Manastir Sukovo
Gradnja manastira trajala je od 1857. do 1859. godine, o čemu svedoči natpis iznad prozora na zapadnoj fasadi. Crkva Sukovskog manastira je trikonhos sa tri polukružne apside. Zidana je sivim tesanim kamenom naizmenično sa vrućim krečom, a pokrivena ćeramidom. Na vrhu je kube kružne osnove sa krstom. Priprata crkve je obnovljena 2014. godine. Sama crkva živopisana je 1869. godine. Zidna dekoracija predstavlja hronološki presek istorije Starog zaveta, hrišćanske i srpske crkve.
Predanje
O postanku manastira postoji zanimljivo narodno predanje: Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin tako da je on ovde često boravio. Jednom, šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena anđelima i naredila mu da na mestu zvanom “Crkvište” otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, a pod nadzorom krupačkog jereja Jovana Madića na tom mestu poče da kopa i nađoše kandilo i ikonu,što je upućivalo na postojanje pređašnjih temelja hrama Božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vređa, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše.
Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi ruku sveštenika Jovana i Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama, pa uskoro sveštenik Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira. Sveštenik Jovan se iz Krupca preseli, zajedno sa Veljom u Sukovo, a uskoro vladika Antim zamonaši Velju u Staroj crkvi u Pirotu. Velja, u monaštvu narečen Venijamin i sveštenik Jovan skupiše dovoljno priloga, te se tako i završi gradnja manastirske crkve. Kada je 1974. godine započeta rekonstrukcija krova crkve, oko kubeta je, na opšte iznenađenje pronađeno stotinak predmeta od gline raznih oblika i stepena očuvanosti. Ovi predmeti se mogu videti u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.
Manastir je pod zaštitom države od 1968. godine.
Manastir poseduje svoje imanje koje monasi obrađuju. Pored drugih životinja najveći akcenat je na kravama od kojih se dobijaju mlečni manastirski proizvodi. U štali se nalazi između 20 i 30 krava. Dobijeno mleko se prerađuje u maloj mlekari na manastirskoj ekonomiji gde se prave: sir, kačkavalj i đubek. Đubek je specijalitet u pirotskom kraju, a u manastiru je obogaćen dodatkom raznih začina.
Pored mlečnih proizvoda u manastiru se mogu naći razni melemi, preparati, lekovite kapi, med, rakija, tamjan itd.
Pročitajte više
Dudina teglica
Poljoprivredno gazdinstvo Pavlović – Dudina teglica, nalazi se na 34 km od Kopaonika, 17 km od Brzeća i 6 km od Brusa. Već više od jedne decenije bavimo se preradom voća i povrća od naših plodova. A samim uzgojem voća od davnina, preko 7 decenija. Naši proizvodi su pravljeni po starim proverenim receptima na tradicionalni način. Naše gazdinstvo broji 9 članova porodice i svi udruženim snagama radimo. Imamo širok spektar voća i povrća, i tu čast da divlju borovnicu beremo na Kopaoniku isključivo ručno. Tu je i šumska jagoda, dva blaga našeg kraja. Probajte naše proizvode i uverite se sami.
Pročitajte više
Pčelarska farma Mimi i Ivana
PG Eror
U nedostatku ukusa paradajza koji se pamti iz detinjstva prilikom poseta babi i dedi na selu, 2011. godine odlučio sam da zanovim voćnjak i počnem da proizvodim povrće za potrebe porodice na porodičnom seoskom imanju pokojnog dede u selu Žarkovac kod Rume. Posle 4 godine odlučujem da posadim pola hektara kajsije i višnje i uđem u proces organske proizvodnje voća za prodaju. Kao ljubitelj životinja 2016. godine prelazim da živim na selu, pa uz voće i povrće počinjem da gajim i kokoške, ćurke, kasnije stižu i koze, pa ovce… tako da je svaki dan radni dan i dan za uživanje.
Pročitajte više
Samo višnje
Mi smo PG Simić i gajimo staru autohtonu sortu višanja u Feketiću, stari naziv je Feketićka crna višnja. Nov naziv je “Prima”. Ko je bio u Feketiću, video je da ispred gotovo svake kuće raste bar jedna ova višnja. Proizvodimo matični sok od višanja bez dodatog šećera, džem od višanja bez dodatog šećera, i ulje od koštica višanja.
Voćarski Institut u Čačku je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu uradio naučnu studiju vezanu za ovu našu divnu višnju i utvrdio da ova sorta spada u najotpornije i najbolje na svetu. Šta to znači?
Ima mnogo viši nivo antioksidanasa od ostalih sorti, što kod konzumacije doprinosi opštem zdravlju i imunitetu. Izuzetno je otporna i može da se uzgaja bez prskanja hemijskim sredstvima. Mi je ničim ne tretiramo, i u procesu smo konverzije za dobijanje organskog sertifikata, što znači da ćete piti potpuno prirodan sok. Ima visok sadržaj prirodnog šećera, ukusna je i slatka, i nije potrebno dodavati industrijski šećer u sok. Višnja je samo pasirana, zatim pasterizovana i ambalažirana. Dakle, pijete jedan gusti matični sok. Ne dodajemo šećer, konzervans, ni aditive.
Ono na šta smo takođe mnogo ponosni je ulje od semena koštica višanja! Uz veliki trud, uspeli smo da rešimo tehnologiju krckanja koštica, odvajanja semena od ljuske i hladnog ceđenja. Ulje je pravi raritet i jedini smo u regionu koji ga proizvode. Gde mu je primena?
Za negu svih tipova kože, ali je najpogodnije za suvu i kožu sklonu ekcemima. Nakon sunčanja, za regeneraciju oštećene kože UV zracima. Jestivo je. Može se stavljati u salate. Ima antitumorna dejstvo, zbog velikog udela alfa-eleostearinske kiseline koji inhibiraju ćelije raka (naročito raka dojke).
Naučne studije: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20482278/ https://www.mdpi.com/1420-3049/27/3/696 https://www.hindawi.com/journals/jfq/2021/5529613/
Za jedan litar ulja, potrebno je 30kg koštica, ili oko 450-500kg višanja! Srećni smo jer smo ostvarili ideju o iskoristivosti celog ploda višnje!
Nešto više o nama možete pogledati na sledećim linkovima: Samo višnje, sok, liker i rakija (Marka Žvaka) i Priče sa dušom.
Pročitajte više
Gazdinstvo Momčilović
Gazdinstvo Momčilović nalazi se u Crnoj Travi, u blizini Vlasinskog jezera. Bavimo se proizvodnjom zdrave hrane od šumskih plodova. Sve sirovine za svoje proizvode beremo u neposrednom okruženju, na livadama i u šumama Crne Trave i Vlasine. Šumske proizvode prerađujemo ručno, bez konzervansa i aditiva, na tradicionalan način uz upotrebu izvorske vode.
U svojoj ponudi imamo i med, livadski sa planine. Naš pčelinjak je stacioniran i nalazi se na 1100m nadmorske visine, u predelu koji obiluje biljkama (borovnica, hajdučka trava, majčina dušica, matičnjak i dr.) koje su uz planinski vazduh i izvorsku vodu, zaslužne za neobičnu aromu našeg meda.
Pročitajte više
Potpis rakija
Naši dedovi su se pre dva veka doselili u selo Zuce koje se nalazi u podnožju Avale. Voćnjaci stari više od pola veka, govore da su uvideli blagodeti geografskog područja i povoljne klimatske uslove za proizvodnju voća. Preci su proizvodili voće i bili veliki ljubitelji rakije. Svoju ljubav, znanje i umeće u proizvodnji i preradi, prenosili su i svojim potomcima koji su to znanje unapređivali, a sada se rakija destiliše u bakarnom kazanu od 500 l na drva. Možda je naš put spor, ali mi smo ponosni i veoma zadovoljni i želja nam je da buduće generacije nastave našim stopama.
Prepoznaj kvalitet, upoznaj rakiju POTPIS
Posle dugog niza godina usavršavanja u pravljenju rakija Destilerija Braća Rajković i njihova POTPIS rakija nastala je sa razlogom da pravim ljubiteljima kvalitetne rakije dočara ono najbolje.
Svaka kap sadrži emociju, a svaka čaša deo naše duše!
Uzimajući u obzir da sam postupak kojim dolazimo do gotovog proizvoda, uz pretežno ručnu manufakturu, zahteva i do pet puta više vremena da bi se došlo do jedne flaše voćne rakije, pokazuje našu iskrenost u nameri da ne odstupimo od zadatog kvaliteta.
Ne jurimo za osvajanjem tržišta, već za srcima malobrojnih koji znaju da cene pravu stvar kad je probaju.
Uživajte u našim rakijama i podelite sa drugima taj trenutak sreće, ŽIVELI!
Pročitajte više