Vladislav Pešić – Moj Teča

Da li se i Vama ponekad dešava da odluke koje donosite bez mnogo analize, i to bitne odluke, budu i najbolje odluke koje ste doneli? E to se i nama desilo. Pre 7 godina, iz jednog potpuno neobaveznog ćaskanja, došli smo na ideju „Idemo na selo da pravimo hranu!“. E sad, a koju hranu? „Hajde da se bavimo voćkama.“ Sreća pa je bilo ušteđenog novca i malo kredita i ….

Sada, nakon svog tog vremena, kada pogledamo unazad shvatimo da nismo bili baš normalni, ali da bi sve opet uradili isto.

Učili agronomiju, hemiju, stare zanate i svašta još. Sada su nam proizvodnja domaće hrane i život na selu i u prirodi podrazumevana stanja. Naučili da gajimo voće baš dobro. I, znate šta, ide nam dobro. Ljudi zadovoljni, čak imamo i neka lepa poznanstva sa našim kupcima.

Svakako, život je lepši.

Vidimo se pri nekim dostavama našeg voća na Vašu adresu.

Vaš „Moj Teča“

PG Andrejić

Posle 30-togodišnjeg rada u Švajcarskoj bili smo željni rodne grude. Osnovali smo gazdinstvo Andrejić da zadovoljimo nostalgiju koja nas je gušila decenijama. Pre osam godina na četiti hektara zapuštene zemlje počeli smo čisćenje, obradu i sadnju svega onoga čega smo se setili. Poneli smo sadnice sa sobom, to su nama neodoljive špargle, badem i kesten. Oko 250 sadnica jabuka (prvenstveno stare sorte) kalemila sam lično. Zasadili smo oko 600 stabla oraha, 100 stabla kalemljenog lešnika i oko 500 borovnica. Tu je i oko 20 trešanja od kojih su nekoliko one stare sorte. Kajsije su ove godine okitile lepotom svojih plodova celu plantažu, imalo ih je za pekmez, kompot, sušenje i rakiju. Japanska jabuka – kaki nas je baš osvojila svojim ukusom pa smo zasadili oko 50 komada koji su u petoj godini i prava je lepota imati ih. Aronija je takodje na manjoj površini i zastupljena kod nas, u ponudi imamo matični sok i sušenu za čaj.

PG Tešović Miljana

Sve je počelo davne 2010. godine, imali smo malu ušteđevinu i rešili smo da krenemo u proizvodnju voća, prvenstveno kajsija.
Morali smo krenuti od nule, pošto nismo imali ni zemljište. Kupili smo nešto manje od jednog hektara i odlučili da sadimo kajsije. Danima smo čitali literaturu, raspitivali se po rasadnicima, razgovarali sa agronomima… Sopstvenim snagama smo iskopali rupe, zasadili voće i naša priča kreće. 2013. godine smo odlučili da dokupimo još zemlje i jednoglasno odlučili da sadimo jabuke, na jednom delu, jer nam finansije nisu dozvolile da odmah posadimo sve.

U međuvremenu smo se odlučili da našoj deci, njih troje, obezbedimo kvalitetno meso i mlečne proizvode, pa smo nabavili koze, zbog mleka, sira, jaretine i krenuli sa uzgojem tovnih pilića, ali ne na način koji to čine velike farme, (jer su ipak one uslovljene da rade tako, veliki je tu protok novca), već laganica, što prirodnije. Malo pomalo su nas poznanici i prijatelji molili da i njima prodamo piliće, te je potražnja svake godine sve veća. U međuvremenu smo 2015. godine na tom drugom delu zemljišta zasadili ranu sortu krušaka.

Suprug i dever su ribolovci, tako da za vreme Božićnog posta (pošto tada imaju vremena, ostale obaveze se raščiste) u ponudi imamo i svežu i sušenu ribu, rečnu. Ništa mi ovo ne bi stigli da ‘servisiramo’ da nam svesrdno ne pomažu naša deca.