Vladislav Pešić – Moj Teča

Da li se i Vama ponekad dešava da odluke koje donosite bez mnogo analize, i to bitne odluke, budu i najbolje odluke koje ste doneli? E to se i nama desilo. Pre 7 godina, iz jednog potpuno neobaveznog ćaskanja, došli smo na ideju „Idemo na selo da pravimo hranu!“. E sad, a koju hranu? „Hajde da se bavimo voćkama.“ Sreća pa je bilo ušteđenog novca i malo kredita i ….

Sada, nakon svog tog vremena, kada pogledamo unazad shvatimo da nismo bili baš normalni, ali da bi sve opet uradili isto.

Učili agronomiju, hemiju, stare zanate i svašta još. Sada su nam proizvodnja domaće hrane i život na selu i u prirodi podrazumevana stanja. Naučili da gajimo voće baš dobro. I, znate šta, ide nam dobro. Ljudi zadovoljni, čak imamo i neka lepa poznanstva sa našim kupcima.

Svakako, život je lepši.

Vidimo se pri nekim dostavama našeg voća na Vašu adresu.

Vaš „Moj Teča“

Anina domaća zimnica

Dvadeset osam godina bavimo se proizvodnjom voća i povrća. Sve ono što bogata Šumadija rađa, pretvorili smo u domaće džemove, slatka, sokove, kompote, ajvare i mnoge druge đakonije. Stara sveska sa receptima, pre osam godina postala je Anina “Biblija” za pokretanje dodatnog posla od kog danas živi naša porodica.

Pripremanje zimnice po tradicionalnim receptima, poslovna deviza od koje se ne odstupa. Ukus starinske zimnice bez konzervansa i mašinske prerade. Voće i povrće od kog nastaje preko sedamdeset različitih ukusa slatke i slane zimnice ručno se secka, meša i kuva na četiri šporeta na drva.

Dobrodošli u naš skromni dom. Čašica razgovora, pogledi koji govore više od reči i neizbežna gastronomska dobrodošlica.

Farma koza Ivanović

Ja sam Jelena Ivanović, završila sam Poljoprivredni fakultet u Zemunu odsek za melioracije zemljišta. Živim u selu Krćevac kod Topole (Oplenačke). Ovde sam pokušala da nađem neko zaposlenje, ali bezuspešno. I tako u stalnom razmišljanju šta bih mogla da radim, došla sam na ideju da čuvamo koze. Pa sam prvo nabavila literaturu dosta toga pročitala o gajenju koza i proizvodnji sira.

U maju 2017. kupili smo naših prvih 10 koza. Uzeli smo koze sanske rase. I suprugu i meni su one bile lepše. Dosta su mirnije za čuvanje i krupnije. Što se tiče mojih koza, mleko i sir nemaju onaj da kažem šmek zbog kog ljudi često imaju averziju prema kozjim proizvodima.

Trenutno imamo 20 koza na muži i jednog jarca. Obrađujem oko 45 litra mleka dnevno. Svi članovi porodice su uključeni u obavljanje poslova oko koza. Što se tiče podele posla, deda hrani i poji dok su kod kuće, suprug i baba se menjaju oko ispaše, ja muzem i sirim, a dečica pomažu svima.  Koze su na ispaši dokle god vremenski uslovi to dozvoljavaju. Kad nisu na ispaši dobijaju livadsko seno, lucerku i zob. Hranu proizvodimo sami.