Borov med – prava stvar ili obmana?
U grupi Mali proizvođači hrane u Srbiji na Fejsbuku se u nekoliko navrata vodila žustra rasprava oko toga da li je prozvod na slici med, ili nešto što se tako ne može nazvati. Pitali smo Danijelu Mutnilaković iz firme Plodovi Srbije koja se bavi proizvodnjom meda, da nam ovaj fenomen razjasni, i kupcima pomognemo da nauče koja pitanja da postave prilikom kupovine borovog meda.
Ušećereni bor?
Pod nazivom “borov med” kod nas se sakriva proizvod koji nema nikakve veze sa pčelama, već se sprema od šećera i izdanaka zimzelenog drveća.
Ništa od ovoga ne bi bilo upitno, da mnogi od vas ne kupuju ovaj proizvod nošeni mišlju da su kupili pčelinji proizvod, koji najčešće na sebi i nosi etiketu “Borov med”, što je velika obmana konzumenata. Ne osporavamo ni lekovitost ovog preparata, ali se on, zasigurno ne može nazivati medom.
Proizvod može nositi naziv med, samo i isključivo ako je proizvod pčela. Šumski med u Srbiji imamo, ali borov, nažalost nemamo.
Gde se može naći pravi borov med?
Što se tiče borovog meda, najbliži nam je na Tasosu, a najkvalitetniji potiče iz Sibira.
Ovaj med nastaje tako što biljne vaši oštećuju borove iglice i slatki biljni sokovi izlaze kao “medna rosa”. Pčele ove sokove unose u košnicu i prerađuju ga kao i svaki drugi nektar u med. Na ovaj način nastaje jedan od najkvalitetnijih medova za ljude, ali ne i za pčele, i nikako se ne sme ostaviti preko zime u košnicama, jer može biti poguban za digestivni trakt pčela.
Da bi pčele proizvele čist borov med, košnice moraju biti u borovim šumama koje se prostiru kilometrima i to samo u periodu kada se luči medna rosa na boru. Izuzetno jaka pčelinja društva, koja nastaju spajanjem više društava, sakupljaju dva do tri kilograma ovog meda po paši.
Sledeći put, kada budete u prilici da kupite borov med, pitajte gde su ga pčelice sakupljale i biće vam potpuno jasno da li kupujete med ili šećer sa borovim iglicama, a i cena će vam dovoljno reći.
Danijela Mutnilaković, Plodovi Srbije
Pročitajte višeIstina ili mit: Med ne treba jesti metalnom kašičicom?
Sigurno ste čuli da se med ne jede metalnom kašikom, već isključivo drvenom. Koliko je to tačno? Danas je toliko mitova, da više nismo ni sigurni šta je istina, a šta ne. Pokušaćemo da razjasnimo misteriju.
Metalni escajg i pH meda
Tvrdi se da ukoliko konzumiramo med metalnom kašikom dolazi do hemijske reakcije između meda i kašike. Med ima pH oko 3.9 i ako bismo išli ovom logikom, onda metalnim escajgom ne bi trebalo da jedemo sir, kiseli kupus, kiselo mleko, turšiju, voće, paradajz i mnogo drugih namirnica koje imaju veću kiselost od meda.
Metalna kašičica je napravljena tako da prilikom svakodnevne upotrebe ne stupa ni u kakve hemijske reakcije sa hranom. Pored toga, mašine za vrcanje meda su metalne, kante za čuvanje meda su metalne. Prilikom analitičke kontrole, med se uglavnom odmerava metalnom kašičicom, sonda za uzorkovanje je, takođe, metalna.
Dakle, dolazimo do zaključka da je ovo zapravo još jedan mit koji narod voli da prepričava i prenosi se iz generacije u generaciju. Nakon svih činjenica, možemo slobodno jesti med kojom god kašičicom želimo, jer ne dolazi do štetnih hemijskih reakcija, niti med gubi svoje svojstvo.
Bitno je da vam kašika upadne u med
Med je najsavršeniji proizvod prirode u kome se nalaze gotovo svi sastojci koji grade ljudski organizam. U medu se nalaze minerali, aminokiseline kao i kompleks vitamina B. Jako je koristan za naš organizam, pogotovu kada je period prehlade i gripa.
Kao što negde pročitah: “Istina je da med možemo jesti drvenom, plastičnom ili metalnom kašikom. Možemo ga nategnuti direktno iz tegle ili staviti glavu u košnicu. Med neće izgubiti svoja svojstva.”
“Plodovi Srbije” čuvaju med u inox posudama i prodaju ga u staklenoj ambalaži sa metalnim poklopcem koji je iznutra presvučen polietilenskim filmom namenjenim za pakovanje prehrambenih artikala.
Kao najvažnija činjenica koju morate zapamtiti jeste da med treba konzumirati kako bi pomogli vašem organizmu i održali ga zdravim. Kako naš narod kaže – „Bitno je da kašika upadne u med, a koja kašika – to je manje bitno.“ 😊
Danijela Mutnilaković, Plodovi Srbije
Pročitajte više