Suvenir sa Kukavice

A sada nešto drugačije! Da li se slažete da suvenir ne mora biti samo predmet koji donosimo najmilijima sa putovanja?
Naša vizija je da za Vas kreiramo suvenir koji može i da se degustira, suvenir koji nosi u sebi miris i ukus tradicije.
Južnjačka strast spakovana u maloj ambalaži, gastronomsko remek – delo, nastalo u podnožju planine Kukavice uz mnogo ljubavi i truda. Radimo ono što volimo!

Dugogodišnje iskustvo u vođenju poljoprivrednog gazdinstva nas je inspirisalo da sa Vama podelimo proizvode koje koriste oni kojima želimo samo najbolje! Naša deca, porodica i prijatelji, jer ljubav se množi samo kada se deli. Obezbedite sebi i svojim najdražima nezaboravno iskustvo uživanja u delikatnim ukusima koji će dodirnuti sva Vaša čula. Kreirajte sopstveni sadržaj paketa, kao poklon ili za sopstvene potrebe.

U maloj ili velikoj ambalaži. Sve je podređeno Vama, jer prvenstveno delimo ljubav a zatim i naš proizvod. Ambalaža je od stakla.
Boce i tegle zapremine od 30 ml do 1 l, što znači da ukoliko želite sami odlučujete u kakvoj ambalaži će naš proizvod stići do Vas, sve u zavisnosti od toga da li pravimo specijalni paket za poklon ili Vaše lične potrebe. Stalo nam je do Vas i Vašeg mišljenja!
Zbog toga zakazujemo sastanke, gde ćemo čuti Vaše želje i na osnovu toga organizovati Vašu personalizovanu porudžbinu.

Ivanine borovnice

Dok mnogi sanjaju o urbanom životu, punom blještavih svetala  i brzih ritmova, naša porodica je uvek težila nečemu drugačijem. Zasićeni gradskom bukom, brzim i stresnim načinom života i betonom svuda oko nas, odlučili smo da krenemo u potragu za prirodom…

Tako nas je put doveo u selo Gornji Adrovac, jednim od skrivenih dragulja opštine Aleksinac. Očarani lepotom ovog sela i bogatstvom prirodnih resursa, odlučili smo da započnemo novo poglavlje u našem životu – gajenje borovnica. Iako nismo imali prethodnog iskustva u poljoprivredi, odlučnost i ljubav prema prirodi bili su naši najbolji saveznici. Hrabro smo kročili u svet voćarstva, spremni da učimo i da se prilagodimo izazovima koji su pred nama. Naša avantura u uzgoju borovnica nije samo poslovni poduhvat, već način života koji održava našu duboku povezanost sa prirodom.

I tako smo započeli našu priču… Priču o transformaciji od gradskog života do života na selu. Od urbanog stesa do mira koji donosi rad u prirodi. Od betona do borovnica!

Naša ponuda obuhvata sveže borovnice, sorte Duke, tokom juna i jula meseca.

Svaka bobica sa naše plantaže nosi sa sobom bogatstvo ukusa i hranjivih sastojaka. Naša priča prenosi se kroz svaki gutljaj soka od borovnice, čineći ga ne samo osvežavajućim napitkom, već i simbolom naše predanosti prirodi i zdravom načinu života.

Matični sok aronije ARONIK

Našu zajedničku porodičnu priču smo iz grada preselili u selo Tolić nadomak Divčibara. Aroniju koju smo posadili još 2012. godine, održavamo, širimo, gajimo i od nje proizvodimo matične sokove. Naš brend matični sok aronije Aronik razvijamo i usavršavamo godinama. Sokove pakujemo u flaše od 1 l i 0,5 l. Nosioci smo sertifikata organske proizvodnje. Naše domaćinstvo konstantno širimo, gradimo, tako da pored aronije u ponudi imamo i apartmane, takođe i mogučnost da ko želi da provede dan na selu, vrata su uvek otvorena. U našem dvorištu uvek možete popiti kafu, čaj, a u toku sezone služiti se i svežom aronijom.

Na sajtu smo prisutni sa još jednim listingom “Nana”, pa vas pozivamo da pogledate naš domaći ručno rađeni keks, koji možete kupiti u našoj zdravoj hrani, u Balkanskoj 34, u Beogradu. 

PG Milica Stojković

Ja sam Milica. Pravim zimnicu od kad znam za sebe. Pre 15 godina sam na imanju u Župskom Aleksandrovcu odlučila da posadim aronije, kupinu, višnju, šljive i drugo voće. Kada smo slučajno posadili crnu ribizlu videla sam da je to nešto drugačije. Onda sam počela da punim teglice ovim divnim voćem 2017. Sa prijateljicom i jetrvom osnovali smo udruženje ,,Etno domaćice”. Tako je počela moja bajka: takmičenje u pravljenju ajvara, razne manifestacije nisu mogle da prođu bez mog učesća. Tako su moje teglice počele i da putuju sa mnom.

Pre tri godine predat je projekat u kom učestvujem, a cilje je da zastitimo struganu pogaču kao simbol naroda sa Kosova. Već dve godine sa bibliotekom u Lazarevacu organizujem izložbu obrednih hlebova.

Učestvujem, a i sama organizujem bazare. Takođe imam i mnoga specijalna priznanja sa etno sajmova za  slatko od ljutih paprika, džem od crne ribizle, za Struganu pogaču. Dobila sam i srebrno na Gastro festivalu u Ljuboviji.

Domaćinstvo Đorđević

Poljoprivredno gazdinstvo Đorđević se duži niz godina bavi preradom voća i povrća, kao i proizvodnjom domaćih proizvoda od istih na način na koji su to radile naše bake.
Mi se porodično bavimo ovim poslom i težimo ka tome da našim klijentima budemo prepoznatljivi po vrhunskom kvalitetu domaćih proizvoda u koji ulažemo mnogo truda.
Želimo da naglasimo da naši proizvodi ne sadrže konzervans i ostale veštačke sastojke. O kvalitetu koji se trudimo da zadržimo sve ove godine pričaćete drugima. Dozvolite nam da uđemo u vaš dom i time vas uverimo da na našem tržištu još uvek ima kvalitetnih domaćih proizvoda.

Gazdinstvo Pećkanić

Naše gazdinstvo Pećkanić nastalo je iz prvobitne plantaže šipurka koja je podignuta u decembru 2018 godine. U želji da proširimo asortiman osnovali smo današnje gazdinstvo Pećkanić koje ima tendenciju širenja, tj. proizvodnje novih proizvoda. Cela porodica daje svoj doprinos u proizvodnji kako na voćnjaku tako i u proizvodnji gotovih proizvoda, te zbog toga napredujemo i širimo asortiman iz godine u godinu. Svi naši gotovi proizvodi ne sadrže konzervanse, emulgatore, pektine i slično. Za više informacija možete nas kontaktirati. Pozdrav 🙂

Sophia ribizla

Poljoprivredno gazdinstvo “Sophia ribizla” nalazi se u Lukićevu pored Zrenjanina i bavi se proizvodnjom i preradom crne ribizle na tradicionalan način. Crnu ribizlu proizvodimo u mestu Družetić na imanju površine preko dva hektara. Pored crne ribizle bavimo se proizvodnjom i preradom kajsija i preradom šumske borovnice. Naši proizvodi su pasterizovani, bez konzervansa i aditiva.

Poljoprivredno gazdinstvo Večić

Poljoprivredno gazdinstvo Večić  nalazi se u selu Jamena, opština Šid. Naše gazdinstvo se sastoji od obradivog zemljišta na kojem gajimo žitarice i zemljišta pod voćnjacima i baštom. Žitarice delom koristimo za prehranu životinja.

Voće i povrće koje ne stignemo da pojedemo pretvaramo u slatku i slanu zimnicu. Kada smo formirali voćnjake, nismo mogli da se odlučimo šta bismo posadili. Tako da sada imamo po malo od zasada malina, kupina, aronije, ribizle, jagoda, krušaka, kajsija, višanja, dunja, trešanja, smokava, džanarika, oraha, jabuka i šljiva više vrsta. Bašta je jednako raznolika. S obzirom da su neki od članova zvanično u penziji, odlučili smo da deo naše prirode ponudimo i drugima kroz razne proizvode koje ćemo predstavljati u vremenu koje je pred nama.

Svakako se nadamo da ćete uživati u njihovom ukusu kao što i mi uživamo.

PG Eror

U nedostatku ukusa paradajza koji se pamti iz detinjstva prilikom poseta babi i dedi na selu, 2011. godine odlučio sam da zanovim voćnjak i počnem da proizvodim povrće za potrebe porodice na porodičnom seoskom imanju pokojnog dede u selu Žarkovac kod Rume. Posle 4 godine odlučujem da posadim pola hektara kajsije i višnje i uđem u proces organske proizvodnje voća za prodaju. Kao ljubitelj životinja 2016. godine prelazim da živim na selu, pa uz voće i povrće počinjem da gajim i kokoške, ćurke, kasnije stižu i koze, pa ovce… tako da je svaki dan radni dan i dan za uživanje.

Cedisha

Cediša je nov brend, koji se bavi proizvodnjom hladno ceđenih, matičnih sokova, bez konzervansa, aditiva, vode i bez dodatog šećera. Cediša je nastao kao spoj dva poljoprivredna gazdinstva, gazdinstvo Stojadinović, iz Boljevca u podnožju Rtnja i gazdinstva Simić, iz Kuršumlije.

Sama ideja o nastanku naše zdrave priče je proistekla iz cimerskih dana tokom studiranja same prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Po završetku studija, od ideje smo prešli na realizaciju.

Naš cilj jeste prerada voća i povrća, koje uspeva na našim prostorima (bez citrusa i tropskog voća), pretežno sa naših zasada.