U poseti Organeli, farmi koja daje nadu
Kada smo početkom 2020. godine tek pustili sajt www.maliproizvodjaci.rs, u jeku korone i u našem neočekivanom rastu, dobila sam poruku na Fejsbuku. Dobijala sam ih u to vreme mnogo, jer svi su bili ili očarani ili imali kritiku za što mi radimo, ali nije se mnogo njih javilo sa željom da uplati neki iznos novca da nas podrži, bez da smo mi to igde tražili. Pavle Đorđević, dečko iza brenda Organela, između ostalog i mali proizvođač, od početka je bio tu da nam se nađe i da nas podrži, ali ne samo rečima nego i delima. Dobila sam sledeću poruku:
“Zdravo Ana,
Želim da novčano, bezuslovno podržim rad sajta. Samo mi pusti neki račun. 🙂
Svaka ti čast!
Pavle, Organela”
Tada nismo primili novac jer nismo imali šta sa njim, a ni kako da nam ga uplati, ali čim smo registrovali zvanično udruženje, Organela je bila prva na listi sa uplatom članarine.
Kada smo prošle godine sa drugom Pejom želeli da probamo da organizujemo dostavu za male proizvođače, ali nismo bili spremni da kupujemo svoje vozilo u tom trenutku, Paja je uskočio i ponudio svoju hladnjaču za džabe, da probamo i vidimo kako će da ide.
Ej, za džabe ti neko da svoje osnovno sredstvo rada. Tu hladnjaču koristi on i njegov tim da razvoze svoje proizvode kupcima po Beogradu. Ali nije ni trepnuo, dao je ključeve, pa smo se kombinovali kojim danima dostavlja Organela, kojim mi.
Na tragu smo toga kolika je legenda ovaj čovek i koliko veliko srce ima, ali stvarno ove dve stvari ne prikazuju ni blizu sve na šta je spreman.
Sa Vračara na selo
Blizu Valjeva, u selu Valjevska Kamenica, Pavle je 2017. godine kupio imanje od preko 4 hektara, sa idejom da pokrene organsku proizvodnju. Kaže da se na prvi pogled zaljubio u ovo parče zemlje, a iz njegovih komentara stičemo utisak da je jako dobro povezan sa prirodom na ovoj zemlji, i da je oseća svim srcem. U nekim drugim intervjuima sam čitala da mu je ovo oduvek bila želja, završio je Poljoprivredni fakultet, pa iako je gradsko dete, toliko se stopio sa svojim imanjem da sada kad ga vidite kako o njemu priča i kako nam ga pokazuje, ne možete da zamislite da mu je mesto bilo gde drugde nego na toj zemlji.
Ali opet, Paja kaže da ga mesto ne drži i da je stalno na vezi Beograd – Valjevo. Ovo ima mnogo smisla, i ja se slažem sa njim da moderni poljoprivrednici, makar u Srbiji, moraju da budu na vezi između grada i sela, i da jedno bez drugog ne može. Kaže nam on da biti poljoprivrednik znači da moraš da budeš dobar menadžer: da se baviš i finansijama, i marketingom, i proizvodnjom, to je kao da vodiš ozbiljnu firmu. Gajenje biljaka ti dođe kao najlakši deo cele priče.
Pajino lično jezero
Pavle je rođen za ovaj posao, a to pre svega čujete iz načina na koji on priča o svojoj zemlji. Poveo nas je do jezerceta ispod kuće, mog omiljenog dela imanja, jer ko još ima jezero na svom imanju? Ovo je malo drugačije jer je jezero on sam sam tu “doveo.”
Kada je kupio imanje, pretpostavio je da na njemu ima vode, jer je u podnožnju imanja video biljne vrste koje vole vodu. Raspitivao se po selu ali niko nije mogao da potvrdi njegovu pretpostavku, dok nije sreo komšiju od 95 godina koji mu je rekao da se seća vode na tom mestu kada je on bio mlad.
Bagerom je naneo zemlju, napravio branu i čekao da krene kišno vreme. Pitala sam ga otkud je znao da baš tu treba da stavi branu, kaže, samo je znao. I tako je za svašta na njegovom imanju. Nije ni čudo da se na imanju skupljaju srne, zečevi, kornjače, razne ptice, čak i neke selice iz dalekih krajeva sveta.
Iz jezera se danas crpi voda, koja sistemom kap po kap ide do useva, i omogućava dobre prinose na njegovoj sertifikovanoj organskoj farmi. Prinosi su još bolji zbog činjenice da u jezeru žive ribe, koje prirodno đubre jezero, pa ova voda daje dodatni pogon za biljke.
Regenerativna poljoprivreda
Na Organelinom imanju sve tako funkcioniše i radi jedno za drugo. Usevi se rotiraju kako bi se zemlja odmarala. Između zasada maline ne kosi se korov i trava, jer štite zemljište od erozija u slučaju velike kiše.
Tendenciozno rasađuju bilje koje prirodno rastu na tom imanju i tom kraju, poput smilja, majčine dušice, bokvice, divlje nane, kako bi se sačuvale te biljke i održalo bogatstvo biodiverziteta.
Nema pesticida i herbicida nego se jagode ručno pleve od korova. Poželela sam i ja da dođem jedan put da pomognem da se opleve jagode, jer je to posao težak ali vrlo zadovoljavajući i opuštajući, pogotovo za nas koji po ceo dan sedimo za kompom i mozak ne gasimo ama baš nikad. Dobra je stvar da se kod Paje možete doći da volontirate i pomažete na gazdinstvu, a uz to se povežete sa prirodom, i rasteretite se svakodnevnih briga.
Bašta može svašta
To je dobar uvod za priču o delu imanja koji se zove “Bašta može svašta.” Iz ovog plastenika svi plodovi idu deci oboleloj od raka i organizaciji Nurdor. Kaže Paja da mu nije bilo prijatno da dolaze volonteri i da on onda ima zaradu od tog njihovog rada, pa je volontersku snagu preusmerio na deo imanja za Nurdor. Tako su sve sve kockice poklopile, a njegovo dobro srce je na mestu.
Trenutno su u toku radovi na letnjikovcu na brdu iznad imanja, sa najlepšim pogledom na okolinu. Tu će đaci i studenti dolaziti u školu na otvorenom i moći na licu mesta da vide nešto od onoga što uče u školi iz biologije.
Sokara za celo selo
Van imanja, u centru sela, iznajmili su prostor u kom je prethodno bila pekara, a koji im savršeno odgovara za potrebe pravljenja soka. Ovde će se cediti i pasterizovati sokove od jabuke sa imanja, a ujedno će ponuditi i ovu uslugu meštanima sela. Kada se ovaj deo posla postavi na noge, zaposliće par radnica iz sela. To je za mene ultimativni uspeh, kad tvoj posao radi i za druge, hrani druge porodice, i kad počneš da imaš pozitivan uticaj na svoje okruženje.
To Organela radi na toliko nivoa: od proizvodnje kvalitetnih organskih namirnica, dostavljenih na kućnu adresu u Beogradu; donacija namirnica za za decu oboleli od raka i Nurdor; održavanja biodiverziteta i očuvanja prirode; deljenja ovih pravih vrednosti na decu; upošljavanja ljudi iz jednog malog sela i nade za bolje sutra; do okupljanja drugih proizvođača pod njegov brend, kao zajednicu koju neguje.
Ponosni smo što znamo Pavla i Organelu, i nadamo se da ćemo uvek biti dve uvezane priče koje se podržavaju, kao od prvog dana!
Ana i Veljko Nešić
