Šta znači organska proizvodnja i zašto je ona važna?

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje hrane čiji glavni principi  su poboljšanje zdravlja zemljišta, odnosno, zdravlja ekosistema unutar kojeg se proizvodnja odvija. Podrazumeva se i zdravlja i vitalnosti ljudi koji konzumiraju takvu hranu. Organski poljoprivrednici svoju proizvodnju zasnivaju primarno na razumevanju prirodnih procesa ekosistema, lokalnog biodiverziteta i ciklusa kruženja materije u zemljištu. To je alternativa oslanjanju na veštačke dodatke kao što su veštačka đubriva, pesticidi, herbicidi i ostala hemijska sredstva za upotrebu u poljoprivredi.

Pored toga, GMO semena nisu dozvoljena u organskoj poljoprivredi. Dakle, možemo kazati da je upravo neunošenje hemijskih preparata i neupotreba GMO semena ono što većina ljudi poznaje kao osnovne vrednosti organske poljoprivrede. Bitno je naglasiti da GMO seme i hibridi nisu ista stvar, jer se vrlo često mešaju ta dva pojma. GMO seme je seme proizvedeno u laboratoriji. U njega se veštački ubacuju određeni DNK elementi raznih biljnih kultura kao i životinjskog DNK, kako bi se dobila neka željena svojstva kod određene kulture. Na primer, boja, tvrđa kora, duži rok trajanja i slično. Hibridna semena se mogu dobijati prirodno ukrštanjem različitih biljnih vrsta, kako bi se pospešila određena svojstva kultura. Kalemljenje različitih sorti voćki je primer prirodnog procesa stvaranja hibridnih kultura.

Razlika između organske i konvencionalne poljoprivrede

Konvencionalna ili industrijska poljoprivreda se dominantno zasniva na upotrebi hemijskih preparata u borbi protiv raznih štetočina i korova u sprezi sa raznim hibridnim semenima. Istorijski, industrijska poljoprivreda doživljava svoj procvat nakon Drugog svetskog rata. Amonijak i azot, jedni od glavnih sastojaka veštačkih đubriva su se koristili za proizvodnju eksploziva u Prvom i Drugom svetskom ratu. DDT, jedan od najpoznatijih i najubojitijih insekticida ikada, stvoren je i originalno primenjivan u Drugom Svetskom ratu. Nakon toga počela je njegova masovna primena u poljoprivredi, na globalnom nivou. Pokazao se kao izuzetno efikasan u ubijanju raznih buba koje su napadale zalihe hrane vojnika. Mnogobrojna istraživanja su potvrdila njegovo razorno dejstvo na životnu sredinu.

Ovo su samo neke istorijske činjenice koje su bitne za razumevanje temeljnih vrednosti i principa industrijske poljoprivrede i upotrebe hemijskih proizvoda na koje se ona oslanja. Te vrednosti nisu ni filantropske, ni ekološke, već su isključivo vođene profitnim interesima grupe korporacija. One su uspele da promene globalnu paradigmu proizvodnje hrane i da nametnu svoju logiku kao jedini način da se uspešno osigura dovoljna količina hrane za sve brojniju populaciju na zemlji. Uz naftnu industriju, i uz pomoć svetskih vlada i masovne propagande, zajednički su trasirali put za klimatske promene i globalnu ekološku krizu koju danas živimo u svim aspektima života.

Organska poljoprivreda – zdravija verzija proizvodnje hrane

Organski poljoprivrednici u svojoj proizvodnji, osim izbegavanja hemije, koriste metode rotacija kulture, useva, zelenog đubrenja, kompostiranja, plitkog oranja ili uopšte mehanički ne obrađuju zemlju. Tako ne uništavaju mikrobiologiju tla i sve sićušne organizme ispod tla koji imaju ključnu ulogu u održavanju zdravlja zemljišta. Razumevanje mikrobiologije tla je sada glavni trend u organskoj poljoprivredi i jako puno istraživanja je posvećeno ovoj temi. Naučnici procenjuju da smo do sada identifikovali ukupno oko samo 1% vrsta mikroorganizama koji žive u tlu.

Biodinamička poljoprivreda je jako fokusirana na razumevanje života tla, odnosno mikrobiologiju tla. Ona se bavi istraživanjem celokupnog lanca života koji se dešava ispod površine. Organski pokret je istorijski nastao početkom 20-og veka kao odgovor na masovni prelazak poljoprivrede na korišćenje veštačkih đubriva i pesticida. Sir Albert Howard, jedna od ključnih figura u razvoju i promociji organske poljoprivrede je rekao: „Zdravlje zemljišta, biljaka, životinja i čoveka je jedno i neodvojivo. Prva dužnost poljoprivrednika je da uvek razume da je on deo prirode i da ne može da pobegne od svog prirodnog okruženja. Zbog toga, on mora da poštuje pravila prirode.“

Različiti sistemi vrednosti

Ono što je takođe važno naglasiti jeste, da je organska poljoprivreda u svojoj suštini potpuno drugačiji sistem principa i vrednosti u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Danas ima puno velikih organskih farmi koji imaju isti princip proizvodnje kao i konvencionalna poljoprivreda. Razlika je što umesto sintetičkih hemijskih preparata, koriste prirodne preparate. Ali je logika takvih organskih kompanija u pozadini ista, a to je prilagođavanje tržištu, odnosno velikim prehrambenim lancima koji diktiraju tržišne uslove.

Ti uslovi su konstantno snabdevanje velikim količinama i što jeftiniji finalni proizvod. To vodi do organske proizvodnje koja se odvija na hiljadama hektara monokultura sa ogromnom mašinerijom. Principi takve vrste organske proizvodnje su u suštini isti kao i kod konvencionalne poljoprivrede. Jedan primer toga su organski proizvodi koje možete npr. da kupite u Lidlu, a koji u većini slučajeva dolaze iz Španije, Holandije i Italije.U šleperima koji prelaze hiljade kilometara do Lidlovih radnji u Srbiji. Takvi proizvodi mogu da imaju organski sertifikat, ali su oni daleko od onoga što je vizija autentične organske poljoprivrede. A to je zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi.

Organska hrana vs. hrana iz konvencionalnog uzgoja

Nakon ovog kratkog uvoda u vrednosti i filozofiju organske poljoprivrede, sada možemo da otvorimo pitanje da li je organska hrana bolja od hrane iz konvencionalnog uzgoja. Najkraći odgovor je da. U SAD-u je rađena opsežna studija o nutritivnim svojstvima 43 različite sorte voća i povrća u periodu od 1950. godine do početka 2000-ih godina. Ustanovljeno je da su nutritivna svojstva voća i povrća značajno opala. Najviše se ističe pad udela gvožđa od 15%, pad kalcijuma od 15% i pad fosfora od 9%. Takođe, značajno su opali ostali nutrijenti kao što su vitamin C, vitamin B2 i B6, cink i magnezijum. Slična tendencija pada nutritivnih svojstava je ustanovljena i kod različitih vrsta žitarica. U skladu sa tim, postavlja se pitanje zašto se to dešava? Osnovni razlog je iscrpljenost zemljišta od života u njemu i mineralnih materija.

Veštačka đubriva i ostali hemijski preparati koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi iscrpljuju zemljište od mineralnih materija. To su upravo one materije koje voću i povrću daju prethodno navedena nutritivna svojstva. Najplastičnije rečeno, hemijski preparati ubijaju život u zemljištu. Pre svega mikroorganizme u zemlji koje biljke opskrbljuju sa mineralnim materijama, kao deo prirodnog procesa kruženja materija u zemljištu. Ova studija samo pokazuje da veštačke mineralne materije ne mogu zameniti materije koje se proizvode kroz prirodne procese koji se dešavaju u tlu, a koji su potrebni da bi se proizvela nutritivno kvalitetna hrana. Na primer, kada kažemo da paradajz ima miris i ukus, to su upravo mineralne materije koje biljkama obezbeđuju mikroorganizmi. Oni razlažu te iste materije u zemljištu i dostavljaju im ih kroz korenski sastav.

Organski sertifikat

Kada pričamo o prepoznavanju organskih proizvoda, najpouzdaniji način jeste organski sertifikat kao standard koji se primenjuje prilikom deklarisanja proizvoda. Organski proizvođači moraju da imaju jasno istaknut organski sertifikat na proizvodu. Ukoliko prodaju svoje proizvode na pijaci, organski sertifikat moraju imati na tezgi. Drugi način prepoznavanja, u slučaju da proizvođač nema organski sertifikat jeste prepoznavanje po obliku i boji. Ovaj način prepoznavanja nije pouzdan kao organski sertifikat, ali ukoliko verujete proizvođaču, može da posluži.

Organsko voće i povrće često ima drugačiji oblik i boju od konvencionalnog voća i povrća. Konvencionalno voće i povrće ima pravilnu formu, svi komadi su otprilike iste veličine i boje. Veliki trgovački lanci uslovljavaju proizvođače sa takvim pravilima otkupa kako bi ušli na rafove radnji. S druge strane, organsko voće i povrće je često nepravilnog oblika. Komadi su različitih veličina i boja obično nije toliko intenzivno svetla kao kod konvencionalnih proizvoda. Možemo uzeti za primer konvencionalne jabuke ili paradajz koji oblikom i veličinom izgledaju isto i sijaju kao tepsije pod svetlima u radnji.

Problematika proizvodnje hrane

Otkad pratim problematiku poljoprivrede i proizvodnje hrane u Srbiji, s fokusom na organsku i ostale oblike održive poljoprivrede. Čini mi se da se razumevanje organske proizvodnje može vezati za dve kategorije ljudi. Jedna kategorija su oni koji organsku hranu daju bebama da bi porasle zdrave, a druga kategorija ljudi su ljudi oboleli od raznih bolesti koji konzumiraju organsku hranu kako bi im to pomoglo u procesu ozdravljenja. No i ova kategorizacija se polako menja. Razlog je sve veća dostupnost organske hrane u supermarketima, a i tematika organske poljoprivrede je sve više zastupljena u medijima u kontekstu zaštite životne sredine.

Krenućemo sa nekoliko osnovnih činjenica o zemljištu, proizvodnji hrane i prirodnim procesima kako bih vam skrenuo pažnju na širinu i dubinu problematike proizvodnje hrane.

• Da bi se prirodnim procesima stvorio 1 cm zemljišta potrebno je u proseku 200 godina.
• U jednoj čajnoj kašičici humusa ima više organizama nego ukupno ljudi na Zemlji.
• Tlo je najveći rezervoar CO2 emisija iz atmosfere. Proces oranja ispušta CO2 emisije koje su pohranjene u tlu i to značajno doprinosi zagrevanju atmosfere.
• Sva poljoprivredna proizvodnja se odvija u prvih 20-30 cm zemljišta.
• Većina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ima nešto manje od 3% organskih materija u tlu. Brojka od 3% je minimum da bi se smatralo da je zemljište zdravo i živo.
• Većina zemljišta u Srbiji je podložna eroziji. Erozija je ispiranje tla sa površine.
• U Srbiji je trenutačno samo oko 0.6 ukupnih poljoprivrednih površina pod organskom proizvodnjom.
• Proizvodnja hrane u totalu globalno doprinosi sa oko četvrtinu CO2 emisija, kada se uračuna i transport hrane. Takođe, proizvodnja industrijskog mesa i odlaganje hrane na deponijama stvaraju velike količine metana, plina koji daleko više utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene.
• U proseku, na globalnom nivou, oko 30% proizvedene hrane se baci u đubre.
• U proseku, 50% svetske proizvodnje žitarica se koristi za prehranu životinja u industrijskom lancu proizvodnje mesa.

Značaj organske proizvodnje

Postoji  još mnogo različitih problema vezanih za proizvodnju hrane, ali gore navedene činjenice su sasvim dovoljne da svestan čovek počne šire da razmatra problematiku proizvodnje hrane. Pre svega, kada se to stavi u kontekst sveopšte globalne ekološke krize i ozbiljnih posledica koje klimatske promene donose po opstanak ljudi na planeti.

Promišljanje o organskoj proizvodnji hrani treba da pređe na viši i dublji nivo. Ne samo zbog zdravlja ljudi, već i zbog zdravlja ekosistema od kog zavisimo. Organska proizvodnja je izuzetno važan deo slagalice za postizanje održivog načina života. U siromašnim zemljama poput Srbije, uvek se ističe da je cena glavni problem zašto se ne konzumira više organske hrane. To je delom istina, ali iz lične perspektive kao potrošača, mogu da kažem da i navike prosečnog potrošača utiču na procenat konzumacije organske hrane. Ljudi po tržnim centrima i radnjama kupuju svakakve proizvod i junk hranu koja ne da nema nikakve nutritivne vrednosti, već slobodno možemo da je definišemo kao otrov za organizam. Na primer, jedan veliki čips ili čokolada košta u proseku kao kilogram organskog krompira.

Ja lično konzumiram većinom organsku hranu. Jednom nedeljno naručim od svog organskog proizvođača paket u iznosu od 4-5 hiljada dinara. Kupim nekoliko različitih organskih žitarica, brašna, biljnog proteina kao što su sočivo i leblebije. Time sam podmirio sve svoje prehrambene potrebe. Za otprilike 30 hiljada dinara, ja sam rešio sve svoje prehrambene potrebe na mesečnom nivou. Naglašavam da se radi samo o bazičnim namirnicama: voće, povrće i žitarice. Ali uz malo kulinarske mašte i malo začina, sa bazičnim namirnicama se mogu kuvati jako lepa i nutritivno hranljiva jela. Sve ovo naravno podrazumeva da čovek kuva sam sebi. Kako god bilo, ja sam siguran da na hranu trošim manje od prosečnog potrošača u Srbiji, a pritom se hranim neuporedivo zdravije. Osim toga, ja znam svog organskog poljoprivrednika i kako on proizvodi hranu. Znam da moj novac ide u prave ruke i to mi pričinjava dodatno zadovoljtsvo.

Dostupnost organske hrane

Zaključak je da je moguće jesti organsku hranu za relativno pristupačne pare uz određenu redistribuciju kućnog budžeta, promenu potrošačkih navika i uz određenu dozu samoorganizacije i samoangažovanja. Konzumacija organske hrane ne mora nužno da bude dostupna isključivo bogatima i nekoj višoj srednjoj klasi. Takođe, svestan sam da postoji i veliki broj ljudi čija primanja im ne omogućavaju pristup organskoj hrani. To pitanje je strukturno pitanje kojim vlada treba da se bavi.

Kada bi država uredila sistem tako da trgovački lanci moraju da otkupe prvo sve domaće proizvode, fiksiraju otkupnu cenu kako bi proizvođači imali zagarantovanu zaradu i kada bi tržište bilo uređeno na taj način, da štiti domaću proizvodnju, umesto da se hrana dovozi šleperima iz raznih delova Evrope, onda bi i svi domaći poljoprivredni proizvodi, uključujući i organske, bili cenovno pristupačniji. Proizvođači bi mogli da planiraju svoje prihode što sada svakako nije slučaj, već su u milosti i nemilosti otkupljivača, hladnjačara i raznih drugih tržišnih faktora. Takav je zakon slobodnog tržišta, kapitalističkih vrednosti i vremena u kojem živimo. Sve je podređeno velikim igračima, a mali se bore da prežive kako znaju i umeju.

Mali proizvođač i njegov značaj za ekosistem

U celoj ovoj priči, najvažnija stvar jeste odabir da se kupuje organska hrana od malih organskih proizvođača. To pomaže očuvanju životne sredine, kao i ruralnoj ekonomiji. Pomaže i seoskim zajednicama da se razvijaju na ekonomski i ekološki održiv način. Mislim da je to svakako više nego dovoljan razlog da svako od nas izdvoji jedan delić svog budžeta da podrži organsku proizvodnju. Jer, na kraju krajeva, svi mi zavisimo od zdrave životne sredine, a selo i poljoprivrednici su ovu zemlju prehranili i održali u životu kada je bilo najteže. To rade i dan danas, njih malo koliko ih je još ostalo u Srbiji.

Nama pre svega trebaju organski poljoprivrednici da bi uopšte mogli da sačuvamo zemljište i ekosistem za buduće generacije. Zato je pitanje organske proizvodnje i organske hrane daleko dublji i kompleksniji problem od onog vezanog za nutricionizam i ljudsko zdravlje. Radi se bukvalno o našem opstanku kao vrsti, i to kažem bez imalo preterivanja. Svaka promena kreće od promene svesti. Šta pre krenemo u promene, manje će biti posledica po nas. A situacija je već debelo alarmantna. I za sam kraj, „Revolucija ne kreće samo sa ulice, već i sa naših tanjira.“

Tekst priredio Saša Petrović