Plodovi mog imanja: Porodična priča sa imanja na obroncima Rajca
Porodicu Kokanović krasi velika ljubav, poštovanje, podrška, poverenje i iskrenost. Zorica i Milinko imaju troje dece, dva sina i ćerku. Stariji sin Stefan studira hotelijerstvo, ćerka Anja je na trećoj godini studija pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu, a najmlađi sin Uroš je treća godina srednje škole. Žive u Beogradu, ali svakog vikenda borave u selu Slavkovica podno Rajca, gde su kupili imanje.
Čovek i priroda – kad knjiga inspiriše
Kokanovići su privrženi prirodi celog života i kako kažu, imaju sreću jer su pronašli komad svoje zemlje u kome uživaju i ostvaruju svoje ideje:
– Ideja se rodila zahvaljujući knjizi Vladimira Megrea – Anastasija, u kojoj se na najplemenitiji i najlepši način opisuje čovek, stvaranje, svrha postojanja i njegovo jedinstvo sa prirodom. Knjiga je na nas ostavila snažan utisak i tada smo suprug i ja poželeli da imamo negde svoj hektar zemlje, na kome ćemo da stvaramo jedan novi potpuni smisao za svoju porodicu. Zbog našeg posla, želeli smo da to bude negde u blizini Beograda, kako bismo mogli što češće da odlazimo na naše imanje. I sada se sećam jedne nedelje u avgustu, trenutka kada smo naišli na oglas o prodaji jednog porodičnog imanja u Slavkovici, kod Ljiga. Otišli smo, videli, zaljubili se na prvi pogled i odmah rešili da kupimo – priča nam Zorica.
Proizvodi od maline i kupine
S obzirom da se imanje koje su kupili u Slavkovici prostire na 20 hektara i imali su veliku površinu za korišćenje na raspolaganju, želeli su da pokušaju nešto da proizvode, da imaju razonodu kada odu na imanje.
– Moj suprug Milinko je rodom iz Ivanjice i nekako smo uvek slušali o toj lepotici malini, jer tamo svi imaju svoje maline pa se onda podrazumevalo da na imanju posadimo i svoj zasad maline. Napravili smo radnu akciju u kojoj su nam pomogli naši prijatelji i kumovi i uz druženje, smejanje i zabavu, posadismo malinjak.
Nismo ni bili svesni koliko je zahtevno i ozbiljno baviti se proizvodnjom bilo čega na selu i u poljoprivredi, ali nama je to bio izazov, zadovoljstvo i nešto novo u našim životima što nam je donelo veliku sreću.
U ponudi imamo tri proizvoda: namaz od maline, sok od maline i sok od kupine. Kada smo počeli da pravimo džem od maline, pravili smo ga po receptu za džem, naravno. Međutim, kada smo odneli na analizu za nutritivne vrednosti i bezbednost, ovlašćena ustanova koja se bavi kvalitetom hrane nam je rekla da nismo napravili džem već namaz. Tada smo i saznali da, da bi se proizvod zvao džem, potrebno je da bude min 65% suve materije, tj. šećera, a u našem namazu ima 42% suve materije. Bilo nam je malo krivo zbog toga, ali smo ostali pri svom receptu koji je mnogo zdraviji i ima manje šećera, iako se zove namaz od maline.
Prošle godine smo počeli i proizvodnju sokova od maline i kupine koji su od 100% voća po ideji mog supruga, bez ikakvih dodataka, samo isceđena i pasterizovana malina i kupina.
Zaista se trudimo da proizvodimo zdrave proizvode jer osećamo dužnost da blagoslove i darove prirode pretočimo u zdravlje.
Svaki vikend provode na selu
Kokanovići uglavnom sve rade sami, porodično: od održavanja malinjaka, branja i prerade, do marketinga i prodaje. Sve je veoma zahtevno i nadaju se da će uspeti da se razviju. Za sada ne mogu da žive samo od proizvodnje, jer su potrebna velika ulaganja, tako da su još uvek zavisni od posla koji primarno obavljaju. Zorica radi u Pošti, a Milinko u ugostiteljstvu.
– I posle četiri godine, još uvek radimo, moglo bi se reći dva posla – naš primaran posao u Beogradu i vikendom na našem imanju – slobodne dane imamo samo kada padne veliki sneg i kada su minusi. Na selu smo svakog, ali svakog vikenda i uvek ima nešto da se radi. Uglavnom sve sami radimo, iako imamo pomoć od naših komšija koji nam pomažu u oranju, prskanju i branju malina. Mnogo smo im zahvalni, svi su tako divni ljudi. Naučili smo da samo uzajamnim pomaganjem možemo da napravimo nešto značajno i veliko. Sa ponosom možemo da se pohvalimo da smo krajem prošle godine pokrenuli i proizvodnju rakije, koja se zove Iskrena rakija i džina, koji smo nazvali Cloud Rider. Nadamo se da će se kvalitet naših proizvoda prepoznati i da će naši zadovljni klijenti biti oduševljeni našim novim proizvodima.
Planovi za budućnost
Kokanovići su sav rod od 4 tone prošle godine pretvorili u sokove i namaz i trenutno je to njihov kapacitet. Za sada, Plodovi mog imanja dostupni su u nekoliko prodavnica hrane u Beogradu, kao i u par restorana.
– Naši planovi su veliki, nadamo se da ćemo povećati prodaju. Za sada smo proizvodnju postavili na čvrstim temeljima, dobili smo sve potrebne dozvole od zakonskih do dozvola za zdravstvene ispravnosti, put je bio veoma dug i kompikovan, i sada smo spremni za povećanje proizvodnje. Nadamo se da ćemo uspeti u našim vizijama. Imamo veliko imanje sa ogromnim potencijalom, tako da ćemo videti u kom pravcu ćemo se razvijati, smeši nam se ideja o seoskom turizmu, kako bismo omogućili našim prijateljima, pratiocima i poslovnim partnerima da mogu da dođu kod nas i da se uvere u lepote našeg predela, da vide gde se naši proizvodi rađaju i da uživaju u selu.
Pročitajte više