Dedovina Blueberry farm: Saveti za uspešno vrtlarstvo – značaj komposta

Kako je već uveliko počela priprema zemljišta za prolećnu sadnju, u nastavku ovog teksta videćete jedan primer kako je moguće zemljište za sadnju pripremiti bez upotrebe veštačkih đubriva i hemikalija.

Svoja iskustva i kako izgleda deo pripreme borovnice pred predstojeću sezonu, sa nama je podelio David Radovanović, vlasnik plantaže Dedovina – Blueberry farm. 

Da bi shvatili način na koji biljka funkcioniše, moramo je posmatrati iz njene perspektive. Da bi biljka opstala neophodna joj je svetlost i voda. To su dva ključna elementa bez kojih biljka ne bi mogla da preživi više od nedelju dana.

Ne treba zaboraviti treći faktor koji može jako puno uticati na kvalitet života i zdravlje biljaka, a to je zemljište. Da bi lepo rasle i napredovale, biljke vole da budu u zemljištu koje je bogato humusom, koje lepo upija vodu, ali je isto tako i ocedito, pa sav višak vode koji se nakupi može nesmetano da se ocedi. Upravo je takvo zemljište u šumi.

Šuma kao primer samoodrživog sistema

Šuma je samoodrživi sistem koji može nesmetano da funkcioniše hiljadama i hiljadama godina bez ikakvog prisustva čoveka. To ie sistem koji je sam sebi dovoljan! Da li ste se ikada zapitali zbog čega je to tako?

Moderan čovek koji radi poljoprivredu prinuđen je da koristi razna mineralna đubriva, puno fungicida, pesticida, insekticida i ostalih štetnih hemikalija, da bi uspeo da održi proizvodnju koliko toliko isplativom. No ironično, to ga uvodi u začarani krug, jer sve što više đubriva i hemije koristi, prinosi u svetu se iz godine u godinu smanjuju. I on je prinuđen da koristi sve više i više inputa, a za uzvrat dobija sve manje i manje roda. To nema nikakvog smisla, složićete se sa mnom.

U čemu je onda problem?

Da bi našli uzrok problema treba se opet vratiti na onu šumu i posmatrati kako to priroda radi. U prirodi, pre svega nema hemikalija. Niko ne ide i ne prska unaokolo raznu hemiju. Takođe svake jeseni u prirodi opadne velika količina lišća koje prekrije zemlju i tako je čuva preko zime od smrzavanja. Kada to lišće opadne počinje da se događa jedan jako zanimljiv proces. To je proces kompostiranja.

Kompostiranje

Veliki broj sićušnih organizama pronalazi svoj dom u tom lišću. Dođu razne bubice, gliste, mravi, gusenice i ostale sićušne životinjice kako bi se nahranile ostacima organske materije. One prave mnoštvo tunela i ubacuju dragocen kiseonik u svoj dom. Na taj način zemljište ostaje rastresito i zdravo. Koren biljaka može nesmetano da prođe kroz te male tunele i prolaze i samim tim može da poraste mnogo veći. Tako će svaka nova biljka dati svoj doprinos tom ekosistemu na jesen kada se osuši i izmrzne ili kada joj opadne lišće. To se tako nastavlja godinama i dolazi do stadijuma samoodrživosti.

Šta se dešava kada čovek uzore to zemljište? On uništi sav trud tih mikroorganizama koji su se godinama borili da naprave svoj dom u zemljištu. Stoga nije pravilno ni uznemiravati zemljište. Jer gde ste vi videli da neko u šumi radi duboku obradu zemljišta?

Sada kada smo shvatili šta želimo da postignemo potreban nam je način za to. Tajna leži u prirodnom procesu kompostiranja.

Napravimo sami mikrobiološko đubrivo

Da li ste znali da možete sami da napravite svoje mikrobiološko đubrivo za manje od mesec dana i to jako lako i jednostavno?

Upravo to đubrivo vam može pomoći da ostvarite sve benefite koje možete videti u šumskom ekosistemu. A to su: zdrave, tj. biljke otporne na bolesti. Zatim, smanjena potreba za navodnjavanjem, jer zemljište bogato humusom zadržava mnogo više vode, ukusniji i zdraviji plodovi – ništa nije ukusno kao divlji plodovi, a to je upravo zbog kvalitetnog zemljišta, bolji biodiverzitet biljnog i životinjskog sveta, kvalitetnije rastresito i zdravije zemljište i tako dalje. Sve što možete videti u prirodi.

Čovek treba da posmatra prirodu i da koristi njene obrasce, da bi imao najkvalitetniju i najzdraviju proizvodnju.

U nekim od sledećih tekstova napisaćemo i kako se pravilno pravi i koristi kompost u vašoj bašti.

Autor teksta i forografija David Radovanović – Dedovina Blueberry farm