Perućac IN

Radnja za promet i preradu ribe “Perućac IN” je porodična firma, osnovana 2006. godine. Ribnjak se nalazi u podnožnju planine Tare, na reci Vrelo, koja je zvanično najkraća reka na svetu i velika turistička atrakcija (reka je duga 365 metara, pa je mnogi zovu i “reka godina”). Takođe, naš ribnjak je svega nekoliko metara udaljen od reke Drine.

Od samog formiranja firma se bavi svojom primarnom delatnošću – preradom rečne i morske ribe, ako i prometom sveže i smrznute morske ribe. Ono po čemu smo prepoznatljivi je dimljena pastrmka i sveža pastrmka. Posao se obavlja u savremenom pogonu, koji zadovoljava standard HACCP, u mestu Perućac pored Bajine Bašte. Naši proizvodi (dimljena pastrmka, sveža pastrmka, razne rečne i morske ribe) su vrhunskog kvaliteta i trenutno imamo preko 100 kupaca različitih profila, od restorana, hotela, ribarnica, ketering službi do veleprodaja i malih prodavnica.

Proizvodi se pažljivo obrađuju i pakuju u vakuum kese kako bi se sačuvala sva njihova hranljiva svojstva. Nema veštačkih aditiva i konzervanasa za koje se zna da mogu biti kancerogeni.

Naš cilj je da tržištu ponudimo prirodnu i zdravu hranu čija sirovina potiče iz čistih planinskih izvora i da kao takva zadovolji potrebe svih potencijalnih kupaca.

Svi proizvodi su dimljeni na čistoj bukovoj piljevini, prirodnim dimom, bez dodatih aroma i upakovani su u dugotrajna vakuum pakovanja sa rokom trajanja od 365 dana na – 18C.

Vaš Perućac IN ribarstvo, probaš i zavoliš!

PG Tešović Miljana

Sve je počelo davne 2010. godine, imali smo malu ušteđevinu i rešili smo da krenemo u proizvodnju voća, prvenstveno kajsija.
Morali smo krenuti od nule, pošto nismo imali ni zemljište. Kupili smo nešto manje od jednog hektara i odlučili da sadimo kajsije. Danima smo čitali literaturu, raspitivali se po rasadnicima, razgovarali sa agronomima… Sopstvenim snagama smo iskopali rupe, zasadili voće i naša priča kreće. 2013. godine smo odlučili da dokupimo još zemlje i jednoglasno odlučili da sadimo jabuke, na jednom delu, jer nam finansije nisu dozvolile da odmah posadimo sve.

U međuvremenu smo se odlučili da našoj deci, njih troje, obezbedimo kvalitetno meso i mlečne proizvode, pa smo nabavili koze, zbog mleka, sira, jaretine i krenuli sa uzgojem tovnih pilića, ali ne na način koji to čine velike farme, (jer su ipak one uslovljene da rade tako, veliki je tu protok novca), već laganica, što prirodnije. Malo pomalo su nas poznanici i prijatelji molili da i njima prodamo piliće, te je potražnja svake godine sve veća. U međuvremenu smo 2015. godine na tom drugom delu zemljišta zasadili ranu sortu krušaka.

Suprug i dever su ribolovci, tako da za vreme Božićnog posta (pošto tada imaju vremena, ostale obaveze se raščiste) u ponudi imamo i svežu i sušenu ribu, rečnu. Ništa mi ovo ne bi stigli da ‘servisiramo’ da nam svesrdno ne pomažu naša deca.