Pčelarska farma

Pčelarstvo Popović

Poljoprivredno gazdinstvo Popović nalazi se u Cerovcu na 8 kilometara od Šapca. Pčelarstvom se naša porodica bavi već generacijama (počev od dede, preko oca, brata i mene). U pitanju je period od 60 godina. Radi se o čistom i prirodnom medu koji pčele sakupljaju na više lokacija. Zavisno od paše: u Pocerini (bagrem), na Fruškoj gori (lipa) i u Vojvodini (uljana repica i suncokret).

Dugi niz godina naše poljoprivredno gazdinstvo radilo je za velike trgovinske lance i njima isporučivalo svoje proizvode. Razlog prestanka saradnje je niska otkupna cena meda. Tako se javila ideja o oglašavanju na sajtu i facebook grupi “Mali proizvođači”. Naš cilj je postignuti veću cenu u odnosu na onu koja se dobija od velikih otkupljivača, a takođe omogućiti ljudima da po pristupačnim cenama konzumiraju med. Kao i uvek i u svakom momentu kvalitet proizvoda je moguće proveriti lično i preko laboratorijske analize.

PG Filipović

Mi smo poljoprivredno gazdinstvo Filipović iz sela Šapina u srcu plodne stiške doline. Pčelarstvom smo počeli da se bavimo pre svega za potrebe porodice. Ovo radimo iz ljubavi prema prirodi i zdravoj ishrani. Međutim kako je broj naših pčelinjaka rastao i dostigao brojku od preko 100 košnica, rešili smo da podelimo kvalitetne proizvode i sa drugim ljudima koji vole isto što i mi.

Pčelarsko gazdinstvo Majović – Dokić

Mi smo pčelarsko gazdinstvo Majović – Dokić iz Vršća. Dokići su zapravo druga generacija u pčelarstvu iz iste porodice. Imamo pčelarsku tradiciju dugu preko 35 godina i iza nas je ozbiljna pčelarska praksa i proizvodnja. Trenutno brojimo blizu 700 društava. Pčelinjaci su stacionirani u okolini Vršca, duboko u prirodi po kojoj je Vršac i poznat.

Gazdinstvo Sretenović

Mi smo pčelice gazdinstva Sretenović koje putuju širom Srbije. Najčešće letujemo u Vojvodini, a zimujemo u Ivanjici i Arilju. Mada ima i onih koje ne vole da putuju, jer kažu da im je cveće i voće najukusnije u našem rodnom kraju. Ima nas bz-mnogooo, volele bismo da vam kažemo koliko je velika naša porodica, ali u košnicama se ne uči matematika. Jedini broj koji smo zapamtile je 100+, mislim da je to broj kućica u kojima stanujemo. Čika Dule nas vodi na letovanja i najčešće promenimo 3 do 4 lokacije tokom letnjih meseci. Deo meda ostane u našim kućicama, a deo damo našem čika Dulu jer nam je omogućio da probamo najukusnije cvetove koje kod kuće nikada ne bismo okusili.

On kaže: “Nije što je moj, ali najslađi je!” i mi mislimo da je u pravu. Međutim teta Mira, njegova žena, kaže da bi još neko morao da proba, da bi mogli to da tvrdimo. Zato smo došli ovde da nas upoznate i da vas pozovemo da probate jednu teglu našeg domaćeg meda i kažete da li ste probali slađi od ovog. Nadamo se da ćete nam pomoći u ovome i u napred se zahvaljujemo na tome.