Kako napraviti pravilan raspored useva u bašti?

Sadnja bašte u proleće i raspored useva za neke je rutina i dođe kao neka mala tradicija. Ko ima babu i dedu na selu sigurno je nekada u detinjstvu, u proleće zajedno sa njima sadio baštu. I tad je verovatno mogao da zapamti kako treba pripremiti zemljište, koja biljka ide uz neku drugu, a šta nikako ne treba saditi zajedno.

Kasnije su ta sećanja možda izbledela, ali je neminovni povratak čoveka prirodi, doveo do toga da nas sve više zanima kako se to različite biljne kulture raspoređuju i sade. Šta su donele nove tehnologije, kada je za sadnju pravo vreme, kako se formira leja, čime nađubriti, kako zalivati, kada pleviti. Odgovorom na ta pitanja dolazimo do ključnih pojedinosti koje treba da sledimo kako bi bašta bila rodna i uspešno zasađena.

Priprema bašte

Kao najbitnija stvar u gajenju bašte izdvaja se priprema zemljišta.

Osnovnu obradu zemljišta je najbolje uraditi u novembru. Oranje je prvi korak u pripremi. Ukoliko su u pitanju manje parcele ili plastenici može se ručno izriljati pomoću ašova.

Nakon toga pravi se plan koliko i koje biljne vrste će biti zasađene. Dodatno je potrebno isplanirati i navodnjavanje i na kraju sam raspored useva u bašti.

Ako želite da vam leje budu prave kao pod konac, to možete realizovati na sledeći način. Na jedan kraj, sveže isfrezirane bašte, koja je pre toga pođubrena stajnjakom, možete da pobijete drvce visine oko pola metra. Na njega vežete deblji konac ili neki kanap, pa odatle kanapom dalje upravljate koje će dužine biti brazda. Tik ispod kanapa, držeći motiku pod uglom kopate i pravite trouglaste leje. U njih na razmaku od desetak centimetara ubacujete male glavice luka ili semenke neke druge kulture koju želite da imate u svojoj bašti.

Ukoliko imate plastenik unutar njega možete da zasadite zajedno paradajz, papriku i krastavac. Ostatak prostora u bašti može se koristiti za druge biljne kulture, kao što su sve vrste luka, boranija, grašak, blitva, krompir, cvekla, šargarepa, peršun i ostalo.

Plan setve i sadnje

Preporuka je da se prvo napravi spisak svih kultura koje će se gajiti. Sledeći korak je izrada nacrta u razmeri parcela sa lejama za povrće i stazama između, po kojim se može kretati.

Pojedino povrće bolje uspeva kada se nađe jedno pored drugog, dok se neke biljke jednostavno ne vole.

Crni i beli luk poželjno je saditi blizu paradajza, paprike, šargarepe.

Boraniji i pasulju često treba oslonac, pa je dobro saditi ih uz kukuruz ili oko njih ostaviti dovoljno prostora da sami možete napraviti dovoljno visoku konstrukciju od drveta uz koju biljka tokom rasta može da se penje.

Neizostavni krompir će bolje uspevati ukoliko u njegovoj blizini raste luk, zelena salata, celer.

Tikvice i bundeve se slažu sa svima, samo je potrebno odvojiti im dovoljno prostora kako bi razvile svoje vreževe ne smetajući komšijama.

Ono što ne treba saditi zajedno jesu paradajz i prokelj, jer obe biljke imaju potrebu za velikom količinom hranljivih materija iz zemljišta.

Krastavac i krompir, isto kao prokelj i paradajz, boriće se za sunčevu svetlost, prostor, hranljive materije i vodu.

Celer i šargarepu ne bi trebalo saditi blizu, jer ih napadaju iste štetočine, crvi koji mogu dovesti do usporavanja rasta i oštećenja same krtole.

Nikako ne treba zaboraviti zasaditi aromatično bilje i cveće u bašti, jer će svojim mirisima privlačiti oprašivače, a ujedno i odbijati štetočine.

Neven će oterati lisne vaši.

Kadife teraju crve i štetne gliste. Ukoliko kadife posadite između redova krompira, oteraće krompirovu zlaticu.

Dragoljub privlači bubamare, a one su neprijatelji biljnim vašima koje mogu ugroziti ostalo povrće.

Povrće treba prihranjivati kako bi se plodovi lepo razvijali. Na prirodni način to možemo učiniti sa koprivom. Kopriva se nabere i i potopi u vodi, ostavi se desetak dana da odstoji i onda se tom vodom zaliva.

Ukoliko dođe do pojave štetnih insekata, prirodno se mogu rasterati rastvorom belog luka.

Preporuka je da se bašta redovno plevi i okopava, kako bi biljkama omogućili nesmetan rast.

Navodnjavanje

Ranijih godina redovno zalivanje bašte nije bilo neophodno, jer je klima bila drugačija. Kako danas nemamo taj luksuz da svake večeri zalivamo ručno svoje useve, inovacije su donele između ostalog i  sistem za navodnjavanje kap po kap, vodene topove i slično. Veliki rezervoari kišnice i male kofice, otišle su u prošlost.

Bilo bi dobro da bašta bude na mestu koje je većim delom dana osunčano. Idealno na blagoj padini, kako bi se višak vode cedio.

Iako je kiša najbolji izvor vlage, često samo to nije dovoljno, jer su leta suva.

Dodatnu količinu vode je najbolje obezbediti upravo prikupljanjem kišnice, što je ujedno i jedan od lakših načina.

Drugi način je bunar, koji nije uvek najsjajnije rešenje. Razlog je hladna bunarska voda koja može da stresira biljku i da na nju negativno utiče.

Veoma je bitno biljke zalivati rano ujutru ili kasno uveče.  Tako se onemogućava stvaranje pogodnih uslova za razvijanje gljivica koje uzrokuju različite bolesti.

Da biste uštedeli vodu prilikom zalivanja, preporučljivo je malčirati zemljište oko biljke. Na taj način se sprečava prekomerno isparavanje vode.

Malčiranje se može izvesti različitim materijalima kao što je seno, ljuske od drveta ili najlon koji je za to posebno namenjen.

Zbog različite klime u različitim delovima naše zemlje, bašte i niču u različito vreme – od marta, do početka maja. Tako se neretko događa da iz Šumadije stižu slike već prilično izraslog mladog luka, a da na Kopaoniku još nije ni provirio iz zemlje.

Tekst priredila Ana Karanović, PG Ukusi Kopaonika

Ukusi Kopaonika na društvenim mrežama: Facebook i Instagram