuje.

• Gde najčešće radite dostave?
  – Dostavu najčešće radimo na jugu Srbije. Za gradove Kruševac, Kraljevo, Kragujevac, Niš i Leskovac.

• Da li imate neku anegdotu vezanu i za dostave i za proizvodnju?
  – Jedna od naših beračica (zovemo je šef proizvodnje pošto je glavna) je dijabetičar i u toku berbe ona svaki dan jede dosta borovnice. Bere i kući da ponese uvek. U toku cele berbe joj je šećer u idealnim količinama i to joj mnogo znači. Znam da nije neka anegdota, ali je prvo čega se setim kada me neko pita o nečemu interesantnom vezanim za borovnicu. 🙂

Plave bobice iz Naupara na Bazaru Malih proizvođača

Sa Dušanom i njegovom ekipom družili smo se na oktobarskom Bazaru Malih proizvođača. Tada smo u bašti KC Grad mogli da probamo dve vrste njihovog džema od borovnice.

Za kraj pitali smo ga, da sa nama podeli svoje utiske sa Bazara.

– Bazar je bio jedno sjajno iskustvo, sa odličnom idejom i biće još bolje kada se proširi i na druge gradove.

Kako da kontaktirate Dušana, kao i celokupnu ponudu, možete pogledati na listingu na našem sajtu.

– Odlučni smo da nastavimo porodičnu tradiciju uzgoja kvalitetne hrane i da radimo sa pažnjom prema prirodi i proizvodima. Verujemo da se to odražava u ukusu i kvalitetu naše borovnice. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim proizvodima ili načinu uzgoja, slobodno nas kontaktirajte.

Intervju: Kosta Popović – najmlađi pčelar među Malim proizvođačima

U ovonedeljnom pretprazničnom tekstu donosimo vam priču Koste Popovića, mladog pčelara iz Cerovca kod Šapca.

Pčelarstvom se porodica Popović bavi već skoro vek. Osamnaestogodišnji Kosta odlučio je da nastavi porodičnu tradiciju. Najmlađi pčelar našeg udruženja najpoznatiji je u grupi po svom belom medu od uljane repice.

Za naš blog odgovorio je na nekoliko zanimljivih pitanja.

• Kažite nam nešto o sebi i svom gazdinstvu.

Ja sam Kosta Popović i imam 18 godina. Jedan sam od najmlađih proizvođača na ovoj platformi. Kao što mnogi članovi grupe već znaju, živim u mestu Cerovac koje se nalazi nedaleko od Šapca. Naše gazdinstvo bavi se pčelarstvom, a ostali članovi porodice i drugim granama poljoprivrede. Pored rada sa košnicama učenik sam tehničke škole u Šapcu, a takođe u radionici pravim i košnice.

• Osim generacijskog nasleđa, da li postoji još nešto što vas je privuklo pčelarstvu?

Tradicija pčelarenja u našoj porodici duga je više od pola veka. Oko 70 godina. Posao se prenosio sa kolena na koleno i sada je red na mene da nastavim to. Pored toga, ono što je najviše zainteresovalo i privuklo moju pažnju je organizacija u samoj pčelinjoj zajednici. Njihova inteligencija, trud i marljiv rad koji je primer i za bilo kog čoveka kakav bi trebalo da bude.

Kakav sve med proizvodi porodica Popović?

• U ponudi imate različite vrste meda. Opišite razlike među njima.

U ponudi imamo 4 vrste meda, a to su uljana replica, bagremov med, lipov med i suncokretov med. Ako paša bude nedovoljna za pojedinačno ceđenje, lipu ne vrcamo, već pčele prebacimo na suncokret i na kraju te paše cedimo med koji prodajemo kao cvetni, a to je mešavina dve vrste kao što je slučaj ove godine. Raznovrsna ponuda je moguća zbog toga što pčele transportujemo na različite lokacije u toku godine u šta ulažemo veliki napor i trud.

Bagremov med je najpoželjniji kod ljudi zbog svoje karakteristike da sporo kristališe. Uljana repica je prvi med u godini. Jedna je od najzdravijih, kristališe par dana po ceđenju, ima sitan kristal i bele je boje. Lipov med kristališe za oko 3 meseca, dok suncokret za oko mesec dana. Lipu karakteriše žuta boja dok suncokret više vuče na narandzastu. Oba imaju krupniji kristal i dobri su kod prehlada za čajeve, a takođe i za razne vrste kolača.

• Zašto je med od uljane repice bele boje?

Uljana repica je specifična vrsta meda koja zbog svoje strukture liči na krem. Dosta ljudi nikada nije probalo ovu vrstu meda, što je velika greška. Ima jako veliki procenat polena i to je razlog što veoma brzo kristališe. Jedna od zanimljivijih činjenica je da pčele na ovoj paši doživljavaju najbrži razvoj što im daje snagu za ostale paše koje slede posle nje.

• Koji med je vama omiljeni?

Ne favorizujem ni jedan med konkretno jer je svaki dobar. Ali ako bih morao da biram, to bi bila uljana repica zbog svoje lekovitosti.

• Da li i među kupcima postoje favoriti?

Ljudi najviše traže bagrem, zbog toga što je u tečnom stanju dugo vremena.

Kako Popovići sele pčele?

• Koliko je teška selidba pčela?

Selidba je jedan od najbitnijih  faktora u uspehu pčelarenja. Ako imate dobre zajednice, a promašite lokaciju, ostaje samo naučena lekcija. Selidba iziskuje dosta neprospavanih noći, ali vredi jer jedino tako možemo prikupiti med u godinama gde se klimatske promene sve više osećaju.

• Kada ih selite na različite lokacije koje ste naveli na listingu?

Sezona transporta počinje u aprilu, u Vojvodini, na paši uljane repice. Nastavlja se u maju na bagremovoj paši gde gledamo da uhvatimo obe vegetacije bagrema. Prvu koja je na nižim nadmorskim visinama i drugu koja je na višim, a to su valjevske planine. Nakon toga sledi  mirovanje od nekih 15 dana i nastavljamo na  Fruškoj gori gde cveta lipa. I na samom kraju sezone ponovo smo u Vojvodini na suncokretovoj paši.

• Da li planirate da proširite kapacitete?

U narednim godinama u planu je veći broj zajednica, što naravno zavisi od dosta drugih stvari na koje ne možemo uticati. Ako do toga dođe biće potrebno i jedan deo opreme zameniti sa novim mašinama koje su sposobnije od ovih koje imamo sada.

• Ide zima. Na koji način se tokom zimskog perioda brinete o pčelama?

Zima polako dolazi i sa prvim jutarnjim minusima možemo reći da je već stigla. Utopljavamo košnice koliko god je to moguće i trudimo se da imaju dovoljnu količinu hrane sa kojom mogu dočekati proleće.

• Kako se sa njima radi u proleće?

Sa dolaskom proleća dolazi i osmeh na lice pčelara. Zima odlazi u zaborav, bar na neko vreme. Pčele kreću u nove radne pobede. Naše je da im obezbedimo dovoljno prostora za razvoj i zamenimo staro saće sa novim.

Ceđenje meda – ručno vs. moderne tehnologije?

• Pomaže li vam neko prilikom ceđenja meda?

Prilikom ceđenja meda aktiviraju se svi članovi porodice. To nikome ne pada teško, jer je to najlepši deo u sezoni koji svi priželjkuju.

• Radite li sve „ručno“ ili imate nešto od modernije pčelarske opreme?

Što se tiče opreme imamo standardno sve kao i drugi. S tim što utovar košnica vršimo ručno, što bi u bliskoj budućnosti zamenili nekim modernijim načinom rada.

• Isplati li se ulagati u tehnologiju?

U tehnologiju i znanje se uvek isplati ulagati. Pre ili kasnije to će doneti bolje rezultate. Sve što čoveku omogućava lakši rad i štedi njegovo zdravlje treba primeniti.

• Kako komentarišete novonastalu situaciju sa plasiranjem „lažnog“ meda na tržište?

Falsifikatora ima uvek i uvek ih je i bilo. Kada su u pitanju med i ostali pčelinji proizvodi, to je problem koji ostaje i nije rešen.

• Objasnite nam na koji način se tako nešto može lažirati.

Različiti su načini na koje kupac može biti prevaren i izigran. Ne treba objašnjavati kako to neko radi, jer prevara je prevara na bilo koji način. Smatram da je nečasno i nepošteno ugroziti zdravlje kupca i kvalitet proizvoda. Ako pak neki misle da će zaobići zakon jer to umeju, pred Bogom će odgovarati za svako delo i dobro i loše.

Pčelarstvo Popović i Mali proizvođači

• Možete dati savet kupcima kako da prepoznaju pravi med?

Jedini siguran način koji ne zahteva analizu, već se može utvrditi na licu mesta je kristalizacija meda. Pravi med će uvek kristalizovati, u prethodnim pitanjima naveo sam i okvirno vreme kristalizacije svake vrste pa se tako može i izračunati o kakvom se medu radi. Kupovinom našeg meda svi ljudi mogu biti sigurni da su kupili samo ono što pčela prikupi iz prirode.

• Kako ste saznali za Male proizvođače? Da li biste nas preporučili drugim malim proizvođačima?

Za grupu sam saznao prošle godine. Imao sam određenu količinu meda koji je mogao biti prodat otkupljivačima po niskoj ceni. Jedan kolega je dao savet da probam ovde i ja sam ga poslušao. To smatram veoma dobrim potezom. Svim proizvođačima i potrošačima preporučio bih i preporučujem ovu platformu, jer je to sa jedne strane šansa da selo opstane, a sa druge za sve ljude koji ne mogu sami da proizvode, da snabdevaju sebe i porodicu zdravom hranom.

• Šta vam je donelo članstvo u našem udruženju?

Za mene i moju porodicu članstvo u ovom udruženju donelo je mnoge lepe trenutke, dosta poznanstava i šansu da se naša proizvodnja održi i nastavi u ovako teškim vremenima za poljoprivredu.

Ponudu meda Koste Popovića možete videti na listingu na našem sajtu ili mu pišite na Facebook-u.