Žuna maslac

Žuna maslac je svoje početke imao upravo u jednoj porodičnoj kuhinji i razvijao se sve dok ga baš ti ukućani nisu odobrili i zavoleli. S obzirom da proizvodnja putera stvara popriličan haos, u jednom momentu nije moglo više kod kuće – crni zid od fleka više nije bio crn, sve je bilo masno – moralo je da se nadje drugo rešenje.

Rešili smo da iskoračimo iz kuhinje i  8. marta 2021. kupujemo prvu malu bućkalicu, praznični poklon supruga supruzi,  koja od tada počinje da pravi puter i za sve vas.

Nismo znali u šta se tačno upuštamo, nikada nismo imali dodira  sa mlekarama, gastronomijom, proizvodnjom hrane, pravilnicima, mašinama.

Učili smo usput, nismo odustajali. Ni kada je registrovanje ovakve proizvodnje delovalo kao borba sa vetrenjačama, ni kada je uz druge poslove i dvoje male dece ponekad često pitanje bilo –  da li nam ovo zaista u životu treba?

Ali dobar puter svima treba. Tako smo se ipak posvetili misiji da napravimo najbolji mogući puter. A sa odlukom, trudom, posvećenošću, velikom željom i još većom ljubavlju sve ono što se na početku činilo kao nemoguće postajalo je sve više moguće. Danas je to naša svakodnevnica. Svakog dana jedna mala proizvodnja u Beogradu pravi domaći maslac.

Šarski sir

Mi smo goranska porodica iz sela Brod kod Dragaša na Šar planini. Porodica se generacijama bavi uzgojem krava i ovaca i proizvodnjom čuvenog šarskog sira. Sir se proizvodi na tradicionalan način koji smo nasledili od svojih predaka. U čuvanje stoke i proces proizvodnje su uključene sve generacije, svako ima svoj deo posla.

Stoka slobodno pase na planini veći deo godine, na čistom vazduhu i na visini od 1500m. U proizvodnji se koristi samo sirilo i so, bez ikakvih drugih dodataka. Posedujemo preko hiljadu ovaca i oko 50 krava. Mleko se greje na 36 stepeni, zatim se siri i formira pogača od sira koje se suši nedeljama do zrenja. Potom se sir soli i pakuje. Ovako pripremljen, sir može da traje mesecima.

Kravlji i ovčiji šarski sir nagrađeni su zlatnom medaljom na Novosadskom sajmu.

Sjenički proizvodi

Mi smo malo gazdinstvo  iz Sjenice. Bavimo se proizvodnjom mlečnih proizvoda. Naši proizvodi su nadaleko poznati, o čijim kvalitetima je i suviše pričati, a o tome najviše govore zadovoljne mušterije.

Tokom studiranja u Novom Sadu često su nam roditelji slali pakete hrane iz naših krajeva koje bismo delili obično na faksu, a kasnije i kroz posao. Shvatajući sve veći značaj hrane i prirode dosta često smo se pitali šta mi tražimo iskreno ovde gde smo sada. Taj neki pokušaj posle studija da se ostane u velikom gradu nije nam bio pozitivan. Sve više se rađala želja da se čovek vrati kući pogotovo što radiš i opstaješ, odvojen si od porodice. Hajde da imaš siguran posao, stabilan, da ne mariš, a mi nismo mogli da zaradimo koliko se trošilo na plaćanje režija i ostalo.

Spakovali smo se i kroz 2 dana se vratili sa svim koferima. To su bili najteži dani u životu, ne sluteći da će posle toga krenuti sve uzlaznim putem. Ne treba kriti i dok smo bili tamo, neki dinar bismo uspeli da zaradimo. Naši pošalju ili kad idemo kući pokupimo porudžbine pa podelimo. I tada smo imali ime jedno jedino iza koga i danas stojimo, a to je Sjenički Proizvodi. Opet želim da se vratim na jednu najbitniju stvar kada nas je jedna gospođa pozvala u grupu gde smo se učlanili i krenuli sa prodajom naših proizvoda. Kasnije smo otvorili našu radnju, dobili ćerkicu i uz božiju pomoć i volju krenuli uzlaznim putevima.

Manastir Sukovo

Gradnja manastira trajala je od 1857. do 1859. godine, o čemu svedoči natpis iznad prozora na zapadnoj fasadi. Crkva Sukovskog manastira je trikonhos sa tri polukružne apside. Zidana je sivim tesanim kamenom naizmenično sa vrućim krečom, a pokrivena ćeramidom. Na vrhu je kube kružne osnove sa krstom. Priprata crkve je obnovljena 2014. godine. Sama crkva živopisana je 1869. godine. Zidna dekoracija predstavlja hronološki presek istorije Starog zaveta, hrišćanske i srpske crkve.

Predanje

O postanku manastira postoji zanimljivo narodno predanje: Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin tako da je on ovde često boravio. Jednom, šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena anđelima i naredila mu da na mestu zvanom “Crkvište” otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, a pod nadzorom krupačkog jereja Jovana Madića na tom mestu poče da kopa i nađoše kandilo i ikonu,što je upućivalo na postojanje pređašnjih temelja hrama Božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vređa, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše.

Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi ruku sveštenika Jovana i Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama, pa uskoro sveštenik Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira. Sveštenik Jovan se iz Krupca preseli, zajedno sa Veljom u Sukovo, a uskoro vladika Antim zamonaši Velju u Staroj crkvi u Pirotu. Velja, u monaštvu narečen Venijamin i sveštenik Jovan skupiše dovoljno priloga, te se tako i završi gradnja manastirske crkve. Kada je 1974. godine započeta rekonstrukcija krova crkve, oko kubeta je, na opšte iznenađenje pronađeno stotinak predmeta od gline raznih oblika i stepena očuvanosti. Ovi predmeti se mogu videti u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

Manastir je pod zaštitom države od 1968. godine.

Manastir poseduje svoje imanje koje monasi obrađuju. Pored drugih životinja najveći akcenat je na kravama od kojih se dobijaju mlečni manastirski proizvodi. U štali se nalazi između 20 i 30 krava. Dobijeno mleko se prerađuje u maloj mlekari na manastirskoj ekonomiji gde se prave: sir, kačkavalj i đubek. Đubek je specijalitet u pirotskom kraju, a u manastiru je obogaćen dodatkom raznih začina.

Pored mlečnih proizvoda u manastiru se mogu naći razni melemi, preparati, lekovite kapi, med, rakija, tamjan itd.